1

Yad Vasham World Holocaust Remembrance Center: https://righteous.yadvashem.org/?searchType=righteous_only&language=en&itemId=5262517&ind=1 (дата обращения 01.09.2023).

2

См. сайт Минкульта РФ: https://culture.gov.ru/documents/o-prioritetnykh-temakh-gosudarstvennoy-finansovoy-podderzhki-kinoproizvodstva-v-2020-godu/ (дата обращения 01.09.2023).

3

Юра Борисов станет Пушкиным! А что еще представили фонду кино и какие проекты получили финансирование? // Кинопоиск. 11.08.2020. https://www.kinopoisk.ru/media/news/4006439/ (дата обращения 01.09.2023).

4

Альперина С. Вышел трейлер нового фильма Сергея Урсуляка «Праведник» // Российская газета. 12.09.2023. https://rg.ru/2023/01/12/vyshel-trejler-novogo-filma-sergeia-ursuliaka-pravednik.html (дата обращения 01.10.2023).

5

Lipman M. How Putin Silences Dissent // Foreign Affairs. May/June 2016. Р. 38–46.

6

Evans R. The Third Reich in Power. New York: Penguin, 2006. Р. 120.

7

Путин рассказал, в чем заключается национальная идея России // Газета.ru. 10.05.2020. https://www.gazeta.ru/politics/news/2020/05/10/n_14401117.shtml. См. также: Patriotism is Russia’s National Idea, Says Putin // TASS. 10.05.2020. https://tass.com/society/1154865 (дата обращения 01.09.2023).

8

Chotiner I. Putin Has a Patriotism Problem // New Yorker. 08.06.2022. https://www.newyorker.com/news/q-and-a/putins-patriotism-problem (дата обращения 01.09.2023).

9

Проект «Основ государственной культурной политики» // Российская газета. 15.05.2014. https://rg.ru/documents/2014/05/15/osnovi-dok.html (дата обращения 01.09.2023).

10

Actress and Activist Chulpan Khamatova Has Left Russia // Moscow Times. 21.03.2022. https://www.themoscowtimes.com/2022/03/21/as-the-ruble-falls-migrant-workers-leave-russia-a77019 (дата обращения 01.09.2023).

11

Новоселова Е. «Русский Шиндлер». Дочь Николая Киселева, героя фильма «Праведник», рассказала РГ о своем отце // Российская газета. 16.02.2023. https://rg.ru/2023/02/16/russkij-shindler-doch-nikolaia-kiseleva-geroia-filma-pravednik-rasskazala-rg-o-svoem-otce.html (дата обращения 01.09.2023).

12

Игумнова З. На суд зрителя: как прошла всероссийская премьера «Нюрнберга». Посмотреть фильм пришли политики, врачи и звезды // Известия. 21.02.2023. https://iz.ru/1473300/zoia-igumnova/na-sud-zritelia-kak-proshla-vserossiiskaia-premera-niurnberga (дата обращения 01.09.2023).

13

Этот текст возник по следам оживленной дискуссии в декабре 2004 года в Хэвингхерстском центре российских и постсоветских исследований. Я благодарю моих коллег Виталия Чернецкого, Карен Давишу, Джоша Ферста, Милу Ганеву, Гюльназ Шарафутдинову и Бена Сатклиффа за их комментарии и критику.

14

Компания «Каро фильм» основана в 1997 году и к весне 2022‐го оставалась четвертой по величине киносетью России. После массового ухода с рынка зарубежных дистрибьюторов начала массово закрывать кинозалы, хотя на апрель 2022-го, согласно исследованию «Невафильм Research», в активе компании числилось 36 мультиплексов на 227 кинозалов (Истомина М. Основатель «Каро» Пол Хет с партнерами запустили обучающую платформу для детей // Ведомости. 06.06.2022. https://www.vedomosti.ru/media/articles/2022/06/06/925403-karo-het-partnerami-platformu-detei (дата обращения 10.09.2023). – Примеч. ред.

15

По материалам сайта «Каро фильм» по состоянию на 25 января 2012 года.

16

Beumers B. Cinemarket, or the Russian Film Industry. Mission Possible // Europe-Asia Studies 51. № 5. 1999. Р. 871.

17

Будущий инвестор компании «Каро фильм» занялся переоборудованием московских кинотеатров в 1993 году, когда понял, что в городе нельзя сходить в кино (Heth P. How Russia became Europe’s No 1 cinema market – An insider’s perspective // Celluloid Junkie. 30.09.2021. https://celluloidjunkie.com/2021/09/30/how-russian-became-europes-no-1-cinema-market-an-insiders-perspective/) (дата обращения 10.09.2023). – Примеч. ред.

18

Multiplexing Russia: A Talk with Karo’s Leonid Ogorodnikov // Film Journal. 01.09.2005. www.filmjournal.com/filmjournal/esearch/article_display.jsp?vnu_content_id=1001022020 (ссылки на интернет-источники перепроверены, в оригинале дата обращения – 25.01.2012, в настоящем переводе – 10.09.2023, далее будет указываться дата последнего обращения. – Примеч. ред.).

19

Ibid.

20

Holson L., Myers S. L. The Russians Are Filming! The Russians Are Filming! // New York Times. 16.07.2006. https://www.nytimes.com/2006/07/16/business/yourmoney/16russia.html (дата обращения 10.09.2023).

21

Ibid.

22

См.: Ferris-Rotman A., Peter T. Russia Sees Revival in Film-Making // New York Times. 03.06.2008. https://www.nytimes.com/2008/06/03/technology/03iht-RUSfilm.4.13434938.html (дата обращения 10.09.2023).

23

Цит. по: Fishman B. Its Freedoms No Longer New, Russian Cinema Matures // New York Times. 23.10.2003. https://www.nytimes.com/2003/10/23/movies/its-freedoms-no-longer-new-russian-cinema-matures.html (дата обращения 10.09.2023).

24

Цит. по: Paton Walsh N. Russian Cinema Holds Out for a New Type of Hero // The Guardian. 28.09.2002. P. 19. См. также: Dolgopolov G. Liquidating the Happy End of the Putin-era // KinoKultura 21. July 2008. www.kinokultura.com/2008/21-dolgopolov.shtml (дата обращения 10.09.2023).

25

Цит. по: Holson, Myers. The Russians Are Filming!

26

По словам Луиса Менарда, «сегодня блокбастеры – это реклама; они рекламируют самих себя». Современные американские блокбастеры, бесплатно перенимая зарубежный опыт, «прежде всего занимаются собственным маркетингом» (см.: Menard L. Gross Points // New Yorker 80. № 45. 07.02.2005. Р. 82–87). Замечания Менарда о «пустоте» голливудских блокбастеров и их задаче заработать как можно больше денег от зарубежного проката были переведены и включены в публикацию материалов круглого стола о российском блокбастере журнала «Сеанс». (См. сноску ниже.)

27

Подробнее см.: Кокарев И. Е. Кино как бизнес и политика: современная киноиндустрия США и России: Учеб. пособие. М.: Аспект-пресс, 2009.

28

См.: Winter J. Remembering War: The Great War Between Memory and History in the Twentieth Century. New Haven, Conn.: Yale University Press, 2006. Р. 183–186.

29

Lovell S. The Soviet Union: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press, 2009. Р. 27.

30

См.: Добренко Е. Музей революции: Советское кино и сталинский исторический нарратив. М.: Новое литературное обозрение, 2008.

31

Солженицын А. Архипелаг ГУЛАГ. Ч. 1, гл. 8: Закон-ребенок. https://book-online.com.ua/read.php?book=4604&page=116 (дата обращения 10.09.2023).

32

Я заимствовал эту замечательную идею в книге: Humphrey C. The Unmaking of Soviet Life: Everyday Economies After Socialism. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 2002.

33

Цифры из следующего источника: Dark Blue World (2001): International Box Office Results // Box Office Mojo website. www.boxofficemojo.com/movies/?page=intl&id=darkblueworld.htm (дата обращения 10.09.2023). Подробнее о чешском кино после падения социалистической системы см.: Hames P. The Ironies of History: The Czech Experience // East European Cinemas / Ed. A. Imre. London: Routledge, 2005. Р. 135–150.

34

См.: Ballots and Box Office: Did Poland’s President Exploit Katyn Tragedy? // Spiegel. 05.10.2007. www.spiegel.de/international/europe/0,1518,509645,00.html (дата обращения 10.09.2023).

35

Katyn (2009): International Box Office Results // Box Office Mojo website. www.boxofficemojo.com/movies/?page=intl&id=katyn.htm. В России «Катынь» вышла в ограниченный прокат и вызвала оживленные отклики. Некоторые пользователи в своих постах на «Кинопоиске» восприняли фильм Вайды как антироссийский; другие увидели в нем акт национального искупления грехов. См. «Кинопоиск»: www.kinopoisk.ru/level/1/film/270249 (дата обращения 10.09.2023).

36

Я обращался к этой теме в двух статьях, посвященных центральноазиатскому кино: The Gifts of History: Young Kazakh Cinema and the Past // KinoKultura 27. January 2010. www.kinokultura.com/2010/27-norris.shtml (дата обращения 10.09.2023) и Landscapes and Loss: The Great Patriotic War in Central Asian Cinema // Central Asian Cinema / Eds. M. Rouland, G. Abikeyeva. London: I. B. Tauris, 2013. Р. 73–87.

Тема посткоммунистического кино и обращения к прошлому могла стать предметом еще одной моей книги; однако даже на поверхностный взгляд феномен «блокбастерной истории» доминирует в нарративах современных национальных кинематографий от Польши до Казахстана. Подробнее о польском кино и его попытках описать коммунистическую эпоху см.: Haltof M. Polish National Cinema. New York: Berghahn Books, 2002, chapters 8, 9, 10. Что касается Украины, см. редакционную статью в журнале: Блокбастерко: У пошуках нацiональноï кiноiдеï // Шо. 2011. № 7–8. На обложке этого специального выпуска кадр с Нави из «Аватара» Джеймса Кэмерона в традиционной украинской вышиванке. См. также: Пiдгора-Гвiаздовскii I. Блокбастерко, де тi? // Там же. С. 40–53. Чтобы получить представление о спектре фильмов о прошлом, см.: KinoKultura’s special issues // KinoKultura website. www.kinokultura.com/index.html. Об исследовании послевоенной европейской памяти и «сравнительной виктимологии», оформившей коммунистический способ воспоминания, см.: Judt T. From the House of the Dead // Postwar: A History of Europe Since 1945. New York: Penguin, 2005.

37

Shevchenko O. Crisis and the Everyday in Postsocialist Moscow. Bloomington: Indiana University Press, 2008.

38

См. послесловие к сборнику переводов его «советских» вещей: Afterword: Farewell to the Queue // Sorokin V. The Queue / Trans. S. Laird. New York: New York Review of Books, 2008. P. 254.

39

Humphrey. The Unmaking of Soviet Life. P. xvii. Я заимствовал термин «патриотизм отчаяния» из исследования Сергея Ушакина о российском патриотизме конца 1990‐х. См.: Oushakine S. The Patriotism of Despair: Nation, War, and Loss in Russia. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 2009.

40

Anemone A. About Killers, Freaks, and Real Men: The Vigilante Hero of Aleksei Balabanov’s Films // Insiders and Outsiders in Russian Cinema / Eds. S. M. Norris, Z. Torlone. Bloomington: Indiana University Press, 2008. P. 127–141, 130.

41

См.: Сиривля Н. Братва // Искусство кино. № 8. 2000. http://old.kinoart.ru/archive/2000/08/n8-article2 (дата обращения 10.09.2023).

42

Гусятинский Е. Брат жил, брат жив, брат будет жив // Искусство кино. № 3. 2001. https://old.kinoart.ru/archive/2001/03/n3-article7. См. также: Condee N. The Imperial Trace: Recent Russian Cinema. Oxford: Oxford University Press, 2009. P. 229 (дата обращения 10.09.2023).

43

Гусятинский Е. Брат жил, брат жив, брат будет жив.

44

Там же.

45

Там же.

46

Cowen T. Creative Destruction: How Globalization is Changing the World’s Cultures. Princeton, N. J.: Princeton University Press, 2002. Ch. 4. Джозеф Шампетер обозначил это термином «креативная деструкция» (см.: Schumpeter J. Capitalism, Socialism and Democracy. New York: Harper, 1942, chapter 7). Шампетер описывает эволюционную природу капитализма и то, как капиталистический процесс всегда развивает внутри себя особые социальные и природные анклавы. Более того, Шампетер считает, что «фундаментальным импульсом, запускающим капиталистический мотор, являются новые потребительские товары, новые способы производства, новые рынки, новые формы индустриальной организации, которые он создает» (P. 82–83). Бесконечные мутации разрушают старые практики «креативной деструкции». На основе этой аргументации Коуэн объясняет возникновение глобального капитализма: он учитывает глобализацию как процесс гомогенизации, указывая, что она тоже создает новое из старого.

Моя же позиция базируется на следующей работе: Foley D. Adam’s Fallacy: A Guide to Economic Theology. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2006. Фоули считает, что широко распространенное, причем особенно среди экономистов, мнение, что экономическую сферу можно отделить от жизни, рассматриваемой как область личного интереса, руководства объективными законами, от общественной жизни, где преследование личных интересов имеет более сложный характер, – это мнение ошибочно. Отделение экономики от политики, общества и культуры носит в современной политэкономии фундаментальный характер. Я вслед за ним также считаю это разделение некорректным. На протяжении всей книги Фоули показывает, что лидеры современной экономической теории, начиная с Адама Смита и заканчивая Шампетером, выступают против этой точки зрения.

47

Подробнее о переутверждении постсоциалистических национальных идентификаций перед лицом глобализации см.: Blum D. National Identity and Globalization: Youth, State, and Society in Post-Soviet Eurasia. Cambridge: Cambridge University Press, 2007.

48

Humphrey. The Unmaking of Soviet Life. P. 63.

49

Lovell S. Destination in Doubt: Russia since 1989. London: Zed Books, 2006. P. 12. Книга Лоувелла дает лучший исторический обзор посткоммунистической России. Об истории России 1990‐х см.: Service R. Russia: Experiment with a People. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2003.

50

Morris J. The Empire Strikes Back: Projections of National Identity in Contemporary Russian Advertising // Russian Review 64. № 4. October 2005. P. 643. Моррис пишет: «В отличие от других стран, большинство которых отдали в маркетинге дань лозунгу „покупай свое“, российская продукция становится все более связанной с тезисами о российской национальной идентичности в самом широком и неопределенном смысле».

51

Маслова Л. Незримый бой // Сеанс. № 23/24. Сентябрь 2005. https://seance.ru/articles/nezrimyiy-boy/ (дата обращения 10.09.2023).

52

Майзель Е. Жертва качества, выигрыш темпа // Там же. https://seance.ru/articles/zhertva-kachestva-vyiigryish-tempa/ (дата обращения 10.09.2023).

53

Юсипова Л. Наши пошли // Там же. https://seance.ru/articles/nashi-poshli/ (дата обращения 10.09.2023).

54

Дондурей Д. Что такое русский блокбастер? // Там же. https://seance.ru/articles/chto-takoe-rossiyskiy-blokbaster-6/ (дата обращения 10.09.2023).

55

https://seance.ru/articles/chto-takoe-russkiy-blokbaster-4/.

56

https://seance.ru/articles/chto-takoe-russkiy-blokbaster-15/.

57

Это очень долгая дискуссия в советских и российских кинематографических кругах. Она началась в 1920‐х годах, когда советская публика предпочитала голливудские фильмы авангардистским лентам Сергея Эйзенштейна или Дзиги Вертова. Советские критики осуждали то, что считали «мелкобуржуазным, тупым», но Сталин призвал к постановке «зрительских» фильмов, где бы голливудский стиль соединялся с советским содержанием, – таких, как музыкальные комедии Григория Александрова. Подробнее об этом см.: Youngblood D. Movies for the Masses: Popular Cinema and Soviet Society in the 1920s. Cambridge: Cambridge University Press, 1992; Kenez P. Cinema and Soviet Society: From the Revolution to the Death of Stalin. London: I. B. Tauris, 2001; Beumers B. A History of Russian Cinema. Oxford: Berg, 2009. Ch. 2.

Этот спор разгорелся с новой силой в 1960‐х и 1970‐х, когда брежневское правительство поощрило издание социологических исследований с подсчетом того, что зрители хотят видеть на экране. Этими данными воспользовались киностудии, создавшие в 1970‐х и в начале 1980‐х блокбастеры (тогда говорили «боевики»), такие как «Москва слезам не верит» (1979) и «Пираты двадцатого века» (1980). Многие критики осудили эту тенденцию. Как впервые отметил Джошуа Ферст, эта линия постепенно привела советские студии к рекламированию своей продукции; они стали обращать внимание на кассовые сборы. См.: First J. From Spectator to Differentiated Consumer: Film Audience Research in the Era of Developed Socialism (1965–1980) // Kritika. Vol. 9. № 2. Spring 2008. P. 317–344.

58

См.: Юрчак А. Это было навсегда, пока не кончилось. Последнее советское поколение. М.: Новое литературное обозрение, 2014.

59

Здесь я отдаю должное следующим публикациям: Kuisel R. Seducing the French: The Dilemma of Americanization. Berkeley: University of California Press, 1993; Grazia V. de. Irresistible Empire: America’s Advance through 20th Century Europe. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2005.

60

Подробнее о телевидении и его роли в новой России см.: MacFayden D. Russian Television Today: Primetime Drama and Comedy. London: Routledge, 2008. Макфейден рассматривает способы, с помощью которых телесериалы использовали новейшую историю, как средство найти ответы на важные вопросы: «Что с нами на самом деле происходит?» и «Почему это происходит?»

61

Condee. The Imperial Trace. P. 4.

62

Русская национальная самобытность – сложная проблема, к обсуждению которой подключились многие исследователи, представляющие разные научные дисциплины. Статья Конди – прекрасный обзор мнений ученых, занимающих одну позицию, на основе модели, введенной Джеффри Хоскингом, Рональдом Григором Суни, Борисом Гройсом, Александром Эткиндом и другими. В этой парадигме России якобы исторически не хватало национальной идентичности и/или самосознания, поскольку государство фокусировало свою энергию на усилении имперского начала (сначала русского, потом советского).

Эта аргументация наводит на размышления; однако Конди цитирует только своих единомышленников. В качестве примера противоположного мнения можно привести точку зрения Саймона Фрэнклина и Эммы Уиддис, выступающих против тезиса об «имперской идентичности, подавляющей национальную»: «В основе многих рассуждений о русской идентичности лежит уверенность <…> в том, что у этого вопроса есть один ответ, что „русскость“ можно локализовать, описать, и описать объективно». Эти же авторы считают, что этот вопрос следует рассматривать «как поле культурного дискурса», «тему многостороннего аргументирования, конфликтующих соображений, противостоящих друг другу образов, разнородных критериев». В таком случае русскость предстает перед нами как набор идей, взглядов, образов и притязаний: в этом смысле она напоминает весь другой мир, а не источник русского Sonderweg, «особого пути» (это отсылка к исторически сложившимся притязаниям Германии на уникальную форму адаптации к современности, что, в частности, породило нацизм). См.: Franklin, Widdis. National Identity in Russian Culture. Cambridge: Cambridge University Press, 2004. Р. xii.

63

Condee. The Imperial Trace. P. 239.

64

Подробнее о разнообразии форм, в которые упаковывается и потребляется культура (и как массовая аудитория все в большей степени участвует в понимании прошлого через поп-культуру), см.: Groot J. de. Consuming History: Historians and Heritage in Contemporary Popular Culture. London: Routledge, 2009. На мое прочтение российских исторических фильмов отчасти повлияла работа Наоми Грин о послевоенном французском кино (Princeton, N. J.: Princeton University Press, 1999). Грин в духе известной концепции Пьера Нора называет кино важным «местом памяти». Каждая нация, пишет она, создает образы прошлого, корреспондирующие с современным образом мышления и чувствования (Р. 3). Похоже, что фильмы «особенно чутко реагируют на малейшие движения нашей коллективной души. Они гораздо быстрее меняют свои настроения и атмосферу, чем более личный мир литературы или, тем более, академической науки» (Р. 5). Фильмы не только визуализируют эти изменения, но и помогают сгладить или вытеснить «самые травматичные зоны национального прошлого» (Р. 6). И, наконец, кино помогает сформировать политические мифы, которые подхватываются политиками, как, например, «определенная идея Франции», что может понравиться публике. То есть «это важное место национальной памяти» (Р. 13).

65

Здесь меня вдохновила работа Энтони Д. Смита «Гастрономия или геология? Роль национализма в реконструкции наций», перепечатанная в его книге: Smith A. D. Myths and Memories of the Nation. Oxford: Oxford University Press, 1999. Р. 163–186. Смит рассматривает споры о рождении наций, фокусируясь на гастрономических и геологических метафорах, сопровождающих проекты строительства наций, и попытках ученых их понять. «Является ли нация, – задается он вопросом, – бесшовным целым, или это меню à la carte? Является ли она древним хранилищем, обнаруженным археологами и объясняющим историю, или новейшим артефактом, созданным художниками и предложенным медиаповарами публике к осмыслению?» (Р. 163). Смит полагает (и тут я с ним согласен), что в отдельности обе позиции недостаточны; однако в случае постсоветской России «меню» национального самосознания и метафора нации как магазина сладостей, где кондитеры являются создателями блокбастерной истории, а сладкоежки – зрителями, выбирающими товар (символ русскости) по вкусу, обе стороны нуждаются в более четком наименовании. Ричард Стайтс тоже пишет о том, что в ходе истории российские национальные символы проявлялись по-разному, а в совокупности помогли создать чувство «русскости» (к этому выводу пришли также Фрэнклин и Уиддис). Комментируя эссе Стайтса, Майкл Гайслер пишет, что он использует «богатство и разнообразие русских национальных символов как ключ к тому, чтобы напомнить о важности рассмотрения всего регистра национальных символов как системы сигнификации, работающей на то, чтобы поддерживать, стабилизировать и укреплять доминирующие конструкции коллективной памяти» (см.: Geisler M. E. Introduction // National Symbols, Fractured Identities: Contesting the National Narrative. Middlebury, Vt. и Hanover, N. H.: University Press of New England, 2005. Р. xiii–xlii). Эссе Стайтса в этом сборнике озаглавлено «Российские символы – Нация, Народ, Идеи» (P. 101–117).

66

Здесь я соглашаюсь с Марком Бассином и Эдитой Бояновской. Оба они считают, что национальная идентичность и имперская идентичность в России неразрывно связаны. Российское национальное самосознание вовсе не слабое и неартикулируемое; оно развивалось в рамках империи. См.: Bassin M. Imperial Visions: Nationalist Imagination and Geographical Expansion in the Russian Far East. 1840–1865. Cambridge: Cambridge University Press, 1999; Bojanowska E. Nikolai Gogol: Between Ukrainian and Russian Nationalism. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2007.

67

В 2006 году опрос московского ВЦИОМа, в котором приняли участие 3200 респондентов, показал, что 39 процентов предпочли бы жить в настоящем времени; 31 процент предпочел брежневскую эпоху. См.: ВЦИОМ: Лучшие лидеры – Брежнев и Путин // www.rosbalt.ru/2007/04/25/294470.html (дата обращения 10.09.2023).

68

См. главу «1917: The Russia We Lost?» в книге: Lacqueur W. The Dream That Failed: Reflections on the Soviet Union. New York: Oxford University Press, 1994. См. также англ. пер.: Ol’denburg R. Last Tsar: Nicholas II, His Reign, and His Russia. Gulf Breeze, Fla.: Academic International Press, 1975–1978. Оригинал книги Ольденбурга вышел в двух томах в Белграде (1939) и Мюнхене (1949), английское издание поделено на четыре тома. См. также: Lawton A. Imagining Russia 2000: Film and Facts. Washington, D. C.: New Academia Publishing, 2004. P. 64.

69

См.: Corney F. Telling October: Memory and the Making of the Bolshevik Revolution. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 2004. P. 10–11.

70

Ibid. P. 184.

71

Youngblood D. Russian War Films: On the Cinema Front, 1914–2005. Lawrence: University of Kansas Press, 2007. P. 17.

72

Ibid. Р. 42.

73

См.: Peris D. Storming the Heavens: The Soviet League of the Militant Godless. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 1998; Young Y. Power and the Sacred in Revolutionary Russia. Religious Activists in the Village. University Park: Pennsylvania State University Press, 1997; Husband W. B. «Godless Communists»: Atheism and Society in Soviet Russia, 1917–1932. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2000; Hernandez R. Sacred Sound and Sacred Substance: Church Bells and the Auditory Culture of Russian Villages during the Bolshevik Velikii Perelom // American Historical Review 109. № 5. December 2004; Greene R. Bodies Like Bright Stars: Saints and Relics in Orthodox Russia. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2010.

74

Многие издания использовали это название или игру слов с ним для описания национального кризиса: в 1999 году «Московский комсомолец» поместил статью с подзаголовком «Америка, которую мы потеряли». В конце того же года газета «Сегодня» сожалела об «Украине, которую мы потеряли», «Известия» писали о «цензуре, которую мы потеряли», а «Время МН» – о «деньгах, которые мы потеряли». Таких примеров сотни.

75

Статьи были потом опубликованы в книге: 90‐е: кино, которое мы потеряли / Сост. Л. Малюкова. М.: Новая газета, Зебра-Е, 2007. О кино позднего социализма и начале постсоветского периода см.: Horton A., Brashinsky M. The Zero Hour: Glasnost and Soviet Cinema in Transition. Princeton, N. J.: Princeton University Press, 1992; Lawton A. Kinoglasnost: Soviet Cinema in Our Time. Cambridge: Cambridge University Press, 1992; Lawton A. Imagining Russia 2000; Russia on Reels: The Russian Idea in Post-Soviet Cinema / Ed. B. Beumers. London: I. B. Tauris, 1999; Faraday G. Revolt of the Filmmakers: The Struggle for Artistic Autonomy and the Fall of the Soviet Film Industry. University Park: Pennsylvania State University Press, 2000.

76

Энтони Д. Смит утверждает, что «миф о национальном упадке» и «миф о национальном возрождении» представляют собой два влиятельных тропа, формирующих этнический национализм, и концепт «Россия, которую мы потеряли» сфокусировал оба мифа после 1991 года. См.: Smith A. D. Myths and Memories of the Nation. Oxford: Oxford University Press, 1999. Р. 67–68.

77

Эта глава содержит обновленный материал ранее опубликованных статей: Tsarist Russia, Lubok Style: Nikita Mikhalkov’s Barber of Siberia (1999) and Post-Soviet National Identity // Historical Journal of Film, Radio and Television 25. № 1. March 2005. P. 99–116; Family, Fatherland, and Faith: The Power of Nikita Mikhalkov’s Celebrity // Celebrity and Glamour in Contemporary Russia: Shocking Chic / Eds. H. Goscilo, V. Strukov. London: Routledge, 2010. P. 107–126.

78

См.: Система координат Никиты Михалкова // http://trite.ru/mikhalkov/interview/131/ (дата обращения 09.09.2023).

79

См. статистику Сергея Кудрявцева: https://kinanet.livejournal.com/14172.html (дата обращения 09.09.2023).

80

См.: Borenstein E. Overkill: Sex and Violence in Contemporary Russian Popular Culture. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 2007. P. 7–23; Graham S. Chernukha and Russian Film // Studies in Slavic Cultures. № 1. 2000. P. 9–27. Как пишет Боренстайн, «в широком смысле слова чернуха – это натуралистичное, пессимистическое описание и акцентирование телесных функций, сексуальности (обычно не связанной с любовью) и зачастую садистского насилия на фоне бедности, разрушенных семей и неприкрытого цинизма» (P. 11). Этот тренд возник во времена Горбачева как часть гласности; чернуха доминировала и позднее в культуре 1990‐х годов.

81

Condee N. The Imperial Trace: Recent Russian Cinema. Oxford: Oxford University Press, 2009. P. 74.

82

Selianov S. Cinema and Life // Russia on Reels: The Russian Idea in Post-Soviet Cinema / Ed. B. Beumers. London: I. B. Tauris, 1999. P. 43–46.

83

Dondurei D. The State of National Cinema. Ibid. P. 47.

84

Ibid. P. 48.

85

Ibid. P. 50.

86

Цит. по: Lawton A. Imagining Russia 2000: Film and Facts. Washington, D. C.: New Academia Publishing, 2004. P. 28.

87

Ibid.

88

Beumers B. Nikita Mikhalkov: Between Nostalgia and Nationalism. London: I. B. Tauris, 2005. P. 2.

89

Ibid. P. 1.

90

Интервью Сергея Гуревича Стивену Норрису. 14.07.2008, студия «Тритэ», Москва. Студия также послужила локацией для съемок фильмов «Русский дом», «К-19» и «Превосходство Борна». На мой вопрос об описании россиян в этих фильмах Гуревич ответил: «Это просто кино. Наш опыт был гораздо важнее, чем характеристика россиян в этих фильмах».

91

Faraday G. Revolt of the Filmmakers: The Struggle for Artistic Autonomy and the Fall of the Soviet Film Industry. University Park: Pennsylvania State University Press, 2000. P. 188–189.

92

Борис Ельцин учел антисталинистский посыл этого фильма, и его показали по телевидению вечером накануне выборов 1996 года, когда Ельцин опасался, что проиграет лидеру КПРФ Геннадию Зюганову. См.: Faraday, Revolt of the Filmmakers. P. 190.

93

Павлючик Л. Никита Михалков, утомленный прокатом // Известия. 26.01.1995. Об этом фильме также см.: Beumers B. Burnt by the Sun. London: I. B. Tauris, 2000.

94

Mikhalkov N. The Function of a National Cinema // Russia on Reels. P. 50–51.

95

Ibid. P. 51–52.

96

Биргит Боймерс сделала это замечание в своей единственной научной статье, посвященной фильму: The Barber of Siberia // European Cinema: An Introduction / Eds. J. Forbes, S. Street. Houndmills, UK: Palgrave, 2000. P. 195–206. Обзор попыток «переформатировать историю» в постсоветской России (без включения в обзор этого фильма) см.: Merridale C. Redesigning History in Contemporary Russia // Journal of Contemporary History 38. № 1. 2003. P. 13–28.

97

Sorlin P. How to Look at an ‘Historical’ Film // The Historical Film: History and Memory in Media / Ed. M. Landy. New Brunswick, N. J.: Rutgers University Press, 2001. P. 25.

98

Ibid. P. 36.

99

Ibid. P. 38.

100

Ibid. P. 38–39.

101

Подробнее см.: Smith K. Mythmaking in the New Russia: Politics and Memory in the Yeltsin Era. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 2002. Ch. 6.

102

Youngblood D. The Cosmopolitan and the Patriot: The Brothers Mikhalkov-Konchalovsky and Russian Cinema // Historical Journal of Film, Radio and Television 23. № 1. 2003. P. 30. См. также: Beumers. Nikita Mikhalkov.

103

Цит. по: Meier A. Riding to the Rescue: Can Nikita Mikhalkov Take the Reins of Russia? // Time International. 08.03.1999. P. 25.

104

Критики указали на целый ряд исторических несообразностей в фильме. Террористы, замышлявшие в начале фильма убийство царского чиновника, в 1885 году просто не могли существовать, поскольку организация «Народная воля» была ликвидирована в 1883‐м. В 1885 году на Масленице не могли запускаться фейерверки, а серебряных самоваров тогда не было. При Александре III российская элита знала французский и немецкий языки, но не говорила по-английски. Торжественная церемония с приветствием царя проводится после двухнедельных учений – значит, кадеты должны были появиться перед монархом потные и грязные, а не такие чистые. У великого князя не могло быть телефона. И т. д. См.: Соколов Н. Славься, великая Россия… // Итоги. 9 марта 1999. С. 48–49; Beumers. Nikita Mikhalkov. P. 118; Кибовский А. «Сибирский цирюльник»: правда и вымысел киноэпопеи. М.: Экспринт, 2002. В 76-страничной книге, опубликованной при поддержке военно-исторического журнала «Цейхгауз», Кибовский приводит многочисленные документы, иллюстрирующие недостаток исторической аутентичности в фильмах о прошлом страны. Однако критика «Цирюльника» в этом плане выводится за скобки: хотя фильм Михалкова о России Александра III, режиссер всегда добавлял, что речь идет о «России, какой она должна быть».

105

Об идеях о «русской душе» и постсоветской России см.: Boym S. From the Russian Soul to Post-Communist Nostalgia // Representations. № 49. 1995. P. 133–166.

106

Цит. по: Meier. Riding to the Rescue.

107

Подробнее о том, как Михалков ассоциирует себя и свою семью с Россией, см.: Москвина Т. Ее зовут Россия, ее зовут Никита // Москвина Т. Похвала плохому шоколаду. М.: Лимбус-Пресс, 2002. С. 152–165; Norris S. M. Family, Fatherland, and Faith: The Power of Nikita Mikhalkov’s Celebrity // Celebrity and Glamour in Contemporary Russia: Shocking Chic / Eds. H. Goscilo, V. Strukov. London: Routledge, 2010.

108

Биргит Боймерс суммирует: «В глазах Михалкова все российское общество трансформируется в одну большую семью во главе с патриархом» (Beumers. Nikita Mikhalkov. P. 200). Описание Михалковым семейной жизни как модели русской национальной идентичности зеркально отражает многие тенденции, существовавшие в XIX веке. Подробнее об этом см.: Martin A. The Family Model of Society and Russian National Identity in Sergei N. Glinka’s Russian Messenger // Slavic Review 57. № 1. Spring 1998. P. 28–49.

109

О значении храма Христа Спасителя в формировании постсоветской идентичности см.: Genets A. The Life, Death, and Resurrection of the Cathedral of Christ the Savior, Moscow // History Workshop Journal 46. 1998. P. 63–95.

110

Уортман Р. Сценарии власти. Мифы и церемонии русской монархии: В 2 т. Т. 1: От Петра Великого до смерти Николая I / Пер. с англ. И. А. Пильщикова. М.: ОГИ, 2004.

111

При советской власти празднование Масленицы с ее религиозными обертонами прощения было отменено. Во время выхода на экран фильма ее празднование возродилось и с тех пор отмечается как национальный праздник. В феврале 1999 года я посетил масленичную ярмарку, но она бледнела по сравнению тем, что было показано на экране, с декорацией в виде восстановленного храма Христа Спасителя и даже с гигантским постером, рекламирующим фильм.

112

Цит. по: Whitehouse T. Film Aims to Rekindle Russia’s Dying Pride // The Guardian. 19.02.1999. https://www.theguardian.com/world/1999/feb/19/4 (дата обращения 09.09.2023).

113

Дорожкин Э. Кремлевский цирюльник // Коммерсантъ-Деньги. 24.02.1999. https://www.kommersant.ru/doc/22521 (дата обращения 09.09.2023).

114

Beumers. Sibirskii. P. 197.

115

О’Флинн К. «Barber of Siberia» берет Кремль // Moscow Times. 23.02.1999. С. 1.

116

Михалков утверждал, что получил деньги от правительства в обмен на моральный подъем, который вызовет его фильм. См.: Daganskaia P. Two Brothers, at War and in Peace // Los Angeles Times. 20.06.1999. В статье говорится о Михалкове и его брате, режиссере Андрее Кончаловском.

117

В 1999 году инцидент (как и все, имеющее отношение к Михалкову и его фильму) попал в объектив камеры и был показан во всех новостных передачах по телевидению.

118

Kotkin S. A Tsar Is Born // New Republic. 05.04.1999. P. 18.

119

Beumers. Sibirskii. P. 201.

120

Ibid. Р. 197. Говорили, что один из одеколонов благоухал усами Михалкова; некоторые телепрограммы показывали материал, где эксперты принюхивались к растительности на лице Михалкова, чтобы уловить запах (О’Флинн. «Barber of Siberia» берет Кремль. C. 2).

121

Sorlin. How to Look at an ‘Historical’ Film. P. 44–45.

122

Ibid. P. 45.

123

Цит. по: Beumers. Sibirskii. P. 201. «Русский сувенир», как Маслова назвала фильм Михалкова, отсылает к одноименному фильму Григория Александрова. Учитывая репутацию Александрова как постановщика сталинистских музыкальных комедий 1930‐х, копировавших голливудский стиль, референс Масловой значим вдвойне. Благодарю Сергея Ушакина за подсказку.

124

Соколов Н. Славься, великая Россия… С. 48.

125

Москвина Т. Не говори, что молодость сгубила // Искусство кино. № 6. 1999. https://old.kinoart.ru/archive/1999/06/n6-article4 (дата обращения 09.09.2023).

126

Там же.

127

Москвина Т. Не говори, что молодость сгубила.

128

О’Флинн К. «Barber of Siberia» берет Кремль. С. 1.

129

Часть материалов форума опубликована в: Сеанс. № 17/18. 1999. С. 17–19.

130

Золотусский И. Исторический живописец Михалков // Искусство кино. № 7. 1999. Подробнее о живописи Иванова и первой равнодушной реакции публики см.: Биллингтон Дж. Икона и топор: Опыт истолкования истории русской культуры. М.: Рудомино, 2001. С. 396–414.

131

Золотусский И. Указ. соч.

132

Сеанс. № 17/18. 1999. https://seance.ru/articles/sibirskij-tsiryulnik-opinions/ (дата обращения 09.09.2023).

133

См.: Гладильщиков Ю. Первый блокбастер Российской империи // Итоги. 09.03.1999. С. 42–47.

134

Там же.

135

Голубовский А., Дмитриевский А. Михалков как народный любимец // Там же. С. 46.

136

Эшпай А. В поисках нового зрителя // Искусство кино. Июль 1999. http://old.kinoart.ru/archive/1999/07/n7-article15 (дата обращения 09.09.2023).

137

Рейтинг картины на «Кинопоиске»: https://www.kinopoisk.ru/film/16445/?utm_referrer=www.google.com (дата обращения 09.09.2023).

138

Уровень негатива удивил Михалкова. В мае 1999 года в интервью «Сеансу» он воскликнул: «И за что вы меня так не любите? Четыреста двадцать статей за два месяца. Каково! Четыреста двадцать… Поначалу, конечно, шок… А потом думаешь – а что, собственно, происходит? Что такого я вам сделал, ребята, что вы так раскричались?» Цит. по: Lawton. Imagining Russia 2000, 92.

139

Гладильщиков Ю. Первый блокбастер Российской империи. С. 42.

140

Там же. С. 43.

141

Гладильщиков Ю. Первый блокбастер Российской империи. С. 43, 45.

142

Там же. С. 43–44.

143

Там же. С. 45–46.

144

Там же. С. 47.

145

Там же. С. 43.

146

Разлогов К. «…Иль перечти „Женитьбу Фигаро“» // Искусство кино. № 7. 1999. https://old.kinoart.ru/archive/1999/06/n6-article3 (дата обращения 09.09.2023).

147

Цит. по: Lawton A. Imagining Russia. P. 95.

148

Цит. по: Russia on Reels. P. 797.

149

Цит. по: Москвина Т. Великая иллюзия // Москвина Т. Мужская тетрадь. М.: АСТ, 2009. http://loveread.ec/read_book.php?id=37698&p=63#gl_56 (дата обращения 09.09.2023).

150

Klimentov D. Calls for Rachmaninoff’s Reburial in Russia, Lenin’s Burial Follow the Ceremony of Moscow Reburial of the Leader of White Movement Anton Denikin // PRWeb. 05.10.2005. www.prweb.com/releases/2005/10/prweb293820.htm (дата обращения 09.09.2023).

151

Михалков Н. Мы почему-то очень стесняемся слова «русский» // https://www.peoples.ru/art/cinema/producer/mihalkov/interview5.html (дата обращения 09.09.2023).

152

Цит. по: Система координат Никиты Михалкова // http://trite.ru/mikhalkov/interview/131/ (дата обращения 09.09.2023).

153

Там же.

154

Gibbons F. Cannes Opener Meets Explosive Reception // The Guardian. 13.05.1999. www.guardian.co.uk/Archive/Article/0,4273,3864502,00.html (дата обращения 09.09.2023).

155

Круглый стол «Нашествие блокбастеров» в рамках XXVII ММКФ // http://trite.ru/mikhalkov/interview/94/ (дата обращения 09.09.2023).

156

Эта глава впервые была представлена в виде доклада на симпозиуме по славистике в Пенсильванском университете 25 апреля 2008 года. Благодарю Джулию Верхоланцев за приглашение и Питера Холквиста за комментарии.

157

Russia on Reels. P. 3.

158

Цит. по: Faraday G. The Revolt of the Filmmakers: The Struggle for Artistic Autonomy and the Fall of the Soviet Film Industry. University Park: Pennsylvania State University Press, 2000. P. 115.

159

Анашкин C. Карен Шахназаров: «На „Мосфильме“ ситуация неопределенности…» // Искусство кино. № 7. 1999. https://old.kinoart.ru/archive/1999/05/n5-article2 (дата обращения 09.09.2023).

160

Интервью Карена Шахназарова Стивену Норрису. 02.07.2007, «Мосфильм», Москва.

161

Дульман П. Путин посетил Мосфильм // Российская газета. 03.11.2003. https://rg.ru/2003/11/03/mosfilm.html (дата обращения 09.09.2023).

162

Ванденко А. Купание бледного коня // Итоги. № 45. 11.11.2003.

163

Король террора бьет по московским экранам // Правда. 29.04.2004.

164

Цит. по: Geifman A. Entangled in Terror: The Azef Affair and the Russian Revolution. Wilmington, Del.: SR Books, 2000. P. 58.

165

О Серебряном веке как времени тревог см.: Rylkova G. The Archaeology of Anxiety: The Russian Silver Age and Its Legacy. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press, 2007, особенно P. 1–22. Цитата о Серебряном веке как эпохе, когда политика стала ареной творчества, взята из книги: Evtuhov C. The Cross and the Sickle: Sergei Bulgakov and the Fate of Russian Religious Philosophy, 1890–1920. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press, 1997. P. 10. Подробнее о Волошине и его круге (хотя Савинков там не упоминается) см.: Walker B. Maximilian Voloshin and the Russian Literary Circle. Bloomington: Indiana University Press, 2005.

166

Личность Ропшина была быстро раскрыта в России, и к моменту выхода второго романа многие рецензенты называли его настоящее имя – Борис Савинков. Примерно в это же время он признал, что его книги носят автобиографический характер. См.: Beer D. The Morality of Terror: Contemporary Responses to Political Violence in Boris Savinkov’s The Pale Horse (1909) and What Never Happened (1912) // Slavic and East European Journal 85. № 1. January 2007. P. 25–46. Когда в 1924 году появился сиквел «Конь вороной», Савинков под своим именем опубликовал «Воспоминания террориста» и подтвердил, что граница между правдой и вымыслом была очень зыбкой. Описания покушения на великого князя в обоих случаях совпадают.

167

Покушение Каляева на великого князя удалось. См. ниже.

168

Савинков Б. Всадник по имени Смерть: Конь бледный. Конь вороной. СПб.: Амфора, 2004. С. 147. Это издание повести Ропшина-Савинкова было приурочено к выходу фильма.

169

Там же. С. 94.

170

Там же. С. 147.

171

Там же. С. 131.

172

Цит. по: Beer. The Morality of Terror. P. 30.

173

Beer. The Morality of Terror. P. 34.

174

Ibid. P. 37.

175

Ibid. P. 40.

176

Изгоев А. С. На перевале: преодоление террора // Русская мысль. Январь 1913.

177

Geifman A. Thou Shalt Kill: Revolutionary Terrorism in Russia, 1894–1917. Princeton, N. J.: Princeton University Press, 1993. P. 21.

178

Мережковский Д. Конь бледный // Мережковский Д. С. Больная Россия. Л.: Изд-во ЛГУ, 1991. С. 117.

179

Я был в Москве в мае 2004 года, через две недели после начала проката фильма, и могу утверждать, что его рекламная кампания была самой агрессивной после картины Михалкова «Сибирский цирюльник». Премьера тоже удостоилась репортажей в национальных газетах.

180

Rosenstone R. History on Film / Film on History. London: Longman, 2006. P. 2.

181

Ibid. P. 8–9.

182

Ibid. P. 162.

183

Цит. по: Ванденко. Купание бледного коня.

184

Король террора бьет по московским экранам.

185

Potkina I. Moscow’s Commercial Mosaic // Merchant Moscow: Images of Russia’s Vanished Bourgeoisie / Eds. James L. West, Iurii A. Petrov. Princeton, N. J.: Princeton University Press, 1998. P. 37–44.

186

White H. Historiography and Historiophoty // American Historical Review 93. № 5. December 1988. P. 1194.

187

См.: Соколов Н. Славься, великая Россия; Кибовский А. «Сибирский цирюльник»: правда и вымысел киноэпопеи.

188

Geifman. Entangled in Terror. P. 58.

189

Monastireva-Ansdell E. A Rider Named Death // KinoKultura 8. April 2005. http://www.kinokultura.com/reviews/R4-05vsadnik.html (дата обращения 09.09.2023).

190

Geifman. Thou Shalt Kill. P. 55.

191

См.: Monastireva-Ansdell. Review of a Rider Named Death.

192

Цит. по email от Карена Шахназарова. 24.03.2008.

193

Интервью Карена Шахназарова Стивену Норрису.

194

Там же.

195

Yakovlev A. A Century of Violence in Soviet Russia, trans. Anthony Austin. New Haven, Conn.: Yale University Press, 2002. P. 233.

196

Ibid. P. 234–235.

197

Булдаков В. Красная смута: природа и последствия революционного насилия. М.: РОССПЭН, 1997. С. 351.

198

Будницкий О. В. Терроризм в российском освободительном движении: идеология, этика, психология (вторая половина XIX – начало XX в.). М.: РОССПЭН, 2000. С. 154–177.

199

Цит. по: Lawton A. Imagining Russia 2000: Film and Facts. Washington, D. C.: New Academia Publishing, 2004. P. 65.

200

Geifman. Thou Shalt Kill. P. 167–172.

201

Ibid. P. 7–8; Будницкий О. Терроризм… С. 25.

202

Geifman A. Review of Budnitskii. «Terrorizm v rossiiskom osvoboditelnom dvizhenii» // Kritika 3. № 4. Fall 2002. P. 739–745.

203

Holquist P. Violent Russia, Deadly Marxism? Russia in the Epoch of Violence, 1905–1921 // Kritika 4. № 3. Summer 2003. P. 627–652.

204

Ibid. P. 485. Это предисловие редактора открывает серию статей, посвященных теме насилия в российской истории. Как и российские авторы (о чем писал Изгоев), зарубежные не достигли консенсуса в понимании природы насилия в России, уникальности или сходства в его типах и не нашли никаких определенных ответов на главный вопрос.

205

Ванденко А. Купание бледного коня.

206

Король террора бьет по московским экранам.

207

См.: Борис Савинков на Лубянке: Документы / Ред. А. А. Литвин, сост. В. К. Виноградов, А. А. Зданович и др. М.: РОССПЭН, 2001.

208

Цит. по email от Карена Шахназарова.

209

Ванденко А. Купание бледного коня.

210

Там же.

211

Там же.

212

Osipovich A. A Radical in Old Moscow // Moscow Times. 06.02.2004.

213

Ibid.

214

Winter J. Film and the Matrix of Memory // American Historical Review 106. № 3. June 2001. Р. 857–858.

215

Ibid. P. 863.

216

См. данные «Кинопоиска»: https://www.kinopoisk.ru/film/79928/?utm_referrer=www.google.com (дата обращения 09.09.2023).

217

Козел И. Всадник, бледный как Смерть // Кинокадр. 25.04.2004. http://www.kinokadr.ru/articles/2004/04/25/vsadnik.shtml (дата обращения 09.09.2023).

218

Аннинский Л. Всадник без царя в голове? // Искусство кино. Май 2004. https://old.kinoart.ru/archive/2004/05/n5-article9 (дата обращения 09.09.2023).

219

Там же.

220

Там же.

221

Там же.

222

Кичин В. Бал одержимых. «Всадник по имени Смерть» как аттракцион и предостережение // Российская газета. 24.04.2004. www.rg.ru/2004/04/24/vsadnik.html (дата обращения 09.09.2023).

223

Король террора бьет по московским экранам.

224

Барабаш Е. Конь блеклый // Независимая газета. 27.04.2004. www.ng.ru/culture/2004-04-27/8_shahnazarov.html (дата обращения 09.09.2023).

225

Monastireva-Ansdell. A Rider Named Death. Конечно, великий князь Сергей Александрович не был внешне похож на Николая II, но генетика в данном случае важнее, чем любые современные домыслы: их связывало родство дяди и племянника.

226

См. обсуждение: https://www.kino.ru/film/1923 (дата обращения 09.09.2023).

227

Rosenstone R. History on Film / Film on History. P. 164.

228

Rosenstone R. History on Film / Film on History. P. 164.

229

Ванденко А. Купание бледного коня.

230

Osipovich. A Radical in Old Moscow.

231

См.: Russia – CIS Box Office Index for 2004 // Box Office Mojo website. www.boxofficemojo.com/intl/cis/?yr=2004¤cy=us&p=.htm (дата обращения 09.09.2023).

232

См.: MacFadyen D. Evgenii Lavrent’ev, Countdown // KinoKultura 10. October 2005. http://www.kinokultura.com/reviews/R10-05lichnyinomer.html (дата обращения 09.09.2023).

233

Все, кто воспользовался этими декорациями, отдают должное Карену Шахназарову и его «Старой Москве» (так они названы в титрах «Статского советника» и «Доктора Живаго»).

234

Russia – CIS Box Office Index for 2005 // Box Office Mojo website. www.boxofficemojo.com/intl/cis. «Статский советник» в первый уик-энд собрал 2,9 миллиона, а всего заработал 7,5 миллиона. См. www.kinopoisk.ru/level/1/film/94111 (дата обращения 09.09.2023).

235

Цитируется по документальному фильму Первого канала о создании фильма, включенному в DVD-диск. Далее см.: Акунин Б. Статский советник. М.: Захаров, 2005.

236

Что вы думаете о Борисе Акунине? «Сеансу» отвечают // Сеанс. № 23/24. См. также реплику Шахназарова: https://seance.ru/articles/akunin-mn15/ (дата обращения 09.09.2023).

237

Bal M. Introduction // Acts of Memory: Cultural Recall in the Present / Eds. M. Bal, J. Crewe, L. Spitzer. Hanover, N. H.: University Press of New England, 1999. P. vii–xvii.

238

Что такое русский блокбастер? «Сеансу» отвечают // https://seance.ru/articles/chto-takoe-russkiy-blokbaster-3/ (дата обращения 09.09.2023).

239

Цит. по email от Карена Шахназарова.

240

Ванденко А. Купание бледного коня.

241

Там же.

242

Пожалуй, самым известным зарубежным фильмом, снятом на базе «Мосфильма», стал боевик Пола Гринграсса «Превосходство Борна» (2005). Там была показана эффектная автомобильная гонка по московским улицам, а одну из ведущих ролей (дочери убитых родителей) сыграла Оксана Акиньшина. Международную известность актриса приобрела после шведского фильма «Лиля навсегда» (2002). Потом она работала с Николаем Лебедевым в «Волкодаве» (2007), тоже снимавшемся на «Мосфильме» на государственные деньги и доходы от аренды студии зарубежными продюсерами. В 2005 году Роланд Жоффе снимал на «Мосфильме» триллер «Похищение», действие которого от начала до конца происходит в Нью-Йорке. По этому поводу пресса писала, что Россия опять победила Голливуд. См.: Birchenough T. In the Picture // Moscow Times. 8.07.2005.

243

Гладильщиков Ю. Путеводная звезда: новый фильм должен выразить национальную идею // Известия. 09.04.2002.

244

Что вы думаете о Борисе Акунине? «Сеансу» отвечают // Сеанс. № 23/24.

245

См. отзыв Иванова в подборке: https://seance.ru/articles/akunin-mn22/ (дата обращения 14.09.2023).

246

Подробнее об Акунине как знаменитости см.: Baer B. J., Korchagina N. Akunin’s Secret and Fandorin’s Luck: Postmodern Celebrity in Post-Soviet Russia // Celebrity and Glamour in Contemporary Russia: Shocking Chic / Eds. H. Goscilo, V. Strukov. London: Routledge, 2010. P. 75–89.

247

Интервью Григория Чхартишвили Стивену Норрису. 13.07.2008, Москва.

248

Там же. Взгляды Чхартишвили не уникальны и совпадают с мировоззрением других представителей его поколения (Юрчак А. Это было навсегда, пока не кончилось. С. 212–223).

249

Klioutchkine K. Boris Akunin (Grigorii Shalvovich Chkhartishvili) // Russian Writers Since 1500 / Eds. M. Balina, M. Lipovetsky. Detroit, Mich.: Thompson Gale, 2004. P. 4.

250

Подробнее о Скобелеве см.: Rogger H. The Skobelev Phenomenon: The Hero and His Worship // Oxford Slavonic Papers 9. 1976. P. 46–78.

251

Акунин Б. Турецкий гамбит. М.: Захаров, 2001. С. 194.

252

Там же.

253

Акунин Б. Шах Голливуду: Интервью Наталье Кочетковой // Известия. 18.02.2005. www.izvestia.ru/culture/article1232952 (дата обращения 14.09.2023). В этом же интервью Акунин сказал, что аудитория фильма была той же самой, что и у «Ночного дозора», но к ней добавились те, кто любит костюмное кино, и те, кто в кино не ходит, но читал роман. Егор Бероев, сыгравший Фандорина, согласен с тем, что зрители «Ночного дозора» могли смотреть «Гамбит», но попытался разграничить два эти фильма. В «Гамбите», сказал он, мы рассказываем историю, а в «Ночном дозоре» вообще непонятно, как развивается история. См.: Федина А. Егор Бероев: «Если я сыграю подонка, мне не поверят» // Известия. 22.02.2005. www.izvestia.ru/culture/article1252103 (дата обращения 14.09.2023).

254

Prokhorova E., Prokhorov A. Review of Dzhanik Faiziev’s Turkish Gambit // KinoKultura 10. October 2005. www.kinokultura.com/reviews/R10-05gambit.html (дата обращения 14.09.2023).

255

Boris Akunin: «My Russia is at a Crossroads»: Interview by Francesco Fantasia, May 2003 // Akunin B. Sister Pelagia and the White Bulldog. New York: Random House, 2006. Р. 271.

256

Ibid. Р. 272.

257

Арбитман Р. Бумажный оплот бумажной державы // Знамя. № 7. 1999. С. 217–219.

258

Басинский П. Штиль в стакане воды. Борис Акунин: pro et contra // Литературная газета. 23–29.05.2001. https://lit.wikireading.ru/33581 (фрагмент книги «Скрипач не нужен» (2014), где перепечатана рецензия; дата обращения 14.09.2023).

259

Блажова Т. Господин нехороший. Б. Акунин и вокруг // Литературная газета. 18–24.02.2004.

260

Пирогов Л. Конец триады // Литературная газета. 11–17.04.2001.

261

Дьякова Е. Борис Акунин как успешная отрасль российской промышленности // Новая газета. 02–04.07.2001. С. 23.

262

Интервью Григория Чхартишвили Стивену Норрису.

263

Циплаков Г. Зло, возникающее в дороге, или Дао Эраста // Новый мир. № 11. 2001. С. 159–181. https://magazines.gorky.media/novyi_mi/2001/11/zlo-voznikayushhee-v-doroge-i-dao-erasta.html (дата обращения 14.09.2023).

264

Там же.

265

Baraban E. A Country Resembling Russia: The Use of History in Boris Akunin’s Detective Novels // Slavic and East European Journal 48. № 3. 2004. P. 396–420; Khagi S. Boris Akunin and Retro Mode in Contemporary Russia // Toronto Slavic Quarterly 13. Summer 2005. http://sites.utoronto.ca/tsq/13/khagi13.shtml (дата обращения 14.09.2023).

266

Baer B. Engendering Suspicion: Homosexual Panic in the Post-Soviet Detektiv // Slavic Review 64. № 1. 2005. P. 24–42.

267

Мат королям и вампирам // Известия. 18.03.2005. www.izvestia.ru/culture/article1409156 (дата обращения 14.09.2023).

268

См.: Варшавчик С. Турецкий гамбит Степашина // Независимая газета. 30.06.2005. www.ng.ru/politics/2005-06-30/1_stepashin.html (дата обращения 14.09.2023).

269

Мат королям и вампирам.

270

Кончаловский А. Победа рынка над искусством: как маркетологи берут верх над творцами // Российская газета. 09.02.2005. www.rg.ru/2005/02/09/konchalovskiy.html (дата обращения 14.09.2023).

271

Там же.

272

Кичин В. Побег из черного квадрата: как создать рынок, не жертвуя культурой // Российская газета. 16.03.2005. www.rg.ru/2005/03/16/konchalovskij.html (дата обращения 14.09.2023).

273

Там же.

274

Кичин В. Побег из черного квадрата. Согласно Эпштейну, стремительно растущее производство информации привело к тому, что человечество утрачивает способность воспринимать ее. Мы бессильны перед избыточностью информации. Это является естественным результатом «условий постмодерна», которые всем предоставляют возможность потреблять информацию, но воспринимается она поверхностно. Эпштейн видит здесь угрозу травмы, считая Россию в этом отношении особенно уязвимой. См.: Epstein M. Between Humanity and Human Beings: Information Trauma and the Evolution of the Species // Common Knowledge 13. № 1. 2007. P. 18–32.

275

На самом деле это высказывание британского публициста Томаса Джозефа Даннинга, а Маркс процитировал его в «Капитале». Даннинг писал: «Капитал боится отсутствия прибыли или слишком маленькой прибыли, как природа боится пустоты. Но раз имеется в наличии достаточная прибыль, капитал становится смелым. Обеспечьте 10 процентов, и капитал согласен на всякое применение, при 20 процентах он становится оживленным, при 50 процентах положительно готов сломать себе голову, при 100 процентах он попирает все человеческие законы, при 300 процентах нет такого преступления, на которое он не рискнул бы, хотя бы под страхом виселицы» (Dunning T. J. Trade Unions and Strikes: Their Philosophy and Intention. London, 1860. P. 35–36. https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Trades_unions_and_strikes,_their_philosophy_and_intention_(1860).djvu (дата обращения 14.09.2023). – Примеч. пер.

276

Толкачев А. Киношный лохотрон // Российская газета. 29.03.2005. www.rg.ru/2005/03/29/kino-lohotron.html (дата обращения 14.09.2023).

277

Там же.

278

Кичин В. Вместо кино – казино в национальном масштабе: Интервью с Вадимом Абдрашитовым // Российская газета. 12.05.2005. www.rg.ru/ 2005/05/12/abdrashitov.html (дата обращения 14.09.2023).

279

Кичин В. Вместо кино – казино в национальном масштабе.

Загрузка...