Нека се спусти небо и придигне земља, кад отвара уста свој Ум превечни, рођен у пећини душе моје од Духа Светога и Пречисте Девојке.
Речи његове капљу на гробља, и пепео се почиње зеленити и цветати.
Одбачени од света, и који одбацише свет, трче му у сусрет, а миљеници света са ужасом беже од њега.
— Ја и Отац једно смо. Пре човека ја јесам.
Тако говори Мудрост, рођена у девојаштву твоме, душо моја. Слушај и разуми вечност своју, изгубљену у пепелу времена.
Свака душа, која твори вољу Оца небеснога, може се назвати мајком Мудрости Божје. —
Овако говори Мудрост Божја, рођена од Духа Светог у теби, душо моја:
Ја сам живот и васкрсење мртвих. Ко прекине везу са мном, прекида везу са животом и постаје као облак дима, у коме нема ни светлости ни влаге.
Ви што мислите, да сте живи, а у ствари сте мртав облак дима, што се креће случајним ветром, приђите к мени, и ја ћу вас напунити светлошћу и водом, светлошћу истинитом и водом живом, и бићете живи у истини.
Ви што драговољно прилазите к мени и пуните се мојим животом, губите себе, какве вас свет сазда, и постајете једно са мном као што сам ја једно с Оцем небесним.
Заиста нећете се плашити времена, јер време је бич света, и припада свету а не мени.
Нити ће вас збунити колебања у времену и простору, јер сва колебања су уображено звиждање бича по игралишту, и припадају свету а не мени.
Дајем вам мој мир, кога време не може нагристи, ни простор стеснити, нити сва колебања света поколебати.
Испуњени светом, испражњени су од живота, и робови су света. Испуњени животом испражњени су од света, и синови су живота.
Ја сам пун живота, и смрти нема дела у мени ни колико врх од игле. Зато мене свет не познаје, јер света нема у мени. Свет познаје само своје, као што живот познаје своје.
И заиста, ја сам најнепознатији гост у свету. Дошао сам да понудим, а не да узмем. Од своје пуноће нудим; од ништа се нема шта узети. Моја пуноћа — пуноћа је Бога, који ме посла у свет, да дам себе свету, и оживим гробља, па да се опет вратим у царство живота. Ја и живот једно смо. И пре Адама ја јесам, и после Адама јајесам. —
Душо моја, васкрсавај! Док је Васкрситељ твој у теби, васкрсавај! Кад он оде из тебе, ти нећеш моћи ништа чинити до рађати мртве и сахрањивати мртве.
Претвори се у слух и у послушност, неживотни породе душе моје, и васкрсавај из гроба.