Артюр РембоОзарения

Все права защищены. Никакая часть данной книги не может быть воспроизведена в какой бы то ни было форме без письменного разрешения правообладателя.

© Евгений Шешин (перевод), 2015

© ООО «Литео», 2015

Артюр Рембо, фото Этьен Каржа

Illuminations. Озарения

Après le Déluge

Aussitôt que l’idée du Déluge se fut rassise,

Un lièvre s’arrêta dans les sainfoins et les clochettes mouvantes, et dit sa prière à l’arc-en-ciel à travers la toile de l’araignée.

Oh! les pierres précieuses qui se cachaient, – les fleurs qui regardaient déjà.

Dans la grande rue sale, les étals se dressèrent, et l’on tira les barques vers la mer étagée là-haut comme sur les gravures.

Le sang coula, chez Barbe-Bleue, – aux abattoirs, – dans les cirques, où le sceau de Dieu blêmit les fenêtres. Le sang et le lait coulèrent.

Les castors bâtirent. Les «mazagrans» fumèrent dans les estaminets.

Dans la grande maison de vitres encore ruisselante, les enfants en deuil regardèrent les merveilleuses images. Une porte claqua – et, sur la place du hameau, l’enfant tourna ses bras, compris des girouettes et des coqs des clochers de partout, sous l’éclatante giboulée.

Madame établit un piano dans les Alpes. La messe et les premières communions se célébrèrent aux cent mille autels de la cathédrale.

Les caravanes partirent. Et le Splendide Hôtel fut bâti dans le chaos de glaces et de nuit du pôle.

Depuis lors, la Lune entendit les chacals piaulant par les déserts de thym, – et les églogues en sabots grognant dans le verger. Puis, dans la futaie violette, bourgeonnante, Eucharis me dit que c’était le printemps.

– Sourds, étang, – Écume, roule sur le pont et passe par-dessus les bois; – draps noirs et orgues, éclairs et tonnerre, – montez et roulez; – Eaux et tristesses, montez et relevez les Déluges.

Car depuis qu’ils se sont dissipés, – oh, les pierres précieuses s’enfouissant, et les fleurs ouvertes! – c’est un ennui! et la Reine, la Sorcière qui allume sa braise dans le pot de terre, ne voudra jamais nous raconter ce qu’elle sait, et que nous ignorons.

После Потопа

Как только сошла на нет идея Потопа, заяц в зарослях замер люцерны и колокольчиков движимых ветром, к радуге сквозь паутину молитву свою обратил.

О! драгоценные камни, что прятались (в травах), − цветы, что раскрылись уже.

На грязной улице выросли, как грибы, столики торговцев, лодки тащили к морю, вздымавшемуся, как на гравюрах,

Во владеньях Синей Бороды текла кровь, − на бойнях, − под сводами цирков, где окна отмечены были бледной печатью Бога. Кровь и млеко текли.

Трудились бобры. В кафе пар шёл от высоких стаканов с «мазаграном»[1].

В просторном доме, чьи стекла струились ещё, дети в траурных платьях разглядывали чудесные картинки.

Хлопнула дверь – и на деревенской площади ребёнок руки свои устремил к слепящему ливню, неся собранные отовсюду флюгера и петухов с колоколен.

Мадам в Альпах поставила фортепиано. Мессу служили и первые славословили причастия у ста тысяч алтарей собора.

Отправлялись в путь караваны. И Великолепный Отель был возведён в хаосе льдов и ночи полярной.

С той поры Луна внимала вою шакалов в заросших чабрецом пустошах, − и эклогам в сабо, поскрипывающим в саду. Потом, в фиалковой чаще, среди набухающих почек, Эухарис сказала мне, что пришла весна.

− Пруд, забей, словно ключ, − вспенься, хлынь через мост и над лесами волны свои кати; − чёрные простыни и оргàны, молнии и гром, − взметнитесь и прокатитесь; − Воды и печали, поднимайтесь и пробуждайте Потопы.

Ведь с той поры, как они сошли на нет, − о, драгоценные камни, прячущиеся в травах и раскрывшиеся цветы! – настала скука! и Королева, Колдунья, что дует на угли в глиняном горшке, никогда не пожелает рассказать нам то, что знает она и что мы не замечаем.

Enfance

I

Cette idole, yeux noirs et crin jaune, sans parents ni cour, plus noble que la fable, mexicaine et flamande; son domaine, azur et verdure insolents, court sur des plages nommées, par des vagues sans vaisseaux, de noms férocement grecs, slaves, celtiques.

A la lisière de la forêt, – les fleurs de rêve tintent, éclatent, éclairent, – la fille à lèvre d’orange, les genoux croisés dans le clair déluge qui sourd des prés, nudité qu’ombrent, traversent et habillent les arcs-en-ciel, la flore, la mer.

Dames qui tournoient sur les terrasses voisines de la mer; enfantes et géantes, superbes noires dans la mousse vert-de-gris, bijoux debout sur le sol gras des bosquets et des jardinets dégelés, – jeunes mères et grandes soeurs aux regards pleins de pèlerinages, sultanes, princesses de démarche et de costumes tyranniques, petites étrangères et personnes doucement malheureuses.

Quel ennui, l’heure du «cher corps» et «cher coeur»!

II

C’est elle, la petite morte, derrière les rosiers. – La jeune maman trépassée descend le perron. – La calèche du cousin crie sur le sable. – Le petit frère – (il est aux Indes!) là, devant le couchant, sur le pré d’oeillets, – les vieux qu’on a enterrés tout droits dans le rempart aux giroflées.

L’essaim des feuilles d’or entoure la maison du général. Ils sont dans le midi. – On suit la route rouge pour arriver à l’auberge vide. Le château est à vendre; les persiennes sont détachées. – Le curé aura emporté la clef de l’église. – Autour du parc, les loges des gardes sont inhabitées. Les palissades sont si hautes qu’on ne voit que les cimes bruissantes. D’ailleurs il n’y a rien à voir là dedans.

Les prés remontent au hameaux sans coqs, sans enclumes. L’écluse est levée. O les calvaires et les moulins du désert, les îles et les meules!

Des fleurs magiques bourdonnaient. Les talus le berçaient. Des bêtes d’une élégance fabuleuse circulaient. Les nuées s’amassaient sur la haute mer faite d’une éternité de chaudes larmes.

III

Au bois il y a un oiseau, son chant vous arrête et vous fait rougir.

Il y a une horloge qui ne sonne pas.

Il y a une fondrière avec un nid de bêtes blanches.

Il y a une cathédrale qui descend et un lac qui monte.

Il y a une petite voiture abandonnée dans le taillis ou qui descend le sentier en courant, enrubannée.

Il y a une troupe de petits comédiens en costumes, aperçus sur la route à travers la lisière du bois.

Il y a enfin, quand l’on a faim et soif, quelqu’un qui vous chasse.

IV

Je suis le saint, en prière sur la terrasse, comme les bêtes pacifiques paissent jusqu’à la mer de Palestine.

Je suis le savant au fauteuil sombre. Les branches et la pluie se jettent à la croisée de la bibliothèque.

Je suis le piéton de la grand’route par les bois nains; la rumeur des écluses couvre mes pas. Je vois longtemps la mélancolique lessive d’or du couchant.

Je serais bien l’enfant abandonné sur la jetée partie à la haute mer, le petit valet suivant l’allée dont le front touche le ciel.

Les sentiers sont âpres. Les monticules se couvrent de genêts. L’air est immobile. Que les oiseaux et les sources sont loin! Ce ne peut être que la fin du monde, en avançant.

V

Qu’on me loue enfin ce tombeau, blanchi à la chaux avec les lignes du ciment en relief, – très loin sous la terre.

Je m’accoude à la table, la lampe éclaire très vivement ces journaux que je suis idiot de relire, ces livres sans intérêt.

A une distance énorme au-dessus de mon salon souterrain, les maisons s’implantent, les brumes s’assemblent. La boue est rouge ou noire. Ville monstrueuse, nuit sans fin!

Moins haut, sont des égouts. Aux côtés, rien que l’épaisseur du globe. Peut-être les gouffres d’azur, des puits de feu? C’est peut-être sur ces plans que se rencontrent lunes et comètes, mers et fables.

Aux heures d’amertume, je m’imagine des boules de saphir, de métal. Je suis maître du silence. Pourquoi une apparence de soupirail blêmirait-elle au coin de la voûte

Детство

I

Этот идол, черноглазый, златогривый, сирота, ни кола – ни двора, он возвышенней сказки − мексиканской, фламадской; его владенья, лазурь и зелень, дерзко бегут по взморьям, которым волны, не знавшие кораблей, дали свирепые имена − греческие, славянские, кельтские.

На опушке лесной − цветы грёзы, вспыхнув, сияют, звенят, − девочка, оранжевы губы её, сжаты колени в потоке света, льющемся с лугов, наготу осеняют, пронзают, скрывают травы, радуги, море.

Дамы кружàтся на террасах у моря; инфанты и великанши, чернокожие красавицы в медно-зелёный одетые мох, драгоценные камни на оттаявшем дрожат чернозёме цветников и садов, − юные матери, старшие сёстры, их взгляды полны дальних странствий, султанши, принцесс сумасбродны наряды и властны шаги, чужестранки и те, кто страдает безмолвно.

Какая скука – час «милого тела «и «милого сердца «!

II

Там, где розы растут − там она, малютка, мертва − юная мама, она умерла, сходит с крыльца. − скрипит по песку коляска кузена. – младший брат(он в Индии!) − там, к закату лицом, на лугу среди гвоздик. − Стариков схоронили рядом за крепостной стеной, поросшей левкоем.

Дом генерала в осаде листвы золотой. Семейство на юге. – Дорóгой заката дойдёшь до корчмы опустевшей. Зáмок продают; ставни сняли, − кюре, вероятно, унёс ключ от церкви, − сторожки вкруг парка безлюдны. Ограды так высоки – лишь шумные кроны видишь над ними. Впрочем, там и смотреть-то не на что.

Луга к деревням подступают – там не поют петухи, в кузницах тихо. Не работает шлюз. О, придорожные могилы, заброшенные мельницы, острова и стога!

Волшебные гудели цветы. Склоны качали его. Сказочной красоты животные сновали вокруг. Грозовые тучи собирались над волнуемым морем горячих, вечность льющихся слёз.

III

Есть птица в лесу – заслышав её, вы стоите, краснея.

Есть часы – они никогда не звонят.

Есть нора – там белые копошатся зверьки.

Есть собор, он клонится дóлу и озеро устремлённое ввысь.

Есть повозка, брошенная в лесу, или вот она вниз по дорожке, вся в лентах, проносится мимо.

Есть шайка бродяг-комедьянтов в костюмах своих шутовских – меж стволов их фигуры видны на дороге лесной.

Есть, наконец, тот, кто прогонит тебя, когда ты голоден и мучим жаждой.

IV

Я святой, на террасе молящийся, − мирно пасутся стада повсюду до Палестинского моря.

Я учёный в сумрачном кресле. В окно библиотеки хлещет дождь, ветки стучат.

Я путник, по дороге бредущий в лесу низкорослом; шум от шлюзов мои заглушает шаги. Я часами смотрю, как печально полощет закат своё золотое бельё.

Я охотно стал бы ребёнком, забытым на пирсе далеко выступающем в море, или слугой, что идёт по аллее, лбом касаясь небес.

С трудом проходимые тропы. Невысокие эти холмы покрываются дроком. Ни ветерка. Как далеко птицы и родники! Продвигаясь вперёд, вскоре, наверно, придёшь на край света.

V

Кто бы мне сдал, наконец, эту могилу, всю белую от извёстки, с надгробья рельефными строчками, − поглубже под землёй.

Локтями упершись в стол под яркою лампой, − взялся я, идиот, перечитывать вчерашние газеты и тоску наводящие книги.

Наверху, над моим подземным салоном в землю врастают дома, стелятся туманы. Грязь либо красна, либо черна. Город-монстр, ночь без конца!

Чуть ниже – сточные трубы. По бокам − ничего, кроме толщи земной. Быть может, − бездны лазурные, колодцы огня? Возможно, именно здесь встречаются луны и кометы, моря и сказки.

Когда проходят часы, разъедая горечью душу, передо мной словно плывут шары из сапфира, из металла. Я – властелин тишины. Почему бы под сумрачным сводом подвала не забрезжить подобью окна.

Conte

Un prince était vexé de ne s’être employé jamais qu’à la perfection des générosités vulgaires. Il prévoyait d’étonnantes révolutions de l’amour, et soupçonnait ses femmes de pouvoir mieux que cette complaisance agrémentée de ciel et de luxe. Il voulait voir la vérité, l’heure du désir et de la satisfaction essentiels. Que ce fût ou non une aberration de piété, il voulut. Il possédait au moins un assez large pouvoir humain.

Toutes les femmes qui l’avaient connu furent assassinées: quel saccage du jardin de la beauté! Sous le sabre, elles le bénirent. Il n’en commanda point de nouvelles. – Les femmes réapparurent.

Il tua tous ceux qui le suivaient, après la chasse ou les libations. – Tous le suivaient.

Il s’amusa à égorger les bêtes de luxe. Il fit flamber les palais. Il se ruait sur les gens et les taillait en pièces. – La foule, les toits d’or, les belles bêtes existaient encore.

Peut-on s’extasier dans la destruction, se rajeunir par la cruauté! Le peuple ne murmura pas. Personne n’offrit le concours de ses vues.

Un soir, il galopait fièrement. Un Génie apparut, d’une beauté ineffable, inavouable même. De sa physionomie et de son maintien ressortait la promesse d’un amour multiple et complexe! d’un bonheur indicible, insupportable même! Le Prince et le Génie s’anéantirent probablement dans la santé essentielle. Comment n’auraient-ils pas pu en mourir? Ensemble donc ils moururent.

Mais ce Prince décéda, dans son palais, à un âge ordinaire. Le Prince était le Génie. Le Génie était le Prince.

La musique savante manque à notre désir.

Сказка

Некий принц бывал раздосадован оттого, что ему всё время приходилось лишь совершенствовать проявления пошлого великодушия. Потрясающие революции любви предвидел он и подозревал, что женщины его наделены чем-то большим, чем эта способность угождать, расцвеченная небесами и роскошью. Истину возжелал он узреть, когда пробьёт час эссенциальных желания и удовлетворения. Он хотел (этого), хотя бы это была лишь аберрация благочестия. По крайней мере, он обладал достаточно широкими возможностями среди людей.

Все женщины, которые знали его, были убиты: сад красоты разорённый! Они благословляли его, дрожа под клинком занесённым. Он не требовал новых женщин. − Но они появлялись.

Он убивал всех, кто следовал за ним, после охоты или возлияний. − Все продолжали идти за ним.

Развлекаясь, ножом вспарывал он горло, диковинных убивая животных. Поджигал дворцы. Бросался на людей и на куски их искромсывал. − Толпа людская, крыши (дворцов) из золота, прекрасные животные не исчезали.

Возможно ли доводить себя до экстаза разрушая, делать себя моложе изуверством! От народа − ни шопоту, ни ропоту. Никто не выказывал желания содействовать его взглядам.

Однажды вечером он скакал, гордо вскинув голову. Гений предстал перед ним невыразимой, даже непроизносимой красоты. Лик его и осанка как бы расточали обещанье многообразной и многосложной любви! счастья несказанного, даже непереносимого! Принц и Гений вероятно превратились в ничто в сущем безболии. Как могли они не умереть? Итак, оба они умерли.

Но принц опочил в своём дворце, в обычном (для этого) возрасте. Принц был Гением. Гений был Принцем.

Искусной музыки не хватает желанию нашему.

Parade

Des drôles très solides. Plusieurs ont exploité vos mondes. Sans besoins, et peu pressés de mettre en oeuvre leurs brillantes facultés et leur expérience de vos consciences. Quels hommes mûrs! Des yeux hébétés à la façon de la nuit d’été, rouges et noirs, tricolores, d’acier piqué d’étoiles d’or; des faciès déformés, plombés, blêmis, incendiés; des enrouements folâtres! La démarche cruelle des oripeaux! – Il y a quelques jeunes, – comment regarderaient-ils Chérubin? – pourvus de voix effrayantes et de quelques ressources dangereuses. On les envoie prendre du dos en ville, affublés d’un luxe dégoûtant.

O le plus violent Paradis de la grimace enragée! Pas de comparaison avec vos Fakirs et les autres bouffonneries scéniques. Dans des costumes improvisés avec le goût du mauvais rêve ils jouent des complaintes, des tragédies de malandrins et de demi-dieux spirituels comme l’histoire ou les religions ne l’ont jamais été. Chinois, Hottentots, bohémiens, niais, hyènes, Molochs, vieilles démences, démons sinistres, ils mêlent les tours populaires, maternels, avec les poses et les tendresses bestiales. Ils interpréteraient des pièces nouvelles et des chansons «bonnes filles». Maîtres jongleurs, ils transforment le lieu et les personnes, et usent de la comédie magnétique. Les yeux flambent, le sang chante, les os s’élargissent, les larmes et des filets rouges ruissellent. Leur raillerie ou leur terreur dure une minute, ou des mois entiers.

J’ai seul la clef de cette parade sauvage.

Зазывалы

Дюжие, и весьма, плутяги-то. Иные (из них) поимели неплохо вас. Походя, без особой нужды, почти не прилагая усилий к тому, чтобы обнаружить блестящие свои способности и знание вашей души. Каковы ловчилы! С глазами, на манер летней ночи, словно туманом подёрнутыми, красными и чёрными, трёхцветными, из стали с вкрапленьями звёзд золотых; искажённые лица, свинцовые, бледные, словно огнём обожжённые; шуточки с хрипотцой! Демарш отщепенцев в бутафорных одеждах от которого жутко становится! − Есть и юнцы, − как они Керубино встречали бы? − всегда наготове (у них) берущие на испуг голоса и ещё пострашнее ресурсы. Разодетых с отвращенье вызывающим шиком, выпускают их в город, чтобы лоску набрались.

О, самый что ни есть неистовый Парадиз лиц, искажённых гримасою ярости! Никакого сравненья с вашими Факирами и с прочими буффоннадами. В костюмах своих самодельных, словно из кошмара возникших, изображают они на жалость давящие сцены, трагедии из жизни бродяг и духовных полу-богов, которых никогда не было ни в истории, ни в религиях. Китайцы, Готтентоты, цыгане, простофили, гиены, Молохи, выжившие из ума старики, мрачные демоны, − они смешивают просторечные обороты, которые с молоком матери, с позами и ласками животных. Они по-своему интерпретируют новейшие пьесы и песенки «хороших девочек». Мастера жонглировать чем бы то ни было, преображают они и место, и персонажей, пользуя вовсю магнетизмы комедии. Глаза излучают огонь, кровь поёт, кости вширь раздаются, слёзы и красные струйки текут (по щекам). Шутки их и страх, который они вызывают, длится минуту, а то и месяцами.

Я один ключом обладаю от этого балаганчика дикого.

Antique

Gracieux fils de Pan! Autour de ton front couronné de fleurettes et de baies tes yeux, des boules précieuses, remuent. Tachées de lies brunes, tes joues se creusent. Tes crocs luisent. Ta poitrine ressemble à une cithare, des tintements circulent dans tes bras blonds. Ton coeur bat dans ce ventre où dort le double sexe. Promène-toi, la nuit, en mouvant doucement cette cuisse, cette seconde cuisse et cette jambe de gauche.

Антик

Благословенный сын Пана! Вкруг чела твоего, под венком полевых цветочков и диких ягод, самоцветами оживают глаза. Темных смазанных линий узор на впавших щеках. Твои клыки блестят. Твоя грудь похожа на кифару, звонами исходит она в твоих словно мраморных руках. Твоё сердце бьётся в сём чреве, где дремлет слиянье двух полов. Ночью пройдись-ка, едва шевеля то одним бедром, то другим, и левой ногой.

Being Beautious

Devant une neige un Etre de Beauté de haute taille. Des sifflements de mort et des cercles de musique sourde font monter, s’élargir et trembler comme un spectre ce corps adoré; des blessures écarlates et noires éclatent dans les chairs superbes. Les couleurs propres de la vie se foncent, dansent, et se dégagent autour de la Vision, sur le chantier. Et les frissons s’élèvent et grondent et la saveur forcenée de ces effets se chargeant avec les sifflements mortels et les rauques musiques que le monde, loin derrière nous, lance sur notre mère de beauté, – elle recule, elle se dresse. Oh! nos os sont revêtus d’un nouveau corps amoureux.

* * *

O la face cendrée, l’écusson de crin, les bras de cristal! le canon sur lequel je dois m’abattre à travers la mêlée des arbres et de l’air léger!

Быть Прекраснейшей

Сама Красота реет среди снегов. Дыхание смерти и тихой музыки волны, расходясь кругами, возносят, делая огромным и зыбким, словно призрак, это обожаемое тело; раны чернеют запекшейся кровью, расцветают, взрывая безупречную плоть. Основные жизни цвета вовлечены в работу – они густеют, танцуют вокруг видения, тают. И нарастающий трепет грохочет, и привкус этих явлений, словно зверь разъярённый, питаясь хрипом агоний и осипшею музыкой, которую мир, далеко у нас за спиной, бросает нашей матери всея красоты, − этот зверь отступает, встаёт на дыбы. О! Наши бренные кости облачились в новое тело, алчущее любви.

* * *

О, пепельный лик, щит герба, конской увенчанный гривой, хрустальные руки! Пушка, на которую должно мне пасть в этой схватке жестокой деревьев и лёгких воздỳхов!

Vies

I

O les énormes avenues du pays saint, les terrasses du temple! Qu’a-t-on fait du brahmane qui m’expliqua les Proverbes? D’alors, de là-bas, je vois encore même les vieilles! Je me souviens des heures d’argent et de soleil vers les fleuves, la main de la compagne sur mon épaule, et de nos caresses debout dans les plaines poivrées. – Un envol de pigeons écarlates tonne autour de ma pensée – Exilé ici, j ai eu une scène où jouer les chefs-d’oeuvre dramatiques de toutes les littératures. Je vous indiquerais les richesses inouïes. J’observe l’histoire des trésors que vous trouvâtes. Je vois la suite! Ma sagesse est aussi dédaignée que le chaos. Qu’est mon néant, auprès de la stupeur qui vous attend?

II

Je suis un inventeur bien autrement méritant que tous ceux qui m’ont précédé; un musicien même, qui ai trouvé quelque chose comme la clef de l’amour. À présent, gentilhomme d’une campagne aigre au ciel sobre, j’essaye de m’émouvoir au souvenir de l’enfance mendiante, de l’apprentissage ou de l’arrivée en sabots, des polémiques, des cinq ou six veuvages, et quelques noces où ma forte tête m’empêcha de monter au diapason des camarades. Je ne regrette pas ma vieille part de gaîté divine: l’air sobre de cette aigre campagne alimente fort activement mon atroce scepticisme. Mais comme ce scepticisme ne peut désormais être mis en oeuvre, et que d’ailleurs je suis dévoué à un trouble nouveau, – j’attends de devenir un très méchant fou.

III

Dans un grenier où je fus enfermé à douze ans j’ai connu le monde, j’ai illustré la comédie humaine. Dans un cellier j’ai appris l’histoire. À quelque fête de nuit dans une cité du Nord, j’ai rencontré toutes les femmes des anciens peintres. Dans un vieux passage à Paris on m’a enseigné les sciences classiques. Dans une magnifique demeure cernée par l’Orient entier j’ai accompli mon immense oeuvre et passé mon illustre retraite. J’ai brassé mon sang. Mon devoir m’est remis. Il ne faut même plus songer à cela. Je suis réellement d’outre-tombe, et pas de commissions.

Жизни

I

О, Земли Обетованной дороги без конца и без края, храма террасы! Где тот брамин, притчи мне толковавший? Оттуда, с той поры и поныне, вижу я тех старух! Припоминаю солнца часы и часы серебра рек невдалеке, руку полей на моём плече, и ласк наших во весь рост среди пряных этих равнин. − Мысли моея вокруг алых лёт голубей громом грохочет. − Здесь-то, изгнанный, я и обрёл сцену, дабы играть литератур всевозможных драматические шедевры. Я бы вам перстом указал на неслыханные богатства. Чту историю кладов, найденных вами. Предвижу последствия! Мудрости моей сторонятся, словно хаóса, губы презрительно сжав. Но что есть моё ничтожество в сравненьи с тем столбняком, что вас ожидает?

II

Изобретатель, достойный большего, чем все те, кто предшествовал; музыкант, нашедший ключ любви, или нечто подобное, нынче я, терпких полей дворянин пред ликом строгим небес, воспоминаньями душу свою растревожить не в силах: нищее детство, года в подмастерьях, или вот в жизнь выхожу на каком-то вокзале в деревянных своих башмаках, жаркие споры, раз пять или шесть становился вдовцом и несколько свадеб сыграл, и всё неуступчивый нрав мне мешал стать своим в кругу сотоварищей тесном. И не жаль мне утраченной доли моей в веселье божественном: воздух этих полей своей трезвостью терпкой питает беспощадный мой скептицизм. Но поскольку сей скептицизм теперь не заставишь работать, да и я, впрочем, новой тревоге себя посвятил, − так вот и жду, когда сделаюсь мрачным безумцем.

III

На чердаке, став затворником двенадцати лет, я познал мир и прославил человеческую комедию. В подвале изучил историю. В одном северном городе, празднеств ночных став участником, всех встретил женщин, сошедших с полотен старинных. Под сенью пассажа в Париже классическим обучался наукам. В обители, сверкающей над всем великолепьем Востока, закончил свой труд необъятный и провёл остаток дней в лучах заслуженной славы. Кровь свою взбаламутил. О долге своём не забыл. Даже не стоит об этом и думать. Я ведь всам-деле на том свете и за спичками меня не послать.

Départ

Assez vu. La vision s’est rencontree a tous les airs. Assez eu. Rumeurs des villes, le soir, et au soleil, et toujours.

Assez connu. Les arrets de la vie. – O Rumeurs et Visions!

Depart dans l’affection et le bruit neufs!

Отправление

Насмотрелся. Виденье повсюду являлось снова и снова. Наслушался. Шум городов, вечером, и под солнцем, всегда.

Сыт по горло наукой. Полустанки жизни. − О, неясные Звуки, Видения смутные!

Поезд отходит, когда снова от нежности нечем дышать, и снова в шум неизвестности!

Royauté

Un beau matin, chez un peuple fort doux, un homme et une femme superbes criaient sur la place publique: «Mes amis, je veux qu’elle soit reine!» «Je veux être reine!» Elle riait et tremblait. Il parlait aux amis de révélation, d’épreuve terminée. Ils se pâmaient l’un contre l’autre.

En effet ils furent rois toute une matinée où les tentures carminées se relevèrent sur les maisons, et tout l’après-midi, où ils s’avancèrent du côté des jardins de palmes.

Царствование

В одно прекрасное утро, в той стране, где прекроткий обитает народ, мужчина и женщина, оба великолепны, огласили криками площадь: «Друзья, я хочу, чтоб она была королевой!» «Я хочу быть королевой!» Она смеялась и вздрагивала. Он говорил друзьям об откровении свыше, о законченном испытаньи. Прижимаясь друг к другу, испытывали головокруженье от нежности.

В самом деле, они были королём и королевою всё утро, которым карминные шелкà над домами плескались, и весь этот день до самого вечера, которым они удалились к пальмовым по направленью садам.

À une Raison

Un coup de ton doigt sur le tambour décharge tous les sons et commence la nouvelle harmonie.

Un pas de toi, c’est la levée des nouveaux hommes et leur en-marche.

Ta tête se détourne: le nouvel amour!

Ta tête se retourne, – le nouvel amour!

«Change nos lots, crible les fléaux, à commencer par le temps» te chantent ces enfants. «Elève n’importe où la substance de nos fortunes et de nos voeux» on t’en prie.

Arrivée de toujours, qui t’en iras partout.

К Разуму

Барабана задев своим пальцем кожу тугую, изверженья созвучий ты вызываешь, гармонии новой начало.

Сделаешь шаг, и новые люди для марша восстанут.

Поворот головы: новая любовь!

Поворот головы: новая любовь!

«Жребий, выпавший нам, измени, беды отсей, со временем начиная», − тебе эти дети поют.

«Наших судеб и желаний наших самую суть неважно куда подыми», − тебя просят.

Прибытие в любую минуту, того, кто проходит повсюду.

Matinée d’ivresse

O mon Bien! O mon Beau! Fanfare atroce où je ne trébuche point! Chevalet féerique! Hourra pour l’oeuvre inouïe et pour le corps merveilleux, pour la première fois! Cela commença sous les rires des enfants, cela finira par eux. Ce poison va rester dans toutes nos veines même quand, la fanfare tournant, nous serons rendus à l’ancienne inharmonie.

O maintenant, nous si digne de ces tortures! rassemblons fervemment cette promesse surhumaine faite à notre corps et à notre âme créés: cette promesse, cette démence! L’élégance, la science, la violence! On nous a promis d’enterrer dans l’ombre l’arbre du bien et du mal, de déporter les honnêtetés tyranniques, afin que nous amenions notre très pur amour. Cela commença par quelques dégoûts et cela finit, – ne pouvant nous saisir sur-le-champ de cette éternité, – cela finit par une débandade de parfums.

Rire des enfants, discrétion des esclaves, austérité des vierges, horreur des figures et des objets d’ici, sacrés soyez-vous par le souvenir de cette veille. Cela commençait par toute la rustrerie, voici que cela finit par des anges de flamme et de glace.

Petite veille d’ivresse, sainte! quand ce ne serait que pour le masque dont tu as gratifié. Nous t’affirmons, méthode! Nous n’oublions pas que tu as glorifié hier chacun de nos âges. Nous avons foi au poison. Nous savons donner notre vie tout entière tous les jours.

Voici le temps des Assassins.

Утро опьянения

О, моё Благо! О, моя Красота! Фанфарою мучим жестокой, не оступившись ни разу! Сказочная дыба! Ура творенью, − о котором доселе никто и не слыхивал, − и восхищенья достойному телу, − впервые! А начиналось оно встречаемо взрывами детского смеха, ими оно и закончится. Яд же сей в наших венах останется даже тогда, − фанфаре пора закругляться, − когда мы к дисгармонии древней будем возвращены.

А теперь эти пытки, − так нам и надо! восстановим с усердием сверхчеловеческое обещание это, данное нашему телу и нашей душе, что созданы были: обещание это, слабоумие это! Элегантность во внешности и поведении, пытливое изучение, грубое принуждение! Нам обещали во мраке похоронить древо добра и зла, в ссылку навечно отправить тиранившие нас благоприличия, с тем, чтобы мы в обычай ввели нашу чистейшую любовь. А начиналось это взрывами рвоты и кончается, − нам эту вечность нахрапом не взять, − кончается это словно с привязи сорвавшихся ароматов стремительным бегством.

Детский смех, молчанье рабов, девственниц строгость, омерзенье от здешних фигур и предметов, будьте вы прокляты памятью о бдении этом. Это начиналось со всей непристойностью, и вот кончается это ангелами изо льда и пламени.

Во хмелю пролетевшее бденьице, свято! хотя бы и было оно лишь для прикрытия под маской дарованной. Метод, мы утверждаем тебя! Не забудем о том, что вчерась ты прославил кажинный век наш. Веруем в яд сей. Готовы и жизнь нашу всю без остатка отдать каждодневно.

Вот и (наступают) времена Ассасинов.

Phrases

Quand le monde sera réduit en un seul bois noir pour nos quatre yeux étonnés, – en une plage pour deux enfants fidèles, – en une maison musicale pour notre claire sympathie, – je vous trouverai.

Qu’il n’y ait ici-bas qu’un vieillard seul, calme et beau, entouré d’un «luxe inoui», – et je suis à vos genoux.

Que j’aie réalisé tous vos souvenirs, – que je sois celle qui sait vous garrotter, – je vous étoufferai.

* * *

Quand nous sommes très forts, – qui recule? très gais, qui tombe de ridicule? Quand nous sommes très méchants, que ferait-on de nous.

Parez-vous, dansez, riez, – Je ne pourrai jamais envoyer l’Amour par la fenêtre.

* * *

– Ma camarade, mendiante, enfant monstre! comme ça t’es égal, ces malheureuses et ces manoeuvres, et mes embarras. Attache-toi à nous avec ta voix impossible, ta voix! unique flatteur de ce vil désespoir.

Une matinée couverte, en Juillet. Un goût de cendre vole dans l’air; – une odeur de bois suant dans l’âtre, – les fleurs rouies, – le saccage des promenades, – la bruine des canaux par les champs – pourquoi pas déjà les joujoux et l’encens?

* * *

J’ai tendu des cordes de clocher à clocher; des guirlandes de fenêtre à fenêtre; des chaînes d’or d’étoile à étoile, et je danse.

* * *

Le haut étang fume continuellement. Quelle sorcière va se dresser sur le couchant blanc? Quelles violettes frondaisons vont descendre?

* * *

Pendant que les fonds publics s’écoulent en fêtes de fraternité, il sonne une cloche de feu rose dans les nuages.

* * *

Avivant un agréable goût d’encre de Chine, une poudre noire pleut doucement sur ma veillée. – Je baisse les feux du lustre, je me jette sur le lit, et, tourné du côté de l’ombre, je vous vois, mes filles! mes reines!

Фразы

Когда сведён лишь к одному чернеющему лесу будет мир − для наших четырёх глядящих с удивленьем глаз, − лишь к берегу песчаному – для двух детей, ещё друг дружку не предавших, − к шкатулке музыкальной лишь одной для нашей светлой близости, − тогда я Вас найду.

О, хоть бы здесь остался лишь старик, − красивый, величавый, − окружённый «неслыханною роскошью», − и я у Ваших ног.

О, хоть бы я воспоминания все Ваши претворил, − и стал бы тем, кто Вас к себе сумел бы привязать жгутами, − я задушу Вас.

* * *

Когда сильны мы, − отступает кто ж? А веселы когда – что с нас возьмёшь? А зло когда творим, кому мы предстоим.

Наряжайтесь, танцуйте, смейтесь, − я не смогу вовек Любовь прогнать через окно.

* * *

− Моя подружка, нищенка, ну сущий монстр, дитя! Тебе ведь всё равно, что я с моим смущеньем, что все эти страдалицы, уловки. Себя к нам привяжи ты странным голосом своим, твой голос! Один лишь он ещё ласкает душу в этом отчаяньи презренном.

Облачное утро, в июле. Привкус золы в воздухе; − запах влажных поленьев, словно пòтом исходящих, в огне очага, − мокрые цветы, − развороченные променадов аллеи, − изморось водою наполненных рвов вдоль полей − почему бы уже не начать доставать елочные игрушки и ладанки?

* * *

Верёвочками стянул я колокольни; от окна к окну пустил гирлянды; цепи золотые – от звезды к звезде, и − танцую.

* * *

Пруд, водой после дождя переполненный, всё дымится. Кто та колдунья, что встанет над закатом белёным? Что за листва, цвета фиалки лесной, опадёт?

* * *

Покуда в празднествах братства всеобщего как вода утекают публичные фонды, колокол розового огня звонит в облаках.

* * *

Оживляя приятную склонность к китайским чернилам, черной пудрою мелкой нежно так моросит над моею бессонницей. Люстры огни пригасив, бросаюсь я на кровать и, повернувшись в сторону тьмы, вижу вас, дщери мои, мои царицы!

Ouvriers

O cette chaude matinée de février! Le Sud inopportun vint relever nos souvenirs d’indigents absurdes, notre jeune misère.

Henrika avait une jupe de coton à carreaux blanc et brun, qui a dû être portée au siècle dernier, un bonnet à rubans et un foulard de soie. C’était bien plus triste qu’un deuil. Nous faisions un tour dans la banlieue. Le temps était couvert, et ce vent du Sud excitait toutes les vilaines odeurs des jardins ravagés et des prés desséchés.

Cela ne devait pas fatiguer ma femme au même point que moi. Dans une flache laissée par l’inondation du mois précédent à un sentier assez haut, elle me fit remarquer de très petits poissons.

La ville, avec sa fumée et ses bruits de métiers, nous suivait très loin dans les chemins. O l’autre monde, l’habitation bénie par le ciel, et les ombrages! Le Sud me rappelait les misérables incidents de mon enfance, mes désespoirs d’été, l’horrible quantité de force et de science que le sort a toujours éloignée de moi. Non! nous ne passerons pas l’été dans cet avare pays où nous ne serons jamais que des orphelins fiancés. Je veux que ce bras durci ne traîne plus une chère image.

Рабочие

О, жаркое февральское утро! Не ко времени югом повеяло, наши разбудив воспоминанья нелепых оборванцев, оживив нашу нищенку-юность.

На Энрике была хлопчатная юбка в коричнево-белую клетку, которую следовало бы носить в прошлом веке, чепец с лентами и шелковый шейный платок. Наряд печальнее траура. Мы гуляли в предместье. Небо обложилось, и этот ветер с юга разорённых садов и иссохших лугов прель будоражил.

Жену это беспокоило, видимо, меньше, чем меня. Забравшись довольно высоко по тропинке, она показала мне мелких рыбёшек в луже, оставшейся после наводненья прошлого месяца.

Город, с его дымом и шумом, ремёсел различных орудьями производимом, следовал за нами весьма долго на наших путях. О, другой мир, приют, небом и сенью дерев благословенный! Юг вызывал в памяти достойные сожаления превратности моего детства, летние приступы отчаянья, чудовищное скопление силы и знаний, которое судьба моя от меня всегда отводила. Нет! Не проведём мы лето в этой скряге-стране, где мы так навсегда и останемся помолвленными сиротами. Я не хочу, чтобы огрубевшая эта рука с силой тащила за собой милый образ.

Les Ponts

Des ciels gris de cristal. Un bizarre dessin de ponts, ceux-ci droits, ceux-là bombés, d’autres descendant ou obliquant en angles sur les premiers, et ces figures se renouvelant dans les autres circuits éclairés du canal, mais tous tellement longs et légers que les rives, chargées de dômes, s’abaissent et s’amoindrissent. Quelques-uns de ces ponts sont encore chargés de masures. D’autres soutiennent des mâts, des signaux, de frêles parapets. Des accords mineurs se croisent et filent, des cordes montent des berges. On distingue une veste rouge, peut-être d’autres costumes et des instruments de musique. Sont-ce des airs populaires, des bouts de concerts seigneuriaux, des restants d’hymnes publics? L’eau est grise et bleue, large comme un bras de mer. – Un rayon blanc, tombant du haut du ciel, anéantit cette comédie.

Мосты

Серого цвета хрустальные небеса.

Причудливый рисунок мостов, − то прямых, то полукружьями выгнутых, то нисходящих, то вкось под углами идущих по отношению к первым, и эти фигуры, обновляясь в обводах канала, становятся столь лёгкими и удлинёнными, что отягощённые соборами берега проседают и уменьшаются. Некоторые из этих мостов ещё и лачуги несут на себе. Другие обрастают мачтами, сигнальными вышками, хрупкими парапетами. Минорные аккорды скрещиваются в воздухе и текут, как вода, струнных созвучья ввысь уплывают от берегов. Замечаешь там красную куртку, другие костюмы, или − как посверкивают инструменты оркестра. Простолюдинов ли арии, синьоров концерты, или гулянья в саду городском? Вода, серая и голубая, широка, словно моря рукав. − Белый луч, падая с неба, в ничто превращает комедию эту.

Ville

Je suis un éphémère et point trop mécontent citoyen d’une métropole crue moderne, parce que tout goût connu a été éludé dans les ameublements et l’extérieur des maisons aussi bien que dans le plan de la ville. Ici vous ne signaleriez les traces d’aucun monument de superstition. La morale et la langue sont réduites à leur plus simple expression, enfin! Ces millions de gens qui n’ont pas besoin de se connaître amènent si pareillement l’éducation, le métier et la vieillesse, que ce cours de vie doit être plusieurs fois moins long que ce qu’une statistique folle trouve pour les peuples du continent. Aussi comme, de ma fenêtre, je vois des spectres nouveaux roulant à travers l’épaisse et éternelle fumée de charbon, – notre ombre des bois, notre nuit d’été! – des Erynnies nouvelles, devant mon cottage qui est ma patrie et tout mon coeur puisque tout ici ressemble à ceci, – la Mort sans pleurs, notre active fille et servante, un Amour désespéré et un joli Crime piaulant dans la boue de la rue.

Город

Я − эфемерный и совсем не брюзгливый гражданин метрополии, считавшейся современной, поскольку как во внутреннем убранстве, так и в экстерьере домов, и даже в самом плане города искусно и как бы играючи удалось избежать хоть чего-то, что было бы отмечено вкусом. Здесь вам не придётся кричать от радости, обнаружив следы хоть какого-нибудь памятника предрассудкам. Мораль и язык сведены к их самым простым выраженьям, наконец-то! Эти мильоны людей, которым нет нужды даже знать друг друга, живут столь одинаково, − ученье, ремесло, старость, − что сама продолжительность этой жизни должна быть во много раз меньше той, которую обнаруживает безумная статистика для народов континента. Также как, из своего окна, я вижу лишь призраков новых, валом валящих сквозь густой и вечный дым сжигаемого угля, – наш сумрак лесов, наша летняя ночь! – новых Эриний, перед моим коттеджем, который и есть моя родина и всё сердце моё, ведь всё здесь подобно этому: Смерть без слёз, деятельная наша дева и служанка, Любовь, всякой надежды лишённая, и прелестное Преступленье, скулящее в уличной грязи.

Ornières

À droite l’aube d’été éveille les feuilles et les vapeurs et les bruits de ce coin du parc, et les talus de gauche tiennent dans leur ombre violette les mille rapides ornières de la route humide. Défilé de féeries. En effet: des chars chargés d’animaux de bois doré, de mâts et de toiles bariolées, au grand galop de vingt chevaux de cirque tachetés, et les enfants, et les hommes, sur leurs bêtes les plus étonnantes; – vingt véhicules, bossés, pavoisés et fleuris comme des carrosses anciens ou de contes, pleins d’enfants attifés pour une pastorale suburbaine. – Même des cercueils sous leur dais de nuit dressant les panaches d’ébène, filant au trot des grandes juments bleues et noires.

Колеи

Справа, в этом уголке парка, летняя заря пробуждает и чуткие листья, и остывшей земли испаренья, и неясные звуки; слева склоны своей фиолетовой тени держат ещё под покровом влажной дороги тысячами разбежавшиеся колеи. Феерий дефиле. В самом деле: колесницы, в которых и деревянные позолотой покрытые звери, мачты и цветистые паруса, двадцать на полном скаку цирковых лошадей в яблоках, и дети, и взрослые, оседлавшие диковинных животных, двадцать экипажей в праздничном уборе с цветами и флагами, с обронным[2] узором, словно старинные или сказочные кареты, с детьми, наряженными для пригородной пасторали. − И даже гробы под балдахинами ночи, взметнувшие эбеновые островерхие свои столпы, рысью бегущих кобыл влекомые, голубых и черных как смоль.

Villes [I]

L’acropole officielle outre les conceptions de la barbarie moderne les plus colossales. Impossible d’exprimer le jour mat produit par ce ciel immuablement gris, l’éclat impérial des bâtisses, et la neige éternelle du sol. On a reproduit dans un goût d’énormité singulier toutes les merveilles classiques de l’architecture. J’assiste à des expositions de peinture dans des locaux vingt fois plus vastes qu’Hampton-Court. Quelle peinture! Un Nabuchodonosor norwégien a fait construire les escaliers des ministères; les subalternes que j’ai pu voir sont déjà plus fiers que des Brahmas, et j’ai tremblé à l’aspect des gardiens de colosses et officiers de construction. Par le groupement des bâtiments en squares, cours et terrasses fermées, on a enivré les cochers. Les parcs représentent la nature primitive travaillée par un art superbe. Le haut quartier a des parties inexplicables: un bras de mer, sans bateaux, roule sa nappe de grésil bleu entre des quais chargés de candélabres géants. Un pont court conduit à une poterne immédiatement sous le dôme de la Sainte-Chapelle. Ce dôme est une armature d’acier artistique de quinze mille pieds de diamètre environ.

Sur quelques points, des passerelles de cuivre, des plates-formes, des escaliers qui contournent les halles et les piliers, j’ai cru pouvoir juger la profondeur de la ville! C’est le prodige dont je n’ai pu me rendre compte: quels sont les niveaux des autres quartiers sur ou sous l’acropole? Pour l’étranger de notre temps la reconnaissance est impossible. Le quartier commerçant est un circus d’un seul style, avec galeries à arcades. On ne voit pas de boutiques, mais la neige de la chaussée est écrasée; quelques nababs aussi rares que les promeneurs d’un matin de dimanche à Londres, se dirigent vers une diligence de diamants. Quelques divans de velours rouge: on sert des boissons populaires dont le prix varie de huit cents à huit mille roupies. À l’idée de chercher des théâtres sur ce circus, je me réponds que les boutiques doivent contenir des drames assez sombres. Je pense qu’il y a une police; mais la loi doit être tellement étrange, que je renonce à me faire une idée des aventuriers d’ici.

Le faubourg, aussi élégant qu’une belle rue de Paris, est favorisé d’un air de lumière. L’élément démocratique compte quelques cents âmes. Là encore les maisons ne se suivent pas; le faubourg se perd bizarrement dans la campagne, le «Comté» qui remplit l’occident éternel des forêts et des plantations prodigieuses où les gentilshommes sauvages chassent leurs chroniques sous la lumière qu’on a créée.

Города(I)

Официальный акрополь выше колоссальнейших концепций модéрновой дикости. Словами передать невозможно матовый свет, рождённый неизменно серым небом, зданий царственный блеск и вечный снег мостовых. С чрезвычайным, чудовищным в своей грандиозности, размахом здесь воспроизведены все классические дивности архитектуры. Я посещаю выставки живописи, которые места занимают в двадцать раз больше Хемптон Корта. Какая живопись! Норвежский Навуходоносор велел возвести министерские лестницы; субалтерны[3], которых мог я лицезреть, будут уж надменней браманов, а при виде блюстителей колоссов и строительства служащих я трепетал. Зàпили кучера − поскольку в результате группирования зданий квадратами закрылись дворы и террасы. Парки воспроизводят первобытную природу обработанную с высоким искусством. В Вышгороде есть участки, которые объяснить невозможно: моря рукав свободный от судов зыбь свою катит градовой крупы синью меж каменных берегов с их гигантскими канделябрами. Короткий мост ведёт к потерне[4], той, что сразу под куполом церкви Сент-Шапель. Этот купол − искусно сделанная стальная арматура в диаметре составляет приблизительно пятнадцать тысяч футов.

С нескольких точек, − с мостиков пешеходных переходов из меди, с площадок и лестниц по контурам зал и колонн, − думал я, что смогу оценить глубину города! Сие есть чудо, о котором себе дать отчёт я был не способен: каковы суть уровни остальных кварталов над и под акрополем? Для чужестранца нашего времени рекогносцировка невозможна. Торговый квартал представляет собой circus с аркадами галерей в едином стиле. Бутùков не видно, а снег на мостовой притоптан однако; какие-то набобы, − столь же редкие, как прохожие в Лондоне воскресным утром, − направляются к бриллиантовому дилижансу. Какие-то красные диваны из велюра: подают популярные напитки, цена которых варьируется от восьмисот до восьми тысяч рупий. На мысль о том, чтобы поискать театры в этом circus‘е, отвечаю себе, что бутùки должны хранить достаточно мрачные драмы. Думаю, что полиция есть; но закон, видимо, столь необычен, что я отказываюсь представить себе здешних авантюристов.

Предместье, в элегантности своей сравнимое с прелестной парижской улочкой, словно в фаворе купается в воздухе светлом. Демократический элемент насчитывает несколько сотен душ. Ещё там дома не следуют друг за другом; предместье странным образом теряется в полях, в «Графстве», которое заполняет вечный запад лесов и плантаций чудесных, где в диком состоянии пребывающие джентльмены гонят прочь свои семейные хроники, светом, что создан был, озарённые.

Vagabonds

Pitoyable frère! Que d’atroces veillées je lui dus! «Je ne me saisissais pas fervemment de cette entreprise. Je m’étais joué de son infirmité. Par ma faute nous retournerions en exil, en esclavage». Il me supposait un guignon et une innocence très bizarres, et il ajoutait des raisons inquiétantes.

Je répondais en ricanant à ce satanique docteur, et finissais par gagner la fenêtre. Je créais, par delà la campagne traversée par des bandes de musique rare, les fantômes du futur luxe nocturne.

Après cette distraction vaguement hygiénique, je m’étendais sur une paillasse. Et, presque chaque nuit, aussitôt endormi, le pauvre frère se levait, la bouche pourrie, les yeux arrachés, – tel qu’il se rêvait! – et me tirait dans la salle en hurlant son songe de chagrin idiot.

J’avais en effet, en toute sincérité d’esprit, pris l’engagement de le rendre à son état primitif de fils du soleil, – et nous errions, nourris du vin des cavernes et du biscuit de la route, moi pressé de trouver le lieu et la formule.

Бродяги

Горемычный брат! Сколькими обязан ему ночами изуверски-бессонными! «Взялся не больно-то рьяно я за это дельце. Надсмехался над уродством его. Из-за меня, не иначе, нам опять возвращаться в изгнание, в рабство». Неудачу приписывал мне и наивность весьма, впрочем, странные, и всё множил резоны свои, тревогу (во мне) вызывая.

Я ж со смехом ответствовал сатанинскому учёному мужу и, в конце концов, до окна добирался. Создавал, над равниною пересекаемой оркестрами дивной музыки, фантомы будущей ночной роскоши.

После такого развлеченья, в котором брезжило нечто гигиеническое, я растягивался на соломой набитом матрасе. И, почти каждую ночь, как только я засыпал, бедный брат восставал, с выгнившим ртом, с кровавыми ранами вместо глаз, − такой, каким сам себе грезился! – и тащил меня за собой в большую комнату, как резаный крича о мучившем его идиотском видении.

Было время, в действительности, взялся я добровольно, со всею искренностью, вернуть его к примитивному его состоянию сына солнца, − и мы скитались, вином каверн запивая дорожный сухарь, я стремленьем гонимый найти место и формулу.

Villes [II]

Ce sont des villes! C’est un peuple pour qui se sont montés ces Alleghanys et ces Libans de rêve! Des chalets de cristal et de bois qui se meuvent sur des rails et des poulies invisibles. Les vieux cratères ceints de colosses et de palmiers de cuivre rugissent mélodieusement dans les feux. Des fêtes amoureuses sonnent sur les canaux pendus derrière les chalets. La chasse des carillons crie dans les gorges. Des corporations de chanteurs géants accourent dans des vêtements et des oriflammes éclatants comme la lumière des cimes.

Sur les plates-formes au milieu des gouffres, les Rolands sonnent leur bravoure. Sur les passerelles de l’abîme et les toits des auberges l’ardeur du ciel pavoise les mâts. L’écroulement des apothéoses rejoint les champs des hauteurs où les centauresses séraphiques évoluent parmi les avalanches. Au-dessus du niveau des plus hautes crêtes une mer troublée par la naissance éternelle de Vénus, chargée de flotte orphéoniques et de la rumeur des perles et des conques précieuses, – la mer s’assombrit parfois avec des éclats mortels.

Sur les versants, des moissons de fleurs grandes comme nos armes et nos coupes mugissent. Des cortèges de Mabs en robes rousses, opalines, montent des ravines. Là-haut, les pieds dans la cascade et les ronces, les cerfs tètent Diane. Les Bacchantes des banlieues sanglotent et la lune brûle et hurle. Vénus entre dans les cavernes des forgerons et des ermites. Des groupes de beffrois chantent les idées des peuples. Des châteaux bâtis en os sort la musique inconnue. Toutes les légendes évoluent et les élans se ruent dans les bourgs. Le paradis des orages s’effondre. Les sauvages dansent sans cesse la Fête de la Nuit. Et une heure je suis descendu dans le mouvement d’un boulevard de Bagdad où des compagnies ont chanté la joie du travail nouveau, sous une brise épaisse, circulant sans pouvoir éluder les fabuleux fantômes des monts où l’on a dû se retrouver.

Quels bons bras, quelle belle heure me rendront cette région d’où viennent mes sommeils et mes moindres mouvements?

Города

Это – города! Это – народ, ради которого взметнулись сии Аппалачи и Ливаны мечты! Шале из хрусталя и дерева, которые ходят по невидимым рельсам и шкивам. Древние кратеры, опоясанные колоссами и пальмами из меди, мелодичный исторгают рокот среди огней. Звоны празднеств, любви наполненных трепетом, плывут над каналами, подвешенными позади шале. Бешеный гон колокольный в ущельях. Корпорации гигантов поющих поспешают с хоругвями и в одеждах слепящих, подобно снежным вершинам. На платформах среди бездн ревущих, Роланды трубят о своей доблести. По крышам дворов постоялых и по над бездной протянувшимся переходам жар небес флагами полощется на мачтах. Апофеозов обрушение настигает горние поля, где серафические центаврессы расхаживают среди снежных лавин. Над уровнем самых высоких хребтов море вечным рожденьем Венеры волнуемое, волною орфеонической и гулом жемчужин и раковин драгоценных гнетомое, − море темнеет, время от времени вспышками гибель сулящими расцветая. На склонах мычат стога сжатых цветов, огромных как наши гербы и чаши. Кортежи королев Маб, − в одеяньях желтоватых, опаловых, − поднимаются из овражин. Наверху олени, стоя в водопадах и зарослях ежевики, сосут груди Дианы. Вакханки предместий рыдают, а Луна пылает, взвывает. Венера входит в пещеры кузнецов и отшельников. Сгрудившись, колокольни раззванивают мысли людские. Из зАмков, на костях воздвигнутых, доносится неведомая музыка. Всякие легенды эволюции свои производят, а лоси шарахаются по улочкам тесным. Гроз парадиз рушится с грохотом. Дикари, не переставая, пляски свои совершают на Празднике Ночи. И вот час наступил, когда я вниз по бульвару багдадскому увлекаем толпою, − где гуляющих компании радость нового труда воспели, овеваемы бризом как будто сгустившимся, − блуждая кругами и будучи не в силах уклониться от встречи с фантомами сказочными гор, тех самых, через которые путь свой найти надлежит.

Чьи добрые руки, в котором прекрасном часу, мне вернут этот край, откуда и сны мои и движенья мои наималейшие происходят?

Veilées

I

C’est le repos éclairé, ni fièvre ni langueur, sur le lit ou sur le pré.

C’est l’ami ni ardent ni faible. L’ami.

C’est l’aimée ni tourmentante ni tourmentée. L’aimée.

L’air et le monde point cherchés. La vie.

– Etait-ce donc ceci?

– Et le rêve fraîchit.

II

L’éclairage revient à l’arbre de bâtisse. Des deux extrémités de la salle, décors quelconques, des élévations harmoniques se joignent. La muraille en face du veilleur est une succession psychologique de coupes, de frises de bandes atmosphériques et d’accidents géologiques. – Rêve intense et rapide de groupes sentimentaux avec des êtres de tous les caractères parmi toutes les apparences.

III

Les lampes et les tapis de la veillée font le bruit des vagues, la nuit, le long de la coque et autour du steerage. La mer de la veillée, telle que les seins d’Amélie. Les tapisseries, jusqu’à mi-hauteur, des taillis de dentelle teinte d’émeraude, où se jettent les tourterelles de la veillée.

La plaque du foyer noir, de réels soleils des grèves: ah! puits des magies; seule vue d’aurore, cette fois.

Cтражи

I

Это покой, светом наполненный, ни жàра, ни слабости, на кровати или на лугу.

Это друг, ни горяч, ни тот, кто ни холоден, ни горяч. Друг.

Это любимая, ни мỳками мучимая, ни приносящая мỳки. Любимая.

Воздух и мир, которых никто не искал. Жизнь.

− Итак, было ли это?

− И холодом веет грёза.

II

Древо здания вновь наполняется светом. Противоположные стены залы, какие-то украшенья на них, гармонично ввысь устремлённые выступы, смыкаются. Стена перед тем, кому не до сна, есть некая психологическая последовательность своими сеченьями представленных фризов, атмосферных образований и геологических событий. − Виденье, − стремительное, ярое, − группы сентимАнтальные всевозможных существ в среде всевозможных явлений.

III

Светильники и ковры стражи издают шум волн ночных вдоль бортов и за кормой.

Море стражи, как груди Амелии.

Обои до середины стены, заросли кружева изумрудного цвета, в которых бьются горлицы стражи.

Чугунная пластина в чреве чёрном очага из настоящих сделана солнц песков прибрежных: о, чародейств колодцы; авроры один только взгляд, в этот раз.

Mystique

Sur la pente du talus, les anges tournent leurs robes de laine dans les herbages d’acier et d’émeraude. Des prés de flammes bondissent jusqu’au sommet du mamelon. À gauche, le terreau de l’arête est piétiné par tous les homicides et toutes les batailles, et tous les bruits désastreux filent leur courbe. Derrière l’arête de droite, la ligne des orients, des progrès.

Et tandis que la bande en haut du tableau est formée de la rumeur tournante et bondissante des conques des mers et des nuits humaines,

La douceur fleurie des étoiles et du ciel et du reste descend en face du talus, comme un panier, – contre notre face, et fait l’abîme fleurant et bleu là-dessous.

Мистическое

По косогорью ангелы превращают свои из шерсти соткàнные робы в сплетение трав изумрудных, стальных.

Луга объятые пламенем к вершине холма подбираются. Слева хребта невысокой гряды истоптаны зèмли всеми убийствами, битвами всеми, и все звуки, сулящие гибель, струятся оттуда.

Позади, справа, линия востоков, прогрессии солнц.

И в то время, как в верхней части картины оформилась полоса кружащегося и рвущегося ввысь гула раковин морских и ночей человеческих,

Звёзд и неба и всего остального расцветшая нежность, словно корзина, спускается, склона напротив, прямо на нас и в голубую цветущую бездну внизу превращается.

Aube

J’ai embrassé l’aube d’été.

Rien ne bougeait encore au front des palais. L’eau était morte. Les camps d’ombres ne quittaient pas la route du bois. J’ai marché, réveillant les haleines vives et tièdes, et les pierreries regardèrent, et les ailes se levèrent sans bruit.

La première entreprise fut, dans le sentier déjà empli de frais et blêmes éclats, une fleur qui me dit son nom.

Je ris au wasserfall blond qui s’échevela à travers les sapins: à la cime argentée je reconnus la déesse.

Alors, je levai un à un les voiles. Dans l’allée, en agitant les bras. Par la plaine, où je l’ai dénoncée au coq. À la grand’ville elle fuyait parmi les clochers et les dômes, et courant comme un mendiant sur les quais de marbre, je la chassais.

En haut de la route, près d’un bois de lauriers, je l’ai entourée avec ses voiles amassés, et j’ai senti un peu son immense corps. L’aube et l’enfant tombèrent au bas du bois.

Au réveil il était midi.

Заря

Летнюю обнял зарю.

Ещё не проснулась дворцовая площадь. Вода была мертва. Тени ночные ещё не исчезли с дороги лесной. Я шёл, пробуждая дыханья живые и тёплые, и россыпи драгоценных камней глядели из травы, и крылья вздымались бесшумно.

На тропе, − уже наполненной искрящейся моросью, прохладой дохнувшею, − первая антреприза − цветок, назвавший мне своё имя.

Улыбнулся водопаду, чьи белоснежные кудри сквозь пихты струились: как только серебром покрылась вершина, я увидел богиню.

Тогда, один за другим, я откинул покровы. Посреди аллеи, махая руками. На равнине, где я её обнаружил, когда петух прокричал. В городе она убегала, пропадая из виду среди куполов, колоколен, и, как нищий сбегая по мраморным плитам к реке, я её настигал.

Наверху, где кончалась дорога, рядом с лàвровой рощей, я окутал её теми покровами и прикоснулся едва к её необъятному телу. Заря и дитя упали к подножию леса.

Когда проснулся − был полдень.

Fleurs

D’un gradin d’or, – parmi les cordons de soie, les gazes grises, les velours verts et les disques de cristal qui noircissent comme du bronze au soleil, – je vois la digitale s’ouvrir sur un tapis de filigranes d’argent, d’yeux et de chevelures.

Des pièces d’or jaune semées sur l’agate, des piliers d’acajou supportant un dôme d’émeraudes, des bouquets de satin blanc et de fines verges de rubis entourent la rose d’eau.

Tels qu’un dieu aux énormes yeux bleus et aux formes de neige, la mer et le ciel attirent aux terrasses de marbre la foule des jeunes et fortes roses.

Цветы

С золотого уступа, − среди шёлковых лент, тончайших пепельно-серых покровов, зелёного бархата и дисков хрустальных, которые мало-помалу темнеют, подобно бронзе на солнце, − вижу как раскрывается дигиталис[5] на ковре серебряной филиграни, глаз и волос.

Крупицы жёлтого золота рассыпаны по агату, колонны красного дерева, несущие измрудами сверкающий купол, белого букеты атласа и тонкие линии рубиновых лоз окружают озёрную розу.

Словно некое божество с огромными глазами синими и с формами снежными, море и небо влекут роз молодых и упругих к террасам мраморным толпы.

Nocturne Vulgaire

Un souffle ouvre des brèches opéradiques dans les cloisons, – brouille le pivotement des toits rongés, – disperse les limites des foyers, – éclipse les croisées. – Le long de la vigne, m’étant appuyé du pied à une gargouille, – je suis descendu dans ce carrosse dont l’époque est assez indiquée par les glaces convexes, les panneaux bombés et les sophas contournés. Corbillard de mon sommeil, isolé, maison de berger de ma niaiserie, le véhicule vire sur le gazon de la grande route effacée: et dans un défaut en haut de la glace de droite tournaient les blêmes figures lunaires, feuilles, seins; – Un vert et un bleu très foncés envahissent l’image. Dételage aux environs d’une tache de gravier.

– Ici va-t-on siffler pour l’orage, et les Sodomes – et les Solymes, – et les bêtes feroces et les armées,

– (Postillon et bêtes de songe, reprendront-ils sous les plus suffocantes futaies, pour m’enfoncer jusqu’aux yeux dans la source de soie?)

– Et nous envoyer, fouettés à travers les eaux clapotantes et les boissons répandues, rouler sur l’aboi des dogues.

Un souffle disperse les limites du foyer.

Вульгарный ноктюрн

Ветра порыв прорывает в стенах бреши оперных декораций, − как попало расшвыривает прогнившие крыши, плывшие вкруг некой оси, во все стороны кидает тлеющие россыпи очагов, − задувает витражи, словно лампы. Пройдя вдоль виноградника и ногой опершись на загаргулину водостока, влезаю в карету той стародавней эпохи, о которой убедительно говорят и выпуклые стёкла, и раздутые чрезмерно бока, и округлые формы сидений. Сна моего одинокой похоронной повозкой, шутовства моего домом пастушьим сворачивает карета на газон большака, почти стершегося с лица земли: а в верхней, треснувшей, части стекла правого окна вращаются бледных лунных фигур очертанья, листья, груди, − черезчур уж сочная зелень и слишком густая синева наполняют картину. Лошадей распрягают невдалеке от жирным мазком нанесённого гравия.

– Свистом ли будут они вызывать здесь грозу и Содомы – а также Солимы, − полчища диких зверей и воинов вооружённых,

– (Возница и звери из снов найдут ли дорогу, заплутав в удушающих дебрях, чтобы до самых до глаз погрузить меня в шелк родника)

– И чтобы нас, посланцев, кнутами исхлёстанных, кинуть, воды бурные сквозь и разлитые вина, за лаем отрывистым псов колесить.

– Ветра порыв во все стороны тлеющие россыпи очага.

Marine

Les chars d’argent et de cuivre −

Les proues d’acier et d’argent −

Battent l’écume, −

Soulèvent les souches des ronces.

Les courants de la lande,

Et les ornières immenses du reflux

Filent circulairement vers l’est,

Vers les piliers de la forêt, −

Vers les fûts de la jetée,

Dont l’angle est heurté par des

tourbillons de lumière.

Морское

Колесницы из серебра и меди -

Кораблей носы из стали и серебра −

Взбивают пену, −

Волнуют заросли плавней.

Ланд потоки,

Отлива громадные рытвины

К востоку медленно движутся кругами,

К колоннам леса, −

К опорам дамбы,

Наклон которой встречает удары

Вихрей света.

Fête d’Hiver

La cascade sonne derrière les huttes d’opéra-comique. Des girandoles prolongent, dans les vergers et les allées voisins du Méandre, – les verts et les rouges du couchant. Nymphes d’Horace coiffées au Premier Empire, – Rondes Sibériennes, Chinoises de Boucher.

Зимний праздник

Шум водопада позади опереточных хижин. Брызжущие искр фонтанами ракеты продлевают, в садах и аллеях рядом с Меандром[6], заката зелёные и красные всполохи. Горация нимфы с причёсками времён Первой Империи, − Сибирские Хороводы, Китаянки Буше.

Angoisse

Se peut-il qu’Elle me fasse pardonner les ambitions continuellement écrasées, – qu’une fin aisée répare les âges d’indigence, – qu’un jour de succès nous endorme sur la honte de notre inhabileté fatale?

(O palmes! diamant! – Amour, force! – plus haut que toutes joies et gloires! – de toutes façons, partout, – Démon, dieu, – Jeunesse de cet être-ci; moi!)

Que les accidents de féerie scientifique et des mouvements de fraternité sociale soient chéris comme restitution progressive de la franchise première?…

Mais la Vampire qui nous rend gentils commande que nous nous amusions avec ce qu’elle nous laisse, ou qu’autrement nous soyons plus drôles.

Rouler aux blessures, par l’air lassant et la mer; aux supplices, par le silence des eaux et de l’air meurtriers; aux tortures qui rient, dans leur silence atrocement houleux.

Мученье

Возможно ли, чтобы Она меня сподвигла к прощенью, когда безнадёжно разбиты амбиции снова мои, − возможно ли, чтобы конец, в достатке встреченный полном, века, в нужде проведённые, враз перекрыл бы, − и чтобы день триумфа убаюкивал нас в постели стыда фатальной немочи нашей?

(О, пальмовые ветви! алмаз! – Любовь, сила! − всех наслаждений и почестей выше! – на любой вкус, повсюду, − демон, бог, − Юность того вон субъекта: моя!)

Чтобы научной феерии сводки и движения общественного братства были лелеимы, как постепенное возвращение отнятой несправедливо первоначальной свободы?

Но Вампирша, в язычников нас обращая, приказывает нам развлекать себя тем, что Она нам оставила, в противном же случае мы будем ещё нелепей

Кататься от ран по морю и по воздуху, от которого никнет всё живое, от пыток в тишине вод и воздỳхов губительных, от мучений, смеющихся в своей тишине, будто раздираемой волнами.

Métropolitain

Du détroit d’indigo aux mers d’Ossian, sur le sable rose et orange qu’a lavé le ciel vineux, viennent de monter et de se croiser des boulevards de cristal habités incontinent par de jeunes familles pauvres qui s’alimentent chez les fruitiers. Rien de riche. – La ville!

Du désert de bitume fuient droit, en déroute avec les nappes de brumes échelonnées en bandes affreuses au ciel qui se recourbe, se recule et descend, formé de la plus sinistre fumée noire que puisse faire l’Océan en deuil, les casques, les roues, les barques, les croupes. – La bataille!

Lève la tête: ce pont de bois, arqué; les derniers potagers de Samarie; ces masques enluminés sous la lanterne fouettée par la nuit froide; l’ondine niaise à la robe bruyante, au bas de la rivière; ces crânes lumineux dans les plants de pois, – et les autres fantasmagories – La campagne.

Des routes bordées de grilles et de murs, contenant à peine leurs bosquets, et les atroces fleurs qu’on appellerait coeurs et soeurs, Damas damnant de langueur, – possessions de féeriques aristocraties ultra-Rhénanes, Japonaises, Guaranies, propres encore à recevoir la musique des anciens, – et il y a des auberges qui pour toujours n’ouvrent déjà plus – il y a des princesses, et si tu n’es pas trop accablé, l’étude des astres. – Le ciel.

Le matin où, avec Elle, vous vous débattîtes parmi ces éclats de neige, les lèvres vertes, les glaces, les drapeaux noirs et les rayons bleus, et les parfums pourpres du soleil des pôles, – ta force.

Метрополитен

От пролива цвета индиго к морям Оссиана, над оранжево-розовым песком, − который небо омыло, став как вино, − взмыли ввысь и тотчас накрыли друг друга крестообразно бульвары хрустальные, немедленно заселённые молодожёнов бедными семьями, которые в лавках фруктовых пополняют запасы свои. Ни следа роскоши. − Город!

От пустыни битума бегут во весь дух с простынями туманов эшелоны пугающей видом своим пехоты разгромленной, − к небесам, которые отступают пред ними и в смятеньи на землю нисходят чёрным дымом, самым, что ни есть зловещим, которым можно было бы в траур одеть Океан, каски, колёса, лодки, лошадиные крупы. − Баталия!

Голову подними: этот арочный мост деревянный, последние огороды Самарии; эти маски, красками яркими вспыхнувшие под фонарём, исхлестанным ночью холодной; ундина, в платье из шорохов сотканном, дурачится в низовье реки, эти излучающие свет черепа в зарослях гороха и другие фантасмагории − деревня.

По краям дорог – решётки железные, стены, едва сдерживающие кустов и деревьев напор, и жестокие цветы, которые мы бы назвали сердцами и сёстрами, Дамаск, от бессилья проклятьями сыплющий, − владенья феерических аристократий – зарейнских, японских, гуаранийских, ещё способных слышать музыку древних, и харчевни, которым уже никогда не открыться, принцессы и, если ты не слишком устал, астральный этюд − небо. Утро, которым с Ней вы боролись среди искрящихся снегов, эти зелёные губы, льдины, знамёна чёрные и голубые лучи, и ароматы пурпурные полярного солнца − сила твоя.

Barbare

Bien après les jours et les saisons, et les êtres et les pays,

Le pavillon en viande saignante sur la soie des mers et des fleurs arctiques; (elles n’existent pas.)

Remis des vieilles fanfares d’héroïsme – qui nous attaquent encore le coeur et la tête, – loin des anciens assassins -

Oh! le pavillon en viande saignante sur la soie des mers et des fleurs arctiques; (elles n’existent pas.)

Douceurs!

Les brasiers, pleuvant aux rafales de givre, – Douceurs! – les feux à la pluie du vent de diamants jetée par le coeur terrestre éternellement carbonisé pour nous. – O monde! -

(Loin de vieilles retraites et des vieilles flammes qu’on entend, qu’on sent,)

Les brasiers et les écumes. La musique, virement des gouffres et chocs des glaçons aux astres.

O douceurs, ô monde, ô musique! Et là, les formes, les sueurs, les chevelures et les yeux, flottant. Et les larmes blanches, bouillantes, – ô douceurs! – et la voix féminine arrivée au fond des volcans et des grottes arctiques…

Le pavillon…

Первобытное

Когда не будет ни дней, ни времён, ни существ, ни стран,

Знамя на древке сочащимся мясом кровавым над шёлком морей и полярных цветов (их не существует.)

Вновь из забвенья вернёт фанфары ушедших эпох героизма − которые атакуют ещё головы наши и наши сердца – вдали от ассасинов прошлого —

О! Знамя на древке сочащимся мясом кровавым над шёлком морей и полярных цветов (их не существует.)

Услады!

Угли пожарищ ночных льющихся с неба на ветрах обжигающих льдинками, − Услады! – огни сквозь завесу дождя искрящегося алмазами ветра, из сердца земного исторгнутого и в угль веками для нас превращённого, – О, мир! —

От убежищ забытых вдали и от давно отгоревших костров, которых слышен ещё треск и доносится запах,)

Угли и пена. Музыка, бездн поворот, столкновение льдин со звёздами.

О, Услады, о, мир, о, музыка! Там − плывущие формы, капли пота, волосы и глаза. И вскипающие, добелà нагретые слёзы, − о, услады! – голос женский во чреве вулканов и гротов арктических.

Знамя…

Solde

À vendre ce que les Juifs n’ont pas vendu, ce que noblesse ni crime n’ont goûté, ce qu’ignorent l’amour maudit et la probité infernale des masses, ce que le temps ni la science n’ont pas à reconnaître:

Les Voix reconstituées; l’éveil fraternel de toutes les énergies chorales et orchestrales et leurs applications instantanées, l’occasion, unique, de dégager nos sens!

À vendre les Corps sans prix, hors de toute race, de tout monde, de tout sexe, de toute descendance! Les richesses jaillissant à chaque démarche! Solde de diamants sans contrôle!

À vendre l’anarchie pour les masses; la satisfaction irrépressible pour les amateurs supérieurs; la mort atroce pour les fidèles et les amants!

À vendre les habitations et les migrations, sports, féeries et comforts parfaits, et le bruit, le mouvement et l’avenir qu’ils font!

À vendre les applications de calcul et les sauts d’harmonie inouïs! Les trouvailles et les termes non soupçonnés, possession immédiate,

Élan insensé et infini aux splendeurs invisibles, aux délices insensibles, – et ses secrets affolants pour chaque vice – et sa gaîté effrayante pour la foule —

– À vendre les Corps, les voix, l’immense opulence inquestionnable, ce qu’on ne vendra jamais. Les vendeurs ne sont pas à bout de solde! Les voyageurs n’ont pas à rendre leur commission de si tôt!

Распродажа

На продажу всё, что не продали Евреи, всё, что не вскусили ни благородные, ни злодеи мира сего, всё, что вниманьем своим обошла и прóклятая любовь, и масс инфернальная честность, всё, что останется скрытым для времени и для науки.

Голоса, вновь обретшие силу; братское пробужденье всей мощи оркестра и хора и мгновенные их приложенья: возможность, которая второй раз не представится, освободить наши чувства.

Продаются бесценные Тела, ни к какой расе не относящиеся, не принадлежащие ни к какому миру, полу, линии рода! Сокровищ фонтаны на каждом шагу! Бесконтрольная распродажа алмазов! Продаётся анархия − массам; высшим же ценителям чего бы то ни было – чувство глубочайшего удовлетворенья, которое никакими репрессиями подавить невозможно; правоверным и любовникам − жестокая смерть! Продаются разрешенья на въезд и виды на жительство, спортивные состязанья, феерии и совершенный комфорт, шум и движенье и то будущее, которое они создают! На продажу – бухгалтерские приложенья и неслыханные скачкú гармонии! В немедленное владенье – находки и сроки поставок, о которых не подозревали,

Бесконечный, лишённый всякого смысла порыв к незримым великолепьям, к наслажденьям неосязаемым, − и для всякого порока пагубные порыва этого тайны, − и его восторг, толпу повергающий в ужас −

Продаются Тела, голоса, и никем не оспариваемое всеобщее изобилье, всё то, что никогда не продашь. Торговцы не кончили распродажу! Коммивояжёрам ещё рано считать свой процент!

Fairy

Pour Hélène se conjurèrent les sèves ornementales dans les ombres vierges et les clartés impassibles dans le silence astral. L’ardeur de l’étè fût confiée à des oiseaux muets et l’indolence requise à une marque de deuils sans prix par des anses d’amours morts et de parfums affaissés.

– Après le moment de l’air des bûcheronnes à la rumeur du torrent sous la ruine des bois, de la sonnerie des bestiaux à l’écho des vals, et des cris des steppes. —

Pour l’enfance d’Hélène frissonnèrent les fourrures et les ombres, – et le sein des pauvres, et les légendes du ciel.

Et ses yeux et sa danse supérieurs encore aux éclats précieux, aux influences froides, au plaisir du décor et de l’heure uniques.

Fairy

Ради Елены слились взошедших орнаменты севов в сумерках девичьих и к юдоли сует равнодушные светочи в звёздном безмолвии.

Жар лета был птицам немым препоручен, а безучастность, приличий соблюдения ради, − бесценной ладье похоронной посредством уключин любовей, угасших навеки, ароматов едва различимых.

– В свой черёд дровосеков подруги свои арии спели в сопровожденьи ворчливом ручья, в руинах темнеющих леса, звякал скот бубенцами, с пастбищ гонимый под вечер эхом долин, степей остывающих криками. —

Ради детства Елены дрожь охватила меха и пугливые тени − и впавшую грудь бедняков, и неба легенды.

И очи её и танец даже выше взорвавшихся самоцветами капель, выше влияний холодных, наслаждения выше единственными в своём роде декором и мигом.

Guerre

Enfant, certains ciels ont affiné mon optique: tous les caractères nuancèrent ma physionomie. Les Phénomènes s’émurent. – À présent, l’inflexion éternelle des moments et l’infini des mathématiques me chassent par ce monde où je subis tous les succès civils, respecté de l’enfance étrange et des affections énormes. – Je songe à une Guerre de droit ou de force, de logique bien imprévue.

C’est aussi simple qu’une phrase musicale.

Война

В детстве оптический механизм моих глаз сделался изощрённей от постоянного наблюденья за изменчивым разнообразием небес. Всех характеров черты добавили нюансов к моей физиономии. Ожили Фенóмены. Ныне мгновений вечная инфлексия[7] и математическая бесконечность преследуют меня повсюду в этом мире, где я на себе ощущаю гражданского общества всевозможные успехи, где странное детство моё предо мною склоняет главу рядом с мимолётными, выходящими за привычные рамки, увлеченьями. − Я грежу о Войне, мною развязанной, по праву или с позиции силы, по логике, которую невозможно предугадать.

Это так же просто, как музыкальная фраза.

Jeunesse

IDimanche

Les calculs de côté, l’inévitable descente du ciel, et la visite des souvenirs et la séance des rythmes occupent la demeure, la tête et le monde de l’esprit.

– Un cheval détale sur le turf suburbain, et le long des cultures et des boisements, percé par la peste carbonique. Une misérable femme de drame, quelque part dans le monde, soupire après des abandons improbables. Les desperadoes languissent après l’orage, l’ivresse et les blessures. De petits enfants étouffent des malédictions le long des rivières. —

Reprenons l’étude au bruit de l’oeuvre dévorante qui se rassemble et remonte dans les masses.

IISonnet

Homme de constitution ordinaire, la chair n’était-elle pas un fruit pendu dans le verger, – o journées enfantes! le corps un trésor à prodiguer; – o aimer, le péril ou la force de Psyché? La terre avait des versants fertiles en princes et en artistes, et la descendance et la race nous poussaient aux crimes et aux deuils: le monde, votre fortune et votre péril. Mais à présent, ce labeur comblé, – toi, tes calculs, – toi, tes impatiences, – ne sont plus que votre danse et votre voix, non fixées et point forcées, quoique d’un double événement d’invention et de succès + une raison, – en l’humanité fraternelle et discrète par l’univers sans images; – la force et le droit réfléchissent la danse et la voix à présent seulement appréciées.

IIIVingt ans

Les voix instructives exilées… L’ingénuité physique amèrement rassise… – Adagio – Ah! l’égoïsme infini de l’adolescence, l’optimisme studieux: que le monde était plein de fleurs cet été! Les airs et les formes mourant… – Un choeur, pour calmer l’impuissance et l’absence! Un choeur de verres de mélodies nocturnes… En effet les nerfs vont vite chasser.

IV

Tu en es encore à la tentation d’Antoine. L’ébat du zèle écourté, les tics d’orgueil puéril, l’affaissement et l’effroi.

Mais tu te mettras au travail: toutes les possibilités harmoniques et architecturales s’émouvront autour de ton siège. Des êtres parfaits, imprévus, s’offriront à tes expériences. Dans tes environs affluera rêveusement la curiosité d’anciennes foules et de luxes oisifs. Ta mémoire et tes sens ne seront que la nourriture de ton impulsion créatrice. Quant au monde, quand tu sortiras, que sera-t-il devenu? En tout cas, rien des apparences actuelles.

Юность

IВоскресенье

Расчёты в сторону, небес неизбежный десант, воспоминаний визит и ритмов сеанс заполняют обитель, голову и мир духа.

− Лошадь во весь дух несётся на скачках в предместье вдоль взошедших посевов и лесных насаждений, пришпоренная карбонной чумою. Вызывающая жалость героиня драмы томится где-то в этом мире, вздыхая по тем, кто оставлен был ею ко всеобщему удивленью. Те же, кому нечего терять, в изнеможеньи от пьянства и ран после грозы пребывают. Малые дети тушат проклятий пожары вдоль рек. −

Вернёмся к занятиям под шум всепоглощающего творенья, массы которого собираются и движутся вверх.

IIСонет

Муж обыкновенной конституции, плоть не была ли плодом, висевшим в саду, − о дети-дни! тело – сокровищем, которое ещё только тратить и тратить; − о любить, гибель это или сила Психеи? Плодоносящие принцами и артистами склоны имела земля, а потомство и род толкали нас к преступленьям и бедам: мир, ваше богатство и ваша погибель. Но теперь, долгих трудов завершенье, ты, расчёты твои, ты, твои беспокойства – это лишь танец ваш и ваш голос, ничем не стеснённые и совсем без нажима, хотя и с двойною развязкой инвенции и счастливой концовки + мораль, − в ставшем братством притихшем человечестве во вселенной без образов; − сила и право отражают танец и голос, только теперь оценённые.

IIIДвадцать лет

Голоса дающих указанья отправлены в ссылку… Наивность тела, горестно обретшая зрелость… Адажио – О! бесконечный эгоизм взросления, прилежный оптимизм: как много было в мире цветов этим летом! Арии и формы умирают… − Хор, для того, чтобы стихли бессилье и боль утраты! Хор бокалов мелодий ночных… В самом деле, нервы вот-вот сорвутся с цепи.

IV

Ты всё ещё во власти Антониева искушения. Веры слепой на выгуле пёс куцехвостый, гордыни ребячливой нервные тики, подавленность, страх. Но ты всё-же возьмёшься за эту работу: все возможности гармонии и архитектуры придут в движенье вокруг престола твоего.

Совершенные созданья, возникшие неожиданно, сами предложат себя для твоих опытов. Вокруг тебя грёз потоком будут нестись и любопытство древних столпотворений, и летучая роскошь дворцов. Память твоя и чувства твои станут лишь пищей для пульсирующей твоей креативности. Что касается мира, что же с ним станет, когда ты покинешь его? Во всяком случае, ничего общего с нынешней видимой сутью вещей.

Promontoire

L’aube d’or et la soirée frissonnante trouvent notre brick en large en face de cette Villa et de ses dépendances qui forment un promontoire aussi étendu que l’Epire et le Péloponnèse, ou que la grande île du Japon, ou que l’Arabie! Des fanums qu’éclaire la rentrée des théories, d’immenses vues de la défense des côtes modernes; des dunes illustrées de chaudes fleurs et de bacchanales; de grands canaux de Carthage et des Embankments d’une Venise louche, de molles éruptions d’Etnas et des crevasses de fleurs et d’eaux des glaciers, des lavoirs entourés de peupliers d’Allemagne; et les facades circulaires des «Royal» ou des «Grand» de Scarbro ou de Brooklyn; et leurs railways flanquent, creusent, surplombent des talus de parcs singuliers penchant des têtes d’Arbre du Japon; et les facades circulaires des «Royal» ou des «Grand» de Scarbro’ ou de Brooklyn; et leurs railways flanquent, creusent, surplombent les dispositions de cet Hôtel, choisies dans l’histoire des plus élègantes et des plus colossales constructions de l’Italie, de l’Amérique et de l’Asie, dont les fenêtres et les terrasses à présent pleines d’éclairages, de boissons et de brises riches, sont ouvertes à l’ésprit des voyageurs et des nobles – qui permettent, aux heures du jour, à toutes les tarentelles des côtes illustres, – et même aux ritournelles des vallées illustres de l’art, de décorer merveilleusement les façades du Palais. Promontoire.

Мыс

Заря золотая и дрожью охваченный вечер встречают наш бриг на просторе, супротив этой виллы с её пристройками, которые вместе образуют мыс, столь же протяжённый, как Эпир и Пелопонес, или Японии остров главнейший, или Аравия! Капища, озарённые светом возвращения посланных в Дельфы процессий, без конца и без края глазам открываются виды берегов, укреплённых на случай войны современной наукой; поныне чтимые дюны огненных цветов и былых вакханалий; широкие Карфагена каналы и туманной Венеции дамбы; мягкой извержения лавы разбуженной Этны и расщелины ледников, где в талой воде утопают цветы; мраморные фонтаны, окруженные тополями Германии; дивных парков склоны и склонённые кроны их японских дерев; округлые выступы фасадов Отель Руайяль и Гранд в Скарборо или в Бруклине; их железных ветки дорог тянутся по бокам, прорезают насквозь, перекрывают в этом Отеле постройки, выбранные в истории из числа самых элегантных и колоссальных строений Италии, Америки, Азии, чьи окна и террасы, ныне наполнены светом, хмелем, ветрами цветущих равнин и открыты для путешественников и благородных фамилий, в дневные же часы позволяют всем тарантеллам прибрежных селений, и даже ритурнелям славных искусством долин чудесно украсить фасады Дворца-Мыса.

Scènes

L’ancienne Comédie poursuit ses accords et divise ses Idylles:

Des boulevards de tréteaux.

Un long pier en bois d’un bout à l’autre d’un champ rocailleux où la foule barbare évolue sous les arbres dépouillés.

Dans des corridors de gaze noire, suivant le pas des promeneurs aux lanternes et aux feuilles.

Des oiseaux des mystères s’abattent sur un ponton de maçonnerie mû par l’archipel couvert des embarcations des spectateurs.

Des scènes lyriques, accompagnées de flûte et de tambour, s’inclinent dans des réduits ménagés sous les plafonds, autour des salons de clubs modernes ou des salles de l’Orient ancien.

La féerie manoeuvre au sommet d’un amphithéâtre couronné de taillis, – Ou s’agite et module pour les Béotiens, dans l’ombre des futaies mouvantes sur l’arête des cultures.

L’opéra-comique se divise sur notre scène à l’arête d’intersection de dix cloisons dressées de la galerie aux feux.

Сцены

Продолжают звучать Комедии древней аккорды и расходятся нити Идиллий её:

Бульвары подмостков.

Длинный пирс деревянный от края до края площадки камнями усеянной, по которой варваров движется скопище под ветвями дерев обнажённых.

В коридорах, затянутых чёрною марлей, следуя за теми, кто, − с фонарями и в уборах из листьев, − вышел здесь на прогулку.

Птицы мистерий садятся на камни понтона, колеблемого архипелагом, который усыпан весь лодками зрителей.

Лирические сцены под аккомпанемент барабана и флейты подготавливаются в укромных уголках расположенных под потолками вдоль стен современных клубных салонов или зал древнего Востока.

Феерия разворачивается на самом верху амфитеатра увенчанного леском низкорослым, − или модуляции свои производит перед вылупившимися беотийцами под сенью дерев ветром волнуемых на рубеже полей колосящихся.

Опера-комик распадается на части на нашей сцене там, где сходятся десять перегородок сверкающей огнями галереи.

Soir Historique

En quelque soir, par exemple que se trouve le touriste naïf, retiré de nos horreurs économiques, la main d’un maître anime le clavecin des prés; on joue aux cartes au fond de l’étang, miroir évocateur des reines et des mignonnes, on a les saintes, les voiles, et les fils d’harmonie, et les chromatismes légendaires, sur le couchant.

Il frissonne au passage des chasses et des hordes. La comédie goutte sur les tréteaux de gazon. Et l’embarras des pauvres et des faibles sur ces plans stupides! À sa vision esclave, – l’Allemagne s’échafaude vers des lunes; les déserts tartares s’éclairent – les révoltes anciennes grouillent dans le centre du Céleste Empire; par les escaliers et les fauteuils de rois – un petit monde blême et Plat, Afrique et Occidents, va s’édifier. Puis un ballet de mers et de nuits connues une chimie sans valeur, et des mélodies impossibles.

La même magie bourgeoise à tous les points où la malle nous déposera! Le plus élémentaire physicien sent qu’il n’est plus possible de se soumettre à cette atmosphère personnelle, brume de remords physiques, dont la constatation est déjà une affliction.

Non! – Le moment de l’étuve, des mers enlevées, des embrasements souterrains, de la planète emportée, et des exterminations conséquentes, certitudes si peu malignement indiquées dans la Bible et par les Nornes et qu’il sera donné à l’être sérieux de surveiller. – Cependant ce ne sera point un effet de légende!

Исторический вечер

В какой бы вечерок не явился, к примеру, турист простодушный, от ужасов наших экономических удалившийся, − мэтра рука душой наполняет лугов клавесин; в карты играют в глубине пруда, − зерцало, в котором оживают королевы и фаворитки, святые девы, паруса и гармонии нити, и легенд хроматизмы − на закате.

Дрожь охватит его, когда мимо летучие орды и псовые своры проносятся. На подмостки газона стекает по каплям комедия. Бедняки и слабаки в замешательстве, расставлены по-дурацки! В своём видЕнии рабском Германия к лунам свои эшафоты возводит; всполохи озаряют пустыни тартаровы – восстания древних кишат в центре Небесной Империи; над лестницами и тронами королей, как из тумана, восстать готовы Плоский мирок, Африка и Страны Закатные. Дальше морей балет и ночи, − познавшие не имеющую значения химию, − и мелодии странные.

Всё та же магия буржуазии во всех пунктах, куда карета почтовая нас ни доставит! Физик, с элементарнейшими явленьями имеющий дело, и тот чувствует, что более невозможно себя подвергать воздействию этой атмосферы наполненной личным, туману физически ощущаемых уколов совести, которых обнаружение уже и есть злоключение.

Нет! Будет вам банька, момент настал, − морей вздымленных, взрывов подземных, к гибели уносимой планеты, и, как следствие, массовых истреблений, о чем, − едва ли в этом следует искать какой-либо злой умысел, − говорится и в Библии, и возвещают Норны[8], и будет дано наблюдать со всею серьёзностью. − Однако, ожившей легендой это не станет!

Bottom

La réalité étant trop épineuse pour mon grand caractère, – je me trouvai néanmoins chez ma dame, en gros oiseau gris bleu s’essorant vers les moulures du plafond et traînant l’aile dans les ombres de la soirée.

Je fus, au pied du baldaquin supportant ses bijoux adorés et ses chef-d’oeuvre physiques, un gros ours aux gencives violettes et au poil chenu de chagrin, les yeux aux cristaux et aux argents des consoles.

Tout se fit ombre et aquarium ardent.

Au matin – aube de juin batailleuse, − je courus aux champs, âne, claironnant et brandissant mon grief, jusqu’à ce que les Sabines de la banlieue vinrent se jeter à mon poitrail.

Bottom

Не взирая на то, что слишком уж острыми были шипы жестокой реальности для моего благородного нрава, − я оказался-таки у Мадам, иссиня-серой огромною птицей взлетая к лепнинам потолка, крыло волоча за собой в сумерках вечера.

Я стоял, − у подножия балдахина несущего шедевры телесных ея совершенств и украшений обожаемых россыпи, − громадным медведем с дёснами цвета фиалки и с шерстью, поседевшей от горя, с глазами, хрусталём и серебром консолей блестевшими.

Всё стало тьма и аквариум пламенеющий.

Утром, − с июньской, исполненной баталий зарёй, − я убежал в поля, осёл, трубя и словно знаменем размахивая своею обидою, покуда сабинянки предместья не стали бросаться на врата моей груди.

H

Toutes les monstruosités violent les gestes atroces d’Hortense. Sa solitude est la mécanique érotique, sa lassitude, la dynamique amoureuse. Sous la surveillance d’une enfance, elle a été, à des époques nombreuses, l’ardente hygiène des races. Sa porte est ouverte à la misère. Là, la moralité des êtres actuels se décorpore en sa passion ou en son action. – O terrible frisson des amours novices sur le sol sanglant et par l’hydrogène clarteux! trouvez Hortense.

Н

В жесты Ортанс, в жестокие её мучения, грубо врываются уродств всевозможные проявления. Её уединение есть эротическая механика, бездействие её от слабости во всем теле − динамика влюблённости. Детством хранимая, была она, в различные эпохи, поколений гигиеною огненной. Дверь её открыта несчастью. Там, современных существ мораль, цельность утратив, в её страдание или в её деяние переходит. − О, дрожь влюблённых неопытных на сочащейся кровью земле в излучающем свет водороде! найдите Ортанс.

Mouvement

Le mouvement de lacet sur la berge des chutes du fleuve,

Le gouffre à l’étambot,

La célérité de la rampe,

L’énorme passade du courant,

Mènent par les lumières inouïes

Et la nouveauté chimique

Les voyageurs entourés des trombes du val

Et du strom.

Ce sont les conquérants du monde

Cherchant la fortune chimique personnelle;

Le sport et le comfort voyagent avec eux;

Ils emmènent l’éducation

Des races, des classes et des bêtes, sur ce Vaisseau.

Repos et vertige

À la lumière diluvienne,

Aux terribles soirs d’étude.

Car de la causerie parmi les appareils, – le sang; les fleurs, le feu, les bijoux —

Des comptes agités à ce bord fuyard,

– On voit, roulant comme une digue au delà de la route hydraulique motrice,

Monstrueux, s’éclairant sans fin, – leur stock d’études;

Eux chassés dans l’extase harmonique,

Et l’héroïsme de la découverte.

Aux accidents atmosphériques les plus surprenants,

Un couple de jeunesse s’isole sur l’arche,

– Est-ce ancienne sauvagerie qu’on pardonne?

Et chante et se poste.

Движение

Движение по извивам берега вблизи речных водопадов,

Бездна за кормой,

Стремительность спуска,

Огромный провал потока,

Ведут, − за невиданными дотоле светочами

И внедрёнными в химии инновациями, −

Путешественников

Окружённых смерчами долины

И стремнины.

Они суть завоеватели мира,

Персональную ищущие выгоду в том, что имеет отношение к химии;

Спорт и комфорт путешествуют с ними;

Они несут с собой на этот Корабль

Образование расам, классам и животным.

Покой и головокруженье

В свете дилювиальном,

Вечерами ученья, наводящими ужас.

Так как из говоренья накоротке среди приборов и инструментов, − кровь; цветы, огонь, дорогие украшенья —

СчетОв переполох на борту этого беглеца-корабля,

− Видно, как над гидравлической движущейся дорогой подобно дамбе катится

Их хранилище знаний, −

Отвращение вызывающее и самоё себя без конца освещающее;

Они в экстаз гармонический загнанные,

И героизм открытия.

Среди атмосферных явлений, вызывающих наибольшее изумление,

Юная пара уединяется на ковчеге,

− Прощена ли древнейшая дикость?

И поют, и на новом месте располагаются.

Dévotion

À ma soeur Louise Vanaen de Voringhem: – Sa cornette bleue tournée à la mer du Nord. – Pour les naufragés.

À ma soeur Léonie Aubois d’Ashby. Baou – l’herbe d’été bourdonnante et puante. – Pour la fièvre des mères et des enfants.

À Lulu, – démon – qui a conservé un goût pour les oratoires du temps des Amies et de son éducation incomplète. Pour les hommes! À madame ***.

À l’adolescent que je fus. À ce saint vieillard, ermitage ou mission.

À l’esprit des pauvres. Et à un très haut clergé.

Aussi bien à tout culte en telle place de culte mémoriale et parmi tels événements qu’il faille se rendre, suivant les aspirations du moment ou bien notre propre vice sérieux.

Ce soir, à Circeto des hautes glaces, grasse comme le poisson, et enluminée comme les dix mois de la nuit rouge – (son coeur ambre et spunk), – pour ma seule prière muette comme ces régions de nuit et précédant des bravoures plus violentes que ce chaos polaire.

À tout prix et avec tous les airs, même dans des voyages métaphysiques. – Mais plus alors.

Благоговение

Моей сестре Луизе Ванэн из Ворингема: − Её голубой чепчик к Северному морю обращённый. − За потерпевших кораблекрушения.

Моей сестре Леони Обуа из Ашби. Бау – Лета трава, смрадные источающая ароматы и насекомых жужжание. − За горячку матерей и детей.

Люлю, − падшему ангелу − сохранившему влечение к часовням времён Подруг и своего незаконченного образования. За мужчин! Мадам ***.

Юноше, которым я был. Старику святому, молитв его уединённому месту или миссии.

Нищих духу. И высочайшему клиру.

А также всякому культу, − в таком памятном месте и среди таковых событий, − которому следовало бы служить, себя предавши во власть мгновенных ли устремлений или же греха, ведущего к гибели нашей.

Этим вечером, в Цирцето среди горных ледников, жиром сочась как рыба и раскрасневшаяся как десять месяцев в красном утопавшей ночи – (сердце её амбра и фитилёк, которому достаточно искры), – за мою одинокую молитву, – немую, как эти пространства ночные, – за которой бравурные следуют всплески более неистовые, чем этот хаос полярный.

За любую цену и со всеми ветрами, хотя бы и в метафизических путешествиях. – Но не тогда же.

Démocratie

«Le drapeau va au paysage immonde, et notre patois étouffe le tambour.

«Aux centres nous alimenterons la plus cynique prostitution. Nous massacrerons les révoltes logiques.

«Aux pays poivrés et détrempés! – au service des plus monstrueuses exploitations industrielles ou militaires.

«Au revoir ici, n’importe où. Conscrits du bon vouloir, nous aurons la philosophie féroce; ignorants pour la science, roués pour le confort; la crevaison pour le monde qui va. C’est la vraie marche. En avant, route!»

Демократия

«Знамя развевается в скверне пребывающем пейзаже, а наш говорок заглушает барабан.

«Мы в крупных городах взлелеим в цинизме своём не знающую равных проституцию. Мы в крови потопим по логике вещей возникающие бунты.

«Странам, поражённым триппером и размякшим от пьянства! – на службу самым чудовищным порабощеньям, промышленным и военным.

«До свиданья здесь, неважно где. У нас, записавшихся добровольно, будет зверская философия; несведующие в науке, развращённые в комфорте; чтоб ты околел, грядущий мир. Это самый настоящий марш. Вперёд, дорогу!»

Génie

Il est l’affection et le présent, puisqu’il a fait la maison ouverte à l’hiver écumeux et à la rumeur de l’été, – lui qui a purifié les boissons et les aliments – lui qui est le charme des lieux fuyants et le délice surhumain des stations. Il est l’affection et l’avenir, la force et l’amour que nous, debout dans les rages et les ennuis, nous voyons passer dans le ciel de tempête et les drapeaux d’extase.

Il est l’amour, mesure parfaite et réinventée, raison merveilleuse et imprévue, et l’éternité: machine aimée des qualités fatales. Nous avons tous eu l’épouvante de sa concession et de la nôtre: ô jouissance de notre santé, élan de nos facultés, affection égoïste et passion pour lui, lui qui nous aime pour sa vie infinie…

Et nous nous le rappelons, et il voyage… Et si l’Adoration s’en va, sonne, sa promesse sonne: «Arrière ces superstitions, ces anciens corps, ces ménages et ces âges. C’est cette époque-ci qui a sombré!»

Il ne s’en ira pas, il ne redescendra pas d’un ciel, il n’accomplira pas la rédemption des colères de femmes et des gaîtés des hommes et de tout ce péché: car c’est fait, lui étant, et étant aimé.

O ses souffles, ses têtes, ses courses; la terrible célérité de la perfection des formes et de l’action.

O fécondité de l’esprit et immensité de l’univers.

Son corps! Le dégagement rêvé, le brisement de la grâce croisée de violence nouvelle!

Sa vue, sa vue! tous les agenouillages anciens et les peines relevés à sa suite.

Son jour! l’abolition de toutes souffrances sonores et mouvantes dans la musique plus intense.

Son pas! les migrations plus énormes que les anciennes invasions.

O lui et nous! l’orgueil plus bienveillant que les charités perdues.

O monde! et le chant clair des malheurs nouveaux!

Il nous a connus tous et nous a tous aimés. Sachons, cette nuit d’hiver, de cap en cap, du pôle tumultueux au château, de la foule à la plage, de regards en regards, forces et sentiments las, le héler et le voir, et le renvoyer, et sous les marées et au haut des déserts de neige, suivre ses vues, ses souffles, son corps, son jour.

Гений

Он есть жар сердца и − миг сей, ибо возвёл дом свой, открытый извергающей пену зиме и шуму лета, − он тот, кто яства и питие очистил – кто есть шарм тающих за спиной местечек и сверхчеловеческий восторг станций железнодорожных. Он есть жар сердца и − миг грядущий, сила и любовь, которые мы, восставши среди вспышек ярости и бедствий, видим мимо летящими по небу грозовому в знамёнах экстаза.

Он есть любовь, совершеннейшая, вновь открытая мера, как по-волшебству возникший и врасплох застигший нас здравый смысл, и вечность: машина фатальными свойствами облюбованная. Мы все ужас почуяли от того, что в дар от него получили и что ему от себя передали: о, радость обладания (дарованным нам) здоровьем, взлёт способностей наших, эгоистичная привязанность и страсть (наша) к нему, − к тому, кто любит нас ради жизни вечной своей…

И мы вызываем его в памяти нашей, и он отправляется в путь… И когда Поклонение тает, звенит, звенит и его обещанье: «Прочь суеверия, эти ветхие тела, эти радости у камелька и эти векà. Эпоха рухнула в бездну!»

Он не уйдёт, с неба не снизойдёт, до конца не дойдёт в искуплении приступов гнева жён, взрывов веселья мужей и всего греха сего: ибо свершилось сие при нём, возлюбленном.

О, его дуновенья, лики, направленья; ужас внушающая стремительность совершенства форм и действия.

О, плодовитость разума и безмерность вселенной!

Тело его! Долгожданное освобожденье, благодати крушенье с новым неистовством скрещённое!

Взор его, взор его! Все былые коленопоклоненья и муки вознесённые ему вослед.

Заря его! Звучных и волнуемых прекращенье страданий в музыке мощнейшего усиленья.

Шаг его! миграции более значительные, чем полчищ нашествия древних.

О, мы и он! гордость более милостивая, чем утраченные благостыни.

О, мир! и песнь светлая горестей новых!

Он всех нас узнал и всех нас возлюбил. Возможем и мы, этой зимней ночью, от мыса к мысу, от полюса открытого всем ветрам к зАмку, от столпотворения к взморью, от взглядов к взглядам, почти без сил и без чувств, окликнуть его и узреть и вновь от себя оттолкнуть и, под водами хлынувшими и с высоты снежных пустынь, следовать за его взорами, его дуновеньями, его телами, его светом.

Загрузка...