КОММЕНТАРИИ

НОВАЯ ЖИЗНЬ

Для комментария «Новой Жизни» использованы в первую очередь следующие издания и исследования: Le opere di Dante: Testo critico della Societa dantesca italiana / A cura di M. Barbi, E. G. Parodi, F. Pellegrini, E. Pistelli, P. Rajna, E. Rostagno, G. Vandelli. 2-е ed. Firenze, 1960; La Vita Nuova / Con introd., commento e glossario di G. Melodia. Milano, 1905; La Vita Nuova / Per cura di M. Barbi. Firenze; Societa dantesca Italiana, 1907; La Vita Nuova e il Canzoniere / Per cura di M. Scherillo. Milano, 1921; La Vita Nuova / Con introd. e commento di F. Biondolillo. Roma, 1944; Vita Nova / Traduction nouvelle par A. Pezard avec introduction, notes et appendices. Paris, 1953; Rime della «Vita Nuova» e della giovinezza / A cura di M. Barbi e F. Maggini. Firenze, 1956; Scherillo M. Alcuni capitoli della biografia di Dante. Torino, 1896; Nardi B. Della prima alla seconda «Vita Nuova» // Nardi B. Nel Mondo di Dante. Roma, 1944: Stange C. Beatrice in Dantes Jugenddichtung. Stuttgart, 1963; Singleton Ch. S. An Essay on the Vita Nova. Cambridge, 1958; De Robertis D. Il libro della «Vita Nova». Firenze, 1961. Не упомянутые здесь работы приводятся полностью в тексте, при первом упоминании.

ПИР

Для комментария «Пира» использованы главным образом следующие работы: Il Convivio / Ridotto a miglior lizione e commentato da G. Busnelli e G. Vandelli con introduzione di M. Barbi. 2-е ed. Firenze, 1954. Vol. i; To же. Parte II / Con appendice di aggiornamento a cura di A. E. Quaglio. Firenze, 1964; Toynbee P. Dante Studies and Researches. London, 1902; Pietrobono L. Il rifacimento della Vita Nova e Ie due fasi del pensiero dantesco // Annuario dantesco. 1932. Vol. 35; Gilson E. Dante et la philosophie. Paris, 1939 (и англ. изд.: London, 1948); Nardi В. Saggi di filosofia Dantesca. Milano, 1930; Nardi B. Nel mondo di Dante. Roma. 1944; Idem. Dante e la cultura medievale. Bari, 1949; Idem. La filosofia di Dante // Grande antologia filosofica. Milano, 1954. P. 1149—1253); Idem. Dal «Convivio» alla Commedia. Roma, 1960; Chidenius J. The Typological Problem in Dante. Helsingfors, 1958; Pezard A. Le Convivio de Dante. Paris, 1940; Curtius E. R. La litterature europeenne et le Moyen age latin. Paris, 1956. Пространные комментарии Бузнелли состоят более чем наполовину из текстов Фомы Аквинского, далеко не всегда имеющих прямое отношение к трактатам Данте. Б. Нарди и Э. Жильсон убедительно показали, что издатели «Пира» толковали текст, исходя из заранее поставленного тезиса о «томизме» Данте. Другие ученые, как, например, Э.-Р. Курциус (Neue Dantesstudien // Curtius E. R. Gesammelte Aufsatze. Bern, 1960. S. 303—349), обнаружили равнодушие Бузнелли к вопросам поэтики и стиля. При составлении этого комментария пришлось прибегнуть и к другим исследованиям, отдавая должное внимание не только трудам историков идей (Пьетробоно, Жильсона, Нарди), но также представителей филологического и стилистическо-лингвистического направлений (от Тойнби до Террачини). Мы подвергаем критике указанные работы и вводим собственные наблюдения и сопоставления.

Проза «Пира» была написана в первые годы изгнания, о чем свидетельствует сам автор (I, 3). Канцоны к трактатам два и три возникли еще во Флоренции. В «Чистилище» флорентийский друг Данте, музыкант Каселла, поет вторую канцону «Пира» — «Амур красноречиво говорит...». Первая канцона «Пира», «Вы, движущие третьи небеса...», упомянута в «Рае» (VIII, 37) Карлом Мартеллом (ум. 1295), старшим сыном короля Неаполя Карла II. В феврале или марте 1294 г. Карл Мартелл посетил Флоренцию; он был знаком с Данте. Можно, таким образом, заключить, что первая канцона «Пира» была сложена в 1293 г. или в самом начале 1294 г.

В нескольких местах «Пира» Данте говорит о своих (неосуществленных) намерениях продолжить это произведение. В седьмом, ненаписанном трактате он предполагал сказать подробнее, чем в четвертом, об обуздании чувственной любви и мужественной жизни, образцом которой был Эней (ср. IV, 26). В предпоследнем, четырнадцатом трактате автор намеревался высказать свое мнение о справедливости в делах государственных и об аллегорическом толковании добродетелей, быть может имея в виду комментарий к канцоне 62 (CIV) «Три дамы к сердцу подступили вместе...» (см.: I, 12; II, 1; IV, 27). Наконец, о том, как дорого обходятся выпрошенные дары, а также о добродетелях, которые теряют свою привлекательность из-за тщеславия, Данте собирался писать в последнем, пятнадцатом трактате (см.: I, 8 и III, 15). Возможно, что в конце «Пира» была бы объяснена канцона 64 (CVI) «Стремление к тому, что с правдой дружит...».

Возникновение известных нам трактатов «Пира» следует отнести к 1303—1306 гг., по крайней мере первых трех и половины четвертого. В четырнадцатой главе четвертого трактата упомянут как покойник сеньор Тревизо Герардо да Каммино, умерший в 1306 г. Отсюда следует, что последние главы «Пира» были написаны после марта 1306 г. Это незаконченное произведение было прервано до 27 ноября 1308 г., когда «римским королем» был избран Генрих VII Люксембургский; так как Данте не упоминает его среди императоров новейшего времени (IV, 3), можно с достаточной уверенностью предположить, что работа над «Пиром» была оставлена в 1307 г.; тогда Данте начал писать «Монархию». В то же время Данте отложил и латинскую диссертацию о народном языке, которую он писал параллельно с «Пиром». Не исключено, что «Монархия» была начата Данте во время его предполагаемого пребывания в Париже (1307—1308), где он мог познакомиться с идеями французских юристов, противников главенства папы в мирских делах.

О НАРОДНОМ КРАСНОРЕЧИИ

При составлении комментария к этому произведению использованы следующие издания: Dante. De Vulgari Eloquentia / Ridotto a miglior lezione, commentato e tradotto di A. Marigo. 3-е ed. a cura di P. G. Ricci. Firenze, 1957; D'Ovidio F. Sul tratatto De Vulgari Eloquentia // Versificazione romanza: Poetica e poesia medievale. Napoli, 1932; D'Ovidio F. Dante e la filosofia del linguagio // Studii sulla Divina Commedia. Palermo, 1901; Rajna P. Il trattato «De vulgari eloquentia» // Le opere minori di Dante. Firenze, 1906; Idem. Il tratatto de Vulgari Eloquentia // Dante: La vita, le opere. Milano, 1921; Paral E. Les arts poetiques du XII ei du XIIIe siecles. Paris, 1924; Savj-Lopez P. Le origini neolatine. Milano, 1920; Bertoni G. Profilo linguistico d'ltalia. Modena, 1940; Pagliaro A. La dottrina linguistica di Dante // Quaderni di Roma. 1946. Fasc. 6; Monteverdi G. A. Testi volgari italiani anteriori al Duecento. Roma, 1935; Weiss R. Links Between the «Convivio» and the «De Vulgari Elogentia» // The Modern Language Review. 1942. Vol. XXXVII. P. 156—168; Monteverdi A. Studi e saggi sulla letteratura italiana dei primi secoli. Milano; Napoli, 1954; De Bartholomacis V. Primordi della lirica d'arte in Italia. Torino, 1943; Buck A. Italienische Dichtungslehren. Tubingen, 1952; Di Capua Pr. Insegnamenti retorici medievali e dottrine estetiche moderne nel «De Vulgari eloquentia» di Dante. Napoli, s. a.; Idem. Scritti minori. Vol. I—II. Roma, 1959; Schiatfini A. I temi del «De Vulgari Eloquentia» di Dante. Roma, 1948—1949; Nardi В. Il linguaggio // Dante e la cultura medievale. Bari, 1949; Pagliaro A. L'unita linguistica d'ltalia nel «De Vulgari Eloquentia» // Nuovi saggi di critica semantica. Messina; Firenze, 1956; Toja G. La lingua della poesia bolognese del secolo XII. Berlin, 1954; Migliorini B. Storia della lingua italiana. Firenze, 1960; Contini P. Poeti del Duecento. Vol. I—II. Milano; Napoli, 1960; Frank I. Repertoire metrique de la poesie des troubadours. Vol. I—II. Paris, 1953—1957; Bezzola R. Les origines et la formation de la litterature courtoise en Occident. Paris, 1958—1960.

В течение первых лет изгнания Данте задумал трактат об итальянском языке и поэтике. Он писал его параллельно с «Пиром». В трактате «О народном красноречии» (I, 12) Джованни I, маркиз Монферратский, умерший в феврале 1305 г., упомянут среди живых. Отсюда следует, что значительная часть первой книги трактата написана до этой даты: По всей вероятности, сочинение это возникло между 1304 и 1307 гг.; оно было оставлено автором незаконченным, так же как и «Пир», так как Данте начал писать «Монархию». Заметим, что распространенное в нашей научной литературе заглавие «О народном языке» — неверно.

МОНАРХИЯ

При составлении комментария к «Монархии» использованы следующие работы: Monarchia // A cura di G. Vinay. Firenze, 1950 (Рец.: Ricci P. G. // Studi danteschi. 1954. Vol. XXXII); Dante Alighieri. Monarchia: А cura di P. G. Ricci. Verona, 1965; Moore E. Studies in Dante. Vol. I. Oxford, 1896; Toynbee P. Dante Studies and Researches. London, 1902; James W. Dante as a Jurist. Oxford, 1906; Carlyle R. W. and A. J. A History of Mediaeval Political Theory in the West. Vol. I—II. Edinburgh; London, 1927—1928; Hauvette H. L'Empire et la Papute dans l'oeuvre de Dante // Journal des savants, 1931; Gilson E. Dante the Philosopher. London, 1948; Nardi B. Note alla «Monarchia»; La «Donatio Constantini» e Dante; Fortuna della «Monarchia» nei secoli XIV-e — XV; Dante e la filosofia // Nardi B. Nel mondo di Dante. Roma, 1944; Idem. Il concetto dell'Impero nello svolgimento del pensiero dantesco: Tre pretese fasi del pensiero politico di Dante // Saggi di filosofia dantesca. Milano, 1930; Idem. Del «Convivio» alla «Commedia». Roma. 1961; Passerin d'Entreves A. Dante politico e altri saggi. Torino, 1955; De Stefano A. L'idea imperiale di Federico II. Bologna, 1952; Silverstein H. T. On the Genesis of «De Monarchia» // Speculum. 1938. Vol. XIII. P. 326 ff); Lagarde G. de. La naissance de l'esprit la?que au declin du moyen age. Vol. I—V. Louvain; Paris, 1956; Calasso F. Medio evo del diritto. Vol. I. Milano, 1951; Ricci P. G. L'archetipo della «Monarchia» // Studi danteschi. 1957. Vol. XXXIX; Davis Ch. T. Dante and the Idea of Rome. Oxford, 1957; Maccarrone M. Il terzo libro della «Monarchia» // Studi danteschi. 1955. Vol. XXXIII; Metteini N. Il piu antico oppositore di Dante: Guido Vernani da Rimini. Testo critico del «De reprobatione Monarchiae». Padova, 1958; Grundmann H., Peyer Н. Dante und die Machtige seiner Zeit. Munchen, 1960; Гревс И. О времени написания «De Monarchia» Данте // Н. И. Карееву ученики и товарищи. СПб., 1914; Он же. Из «Studi danteschi»: Первая глава трактата Данте «De Monarchia» // Из далекого и близкого прошлого: Сб. в честь Н. И. Кареева. Пг.; M., 1923; Грабарь В. Священная Римская империя в представлении публицистов начала XIV в. // Средние века. Вып. I. M.; Л., 1952; Сайдлер Г. П. Светская и церковная юриспруденция Италии в XII в. // Известия высших учебных заведений. Правоведение. Л., 1960. No 2; Голенищев-Кутузов И. Данте в советской культуре // Известия АН СССР. Отд. языка и литературы. M., 1965. Т. 24. Вып. 2; то же на итал. яз. в сб.: Dante nel mondo. Verona; Venezia, 1965.

СТИХОТВОРЕНИЯ

В настоящем томе переведены и откомментированы все стихи великого итальянского поэта, кроме тех, которые в итальянских изданиях, в том числе и в изданиях «Societa dantesca italiana», помещены в разделе сомнительных (Rime di dubbia attribuzione). Курсивом печатаются сонеты тех поэтов, с которыми Данте состоял в стихотворной переписке (Гвидо Кавальканти, Чино да Пистойя, Форезе Донати и других).

Основанием для комментария послужили следующие издания и исследования: Dante. Rime / А cura di G. Contini. 2 ed. Torino, 1946; Poeti del Duecento. Vol. I—II. Milano; Napoli, 1960; Rime della «Vita Nuova» e della giovinezza / A cura di M. Barbi e F. Maggini. Firenze, 1956; Biondolillo P. Le rime amorose di Dante. Messina, 1960; Bigi E. Genesi di un concetto storiografico «Dolce stil nuovo» // Giornale storico della letteratura italiana. 1955. Vol. 132. P. 333 sgg; Bosco U. Il nuovo stile della poesia ducentesca secondo Dante // Medioevo e Rinascimento: Studi in onore di Bruno Nardi. Firenze, 1955. Vol. 1. P. 77 sgg; Buck A. Italienische Dichtungslehre vom Mittelalter bis zum Ausgang der Renaissance. Tubingen, 1952; De Lollis C. Dolce stil nuovo e noel dig di nova maestria // Studi medievale. Torino, 1904. Vol. 1. P. 5—23; De Robertis D. Cino e Dante // Studi danteschi. 1950. Vol. 29; Idem. Canzoniere escorialense e tradizione veneziana delle rime dello stil nuovo // Giornale storico della letteratura italiana. 1954. Vol. suppl. 27; Jeanroy A. La «Sestina doppia» de Dante et les origines de la sextine // Romania. 1913. Vol. 42. P. 481—491; Idem. Dante et les troubadours // Dante. Paris, 1921; Nardi В. Filosofia dell'Amore nei rimatori italiani del duecento e in Dante // Nardi B. Dante e la cultura medievale. Bari, 1949. P. 1—92; Idem. L'avveroismo del «Primo amico» di Dante // Dante e la cultura medievale, p. 93—129; Idem. L'amore e i medici medievali // Studi in onore di A. Monteverdi. Modena, 1959. Vol. II. P. 516—542; Ricci P. G. Metrica della Canzone // De Vulgari Eloquentia / Ed. A. Marigo. Firenze, 1957. P. 282—298; Santangelo S. Dante e i trovatori proven-zali. Catania, 1959; Zingarelli N. Il canzoniere di Dante // Le opere minori di Dante. Firenze, 1906; Zonta G. La lirica di Dante // Giornale storico della letteratura italiana. 1922. Vol. suppl. 19—21. P. 45204.

В настоящем издании дается двойная нумерация стихов. Арабские цифры — порядковые номера стихотворений в данном издании; римские цифры в скобках — нумерация по Собранию сочинений Данте, изданному в юбилейном 1965 г. «Societa dantesca italiana», в котором раздел «Стихотворений» печатается по тексту Микеле Барби.

ЛАТИНСКИЕ СТИХОТВОРЕНИЯ

Эклоги, или стихотворная переписка между Данте и Джованни дель Вирджилио.

Перевод сделан по тексту издания: Dante and Giovanni del Virgilio. Including a Critical Edition of the Text of Dante's «Eclogae Latinae» and the Poetic Remains of Giovanni del Virgilio by P. H. Wicksteed and E. G. Gardner. Westminster, 1902. При составлении комментария к эклогам использованы главным образом следующие источники: примечания Ф. Уикстеда и Э. Гарднера в упомянутой книге; Dunteg. А proposito dell'Egloga I // «Giornale dantesco», 1903; Zabughin N. Virgilio nel Medio Evo. Bologna, 1924. Vol. 1; Zingarelli N. La vite, i tempi e le opere di Dante. Milano, 1936. Vol. II; Battista C. Le egloghi dantesche // Studi danteschi. 1955— 1956. Vol. 33; Curtius E. R. Dante et Giovanni del Vergilio // Curtius E. R. Litterature europeenne et le Moyen age latin. Paris, 1956; Apollonio M. Dante. Milano, 1951. Vol. II.

Переписка относится к 1318—1320 гг., т. е. к последним годам жизни Данте, когда великий изгнанник жил в Равенне. Начинается она письмом поэта Джованни дель Вирджилио, бывшего с 1318 г. профессором риторики и классической латинской литературы в Болонском университете.

ПИСЬМА

Перевод сделан с издания: Le lettere di Dante / Per cura di A. Monti. Milano, 1921. При составлении комментариев использованы главным образом следующие источники: Del Lungo l. Dino Compagni e la sua Cronica. io ed. Firenze, 1939. Vol. 2; Hauvette M. H. Notes sur des manuscripts autographes de Boccace а la Biblioteque Laurentienne // Melanges d'archeologie et d'histoire de l'Ecole Francaise de Rome. Paris, 1894. P. 87—145; Bruni L. Vita di Dante // Vita di Dante, Petrarca e Boccaccio. Milano, 1904; D'Ovidio F. Studi sulla Divina Commedia. Palermo, 1901 (2 ed. — Caserta, 1931); Schneider F. Kaiser Heinrich VII. Bd 1—2. Leipzig, 1924—1930; Zingarelli N. La vita, i tempi e le opere di Dante. Milano, 1931; Parodi E. G. Intorno al testo delle epistole di Dante e al «cursus» // Lingua e Letteratura. 1957. No 2; Schneider F. Der Brief an Can Grande // Deutsches Dante Jahrbuch. 1957. No 34—35; Morghen R. La lettere di Dante ai cardinali // Bulletino dell'Istituto Storico Italiano per il Medio Evo e Archivio Muratoriano. 1956. No 68; Morghen R. Ancora sulla lettere di Dante ai cardinali // Ibid. 1958. No 70; Vinay G. A proposito della Lettera di Dante ai Cardinali italiani // Giornale Storico della Letteratura italiana. 1958. Vol. 135. Fasc. 409; Hardie C. Von dem Briefe zu Can Grande // Deutsches Dante Jahrbuch. 1959. No 38; Mazzoni F. Per l'epistola a Can Grande // Studi in onore di A. Monteverdi. Modena, 1959. Vol. II; Di Capua P. Note all'epistola di Dante ai cardinali italiani. Castellammare di Savoj, 1919; Nardi B. (Rec.), Padoan G. Per una nuova ediziope del «Commento» di G. Boccaccio // Alighieri (Roma). 1960. No 1; Schneider F. Dante. Weimar, 1960.

Приведены и откомментированы все письма, помещенные в первом и втором изданиях «Socieat Italiana» (Firenze, 1921, 1960).

Все тексты сверены с изданием: Dantis Alagherii Epistolae / By P. Toynbee. 2 ed. Oxford, 1966.

ВОПРОС О ВОДЕ И ЗЕМЛЕ (DUBIA)

Это латинское сочинение вызвало не меньше споров, чем письмо к Кан Гранде. Одним из авторитетнейших современных противников подлинности трактата является Б. Нарди, опубликовавший брошюру «Падение Люцифера» (Турин, 1959). Одним из наиболее веских аргументов в пользу своего мнения Нарди считает то, что сын Данте, Пьетро ди Данте, в первой редакции своего комментария к «Божественной Комедии» ничего не говорит о «Вопросе...», который в случае его принадлежности Данте он, несомненно, должен был бы знать. Упоминания об этом трактате появляются лишь в более поздних по времени комментариях — после 1335 г. Главное все же не в том, когда появляются первые упоминания этого произведения, а в том, возможно ли вообще приписать само его содержание автору «Божественной Комедии», не находится ли оно в противоречии с идеями и представлениями Данте, какими мы их знаем по «Божественной Комедии» и другим его текстам.

В представлении Данте, так же как и многих философов и естествоиспытателей его времени и даже некоторых ученых и эрудитов XVI в., Южное полушарие почиталось «благородным» и «верхним», а Северное — «нижним» и менее благородным. Представление это шло от Аристотеля. У Данте оно было усложнено и дополнено библейскими легендами и мифами. По Аристотелю, земля и небесная сфера представляли собой живой организм, который движется, имеет верх и низ, правую и левую стороны. Комбинируя аристотелизм с пророчеством Исайи (XIV), Апокалипсисом (12)), Евангелиями от Луки и от Матфея, Данте создал новый миф о падении Люцифера, низвергнутого на землю после своего бунта. При падении с небесных высот Люцифер пробил поверхность земли и ее глубины в Южном, «верхнем» полушарии. Тело мятежника завязло во внутренности земного шара, и лишь голова (в «Божественной Комедии» — три головы) торчит в глубинах Северного полушария (см. последнюю песнь «Ада»).

Что же касается «Вопроса о воде и земле», то все феномены, о которых говорится в этом трактате, ограничены Северным полушарием, которое именуется «верхним и благородным». В системе Аристотеля земля шарообразна и неподвижна; вокруг земли находится сфера воды; за ней — сфера воздуха и огня, соединенная со сферой Луны (см.: «О небе», II). Среди ученых, занявшихся в XIII в. под влиянием Аристотеля проблемой распределения стихий, преобладало мнение о том, что Северное полушарие расположено «наверху»; вода, в их представлении, оказывалась смешанной с землей, моря и реки заполняли пустоты земного шара. В комментарии к «Сфере» Аристотеля магистр Кампано из Новарры поддерживает мнение почти идентичное тому, которое высказано в рассматриваемом трактате. Из идей Кампано и других космографов этого времени рождается понятие о том, что над водами Северного полушария появляется нечто вроде горба, возвышение, преобразующее обитаемую часть земного шара. Этим вопросом занимался также англичанин Сакробоско, автор «Сферы». Выражение gibbus (горб), т. е. земное возвышение, появляется уже у Альберта Великого. Особенное же развитие получила эта теория у Эгидия Романо, современника Данте, автора своеобразной космографии, в которой перемешаны философия и богословие, аристотелизм и платонизм.

Мы видим, следовательно, что, как явствует из вышеизложенного, ни тема автора «Вопроса о воде и земле», ни обработка ее тезисов не отличались большой оригинальностью: ни учение о взаимном расположении воды и земли, ни теория о поднятии суши из океана силою светил, ни представление о том, что обитаемая часть земли находится в Северном полушарии. Последнее представление распространилось в Средние века из трактата Альфрагана «Элементы астрономии», книги, хорошо известной Данте. Мы находим его также в сочинении современника Данте Ристоро д'Ареццо «Composizione del Mondo» (VI, I). Теория эта совершенно противоречит космографии Данте. Предполагать же, как некоторые ученые, что Данте писал как поэт одно, а как ученый другое, мы считаем нелепым: Данте отличался необычайным единством мироощущения, единством видения мира. Взгляды его по тем или иным вопросам могли эволюционировать, но на протяжении долгих лет он оставался верен своим любимым образам, идеям, представлениям. Мало вероятно, чтобы в произведении, которое датировано тем же временем, что и «Комедия», был совершенно забыт дантовский земной рай, занимающий важное место в системе мира автора «Божественной Комедии».

Мы приходим, таким образом, к заключению, что трактат «Вопрос о воде и земле» — просто фальсификат, подделка некого доморощенного ученого XIV в., стремившегося поддержать теорию о горбатости обитаемой части земли, которая в это время уже начала забываться. Если бы фальсификатор не приписал эту книжицу Данте, она была бы давно забыта.

Мы не знаем ни одного произведения, автором которого признается Данте, в котором стиль был бы столь нуден и не находилось ни одной фразы, достойной Алигьери. Несколько цитат из Аристотеля не превосходят общего репертуара «эрудиции» сочинителей трактатов этого времени, а риторические рассуждения, особенно же псевдологические заключения, не могут принадлежать яркой, всегда самобытной, самостоятельной и оригинальной мысли Данте. Приходится удивляться, что все еще находятся дантологи, которые не хотят этого замечать. Так, «Итальянское дантовское общество» включило «Вопрос...» как подлинное произведение в издание 1921 г.; в новое национальное Собрание сочинений Данте (в 12-ти томах), начавшее выходить в юбилейном, 1965 г., «Вопрос...» также будет включен. Это заставляет нас опубликовать трактат и в нашем издании, хотя мы и не считаем его подлинным.

Надо сказать, что и в XIX в. как противники подлинности «Вопроса...», так и его защитники насчитывали в своих рядах немало имен крупных ученых: среди последних находим Фратичелли, Джулиани, Шмидта (а в XX в. — В. Биаджи и Ф. Мадзони); на фальсификате же решительно настаивали Уго Фосколо, Э. Мур, Скартаццини, Бартоли.

Первое издание «Вопроса о воде и земле» вышло в Венеции в 1580 г. трудами священника Мончетти. Долгое время противники подлинности трактата думали, что издатель Мончетти является его настоящим автором. Гипотеза эта в настоящее время отброшена.

И. Н. Голенищев-Кутузов

Загрузка...