Sećanje na svetlost

18 Osećati se protraćeno

Gavin je stajao na jednom polju blizu mesta gde su se Aes Sedai prvi put sukobile s Trolocima. Sišli su s brda i zašli dublje na Kandorsku ravnicu. Nastavili su da zaustavljaju troločke napade, a čak im je pošlo za rukom da suzbiju glavninu neprijateljskih snaga za nekoliko stotina koraka. Sve u svemu, ta bitka se odvija bolje nego što se moglo očekivati.

Borili su se nedelju dana na tom širokom i neznanom kandorskom polju. Bilo je raskopano i razorano kao da ga je neko pripremao za setvu. Tu je bilo tako mnogo leševa - skoro u celosti Nakota Senke - da čak ni troločka glad nije mogla da ih sve pojede.

Gavin je u jednoj ruci držao mač a u drugoj štit i stajao je ispred Egveninog konja. Njegov posao je bio da obori Troloke koji prežive napade Aes Sedai. Više voli da se bori sa obe ruke, ali taj štit mu je potreban protiv Troloka. Neki misle da je budala zbog toga što koristi mač. Oni više vole da koriste koplja ili halebarde - bilo šta samo da Troloci budu što dalje od njih.

Ali s kopljem ne možeš da vodiš dvoboj. Kada si kopljanik, ti si samo cigla u velikom zidu. Više si prepreka nego vojnik. Halebarda je bolja - ona makar imk sečivo koje traži neku veštinu da bi se koristilo kako treba - ali ništa ne pruža isti osečaj kao mač. Kada se Gavin bori mačem, on vlada borbom.

Trolok ga frkćući napade, lica koje je imalo pretopljene crte ovna i čoveka. Ovaj je bio čovekolikiji od većine Troloka, uključujući i grozno ljudska usta s krvavim zubima. Stvor je mlatarao topuzom čije je držalje bilo ukrašeno Plamenom Tar Valona, koji je očigledno uzeo od nekog ubijenog vojnika Garde Kule. Premda je to bilo dvoručno oružje, stvorenje ga je s lakoćom koristilo jednom rukom.

Gavin se baci u stranu, a onda diže štit i pomeri ga udesno kako bi dočekao očekivani napad. Stit se tresao od ponovljenih udaraca. Jedan, dva, tri. Uobičajeno troločko divljanje - napadni snažno, napadni brzo i pretpostavi da će se neprijatelj slomiti.

Mnogi se slamaju. Spotiču se, ili im ruke trnu od udaraca. U tome se krije vrednost kopljanika ili redova halebardista. Brin koristi i jedno i drugo, kao i nove odrede napola sklepane od kopljanika, a napola od halebardista. Gavin je u istorijskim knjigama čitao o nečemu sličnom. Brinova vojska koristila ih je da obogaljuje Troloke. Redovi kopljanika držali su ih na odstojanju, a halebardisti sekli po nogama.

Gavin se baci u stranu, a Trolok očigledno nije očekivao njegov brzi nalet. Stvor se okrenu, ali presporo, pa mu Gavin odseče šaku služeći se „vihorom na planini“. Dok je zver vrištala, Gavin se okrenu i zari mač u trbuh drugom Troloku, koji se probijao kroz odbrane Aes Sedai.

Isuka mač iz tog tela i zari ga prvom Troloku u vrat. Mrtva zver skliznu sa sečiva. To je četvrti kojeg je tog dana ubio. Gavin pažljivo obrisa mač krvavom krpom koju je vezao za pojas.

Pogleda Egvenu. Ona je iz sedla Jednom moći ubijala Troloke na hrpe. Aes Sedai su se smenjivale tako da je na bojnom polju u isto vreme bio samo mali broj njih. Koriščenje tako malo Aes Sedai zahtevalo je da vojnici nose glavninu bitke, ali Aes Sedai su u bitku uvek ulazile odmorne. Njihov posao bio je da rasturaju buljuke Troloka, da im raspršuju odrede i da omogućuju vojnicima da izađu na kraj s rasturenim ostacima.

Pošto su Aes Sedai sprečavale Troloke da obrazuju čvrste borbene redove, bitka se odvijala veoma dobro, iako je bila naporna i krvava. Otkad su sišli s onih brda, nisu morali da se povuku i u suštini već nedelju dana uspešno sprečavaju troločko napredovanje.

Silvijana je jahala doratastog škopca pored Egvene i trudila se iz sve snage da sprečava Troloke da se previše približe. Zemljište neposredno ispred njih bilo je razrovano i rascepljeno od Silvijaninih napada, tako da su se po celom polju pružali zaseci nalik na šančeve. Uprkos tome, povremeno se dešavalo da se neki Trolok probije kroz blato i napadne Gavina.

Gavin primeti pokret u najbližem rovu i pođe napred. U jarku je vrebao vukoliki Trolok, koji zareža kada ga ugleda i pojuri da izađe.

„Voda teče nizbrdo“

Trolok pade u jarak, a Gavin obrisa sečivo o krvavu krpu. Pet. Nimalo loše za dvočasovnu smenu. Aes Sedai često uspevaju da u potpunosti odbiju Troloke, tako da on samo besposleno stoji pored Egvene. Naravno, danas je prati Silvijana - uvek odlaze po dve na bojište - a Gavin je napola ubeđen da Cuvarka povremeno propušta Troloke čisto da on ne bi lenčario.

On ustuknu kada se u njegovoj blizini zemlja odjednom rascepi i rasprsnu, pa se osvrnu. Stigla im je smena. Gavin diže mač da pozdravi Slita dok je taj čovek zauzimao položaj sa Zaštitnikom Pijave Sedai kako bi branio to područje.

Gavin se pridruži Egveni i Silvijani dok su odlazile s bojnog polja. Osecao je da Egvenu sve više muči iznurenost, pošto je uporno preuzimala previše smena na sebe i preterano se naprezala.

Dok su prelazili izgaženu travu, prošli su pored jednog odreda ilijanskih Sadrugova koji su jurišali u boj. Gavin nije imao dobar pregled celog bojišta da bi znao gde se tačno pojavila potreba za njima. Posmatrao ih je kako odlaze osećajući blagu zavist.

On zna da je potreban Egveni - sada više nego ikada. Seni se noću uvlače u logor, noseći sečiva iskovana u Takandaru kako bi ubijale Aes Sedai. Gavin je lično stražario dok je Egvena spavala, uzdajući se u to da će ona sprati s njega iznurenost kada ga savlada. Spavao je kada se sastajala s Dvoranom Kule.

Bio je uporan u tome da ona svake noći spava u drugom šatoru. Povremeno mu je polazilo za rukom da je ubedi da Putuje u Majen i prespava u nekom krevetu u palati. Ima već nekoliko dana kako to nije radila. Njegovo ubeđivanje da bi trebalo da proverava šta rade Žute i kako se odvija Lečenje postaje neubedljivo. Rosil Sedai se veoma dobro snalazi tamo.

Gavin i dve žene nastaviše prema logoru. Neki vojnici su se klanjali, oni koji nisu trenutno na dužnosti, dok su drugi žurili prema bojištu. Gavin pogleda neke od njih. Premladi i previše sveži.

Drugi su bili Zmajuzakleti, a ko zna šta o njima da misli? Među Zmajuzakletima ima i Aijela, što je njemu potpuno razumno, budući da mu svi Aijeli u suštini izgledaju kao Zmajuzakleti. Ali u redovima Zmajuzakletih ima i Aes Sedai. On baš i nema najbolje mišljenje o njihovom izboru.

Gavin odmahnu glavom i produži. Tabor im je ogroman, mada u njemu doslovce nema logorskih sledbenika. Hrana se svakodnevno kolima donosi kroz kapije - a neka kola vuku one nepouzdane metalne mašine iz Kairhijena. Kada ta kola odlaze, odnose odeću za pranje, oružje za popravku i čizme za krpljenje.

Zahvaljujući tome, tabor je bio veoma uredan, mađa ne preterano pun ljudi, budući da su svi mnogo vremena provodili u borbama. Svi sem Gavina.

On zna da je potreban i da je to što radi veoma važno, ali nekako ne može a da se ne oseća kao da je protraćen. On je jedan od najboljih mačevalaca u vojsci, a na bojištu provodi svega nekoliko časova dnevno, ubijajući tek ponekog Troloka dovoljno glupog da jurne na dve Aes Sedai. Pre bi se moglo reći da im Gavin prekraćuje muke nego da se bori s njima.

Egvena klimnu Silvijani u znak pozdrava, pa potera konja prema zapovedničkom šatoru.

„Egvena...“, zausti Gavin.

„Samo hoću da proverim šta se dešava“, ona mu mirno odgovori. „Trebalo bi da je Elejna poslala nova naređenja.“

„Moraš da spavaš.“

„Čini mi se da u poslednje vreme samo spavam.“

„Kada učestvuješ u borbama vrediš koliko hiljadu vojnika, ako ne i više“, odvrati Gavin. „Ako je potrebno da prespavaš dvadeset dva sata dnevno da bi bila u stanju da dva sata provedeš braneći naše vojnike, predlažem ti da to i radiš. Srećom, to nije potrebno - niti je potrebno da se toliko iscrpljuješ.“

On oseti kroz vezu njenu razdraženost, ali ona je uguši. „Naravno, u pravu si." A onda ga pogleda. „I ne moraš da budeš toliko iznenađen zbog toga što sam to priznala.“

„Nisam bio iznenađen“, pobuni se Gavin.

„Gavine, znam šta osećaš.“

„Ma to je bilo zbog nečega potpuno drugog“, odvrati on. „Setio sam se nečega što je Slit rekao pre nekoliko dana. Sale koju sam tek sada shvatio." Pogleda je s nevinim izrazom lica.

To joj je naposletku izmamilo smešak. Zapravo, nagoveštaj smeška - ali i to mu je bilo dovoljno. Ona se ovih dana ne smeši mnogo. Malo njih to čini.

„Sem toga“, reče on prihvatajući od nje uzde i pomažući joj da sjaše kada su se približili zapovedničkom šatoru, „nikada nisam razmišljao o činjenici da Zaštitnik naravno može da zanemaruje Tri zaveta. Pitam se koliko li se često dešavalo da sestre pomisle kako je to baš zgodno?“

„Nadam se ne prečesto“, odgovori Egvena. Bio je to veoma dvosmislen odgovor. U zapovedničkom šatoru zatekoše Gareta Brina; gledao je kroz kapiju koja je sada već postala uobičajena pojava. Održavala ju je jedna neugledna Siva koju Gavin nije poznavao. Brin priđe svom kartama zastrtom stolu, gde je Sijuan pokušavala da uspostavi nekakav red. Uneoje nekebeleške na kartu, klimajući samome sebi, a onda digao glavu da vidi ko je to ušao.

„Majko“, reče Brin i uze joj ruku da poljubi prsten.

„Izgleda da se bitka odvija dobro“, primeti Egvena klimajući glavom da pozdravi Sijuan. „Dobro se držimo. Cini mi se da imaš planove za napad?“

„Majko, ne možemo doveka da se zadržavamo ovde“, odgovori Brin. „Kraljica Elejna me je zamolila da razmislim o dubljem ulasku u Kandor, i mislim da je to pametno. Brinem se da će se Troloci povući u ona brda i ukopati. Jesi li primetila kako svake noći odnose sve više tela s bojišta?“

„Da.“

Gavin je osećao njeno nezadovoljstvo. Ona bi volela da Aes Sedai imaju dovoljno snage da svakoga dana spaljuju troločke lešine pomoću Jedne moći.

„Sakupljaju hranu“, reče joj Brin. „Možda reše da pođu na istok i pokušaju da nas obiđu. Moramo ih zadržati ovde, što će možda značiti da ćemo morati da se probijemo u ona brda. To bi nas obično koštalo velikih gubitaka, ali sada...“ Odmahnu glavom, pa priđe svojoj kapiji i pogleda prve borbene redove. „Majko, tvoje Aes Sedai potpuno vladaju ovim bojnim poljem. Nikada nisam video ništa ni nalik tome.“

„Postoji razlog“, odgovori ona, „što je Senka učinila sve što je mogla da bi srušila Belu kulu. Dobro je znala da Bela kula može da vlada ovim ratom.“

„Moraćemo da se pazimo Gospodara straha“, primeti Sijuan listajući neke hartije. Gavin je pretpostavljao da je reč o izviđačkim izveštajima. On ne zna mnogo toga o Sijuan Sanče, iako joj je poštedeo život, ali Egvena je često pominjala koliko je ta žena pohlepna kada je reč o obaveštajnim podacima.

„Da“, saglasi se Egvena. „Doći će i oni.“

„Crna kula“, reče Brin mršteći se. „Veruješ li rečima lorda Mandragorana?“

„Verujem mu životom“, odgovori Egvena.

„Aša’mani se bore na neprijateljskoj strani. Zašto Ponovorođeni Zmaj ne učini nešto? Svetlosti, ako su svi preostali Aša’mani stali na stranu Senke...“

Egvena odmahnu glavom. „Brine, hoću da osedlaš konjanike i da ih pošalješ u područje van Crne kule, gde kapije i dalje mogu da se otvaraju. Naredi im da galopiraju sve do sestara koje i dalje logoruju ispred Crne kule.“

„Hoćeš da napadnu?“, upita Gavin oraspoloživši se.

„Ne. One će se povući do tačke gde mogu da se otvaraju kapije, a onda da nam se pridruže.“

Jednim prstom lupnu po stolu. „Taim i njegovi Gospodari straha neumitno će doći. Držali su se podalje od ovog bojišta jer su se usredsredili na lorda Mandragorana. To im je omogućilo da svojim bojištem vladaju kao mi ovim. Odabraću još sestara koje ću poslati krajiškoj vojsci. S vremenom ćemo svejedno morati da se suočimo s njima.“

Gavin ništa ne reče, ali stisnu usne. Manje prisutnih sestara znači da će Egvena i ostale morati da rade još više.

„A sada“, kaza Egvena, „moram da..." Ućuta kada vide Gavinov izraz. „Pretpostavljam da moram na spavanje. Ako budem potrebna, pošaljite . nekog u... Svetlosti, ne znam gde ću noćas spavati. Gavine?“

„Odabrao sam ti šator Merin Sedai. Ona je na dužnosti nakon ove smene, pa bi to trebalo da ti pruži nekoliko sati sna bez prekida.“

„Ako ne budem bila potrebna“, podseti ga Egvena. Pođe prema izlazu iz šatora.

„Naravno“, saglasi se Gavin i pođe za njom, ali Brinu i Sijuan odmahnu glavom. Brin mu se nasmeši i klimnu. Na bojištu se dešava malo toga što baš neodložno traži Amirlininu pažnju. Neposredan nadzor njihovih vojski prepušten je Dvorani Kule.

Egvena napolju uzdahnu i sklopi oči. On je zagrli s leđa i pusti je da se nasloni na njega. To je trajalo svega nekoliko trenutaka, a onda se ona odmakla, uspravila i lice joj je opet poprimilo izraz kakav bi jedna Amirlin trebalo da ima. Premlada je, pomislio je, za sve ovo što se traži od nje.

Naravno, nije mnogo mlađa od Al’Tora. Gavinu je bilo drago - a i malo se iznenadio - što nije pobesneo kada je pomislio na tog čoveka. Al'Tor će voditi svoju bitku. Zaista, šta taj čovek radi Gavina se nimalo ne tiče.

Gavin odvede Egvenu do dela tabora što je pripadao Zelenom ađahu, a nekoliko Zaštitnika koji su držali stražu pozdravi ih klimajući glavama u znak poštovanja. Merin Sedai ima veliki šator. Većini Aes Sedai dopušteno je da ponesu šta god hoće od nameštaja i pokućstva, sve dok to mogu da pronesu kroz svoje kapije i da to nose njihovi Zaštitnici. Ako vojska bude morala da se brzo pokrene, takve stvari biće ostavljene. Mnoge Aes Sedai odlučile su da ponesu veoma malo stvari, ali druge... pa, te druge nisu navikle na oskudicu. Merin je jedna od tih. Malo sestara je ponelo stvari koliko ona.

Ispred šatora su čekali Lejlvin i Bejl Domon. Oni su obavestili Merin Sedai da će njen šator biti pozajmljen i da nikome ne sme da kaže da ga Egvena koristi. Tu tajnu bi mogao da otkrije svako ko bi se malo raspitao - nisu se krili dok su hodali prema tom šatoru - ali istovremeno, neko ko se raspituje gde to Amirlin spava upao bi u oči. Pošto Egvena nije bila spremna da svakoga dana Putuje na spavanje, bila je to najbolja zaštita koju je Gavin mogao da pripremi.

Egvena oseti jed čim ugleda Lejlvin.

„Rekla si da hoćeš da ti bude blizu“, tiho joj kaza Gavin.

„Ne dopada mi se to što ona zna gde ja spavam. Ako me njihove ubice ipak potraže u logoru, ona bi mogla da ih dovede pravo meni.“

Gavin suzbi poriv da se raspravlja s njom. Egvena je promućurna i mudra žena - ali Seanšani su joj slaba tačka. S druge strane, on je počeo da veruje Lejlvin. Ona mu izgleda kao žena koja je neposredna u svom odnosu s drugim ljudima.

„Držaću je na oku“, reče joj on.

Egvena uzdahnu i pribra se, a onda priđe šatoru i bez reči prođe pored Lejlvin. Gavin je nije sledio unutra.

„Amirlin je izgleda rešena da mi ne dozvoli da je služim“, obrati se Lejlvin Gavinu onim svojim prepoznatljivim seanšanskim otezanjem.

„Ne veruje ti“, iskreno joj odgovori Gavin.

„Zar zakletva tako malo vredi sa ove strane okeana?“, upita Lejlvin. „Dala sam joj zavet koji niko ne bi prekršio, čak ni Mulami!“

„Prijatelji Mraka prekršiće svaku zakletvu.”

Žena ga ošinu ledenim pogledom. „Počinjem da mislim kako ona veruje da su svi Seanšani zapravo Prijatelji Mraka.“

Gavin slegnu ramenima. „Tukli ste je i zatočili, pa ste je pretvorili u životinju na povocu.“

Ja nisam“, odvrati Lejlvin. „Ako ti jedan pekar napravi gadan hleb, zar ćeš pretpostaviti da svi pekari pokušavaju da te otruju? Ma nemoj ništa da mi objašnjavaš. Nema svrhe. Ako ne mogu da služim njoj, služiću tebi. Jesi li danas nešto jeo, Zaštitniče?“

Gavin zastade i pokoleba se. Zaista, kada je poslednji put pojeo nešto? Jutros... ne, bio je previše nestrpljiv da ode u borbu. Creva mu glasno zakrčaše.

„Znam da je nećeš ostaviti”, kaza mu Lejlvin, „naročito ne da jedna Seanšanka pazi na nju. Hajdemo, Bejle, da ovoj budali donesemo nešto da jede da se ne bi onesvestio ako se ubice zaista pojave.“

Ona ode odsečnim koracima, po kojima se videlo koliko je ljuta, a njen krupni suprug Ilijanac pođe za njom. Čovek se osvrnu i ošinu ga takvim pogledom da bi se od njega sirova koža uštavila.

Gavin uzdahnu i sede na zemlju. Izvadi iz džepa tri crna prstena, pa izdvoji jedan a druga dva vrati u džep.

Kad god se pomenu ubice, on se seti tog prstenja, koje je uzeo s leševa Seanšana koji jesu došli da ubiju Egvenu. Prstenje je ter angreal. Zahvaljujući njima oni krvonoževi kretali su se onako brzo i stapali sa senkama.

On prinese prsten svetlosti. Ne liči mu ni na jedan ter angreal koji je on u životu video, ali predmeti posvećeni Moći mogu da liče na bilo šta. Prstenje je bilo načinjeno od nekog teškog crnog kamena koji mu nije bio poznat. Spoljašnji deo bio je izrezbaren šarom nalik na trnje, mada je površina unutrašnjosti - one strane koja dodiruje kožu - bila glatka.

Prevrtao je i obrtao taj prsten u šaci. Dobro je znao da bi trebalo da ga pokaže Egveni - ali takođe zna kako se Bela kula ponaša kada je reč o ter angrealima. Oni tamo zaključaju negde te predmete, pošto se boje da ih isprobavaju. Ali ovo je Poslednja bitka. Ako je ikada bio trenutak za igranje sa opasnošću...

Gavine, rešio si da budeš u Egveninoj senci, pomislio je. Rešio si da češ je štititi i da ćeš raditi ono što je njoj potrebno. Ona pobeđuje u ovom ratu - ona i Aes Sedai. Hoće li on dopustiti sebi da postane ljubomoran na nju kao na Al'Tora?

„Je li to ono što ja mislim da jeste?“

Gavin čvrsto sklopi šaku oko prstena. Lejlvin i Bejl Domon bili su do šatora koji je služio kao trpezarija i vratili su se sa zdelom za njega. Sudeći po mirisu, opet je na redu ječmena čorba. Kuvari stavljaju tako mnogo bibera da je to skoro mučno. Gavin je pretpostavljao da to rade zato što crne ljuspice prikrivaju deliće kukolja.

Ne mogu da se ponašam kao da radim nešto sumnjivo, pomislio je on. Ne smem da dozvolim da ona ode Egveni.

„Ovo?“ upita on i pokaza prsten. „Ovo je jedan od prstenova koje smo uzeli sa seanšanskih ubica koje su pokušale da ubiju Egvenu. Pretpostavili smo da je reč o nekakvim ter angrealima, mada Bela kula nikada nije čula za njih.“

Lejlvin tiho zasikta. „Njih daruje jedino carica, neka bi...“ Zaćuta i duboko uzdahnu. „Samo nekome postavljenom da bude krvonož, osobi koja je svoj život posvetila carici, biva dopušteno da nosi takav prsten. Bilo bi veoma, veoma pogrešno da ga ti staviš.“

„Srećom“, odgovori Gavin, „ne nosim ga.“

„To prstenje je opasno“, kaza mu Lejlvin. „Ne znam baš mnogo o njima, ali priča se da ubija one koji ih koriste. Zaštitniče, nemoj da dozvoliš da tvoja krv dodirne prsten, ili ćeš pokrenuti njegovo dejstvo, a to bi moglo da bude smrtonosno." Pruži mu zdelu sa čorbom pa ode.

Domon nije pošao za njom. Ilijanac se počeša po kratkoj bradi. „Moja supruga nije uvek blaga žena“, reče on Gavinu. „Ali jes’ jaka i mudra. Bolje bi ti bilo da je poslušaš.“

Gavin stavi prsten u džep. „Egvena mi svejedno ne bi dopustila da ga nosim." To jeste istina - da ona zna za taj prsten. „Reci svojoj supruzi da sam joj zahvalan na upozorenju, ali trebalo bi da ja upozorim nju da je Amirlin i dalje osetljiva na pomen ubice. Predložio bih joj da izbegava da se bavi krvonoževima ili nj ihovim ter angrealima.“

Doman klimnu, pa ode za Lejlvin. Gavin oseti samo trunčicu stida zbog te obmane. Nije kazao ništa neistinito. Samo nije hteo da Egvena postavlja nezgodna pitanja.

Taj prsten, kao i druga dva, predstavlja nešto - ali ne to kako se Zaštitnici ponašaju. Da stoji pored Egvene i da pazi na svaku opasnost po nju - tako se Zaštitnici ponašaju. On će doprineti borbi tako što će je služiti, a ne tako što će izigravati junačinu.

Ponavljao je to sebi nanovo i nanovo dok je kusao čorbu. Kada je pojeo, skoro da je ubedio samog sebe da veruje u to.

Ali svejedno neće pominjati prstenje Egveni.

Rand se dobro seća kada je prvi put video Troloka. Ne kada su napali njegovu farmu u Dvema Rekama, već kada ih je zaista prvi put video. U prethodno Doba.

Kucnuće čas kada oni više neće postojati, pomislio je dok je tkao Vatru i Vazduh, stvarajući zid plamena koji je buknuo posred čopora Troloka. Pripadnici Perinove Vučje garde digoše oružje u vazduh da bi mu zahvalili. Rand im klimnu u odgovor. Za sada je u toj bitki nosio lice Džura Grejdija.

Troloci nekada nisu divljali po zemlji. Opet bi moglo da bude tako. Ako Rand ubije Mračnoga, hoće li smesta tako biti?

Celo mu se orosilo znojem zbog vreline koja je isijavala od njegovog vatrenog zida. Pažljivo je koristio onaj angreal u obliku malog debeljka - ne sme da deluje previše moćno - pa je pobio još jedan odred Troloka na bojištu neposredno zapadno od reke Alguenje. Elejnine snage prelazile su Erinin i istočne krajeve, čekajući da se podignu njihovi mostovi preko Alguenje. Mostovi su skoro završeni, ali u međuvremenu ih je sustigla troločka prethodnica, pa je Elejnina vojska obrazovala odbrambene položaje kako bi ih zadržavala dok ne pređu reku.

Rand je uskočio da pomogne. Pravi Džur Grejdi odmara se u logoru u Kandoru, umoran od Lečenja. Randu je zgodno da nosi njegovo lice kako ne bi privukao pažnju Izgubljenih.

Uživao je u tome kako su Troloci vrištali dok gore. Pred kraj Rata za Moć naučio je da obožava taj zvuk. Kad god bi ga čuo, osećao je da radi nešto korisno.

Kada je prvi put video Troloke, nije znao šta su. O, znao je za Aginorove oglede. Lijus Terin ga je često zvao luđakom. Ali on ga nije razumeo - tako mnogo njih nije ga razumelo. Aginor je previše voleo svoje poduhvate. Lijus Terin je pogrešio kada je pretpostavio da Aginor uživa u mučenju čisto zarad mučenja, kao Semirhag.

A onda je došao Nakot Senke.

Čudovišta su i dalje gorela koprcajući se.

Rand se ipak brinuo da ti stvorovi nisu ponovorođena ljudska bića. Aginor je koristio ljude kako bi stvorio Troloke i Mirdraale. Je li to usud koji čeka neke? Da budu ponovo rođeni kao takva izopačena stvorenja? Ta zamisao mu je bila mučna.

Pogleda nebo. Oblaci su počeli da se razilaze, kao što redovno čine kada je u blizini. Mogao bi on da ih natera da to ne rade, ali... ne. Ljudima je potrebna svetlost, a on ne može da se tu bori predugo, da ne bi postalo očigledno da je jedan Aša’man previše snažan za lice koje ima.

Rand pusti da svetlost sine.

Sirom bojišta pored reke ljudi digoše glave ka nebu kada ih sunčeva svetlost ogreja a mračni oblaci se razidoše.

Nema više skrivanja, pomislio je Rand. Skidajući Ogledalo izmaglica i dižući pesnicu iznad glave, Izatka Vazduh, Vatru i Vodu, stvarajući stub svetlosti koja sinu od njega pravo u nebo. Vojnici zaklicaše širom bojišta.

On nema namere da upadne u zamke koje mu je Mračni pripremio. Otvorio je kapiju i vratio se na Merilor. Nikada se ne zadržava na bojištu baš dugo, ali uvek se razotkriva pre nego što ode. Pustio je da se oblaci rasprše, kao dokaz da je bio prisutan, a onda se povukao.

Min ga je čekala u delu odvojenom za Putovanje. Osvrnuo se dok se njegova kapija zatvarala, ostavljajući vojnike da se bore bez njega. Min ga dodirnu po ruci. Device koje ga čuvaju čekale su tu; nevoljno su mu dozvolile da se bori sam, jer su znale da će ga njihovo prisustvo odati.

„Izgledaš tužno“, tiho mu kaza Min.

Vreli vetar dunu odnekud sa severa. Obližnji vojnici ga pozdraviše. Većina prisutnih bili su Domanci, Tairenci i Aijeli - vojska koju predvode Rodel Ituralde i kralj Darlin, koja će pokušati da zauzme i brani dolinu Takandar dok se Rand bude rvao s Mračnim.

Skoro da je kucnuo čas za to. Senka je videla da je on učestvovao u bitkama na svim bojištima. Pridružio se Lanu u borbama, pa onda Egveni i Elejni. Sada je Senka većinu svoje vojske poslala u bitku na jug. Došlo je vreme da Rand napadne Šajol Gul.

On pogleda Min. „Moiraina misli da sam budala zbog ovih napada. Kaže da čak i najmanja opasnost po mene nije vredna onoga što postižem.“

„Moiraina je verovatno u pravu“, odgovori mu Min. „Cesto jeste u pravu. Ali meni je drago što ti tako radiš. Takav je onaj koji može da porazi Mračnoga - čovek koji ne može da sedi i kuje planove dok drugi ginu.“

Rand je obgrli oko pasa. Svetlosti, šta bi on radio bez nje? Posrnuo bih, pomislio je. Onih mračnih meseci... sasvim sigurno bih posrnuo.

Rand preko Mininog ramena ugleda sedokosu ženu kako im prilazi, a iza nje jedna sitnija prilika u plavom stade i upadljivo se okrenu na drugu stranu. Kecuejn i Moiraina obilaze jedna drugu u širokim lukovima. Učinilo mu se da je primetio kako Moiraini sevaju oči kada je videla da je Kecuejn prva primetila Randa.

Kecuejn mu je prišla, a onda ga obišla odmeravajući ga od glave do pete. Nekoliko puta je klimnula kao da to čini sama sebi.

„Pokušavaš da oceniš jesam li spreman za posao?" upita Rand Kecuejn, pazeći da mu se osećanja - u ovom slučaju razdraženost - ne čuju u glasu.

„Nikada nisam sumnjala“, odgovori Kecuejn. „Čak ni pre nego što si ponovo rođen, nikada nisam sumnjala da ću moći da od tebe napravim čoveka kakav moraš da budeš. Sumnja je za budale. Jesi li ti budala, Rande al’Tore?“

„Nije moguće odgovoriti na to pitanje“, odvrati Min. „Ako kaže da jeste, onda samim tim postaje budala. Ako kaže da nije, onda nagoveštava da mu mudrost više nije potrebna.“

„Fuj. Dete, previše čitaš“, reče joj Kecuejn. Dok je to govorila, činilo se da joj je Min draga. Okrenula se da pogleda Randa. „Nadam se da ćeš joj dati nešto lepo.“

„Kako to misliš?“, upita Rand.

„U poslednje vreme poklanjaš ljudima stvari“, odgovori mu Kecuejn, „pripremajući se za svoju smrt. To je uobičajeno za starije ili za ljude koji odlaze u bitku za koju misle da je neće preživeti. Mač za tvog oca, ter angreal za kraljicu Andora, kruna za Lana Mandragorana, nakit za Aijelku - i nešto za ovu ovde.“ Ona pokaza Min klimanjem glave.

Rand se ukoči. Nekako je znao šta radi, ali nije se osećao prijatno kada mu je to neko objasnio.

Min se natmuri i čvršće ga stegnu.

„Prošetaj se sa mnom“, reče mu Kecuejn. „Samo ti i ja, gospodaru Zmaju." Pogleda ga krajičkom oka. „Ako hoćeš.“

Min pogleda Randa, ali on je potapša po ramenu i klimnu. „Vidimo se u šatoru.“

Ona uzdahnu ali ode. Kecuejn je već pošla niz stazu. Rand je morao da Potrči nekoliko koraka da bi je sustigao. Verovatno je uživala gledajući to.

„Moiraina Sedai postaje usplahirena zbog tvog odlaganja“, kaza mu Kecuejn.

„A šta ti misliš?“

„Mislim da je ona prilično mudra, ali ne mislim da je tvoj plan potpuna glupost. Međutim, više ne smeš da odlažeš.“

Namerno nije rekao kada će narediti napad na Šajol Gul. Hteo je da svi nagađaju. Ako niko u njegovoj blizini ne bude znao kada će napasti, dobri su izgledi da to neće znati ni Mračni.

„Bez obzira na to“, nastavi Kecuejn, „nisam došla da bih s tobom pričala o tvojim odlaganjima. Mislim da te Moiraina Sedai sasvim dobro... obrazuje kada je o tome reč. Nešto drugo me brine daleko više.“

„A to je?“

„To što ti očekuješ da umreš. To što daješ toliko toga. To što i ne pokušavaš da živiš.“

Rand duboko udahnu. Pratio ih je odred Devica. Prošao je pored Vetro-tragačica u njihovom malom logoru. Bile su pogurene nad Zdelom vetrova i razgovarale su o nečemu. Spokojno su pogledale njega i Kecuejn.

„Kecuejn, prepusti me mojoj sudbini“, odgovori joj Rand. „Prigrlio sam smrt. Prihvatiću je kada dođe.“

„Drago mi je zbog toga“, reče mu Kecuejn, „i nemoj ni na trenutak da misliš kako nisam spremna da žrtvujem tvoj život kako bih spasla ceo svet.“

„To si mi od početka jasno stavila do znanja“, reče Rand. „Zašto se sada brineš? Poginuću u ovoj borbi. Tako mora biti.“

„Ne smeš pretpostavljati da ćeš poginuti“, odgovori mu Kecuejn. „Iako je to bezmalo neumitno, ne smeš da prihvataš da je to potpuno neumitno.“

„Elejna mi je kazala skoro isto.“

„Onda je makar jednom u životu rekla nešto pametno. Bolji joj je prošek nego što sam pretpostavljala.“

Rand oćuta na tu primedbu, a Kecuejn se nasmeši. Očigledno joj je drago zbog toga što njemu polazi za rukom da se obuzdava. Zato ga je i iskušavala.

Hoće li tim iskušavanjima ikada doći kraj?

Ne, pomislio je. Ne do poslednjeg. To je iskušenje jedino bitno.

Kecuejn se zaustavi nasred staze, tako da i on stade. „Imaš li poklon i za mene?“

„Dajem poklone samo ljudima do kojih mi je stalo.“

Na te njegove reči ona se još više nasmeši. „Naš odnos nije uvek bio spokojan, Rande al’Tore “

„Moglo bi i tako da se kaže.“

„Međutim“, nastavi ona odmeravajući ga pogledom, „hoću da znaš da sam zadovoljna kako si ispao.“

„Dakle, imam tvoj u dozvolu da spasem svet? “

„Da." Ona diže pogled prema uskomešanim tmurnim oblacima. Oni počeše da se razilaze zbog njegovog prisustva, pošto nije pokušavao ni da ga prikrije, a ni da ih sprečava da se razilaze.

„Da“, ponovi Kecuejn, „imaš moju dozvolu - samo ti to uradi ubrzo. Ova tama je sve veća.“

Kao u saglasju s njegovim rečima, zemlja se zatrese. To je sve češće u poslednje vreme. Čitav tabor se zatresao, a ljudi počeše da se zabrinuto spotiču.

„Doći će Izgubljeni“, upozori Rand. „Kada ja uđem. Neko će morati da se suoči s njima. Nameravao sam da zamolim Avijendu da ona predvodi otpor protiv njih. Koristila bi joj tvoja pomoć.“

Kecuejn klimnu. „Daću svoj doprinos.“

„Povedi Aliviju“, kaza joj Rand. „Ona je snažna, ali brine me da bude s drugima. Ona ne razume gde su granice, a trebalo bi to da razume.“

Kecuejn opet klimnu, a on se zbog toga kako ga je pogledala zapita je li ona već nameravala da uradi upravo to. „A Crna kula?“

Rand stisnu zube. Crna kula je zamka. On zna da je zamka. Taim hoće da namami Randa na mesto odakle ne može da pobegne kroz kapiju.

„Poslao sam Perina da pomogne s tim.“

„A to što si rešio da lično odeš?“

Moram da im pomognem. Nekako moram. Dopustio sam da ih Taim sakupi. Ne mogu da ih tek tako prepustim njemu...

„I dalje nisi siguran“, nezadovoljno ga prekori Kecuejn. „Spreman si da dovedeš sebe u opasnost i da se igraš sa svim našim životima tako što ćeš ući u tu zamku.“

„Ja...“

„Slobodni su“, reče mu Kecuejn okrećući se od njega. „Taim i njegovi ljudi proterani su iz Crne kule.“

„Šta?" zatraži da čuje Rand hvatajući je za ruku.

„Tvoji ljudi su se sami oslobodili“, odgovori mu Kecuejn. „Mada, sudeći po onome što mi je rečeno, usput su im naneti gubici. Malo ljudi zna za to. Moguće je da kraljica Elejna izvesno vreme neće moći da ih koristi u borbama. Ne znam pojedinosti.“

„Sami su se oslobodili?" upita Rand.

„Da.“

Uspelo im je. Ilije uspelo Perinu.

Rand oseti ushićenje, ali onda ga preplavi griža savesti. Koliko li je ljudi izgubljeno? Je li mogao da ih sve spase da je lično otišao? On već danima zna 2a muku u kojoj se nalaze, ali prepustio ih je sudbini slušajući Moirainine Uporne savete da je to zamka u koju on ne sme da upadne.

A sada su pobegli iz nje.

„Volela bih da sam mogla da izvučem neki odgovor iz tebe“, reče mu Kecuejn, „u vezi sa onim šta si nameravao da tamo uradiš." Uzdahnu, pa odmahnu glavom. „Naprsnuo si, Rande al’Tore, ali moraćeš da poslužiš.“

Ostavi ga i ode. „Dip je bio dobar čovek“, kaza Anteji. „Preživeo je pad Maradona. Bio je na bedemu kada je zid raznet u paramparčad, ali preživeo je i nastavio da se bori. Gospodari straha na kraju su došli po njega da dovrše posao. Dip je poslednje trenutke svog života proveo bacajući tkanja na njih. Poginuo je valjano.“

Malkijerski vojnici digoše pehare prema Antejlu, odajući poslednju poštu poginulom. Lan takođe diže pehar, mada je stajao neposredno van kruga vojnika oko vatre. Kamo sreće da je Dip sledio naređenja. Odmahnu glavom i iskapi vino. Mada je bila noć, Lanovi ljudi spavali su na smenu za slučaj napada.

Lan se zagleda u pehar, opet razmišljajući o Dipu. Nije mogao da bude ljut na tog čoveka, ma koliko pokušavao. Dip je hteo da ubije jednog od najopasnijih usmerivača na Senkinoj strani. Lan ne može da tvrdi da bi on odbio takvu priliku, kad bi mu se ukazala.

Ljudi nastaviše da nazdravljaju palima. Postao je običaj da se to radi svake večeri i taj se običaj proširio logorima svih krajiških vojski. Lana je ohrabrivalo to što su obični vojnici počeli da se prema Antejlu i Narišmi ponašaju kao prema saborcima. Aša’mani su se držali po strani, ali Dipova smrt stvorila je sponu između njih i običnih vojnika. Sada su i oni platili ceh kasapinu. Ljudi su videli Antejla u dubokoj žalosti i pozvali su ga da nazdravi.

Lan se udalji od vatre i pođe kroz logor, pa zastade pored konjskih vezova da proveri kako je Mandarb. Pastuv se dobro drži, mada na levom boku ima veliku ranu, preko koje mu dlaka više nikada neće izrasti. Izgleda da dobro zaceljuje. Konjušari su i dalje napola zadivljeno a napola preplašeno pričali o tome kako je ranjeni konj izronio iz mraka nakon bitke u kojoj je Dip poginuo. Toga dana mnogi konjanici su poginuli ili ispali iz sedla. Vrlo malo konja je pobeglo Trolocima i vratilo se u tabor.

Lan potapša Mandarba po vratu. „Ubrzo ćemo se odmoriti, prijatelju moj“, tiho mu kaza. „Obećavam.“

Mandarb frknu u mraku, a nekoliko konja pored njega zarza.

„Napravićemo sebi dom“, nastavi Lan. „Kada Senka bude poražena, Ninaeva i ja ćemo povratiti Malkijer. Učinićemo da polja opet budu krcata cvećem, očistićemo jezera. Pašnjaci će biti zeleni. Više neće biti Troloka. Deca će ti jahati na leđima, prijatelju moj. Ostatak života provešćeš u miru, jedući jabuke i birajući kobile.“

Veoma mnogo je prošlo otkad je Lan poslednji put razmišljao o budućnosti sa ikakvom nadom u sebi. Neobično je što je tu nadu pronašao baš sada, na tom mestu i u tom ratu. On je težak, prekaljen čovek. Ponekad mu se čini da ima više zajedničkog s kamenjem i peskom nego s ljudima koji su se smejali pored vatre praveći jedni drugima društvo.

To je on učinio od sebe. Morao je da postane takav čovek, čovek koji će jednog dana poći u Malkijer braneći čast svoje porodice. Rand al’Tor je počeo da lomi tu ljušturu, a onda ju je Ninaevina ljubav u potpunosti skršila.

Pitam seje li Rand ikada to shvatio, pomislio je Lan vadeći češagiju i počinjući da timari Mandarba. Lan dobro zna kako je to biti još u detinjstvu odabran da pogineš. Dobro zna kako je to kada te usmere prema Pustoši i kažu ti da ćeš tamo žrtvovati svoj život. Svetlosti, on to dobro zna. Rand al’Tor verovatno nikada neće shvatiti koliko su njih dvojica slični.

Lan je neko vreme timario Mandarba, mada je bio iznuren do srži. Možda bi trebalo da ode na spavanje. Ninaeva bi mu kazala da spava. Prošao je taj razgovor u mislima, dopuštajući sebi da se nasmeši. Ona bi pobedila u raspravi, objašnjavajući mu da jedan vojskovođa mora da se naspava i da ima dovoljno konjušara da se staraju za konje.

Ali Ninaeva nije tu. Nastavio je da timari.

Neko priđe konjima. Naravno, Lan je čuo korake davno pre nego što je taj neko stigao. Lord Balder uze češagiju s konjušarskog postolja, klimnu glavom da pozdravi jednog od stražara koji su tamo bili postavljeni, pa pođe prema svom konju. Tek tada primeti Lana.

„Lorde Mandragorane?“, obrati mu se.

„Lorde Baldere“, otpozdravi ga Lan, klimajući glavom Kandorcu. Mačonoša kraljice Etenajile bio je vitak čovek, sa sedim pramenovima u inače crnoj kosi. Mada Balder nije jedan od velikih kapetana, dobar je vojni zapovednik i dobro je služio Kandoru otkad je kralj te zemlje preminuo. Mnogi su pretpostavljali da će kraljica uzeti Baldera za supružnika. Naravno, to je čista glupost; Etenajila ga smatra bratom. Sem toga, svakome ko iole obraća pažnju jasno je da Balder očigledno više voli muškarce nego žene.

„Dai Sane, žao mi je što sam te uznemirio“, kaza mu Balder. „Nisam znao da će još neko biti ovde.“ Htede da ode.

„Skoro da sam završio“, reče mu Lan. „Nemoj da te ja sprečavam.“

„Konjušari dobro rade svoj posao“, kaza Balder. „Nisam došao da bih proveravao da li se dovoljno trude. Ponekad mi pomaže da razmišljam ako radim nešto jednostavno i poznato.“

„Nisi jedini koji je došao do takvog zaključka“, odgovori mu Lan nastavljajući da četka Mandarba.

Balder se tiho zasmeja, pa na trenutak zaćuta, ali nakon nekog vremena opet mu se obrati. „Dai Sane“, zausti, „brineš li se za lorda Agelmara?“

„Zbog čega bih?“

„Brinem da se on ne napreže previše“, odgovori Balder. „Neke od njegovih odluka... zbunjuju me. Nije da su njegove borbene odluke loše. Samo mi deluju previše napadno.“

„Rat je. Ne znam može li čovek da bude previše napadan ako mu je cilj da porazi neprijatelja.“

Balder je neko vreme ćutao. „Naravno. Ali jesi li primetio gubitak dva konjička odreda lorda Jokate?“

„To je za žaljenje, ali greške se dešavaju.“

„To nije greška koju bi lord Agelmar trebalo da učini. Dai Sane, već je bio u takvim bitkama. Trebalo je da vidi šta se dešava.“

To se odigralo prilikom skorašnjeg napada na Troloke. Aša’mani su palili Fal Ejsen i okolinu. Na Agelmarovo naređenje, Jokata je poveo svoje konjanike oko jednog velikog brda kako bi napao desno krilo troločke vojske koja je napredovala ka Aša’manima. Služeći se oprobanom taktikom klešta, Agelmar je poslao još konjice da napadne neprijateljsko levo krilo, a Aša’mani će se suočiti s Trolocima u samom središtu.

Ali Senkine vojskovođe prozrele su taj potez. Pre nego što su Agelmar i Aša’mani stigli da bilo šta urade, veliki odred Troloka prešao je preko brda i napao Jokatino desno krilo, dok je ostatak pohrlio pravo u Jokatino čelo i opkolio njegovu konjicu.

Konjanici su bili pobijeni svi do jednoga. Odmah nakon toga, Troloci su napali Asa mane, kojima je jedva pošlo za rukom da sačuvaju žive glave.

„Umoran je, Dai Sane“, kaza Balder. „Ja znam Agelmara. On nikada ne bi načinio takvu grešku da je bio odmoran i na oprezu.“

„Baldere, svako je mogao da tako pogreši.“

„Lord Agelmar je jedan od velikih kapetana. On bi trebalo da posmatra bitku drugačije od običnih ljudi.“

„Jesi li siguran da ne očekuješ od njega previše?" upita Lan. „Agelmar je samo čovek. Na kraju krajeva, svi smo samo ljudi - od krvi i mesa.“

„Ja... Možda si u pravu“, reče mu Balder držeći ruku na balčaku, kao da je zabrinut. Naravno, ne nosi kraljičino oružje - to radi samo u zvaničnim prigodama. „Lane, valjda se sve svodi na nagon. Na neko golicanje. Agelmar mi deluje preumorno i brinem se da to utiče na njegovu sposobnost da osmišljava bojne planove. Molim te, samo pripazi na njega.“

„Pripaziću“, pristade Lan.

„Hvala ti“, odgovori mu Balder. Sada je delovao manje onespokojeno nego kada je došao.

Lan još jednom potapša Mandarba, pa ostavi Baldera da se stara o svom konju i zaputi se kroz tabor prema zapovedničkom šatoru. Kada je ulazio u njega, video je da je šator lepo osvetljen i pod velikom stražom, premda vojnicima koji su držali stražu nije bilo omogućeno da dobro vide ratne karte.

Lan obiđe platnene zastore što su na ulazu zaklanjali pogled, pa klimnu dvojici šijenarskih zapovednika, koji su bili potčinjeni Agelmaru i vodili računa o tom srcu njihove vojske. Jedan od njih je proučavao karte rasprostrte po podu. Agelmar nije bio prisutan. Cak i vođa ponekad mora da spava.

Lan čučnu i zagleda se u kartu. Izgleda da će nakon sutrašnjeg povlačenja oni doći do mesta zvanog Krvavi izvori koje je ime dobilo po tome što zbog kamenja u rečnom koritu izgleda kao da je reka crvena. Kod Krvavih izvora imaće izvesnu visinsku prednost zbog brda oko njih, pa Agelmar hoće da tu pripremi napad na Troloke koristeći strelce i konjanike, koji će sarađivati. I naravno, biće spaljeno još zemlje.

Lan kleknu na jedno koleno i zagleda se u Agelmarove beleške o tome koja će se vojska gde boriti i kako će napadi biti raspoređeni?Bio je to odvažan plan, ali Lanu ništa nije delovalo neobično i uznemirujuće.

Dok je on gledao kartu, šatorsko krilo zašušta i Agelmar uđe, tiho razgovarajući sa gospom Els od Saldeje. Zastade kada ugleda Lana, pa joj se tiho izvini zbog toga što prekida njihov razgovor i priđe Lanu.

Agelmar nije bio poguren od iscrpljenosti, ali Lan je naučio kako da u njegovom držanju prepozna znake umora. Crvenilo očiju. Dah u kojem se blago oseća miris ravnokorena, biljke koja se žvaće da bi misli bile bistre kada je čovek predugo budan. Agelmar je umoran - ali umorni su i svi ostali u taboru.

„Odobravaš li to što vidiš, Dai Šane?“, upita Agelmar kleknuvši.

„Ovo je veoma ratoborno i napadno za jedno povlačenje.“

„Možemo li ikako drugačije?“, upita Agelmar. „Ostavljamo za sobom spaljenu zemlju, uništavajući Šijenar skoro kao da ga je Senka osvojila. Zagasiću taj pepeo troločkom krvlju.“

Lan klimnu.

„Balder ti se obratio?“, upita ga Agelmar.

Lan ga prodorno pogleda.

Agelmar se slabašno nasmeši. „Pretpostavljam da je to bilo u vezi s gubitkom lorda Jokate i njegovih ljudi?“

„Da.“

„To je sasvim sigurno bila greška“, reče Agelmar. „Baš sam se pitao hoće li me neko prozvati zbog nje; Balder je jedan od onih koji smatraju da ja nikada ne bih smeo da toliko pogrešim.“

„On misli da se previše naprežeš.“

„On je promućuran kada je reč o taktici“, odgovori Agelmar, „ali ne zna onoliko koliko misli da zna. Glava mu je puna priča o velikim kapetanima. Nisam ja bez mana, Dai Sane. Ovo neće biti moja jedina greška. Prepoznaću ih, kao što sam prepoznao ovu - i učiću iz njih.“

„Ipak, možda bi trebalo da više spavaš.“

„Sasvim sam zdrav, lorde Mandragorane. Znam gde su mi granice; proveo sam čitav život otkrivajući ih. Ova bitka će me doterati do mojih krajnjih granica, ali moram to da dopustim.“

„Ali...“

„Ili me smeni sa dužnosti, ili me pusti na miru“, prekide ga Agelmar. „Poslušaću savet - nisam budala - ali neću da se moje odluke dovode u pitanje.“

„U redu“, odgovori mu Lan dižući se na noge. „Verujem u tvoju mudrost." Agelmar klimnu i opet pogleda karte. Kada je Lan napokon pošao na spavanje, Agelmar je i dalje razrađivao svoje bojne planove.