Oluja na obzorju

48 Čitanje Primedaba

Min je sedela u Kecuejninoj sobici, čekajući - zajedno sa ostalima - da čuje kako je prošao Randov susret s ocem. Vatra je tiho gorela u kaminu, a svetiljke u uglovima prostorije obasjavale su žene dok su marljivo radile razne stvari - vezle, krpile i plele - da bi skrenule misli sa čekanja.

Min je prevazišla žaljenje zbog toga što je sklopila savezništvo s Kecuejn. To žaljenje je osetila na samom početku, kada ju je Kecuejn držala uza se i postavljala joj pitanja u vezi sa sve i jednim predviđanjem koje je imala u vezi s Random. Ta žena je bila temeljna kao da je Smeđa i zapisivala je sva predviđanja i odgovore. Bilo je to kao da je Min ponovo u Beloj kuli!

Min nije bila sigurna kako je to Ninaevina potčinjenost u odnosu na Kecuejn toj ženi dala dozvolu da ispituje nju, ali izgleda da je Kecuejn to tako protumačila. Kada se to pomeša s nelagodom koju Min u poslednje vreme oseća kada je u Randovoj blizini i sopstvenom željom da prokljuvi šta to Kecuejn i Mudre nameravaju, činilo joj se kao da sve svoje vreme provodi u društvu te žene.

Da, žaljenje je došlo i prošlo. Min je prešla na mirenje sa sudbinom, izmešano s trunčicom izluđenosti. Kecuejn se prilično razume u ono što Min izučava, ali sama deli svoje znanje kao pekmez od bobica - kao da je reč o nagradi za dobro ponašanje - stalno nagoveštavajući da ga ima još. To je sprečavalo Min da ne pobegne.

Mora da nađe odgovore. Potrebni su Randu.

S tim na umu, Min se zavali u svoju postavljenu klupu i opet otvori knjigu koju trenutno čita, Sađijusovo delo jednostavno nazvano Primedbe o Zmaju. Jedna rečenica u toj knjizi nije joj davala mira, rečenica koja je mahom zanemarivana. Držače sečivo svetlosti u svojim rukama i tri če biti jedno.

Tumači Primedaba smatrali su da je ta rečenica previše nejasna u odnosu na druge odlomke, kao što je Randovo zauzimanje Kamena ili prosipanje njegove krvi po stenju Šajol Gula.

Pokušavala je da ne razmišlja o toj poslednjoj rečenici. Važno je to što mnoga proročanstva - kada se malo razmisli - obično imaju smisla. Čak i rečenice o tome da če Rand biti obeležen zmajevima i čapljama imaju smisla, kada se sada razmotre.

Ali šta je s tom rečenicom? Sečivo svetlosti skoro sigurno označava Kalandor. Ali šta je s „tri će biti jedno“? Nekoliko učenjaka tvrdi da su „tri“ zapravo tri velika grada - Tir, Ilijan i Kaemlin. Ili, ako je neko učenjak iz Kairhijena, onda su to Tir, Ilijan i Kairhijen. Muka je u tome što je Rand ujedinio daleko više od tri grada. Pokorio je i Bandar Eban, a činjenicu da će morati da razvije svoj barjak i nad Krajinama ne treba ni pomnjati.

Ali on je vladar - ili najbliže moguće tome - u tri kraljevstva. Odrekao se Andora, ali Kairhijen, Ilijan i Tir su pod njegovom neposrednom vlašću, bez obzira na to što on nosi samo jednu krunu. Možda taj odlomak zaista znači ono što učenjaci kažu, a Min se bavi uzaludnim poslom.

Je li njeno izučavanje jednako beskorisno kao ona zaštita koju je mislila da pruža Randu? Min, kazala je samoj sebi, samosažaljenje te nikuda neće odvesti. Preostajalo joj je samo da istražuje i da se nada.

„Ovo je greška", kaza naglas.

S druge strane sobe začu se Beldejnino tiho podrugljivo frktanje. Min diže pogled i namršti se.

Žene koje su se zavetovale Randu - Erijan, Nesuna, Serena i Beldejn - postale su manje dobrodošle u njegovom prisustvu kada je on počeo da manje veruje svim Aes Sedai. Jedina Aes Sedai kojoj je redovno dozvoljavao da ga viđa bila je Ninaeva. Zato nije čudno što su ostale našle put do Kecuejninog „tabora“.

A šta je s Mininim odnosom s Random? Ona je i dalje dobrodošla kod njega; to se nije promenilo. Ali nešto nije kako treba; nešto nije u redu. On diže zidove u njenoj blizini - ali ne da bi njoj onemogućio da mu priđe, već da bi suspregao pravog sebe. A ako se on boji šta će da uradi, ili šta može da uradi, onima koje voli...

Opet je u bolovima, pomislila je, osećajući ga kroz vezu. Takav bes. Šta li se dešava? Ona oseti nalet straha, ali ga potisnu. Mora da ima poverenja u plan koji je Kecuejn skovala. Dobar je.

Korela i Merisa - koje u poslednje vreme kao da stalno poslužuju Kecuejn - nastavile su da vezu u istovetnim stolicama pored ognjišta. Kecuejn im je to predložila kako bi im ruke bile zauzete dok čekaju. Izgleda kao da drevna Aes Sedai retko kada radi bilo šta, a da to nije nauk za nekoga.

Od Aes Sedai zavetovanih Randu tu je trenutno samo Beldejn. Kecuejn je sedela pored Min i čitala svoju knjigu. Ninaeva je hodala napred-nazad, povremeno cimajući svoju pletenicu. Niko nije pominjao napetost koja je zavladala u prostoriji.

O čemu Rand i Tam pričaju? Hoće li Randov otac moći da ga promeni?

Sobica je bila skučena. S tri stolice na tepihu ispred ognjišta, klupom postavljenom uz jedan zid i Ninaevom koja je koračala ispred vrata kao vezano pseto, jedva da je bilo dovoljno prostora da se čovek mrdne. Zbog glatkih kamenih zidova ta sobica je delovala kao kutija, naročito pošto je imala samo jedan prozor, otvoren da ulazi svež noćni vazduh, iza Kecuejn. Žeravica u ognjištu i svetiljke na podu odavali su svetlost. Zaštitnici su tiho pričali u susednoj prostoriji.

Da, jeste skučeno, ali uzevši u obzir njeno progonstvo, Kecuejn je imala sreće što uopšte ima odaje u Kamenu.

Min uzdahnu i vrati se Primedbama o Zmaju. Pažnju joj opet privuče ona rečenica. Držače u rukama sečivo svetlosti i tri če biti jedno. Šta to znači?

„Kecuejn“, kaza Min, pružajući knjigu. „Mislim da je tumačenje ove rečenice pogrešno."

Beldejn opet ispusti tihi - skoro nečujan - prezrivi frktaj.

„Beldejn, imaš li nešto da kažeš?“, upita Kecuejn, ne dižući pogled sa svoje knjige, jednog istorijskog dela pod naslovom Pravilno kročenje Moći.

„Ne baš, Kecuejn Sedai“, vedro odgovori Beldejn. Zelena je imala lice koje bi nekima možda bilo lepo, i na kom su se videli tragovi njenog saldejskog porekla. Pošto je bila dovoljno mlada da joj lice još nije poprimilo bezvremeni izgled, često kao da je previše pokušavala da se dokaže.

„Beldejn, očigledno si nešto pomislila kada je Min progovorila", odgovori Kecuejn, okrećući stranicu. „Da čujem."

Beldejn blago pocrvene - čovek primećuje tako nešto ako provodi mnogo vremena sa Aes Sedai. One imaju osećanja, samo što ih veoma prikriveno iskazuju. To jest, naravno, ako Aes Sedai o kojoj je reč nije Ninaeva. Jeste da se poboljšala u obuzdavanju svojih osećanja, ali... pa, ona je i dalje Ninaeva.

„Mislim da je ovo dete zabavno kada lista te knjige, kao da je učenjakinja“, kaza Beldejn.

Min bi te reči prihvatila kao izazov da ih čuje od većine ljudi, ali Beldejn ih je izgovorila kao činjenicu.

Kecuejn okrenu stranicu. „Shvatam. Min, šta si mi to kazala?"

„Ništa bitno, Kecuejn Sedai."

„Devojko, nisam te pitala je li to bitno", odbrusi Kecuejn. „Zatražila sam da ponoviš šta si rekla. Da čujem."

Min uzdahnu. Niko ne ume da te ponizi više nego što to znaju Aes Sedai, jer one to čine bez pakosti. Moiraina je jednom prilikom to jednostavno objasnila Min: većina Aes Sedai smatra kako je bitno ustanoviti uticaj u trenucima kada nema velikog sukoba, da bi ljudi znali kome da se obrate kada dođe do nedaća.

Sve je to veoma izluđujuće.

„Rekla sam“, ponovi Min, „da je ova rečenica pogrešna. Čitam primedbe o Karetonskom ciklusu. Sađijus tvrdi da se ova rečenica o tome da će tri postati jedno odnosi na ujedinjenje tri kraljevstva pod Zmajevim barjakom. Ali ja mislim da on greši.“

„A zašto", upita Kecuejn, „ti misliš da znaš nešto više od jednog poznatog i priznatog izučavaoca proročanstava?"

„Zato što", nakostreši se Min, „ta teorija nema smisla. Rand zapravo ima samo jednu krunu. To bi možda bio dobar stav da nije dao Tir Darlinu. Ali ta teorija više ne važi. Mislim da se ova rečenica nekako odnosi na način na koji on mora da upotrebi Kalandor."

„Shvatam", kaza Kecuejn, okrećući još jednu stranicu u svojoj knjizi. „To je veoma neuobičajeno tumačenje." Beldejn se nasmeši, vraćajući se svom vezu. „Naravno", dodade Kecuejn, „potpuno si u pravu."

Min diže pogled.

„Upravo me je ta rečenica navela da se upustim u istraživanja o Kalandoru", nastavi Kecuejn. „Nakon velike potrage, otkrila sam da se mač može koristiti na pravi način jedino u trojnom krugu. To je verovatno krajnje značenje te rečenice."

„Ali to nagoveštava da će Rand u nekom trenutku morati da upotrebi Kalandor u krugu", kaza Min, opet čitajući tu rečenicu. Koliko je njoj poznato, on to nikada nije učinio.

„Nagoveštava", potvrdi Kecuejn.

Min odjednom oseti uzbuđenje. Možda nagoveštaj. Nešto što Rand ne zna, ali bi moglo da mu pomogne! Samo... Kecuejn je već znala za to. Dakle, Min ipak nije otkrila ništa bitno.

„Mislim", poče Kecuejn, „da valja odati priznanje kada je to zasluženo. Napokon, ne sme se trpeti loše ponašanje."

Beldejn smrknuto diže pogled s veza. A onda, neočekivano, ustade i izađe iz prostorije. Njen Zaštitnik, mladi aša’manski vojnik po imenu Karldin, smesta izađe iz sporedne odaje, pa pređe preko prostorije u kojoj su bile Aes Sedai i izađe za Beldejn u hodnik ispred vrata. Kecuejn frknu, pa se vrati svojoj knjizi.

Vrata se zatvoriše, a Ninaeva pogleda Min pre nego što nastavi da korača. Min je mnogo toga videla u tom pogledu. Ninaeva je razdražena što niko drugi ne deluje usplahireno. Takođe je dovodi do ludila to što nisu iznašle neki način da prisluškuju Randov i Tamov razgovor. A očigledno je prestravljena zbog Lana. Min to razume. Ona se slično oseča zbog Randa.

I... da li se to neko predviđanje odjednom pojavilo iznad Ninaevine glave? Ona kleči nad nečijim lešom i u držanju joj se vidi da oseća patnju i jad. Predviđanje već sledećeg trena nestade.

Min odmahnu glavom. To je bilo predviđanje koje ona nije mogla da protumači, pa ga je zanemarila. Ne može da traći svoje vreme da sve njih odgoneta. Na primer, onaj crni nož koji se u poslednje vreme vrti Beldejn nad glavom mogao bi značiti bilo šta.

Usredsredila se na knjigu. Dakle, Rand će upotrebiti Kalandor u trenutku kada bude deo kruga? Tri postaju jedno? Ali iz kog razloga i s kime? Ako će se boriti protiv Mračnoga, onda nema smisla da on bude u krugu kojim upravlja neko drugi, zar ne?

„Kecuejn", poče ona. „Ovo i dalje nije kako treba. Ovde ima još nečeg. Nečeg što nismo otkrile."

„U vezi s Kalandorom?" upita žena.

Min klimnu glavom.

„I ja tako pretpostavljam", odgovori Kecuejn. Kako je neobično slušati je kako govori iskreno! „Ali nije mi pošlo za rukom da utvrdim šta. Kada bi samo onaj glupi mladić ukinuo moje izgnanstvo, mogle bismo da se posvetimo važnijim..."

Vrata Kecuejnine odaje otvoriše se uz tresak, tako da Merisa zatečeno poskoči u stolici. Ninaeva odskoči od vrata - koja samo što je ne udariše.

U dovratku je stajao, veoma besan, Tam al’Tor. Streljao je Kecuejn pogledom. „Šta si mu to uradila?" zatraži da čuje.

Kecuejn spusti knjigu. „Ništa nisam uradila tom mladiću, sem što sam ga ohrabrila da bude uljudniji. Ponekad mi se čini da je to nauk koji bi i drugi članovi njegove porodice mogli da nauče."

„Pazi šta pričaš, Aes Sedai“, procedi Tam. „Jesi li ga ti videla? Čitava prostorija kao da se zamračila kada je ušao. A ono lice - video sam više osećanja u očima leševa! Šta se desilo mom sinu?“

„Dakle“, upita Kecuejn, „vaš ponovni susret nije prošao kako smo se nadali?"

Tam duboko udahnu, a bes kao da istog trena minu iz njega. I dalje je bio odlučan, u pogledu mu se i dalje videlo nezadovoljstvo, ali srdžba je nestala. Min je viđala Randa kako istom tom brzinom ovladava sobom, pre nego što su stvari pošle po zlu u Bandar Ebanu.

„Pokušao je da me ubije", ravnim glasom odgovori Tam. „Moj rođeni sin. Nekada je bio tako nežan i veran da nijedan otac ne bi mogao da poželi boljeg sina. Noćas je usmeravao Jednu moć i okrenuo ju je protiv mene.“

Min prinese ruku ustima, osećajući kako je užas savladava. Te reči prizvaše sećanja na Randa kako se nadvija nad njom i pokušava da je ubije.

Ali to nije bio on! To je bila Semirhag. Zar ne? O, Rande, pomislila je, sada shvativši zašto kroz vezu oseća toliki bol. Šta si to uradio?

„Zanimljivo", hladnim glasom primeti Kecuejn. „A jesi li mu rekao ono što sam ti pripremila?"

„Počeo sam“, odvrati Tam, „ali sam shvatio da to neće uroditi plodom. Nije hteo da mi se otvori - i dobro je što je tako. Zar da čovek rođenom sinu priča ono što su mu napisale Aes Sedai? Ne znam šta si mu to uradila, ženo, ali umem da prepoznam mržnju kada je vidim. Moraćeš mnogo toga da objasniš..."

Tom ućuta kada ga odjednom nevidljive ruke digoše u vazduh. „Možda se sećaš onoga što sam pomenula u vezi sa uljudnošću, mladiću?", upita Kecuejn.

„Kecuejn!", pobuni se Ninaeva. „Ne moraš da...“

„Sve je u redu, Mudrosti", kaza Tam, pa pogleda Kecuejn. Min je imala prilike da je vidi kako se na taj način ponaša sa ostalima, uključujući i Randa. Njega je to uvek dovodilo do ludila, dok su drugi kojima je to radila bili skloni urlanju.

Tam ju je samo gledao u oči. „Poznavao sam ljude koji su uvek pribegavali pesnicama umesto odgovorima kada bi ih neko izazvao. Nikada nisam voleo Aes Sedai; bilo mi je drago što sam ih se otarasio kada sam se vratio na svoje imanje. Siledžija je siledžija, bez obzira na to služi li se mišicama ili nečim drugim."

Kecuejn frknu, ali te reči su je izgleda zaista pogodile, jer je spustila Tama.

„A sada", poče Ninaeva, kao da je ona bila ta koja je smirila strasti, „možda možemo da se vratimo onome što je važno. Tame al’Tore, očekivala sam da ćeš se bolje pokazati. Zar te nismo upozorile da je Rand postao nerazuman?"

„Nerazuman?" upita Tam. „Ninaeva, taj dečak je skoro poludeo. Šta mu se desilo? Znam šta bitka može da uradi čoveku, ali...“

„To je nebitno", reče Kecuejn. „Dete, shvataš li da je to možda bila naša poslednja prilika da spasemo tvog sina?"

„Da si mi objasnila kako on gleda na tebe", odvrati Tam, „to bi se možda drugačije završilo. Plamen me spalio! Tako mi i treba kada slušam Aes Sedai."

„Tako ti i treba kada si vunoglava budala, koja ne sluša ono što joj je rečeno!", ubaci se Ninaeva.

„Tako nam svima treba", javi se Min, „zato što pretpostavljamo da ga možemo naterati da radi ono što mi želimo."

Prostorijom zavlada muk.

A Min odjednom shvati da kroz vezu oseća Randa - daleko, na zapadu. „Otišao je", prošapta.

„Da", uzdahnu Tam. „Otvorio je jednu od onih kapija baš na balkonu. Ostavio me je u životu, mada sam bio spreman da se zakunem - gledajući ga u oči - da namerava da me ubije. Već sam viđao takav pogled u ljudskim očima i svaki put je jedan od nas dvojice završio krvareći na podu."

„Onda, šta se desilo?", upita Ninaeva.

„On... kao da mu je nešto iznenada odvuklo pažnju", reče Tam. „Uzeo je onu statuicu i projurio kroz kapiju."

Kecuejn izvi jednu obrvu. „A da li si, kojim slučajem, video kuda ga je ta kapija odvela?"

Na zapad, pomislila je Min. Daleko na zapad.

„Nisam siguran", priznade Tam. „Bilo je mračno, mada mi se učinilo..."

„Šta?“, upita ga Ninaeva.

„Ebou Dar", reče Min, sve ih iznenadivši. „Otišao je da uništi Seanšane. Baš kao što je kazao Devicama da će učiniti."

„Ne znam za to", reče Tam, „ali to jeste ličilo na Ebou Dar."

„Svetlost nas saklonila", prošapta Korela.