Oluja na obzorju

25 U tami

Šerijam se kolebljivo zagleda u svoj mračni šator, ali u njemu ništa ne vide. Dopustivši sebi da se sa zadovoljstvom nasmeši, uđe i namaknu šatorsko krilo preko ulaza. Stvari se makar jednom odvijaju onako kako treba.

Naravno, svejedno je proverila šator pre nego što je ušla u njega, tragajući za osobom koja ponekad u njemu vreba. Osobom koju nikada nije mogla da oseti, ali uvek je osećala kao da bi trebalo. Da, Šerijam i dalje proverava, a verovatno će proveravati još mesecima - ali više nema potrebe za tim. Nikakva prikaza ne čeka da je kazni.

Četvrtasti šatorčić bio je dovoljno veliki da se u njemu uspravno stoji, s ležajem uz jedan platneni zid, a sandukom za odeću uz drugi. Ostalo je taman dovoljno prostora za radni sto, ali to bi toliko zakrčilo šatorčić da bi jedva mogla da se kreće u njemu. Sem toga, u obližnjem Egveninom šatoru, koji niko ne koristi, nalazi se sasvim pristojan radni sto.

Pričalo se o tome da se taj šator dodeli nekoj drugoj - većina sestara mora da deli šatore, mada se svake sedmice donose novi. Međutim, Amirlinin šator je simbol. Sve dok postoji nada u to da će se Egvena vratiti, njen šator će je čekati. Neutešna Česa ga održava. Šerijam je i dalje zatiče kako jeca zbog zarobljeništva svoje gospodarice. Pa, sve dok Egvena nije tu, šator je Šerijamin za sve namene sem spavanja. Naposletku, od Amirlinine Čuvarke se očekuje da se stara za njene stvari i poslove.

Šerijam se opet nasmeši, sedajući na svoj ležaj. Ne tako davno, njen život se sastojao od patnje i bola. Sada je s time završeno. Blagoslovena bila Romanda. Šta god da Šerijam inače misli o toj glupači, Romanda je bila ta koja je oterala Halimu - i Šerijamino kažnjavanje - iz tabora.

Bol će opet nastupiti. U njenoj službi, bol i kazna stalno su prisutni. Ali s vremenom je naučila da prihvata trenutke spokoja i da ih ceni.

Povremeno je priželjkivala da je držala jezik za zubima i da nije postavljala nikakva pitanja, ali jeste - i sada je tu gde je. Njena savezništva donela su joj moć, kao što joj je i obećano - ali niko je nije upozorio na bol. Počesto je priželjkivala da se odlučila za Smeđi i sakrila u nekoj biblioteci, da nikada ne vidi ostale. Ali sada je tu gde jeste. Nema nikakve koristi od toga da se pita šta bi bilo da je drugačije.

Uzdahnu, pa skide haljinu i promeni potkošulju. To je sve radila u mraku; vlada nestašica i sveća i ulja za svetiljke, a pošto novac koji pobunjenice imaju na raspolaganju presušuje, prisiljena je da ono sveća i ulja što ima krije za kasnije.

Uvuče se u ležaj i pokri se ćebetom. Nije toliko naivna pa da oseća grižu savesti zbog onoga što je učinila. Sve sestre u Beloj kuli pokušavaju da napreduju; to je svrha života! Nema te Aes Sedai koja ne bi ubola svoje sestre u leđa kada bi mislila da bi joj to donelo neku prednost. Šerijamine prijateljice samo su... veštije u tome.

Ali zašto kraj sveta mora da dođe baš sada? Ostali u njenom udruženju pričali su o slavi i velikoj časti zbog toga što baš sada žive, ali Šerijam nije saglasna s njima. Priključila im se kako bi ostvarila uspeh u politici Bele kule i da bi dobila moć da kazni one koji su joj stali na žulj. Nikada nije želela da učestvuje u nekom konačnom razračunavanju s Ponovorođenim Zmajem, a svakako nikada nije želela da ima nikakve veze sa Izabranima!

Ali sada se više ništa ne može u vezi s tim. Najbolje je da uživa u spokoju slobode i od batina i od Egveninog pravičnog trtljanja. Da, zaista...

Jedna žena velike snage u Moći stoji pred njenim šatorom.

Šerijam odjednom otvori oči. Oseća druge žene koje mogu da usmeravaju, baš kao svaka druga sestra. Krvavi pepeo!, bojažljivo je pomislila, čvrsto sklopivši oči. Ne opet!

Šatorska krila zadrhtaše. Šerijam otvori oči i zateče kao noč crnu priliku kako stoji pored njenog ležaja; tračci mesečine promicali su kroz zatalasana šatorska krila, taman u dovoljnoj meri da obasjaju obrise. Bila je odevena u neprirodnu tamu, a trake crne tkanine lepršale su za njom dok joj je lice bilo skriveno dubokim crnilom. Šerijam ošto uzdahnu i baci se s ležaja, prostirući se u znak pokornosti po platnom prekrivenom tlu šatora.

Ali jedva da je bilo dovoljno prostora da klekne. Lecnu se, očekujući da će je bol opet pogoditi.

„Ah...“, začu se promukli glas. „Vrlo dobro. Poslušna si. Drago mi je.“

To nije bila Halima. Šerijam nikada nije mogla da oseti Halimu, koja je izgleda sve vreme usmeravala saidin. Takođe, Halima joj nikada nije prišla tako... dramatično.

Takva snaga! Činilo se verovatnim da je to jedna od Izabranih. Ili to, ili u najmanju ruku veoma moćna sluškinja Velikog gospodara, daleko iznad Šerijam. To ju je duboko brinulo, pa je drhtala dok se klanjala. „Živim da bih služila, velika gospodarice", brzo odgovori Šerijam. „Ja, koja sam blagoslovena da se poklonim pred tobom, da živim u ovo vreme, da...“

„Prestani da blebećeš", prosikta onaj glas. „Kako shvatam, ti si na dobrom položaju u ovom logoru?"

„Da, velika gospodarice", odgovori Šerijam. „Ja sam Čuvarka hronika."

Ona prilika frknu. „Čuvarka jedne dronjave gomile nazovi Aes Sedai pobunjenica. Ali to sada nije bitno. Potrebna si mi."

„Živim da bih služila, velika gospodarice", ponovi Šerijam, osećajući sve veću zabrinutost. Šta to stvorenje hoće od nje?

„Egvena al’Ver mora biti svrgnuta."

„Šta?“, iznenađeno upita Šerijam. Šiba od Vazduha ošinu je po leđima i ona oseti kako je rana od tog udarca peče. Glupača! Zar hoće da nastrada? „Izvinjavam se, velika gospodarice", brzo reče. „Oprosti mi na mom ispadu. Ali ja sam pomogla da ona bude uzdignuta na mesto Amirlin upravo po naređenju jednog od Izabranih!"

„Da, ali ona se pokazala... kao loš izbor. Bilo nam je potrebno dete, a ne žena s detinjim licem. Mora biti uklonjena. Postaraćeš se da ova skupina glupih pobunjenica prestane da je podržava. I okončaj one proklete sastanke u Tel’aran’riodu. Kako to da toliko vas dospeva tamo?"

„Imamo ter’angreale", kolebljivo odgovori Šerijam. „Nekoliko njih u obliku jantarnih pločica, nekoliko drugih u obliku gvozdenih diskova, a potom i šačicu prstenja."

„Ah, snotkači", kaza ta prilika. „Da, to može biti od koristi. Koliko ih ima?"

Šerijam se pokoleba. Njen prvi nagon je da laže ili da okoliša - pošto joj se to čini podatkom koji bi joj pružio izvesnu prednost nad tom prilikom. Ali da laže jednu od Izabranih. Loša odluka. „Imamo ih dvadeset", iskreno odgovori Šerijam. „Ali jedan je bio s Leanom, a ona je zarobljena, tako da nam je ostalo devetnaest." Taman dovoljno za Egvenine sastanke u Svetu snova - po jedan za svaku Predstavnicu i jedan za Šerijam.

„Da“, zasikta ta prilika ogrnuta tamom. „Zaista korisno. Ukradi snotkače, pa ih uruči meni. Ova rulja nema šta da traži tamo kud Izabrani hode.“

„Ja...“ Da ukrade ter’angreale? Kako da to izvede? „Živim da bih služila, velika gospodarice."

„Da, tako je. Ako budeš uradila to za mene, bićeš bogato nagrađena. Ako me izneveriš..." Prilika kao da se na tren zamislila. „Imaš tri dana. Za svaki snotkač koji za to vreme ne budeš nabavila ostaćeš bez jednog prsta na rukama ili nogama." To rekavši, Izabrana otvori kapiju usred šatora, pa se izgubi kroz nju. Šerijam na tren vide dobro poznate popločane hodnike Bele kule na suprotnoj strani kapije.

Da ukrade snotkače! Svih devetnaest? Za tri dana? Tamo nad nama!, pomislila je Šerijam. Trebalo je da lažem za broj tih terangreala! Zašto nisam lagala?

Ostade da kleči, dugo samo duboko dišući i razmišljajući o okolnostima u kojima se našla. Izgleda da je njenom trenutku spokoja došao kraj.

Trajao je kratko.

„Naravno, sudiće joj se“, govorila je Siejn. Tiha Bela je sedela na stolici koju su joj obezbedile dve Crvene što su čuvale Egveninu ćeliju.

Vrata ćelije bila su otvorena, a Egvena je sedela na stoličici - koju su takođe obezbedile Crvene. Te dve stražarke, dežmekasta Karijandra i stroga Patrinda oprezno su je posmatrale iz hodnika, obe grleći Izvor i održavajući Egvenin štit. Izgledale su kao da očekuju da će se ona dati u beg i jurnuti u slobodu.

Egvena nije obraćala pažnju na njih. Dva dana provedena u zatočeništvu nisu bila prijatna, ali dostojanstveno će istrpeti boravak u tamnici. Makar je zaključale u neku sićušnu ćeliju, s vratima koja ne propuštaju svetlost. Makar odbile da joj dopuste da se presvuče iz krvave polazničke haljine. Makar je svakoga dana tukle zbog njenog ponašanja prema Elaidi. Egvena se neće pokoriti.

Crvene nisu bile voljne da joj omoguće da prima posetioce, kako zakon Kule nalaže. Egvena je bila iznenađena što uopšte ima posetioce, ali Siejn nije bila jedina koja joj je dolazila u posetu. Nekoliko njih bile su Predstavnice. Zanimljivo. Svejedno, Egvena je bila željna vesti. Kako se Kula ponaša na glas da je Egvena bačena u tamnicu? Jesu li jazovi između ađaha i dalje duboki i široki, ili je njen trud pomogao da se premoste?

„Elaida je sasvim jasno prekršila zakon Kule", objasni Siejn. „I tome je svedočilo pet Predstavnica iz pet različitih ađaha. Pokušala je da odloži suđenje, ali u tome nije uspela. Međutim, ima onih koje prihvataju njen stav."

„A taj stav je?“, upita Egvena.

„Da si ti Prijateljica Mraka", odgovori Siejn. „I da te je zbog toga izgnala iz Kule, a onda istukla.“

Egvena se naježi. Ako Elaida uspe da prikupi dovoljno podrške za takav stav...

„To se neće održati", poče da je teši Siejn. „Ovo nije neko selo u bestragiji gde je Zmajev očnjak nažvrljan na nečijim vratima dovoljan da neko bude osuđen."

Egvena izvi obrvu. Ona je odrasla „u nekom selu u bestragiji", a tamo su imali dovoljno pameti da se ne oslanjaju samo na glasine da bi nekoga osudili, već traže i nešto više, bez obzira na zločin. Ali ništa nije rekla.

„Po merilima Kule, teško je dokazati tu optužbu", nastavi Siejn. „Te stoga pretpostavljam da joj neće poći za rukom da to dokaže na suđenju - naročito zbog toga što bi onda morala da dopusti tebi da se braniš, a pretpostavljam da će želeti da te krije."

„Da“, odgovori Egvena, odmeravajući Crvene. „Verovatno si u pravu. Ali ako ne može dokazati da sam Prijateljica Mraka i ako ne bude mogla sprečiti da dođe do suđenja..."

„To nije prekršaj dovoljno težak za svrgavanje", reče joj Siejn. „Najveća moguća kazna je ukor od Dvorane i mesec dana pokore. Zadržaće šal."

Ali izgubiće veoma mnogo ugleda, pomisli Egvena. To je ohrabrujuće. Ali kako da se postara da je Elaida ne sakrije negde? Mora je i dalje pritiskati - što je krajnje teško dok je po čitav dan zaključana u toj sićušnoj ćeliji! Jeste da to traje tek veoma kratko, ali već se živcira zbog propuštenih prilika.

„Hoćeš li ti prisustvovati suđenju?" upita Egvena.

„Naravno", staloženo odgovori Siejn, kao što je Egvena naučila da očekuje od te Bele. Neke Bele su uvek hladne i razumne. Siejn je daleko toplija od toga, ali i dalje veoma suzdržana. „Ja sam Predstavnica, Egvena."

„Pretpostavljam da se i dalje vide posledice buđenja Mračnoga?" Egvena zadrhta i spusti pogled na pod svoje ćelije, prisećajući se šta se desilo Leani. Njena ćelija je daleko gora od Leanine, možda zbog toga što je optužena da je Prijateljica Mraka.

„Da“. Siejnin glas se utiša. „Izgleda da se pogoršavaju. Sluge umiru. Hrana se kvari. Čitavi delovi Kule nasumično se menjaju. Druga kuhinja sinoć se premestila na šesti sprat, tako da se čitav jedan deo odaja Žutog ađaha preselio u podrum. Baš kao što se ranije desilo sa Smeđima, a to se još nije razrešilo."

Egvena klimnu. Pošto su se sobe premestile, ono malo polaznica čije se sobe nisu promenile sada su smeštene na dvadeset prvom i dvadeset drugom spratu, gde su nekada bile odaje Smeđeg ađaha. Sve Smeđe su se nevoljno premestile u krilo. Hoće li to biti trajna promena? Ranije su sestre uvek boravile u Kuli, a polaznice i Prihvaćene u krilu.

„Siejn, moraš to da izneseš“, tiho kaza Egvena. „Nastavi da podsećaš sestre na to da se Mračni budi i da se Poslednja bitka bliži. Usmeri im pažnju na međusobnu saradnju, a ne na podele.“

Iza Siejne jedna od Crvenih sestara pogleda svecu na stolu. Bliži se kraj vremenu koje je Egveni dodeljeno za posete. Ubrzo će je opet zaključati; osećala je oštar miris prašnjave i ustajale slame iza sebe.

„Siejn, moraš da se potrudiš", kaza Egvena i ustade kada joj Crvene priđoše. „Učini ono što ja ne mogu. Zamoli i ostale da to čine."

„Pokušaću", odgovori Siejn. Ustala je i gledala dok su Crvene uzimale Egveninu stoličicu, pa joj pokazivale da se vrati u ćeliju. Tavanica je bila preniska da bi ona mogla da uđe a da se ne poguri.

Egvena nevoljno krenu i pognu se. „Poslednja bitka se bliži, Siejn. Upamti."

Bela klimnu, a vrata se zatvoriše i Egvena ostade zaključana u tami. Sede. Osećala se potpuno slepo! Šta će se dogoditi na suđenju? Sve i da Elaida bude kažnjena, šta će biti sa Egvenom?

Elaida će pokušati da izdejstvuje njeno pogubljenje. A i dalje ima osnova za to, budući da je Egvena - prema važećem stavu Bele kule - oponašala Amirlin Tron.

Moram biti odlučna, pomislila je Egvena u tami. Sama sam sebi pristavila ovaj kazan i sada moram da se krčkam u njemu, ako će već to da zaštiti Kulu. One znaju da ona i dalje pruža otpor. To je sve što može da im da.