Илья ФранкАлогичная культурология

© И. Франк, 2014

* * *

Faust

Doch im Erstarren such’ ich nicht mein Heil,

Das Schaudern ist der Menschheit bestes Teil;

Wie auch die Welt ihm das Gefühl verteure,

Ergriffen, fühlt er tief das Ungeheure.

Mephistopheles

Versinke denn! Ich könnt’ auch sagen: steige!

‘s ist einerlei. Entfliehe dem Entstandnen

In der Gebilde losgebundne Reiche!

Ergetze dich am längst nicht mehr Vorhandnen;

Wie Wolkenzüge schlingt sich das Getreibe,

Den Schlüssel schwinge, halte sie vom Leibe!

<…>

Mephistopheles

Wenn ihm der Schlüssel nur zum besten frommt!

Neugierig bin ich, ob er wiederkommt.

Фауст

Я не ищу покоя столбняка.

Способность потрясаться – высока,

И непривычность чувства драгоценна

Тем, что роднит с безмерностью вселенной.

Мефистофель

Тогда спустись! Или: «Направься ввысь», —

Я б мог сказать. Из мира форм рожденных

В мир их прообразов перенесись.

В следы существований прекращенных,

Давным-давно прервавшихся всмотрись.

Но, чтобы их держать на расстоянье,

Размахивай своим ключом в тумане.

<…>

Мефистофель

Насчет ключа все гладко ли сойдет?

Вернется ль он? Не вышло бы хлопот.

Загрузка...