См.: Удальцова 3. В., Осипова К. А. Отличительные черты феодальных отношений в Византии: (Постановка проблемы) ВВ, 1974, т. 36, с. 3–30 (см. и литературу); Удальцова 3. В. Византия и Западная Европа: (Типологические наблюдения). — В кн.: ВО, 1977, с. 3–65 (см. и библиографию); Курбатов Г. Л. К проблеме перехода от античности к феодализму в Византии. — В кн.: Проблемы социальной структуры и идеологии средневекового общества. Л., 1980, вып. 3, с. 3–21 (см. и новейшую литературу); Удальцова 3. В. Новейшие исследования советских византинистов. — ВВ, 1978, т. 39, с. 3–16; Лебедева Г. Е. Социальная структура ранневизантийского общества. Л., 1980; KopsLein Н. Zur Veranderung der Agrarverhaltnisse in Byzanz vom 6. bis 10. Jh. — In: Besonderheiten der byzantinischen Feudalentwicklung. Berlin, 1983, S. 77–84.
См.: Сюзюмов M. Я. Рец. на кн.: Липшиц Е. Э. Право и суд в Византии в IV–VIII вв. Л., 1976, — ВВ, 1978, т. 39, с. 226–227; Weiss G. Antike und Byzanz. Die Konlinuitat der Gesellschaftsstrulctur. — Historische Zeitschrift, 1977, Bd. 224, S. 560; Kopstein H. Zur Veranderung der Agrarverhaltnisse in Byzanz vom 6. zum 8. Jahrhundert. — Elhnographisch-Arcliaologische Zeitschrift, 1979, 20. Jhg., S. 509–515.
Удальцова 3. В., Гутнова Е. В. К вопросу о типологии феодализма в Западной и Юго-Западной Европе. — В кн.: Юго-Восточная Европа в эпоху феодализма. Кишинев, 1973, с. 12–23; Они же. К вопросу о типологии феодализма в Западной Европе. — В кн.: Проблемы социально-экономических формаций: (Историко-типологические исследования). М., 1975, с. 107–123.
Лебедева Г. Е. Кодексы Феодосия и Юстиниана об источниках рабства, — ВВ, 1973, т. 35, с. 33–50; Курбатов Г. Л. К проблеме перехода…, с. 10–11; Он же. К проблеме рабства в ранней Византии. — В кн.: Проблемы социальной структуры и идеологии средневекового общества. Л., 1978, вып. 2, с. 3; Лебедева Г. Е. Социальная структура…, с. 15 и след.
Лебедева Г. Е. Кодексы…, с. 44; Курбатов Г. Л. К проблеме перехода… с. 8, 13; Weiss G. Antike…, S. 560; Корсунский А. Р. От Восточной Римской империи к Византии. — ВВ, 1968, т. 29, с. 303; Лебедева Г. Е. Социальная структура…, с. 65–68.
Лебедева Г. Е. Кодексы… — ВВ, 1974, т. 36, с. 39; Николаевић И. Велики посед у Далмацији у V и VI веку у светлости археолошких налаза, — ЗРБИ, 1971, т. 13, с. 277–292.
Лебедева Г. Е. Кодексы…, т. 36, с. 48–50; Литаврин Г. Г. Рец. на кн.: Липшиц Е. Э. Право… — ВВ, 1978, т. 39, с. 232.
Штаерман Е. М. Эволюция античной формы собственности и античного города. — ВВ, 1973, т. 34, с. 12–14.
Сюзюмов М. Я. Некоторые проблемы развития Византии и Запада. — ВВ, 1973, т. 35, с. 5; Курбатов Г. Л. К проблеме перехода…, с. 11; Лебедева Г. Е. Социальная структура…, с. 58 и след.
Липшиц Е. Э. Право…, с. 41–43; ср. Литаврин Г. Г. Рец. на кн.: Липшиц Е. Э. Право…, с. 23.
Курбатов Г. Л. К проблеме перехода…, с. 9–11.
Штаерман Е. М. Эволюция…, с. 14.
Lemerle Р. The Agrarian History of Byzantium. From the Origins to the Twelfth Century. Galway, 1979, p. 21; Корсунский A. P. От Восточной Римской империи…, с. 303.
Eibach D. Untersuchungen zum spatantiken Kolonat in der Kaiserli-chen Gesetzgebung. Koln, 1977; Лебедева Г. E. Социальная структура…, с. 69 и след.
Корсунский А. Р. От Восточной Римской империи…, с. 303.
Kopstein Н. Zur Yeranderung…, S. 510.
Липшиц Е. Э. Право…, с. 145–146.
Велков В. Робството в Тракия и Мизия през античността. С., 1967, с. 114 и сл.
Козлов А. С. К вопросу о месте готов в социальной структуре Византии IV–V вв, — В кн.: АДСВ, 1973, вып. 9, с. 116–119.
Иорд., с. 120, 336.
Липшиц Е. Э. Право…, с. 68–78.
Курбатов Г. Л. Разложение античной городской собственности в Византии IV–VII вв. — ВВ., 1973, т. 35, с. 31; Велков В. Краят на рабовладелските отношения в древна Тракия. — Векове, 1973, № 2, с. 48–51.
Колосовская Ю. К. Проблема «Рим и варвары» в советской историографии последних десятилетий. — ВДИ, 1980, № 3, с. 183.
Patlagean Е. Pauvrete economique et pauvrete sociale a Byzance, 4–8e siecles. P., 1977, p. 285 sq.
Липшиц E. Э. Право…, c. 117.
Lemerle P. The Agrarian History…, p. 180 sq; Литаврин Г. Г. Византийское общество и государство в X–XI вв. М., 1977, с. 67.
Kopstein Н. Die Agrarverhaltnisse Ende des 6. Jabrhunđerts nach den Kaisernovellen. — In: Byzanz im 7. Jahrhundert. Untersuchungen zur Herausbildung des Feudalismus. B., 1978, S. 3–29.
Сюзюмов M. Я. Борьба за пути развития феодальных отношений в Византии. — В кн.: ВО, 1961, с. 46.
Сюзюмов М. Я. О функциях раннесредневекового города. — В кн.: АДСВ, 1977, вып. 13, с. 40; Он же. О роли закономерностей, факторов, тенденций и случайностей при переходе от рабовладельческого строя к феодальному в византийском городе. — В кн.: АДСВ, 1965, вып. 3, с. 13.
Курбатов Г. Л., Лебедева Г. Е. Город и государство в Византии в эпоху перехода от античности к феодализму. — В кн.: Город и государство в древних обществах. Л., 1982, с. 56–77.
Сюзюмов М. Я. Некоторые проблемы…, с. 10; Курбатов Г. Л. Разложение…, с. 31; Кн. Эп., с. 34 и след.
Сюзюмов М. Я. О роли закономерностей…, с. 7; Вернер Э. Византийский город в эпоху феодализма: Типология и специфика. — ВВ, 1975, т. 37, с. 8–11; Грохова В. Место Византии в типологии европейского феодализма. — ВВ, 1979, т. 40, с. 8.
Tinnefeld F. Die fruhbyzantinische Gesellschaft: Struktur — Gegen-satze — Spannungen. Miinchen, 1977, S. 169.
Cp.: Иванов T. Проучвания на града през римската и ранновизантийската епоха в България, 1944–1964. — Археология (G), 1965, № 3, с. 21 и след.: Велков В. Градът в Тракия и Дакия през късната античност (IV–VI в.). С., 1959, с. 42–45.
Курбатов Г. Л. Основные проблемы развития ранневизантийского города в IV–VII вв.: (Конец античного города в Византии). Л., 1971, с. 160; Schubert W. Die rechtliche Sonđerstellung der Dekurionen in der Kaisergesetzgebung des 4.—6. Jahrhunđerts. — Zeitschrift der Savigny-Stiftung fur Rechtsgeschichle (Weimar), 1969, S. 287–333; Tinnefeld F. Die fruhbyzantinische Gesellschaft…., S. 169.
Курбатов Г. Л. Основные проблемы…, с. 160; Он же. К проблеме перехода…, с. 19; Bemondon В. La crise de l’Empire Romain du Marc-Aurele a Anastase. Paris, 1964, p. 163; Dagron G. Naissance d’une capitale: Constantinopole el ses institutions de 330 a 451. P., 1974; cf.: Beck H.-G. Konstantinopol. Zur Sozialgeschichte einer fruhmittelalterlichen Stadt. — BZ, 1965, Bd. 58 (1), S. 11–45.
Чекалова А. А. Народ и сенаторская оппозиция в восстании Ника. — ВВ, 1971, т. 32, с. 25–26; Она же. Сенаторская аристократия Константинополя в первой половине VI в. — ВВ, 1972, т. 33, с. 12–32; Она же. Константинопольские аргиропраты в эпоху Юстиниана, — ВВ, 1973, т. 34, с. 18–31; Она же. Рец. на кн.: Matlews J. Western Aristokracies and Imperial Court A. D. 364–425. Oxford, 1975,- BB, 1980, t. 41, c. 292.
Литаврин Г. Г. Византийское общество…, с. 196; Чекалова А. А. Сенаторская аристократия…, с. 28–30.
Чекалова А. А. Сенаторская аристократия…, с. 30.
Корсунский А. Р. От Восточной Римской империи…, с. 304.
Фол А. Тракийското наследство в българската култура. — ИП, 1981, № 3/4, с. 213–217; Он же. Тракийските наследования в България. — В кн.: Проблеми на българската историография след втората световна война. С., 1973, с. 149–165; Михайлов Г. Гръцко езиково и етпо-културно влияние сред траките. — В кн.: Етногепезисът и културно наследство на българския парод. С., 1971, с. 29 и сл. Герое Б. Въпросът за романизацията на тракийското население в българските земи. — Там же, с. 33 и сл.
Велков В. Някои проблеми па етническото състояние в древне-трайкийските земи през V–VI в. — В кн.: Първи конгрес на Българското историческо дружество. С., 1972, т. 1, с. 375–379.
Ср.: Сюзюмов М. Я. Историческая роль Византии и ее место во всемирной истории: (В порядке дискуссии). — ВВ, 1968, т. 29, с. 33.
Zakythinos D. Byzantinische Geschichte, 324–518. Wien; Koln; Graz, 1979, S. 25.
Bury J. B. History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I to the Death of Justinian I. N. Y., 1958.
Guilland B. Etudes sur l’histoire administrative de l’Empire Byzantin. L’Eparque. — BS1, 1980, t. 41 (2), p. 145–180.
Beck H.-G. Senat und Volk von Konstantinopel. Munchen, 1966.
Zakythinos D. Byzance et les peuples de l’Europa du Sud-Est. La synthese byzantine. — In: Actes du Ier Congres Intern, des etudes balkaniques et Sud-Est europeennes. S., 1969, III, p. 12–13; Bdsch G. ΟΝΟΜΑ BAEILEIAE. Studien zur offiziellen Gebrauch der Kaisertitel im spatantiker und fruhbyzanlinischer Zeil. Wien, 1978, S. 100.
Harkinakis St. Die Stellung des Kaisers in der byzantinischen Geistigkeit, dogmatisch gesehen. — ΒΥΖΑΝΤΙΝΑ, 1973, t. 3, S. 45–50; Trojanos Sp. Die Sonđerstellung des Kaisers im friih- unđ mittelby-zantinischer lđrchlichen Prozess. — Ibid., S. 71–80.
Сюзюмов M. Я. Дофеодальный период. — В кн.: АДСВ, 1972, вып. 8, с. 6.
Липшиц Е. Э. Право…, с. 173–192.
Гийан Р. Исследования по административной истории Византийской империи: (Заметки о некоторых классах чиновника в IV–VI вв.). — ВВ, 1968, т. 29, с. 90–93; Козлов А. С. Рец. на кн.: Rosch G. ΟΝΟΜΑ…— ВВ, 1980, т. 41, с. 293–296.
Сюзюмов М. Я. Некоторые проблемы…, с. 11 и след.
Charanis Р. Church and Stale in the Later Roman Empire. The Religions Policy of Anastasius First. 491–518. 2. Edition. Salonika, 1974; Meyendorf J. Justinian, the Empire and the Church. — DOP, 1968, p. 22.
Rubin B. Das Zeitalter Justinians I. Berlin, 1960; Barker J. W. Justinian and the Later Roman Empire. Madison; L., 1966; Курбатов Г. Л. К проблеме типологии городских движений в Византии. — В кн.: Проблемы социальной структуры и идеологии средневекового общества. Л., 1974, вып. 1, с. 47.
Удальцова 3. В. Законодательные реформы Юстиниана. — ВВ, 1967, т. 27, с. 3–37.
См. об этом: Kopstein Н. Klassenkampfe unđ Opposition der Landlichen Bevolkerung. — In: Byzanz im 7. Jahrhundert…, S. 29–39.
См. ГЛ. 2, а также: Lemerle P. Invasions et migrations dans les Balkan depuis la fin de l’epoque romaine jusqu’au VIIIе siecle. — Revue historique, 1954, Avril — Juin, p. 279–284; Иванов С. А. Оборона Византии и география «варварских» вторжений через Дунай в первой половине VI в. — ВВ, 1983, т. 44, с. 27–47; Он же. Оборона балканских провинций Византии и проникновение «варваров» на Балканы в первой половине VI в. — ВВ, 1984, т. 45, с. 35–53.
Ditten Н. Zur Bedeutung der Einwanderung der Slawen. — In: Byzanz im 7. Jahrhundert. Untersuchungen zur Herausbildung des Feudalismus. B., 1978, S. 73–161 (см. здесь и литературу).
L, I, II.
Ангелов Д. Образуване па българската народност. С., 1981, с. 90–174.
Петров П. Образуване па българската държава. С., 1981 (здесь и новейшая библиография).
Королюк В. Д. Основные проблемы формирования государственности и народностей славян Восточной и Центральной Европы. — В кн.: Становление раннефеодальных славянских государств. Киев, 1972, с. 208–209.
Брайчевский М. Ю. Проблема славяно-византийских отношений до IX в. в советской литературе последних десятилетий. — ВВ, 1963, т. 22, с. 88.
Русанова И. П. Славянские древности VI–VII вв. М., 1976, с. 188–189.
Иванов В. В., Топоров В. Н. О древних славянских этнонимах: (Основные проблемы и перспективы). — В кн.: Славянские древности. Киев, 1980, с. 20–22.
Седов В. В. Происхождение и ранняя история славян. М., 1979; ср.: Варан В. Д. Сложение славянской раннесредневековой культуры и проблема расселения славян. — В кн.: Славяне на Днестре и Дунае. Киев, 1983, с. 5–48; Брайчевский М. Ю. Славяне в Подунавье и на Балканах в VI–VIII вв. — Там же, с. 220–247.
Русанова И. П. Славянские древности…, с. 188–195; Sorlin I. Slaves et Sclavenes dans les miracles de Saint Demetrius. — In: L., II, p. 227–228; cp.: Božilov I. Рец. па кн.: L., I, II, — BHR, 1982, N 2, р. 120–121; Баран В. Д. Сложение…, с. 47–48; Вакуленко Л. В. Поселение позднеримского времени у с. Сокол и некоторые вопросы славянского этногенеза. — В кн.: Славяне па Днестре и Дунае, с. 177, 180; Магомедов Б. В. О культурно-хронологическом соотношении Черняховских памятников Причерноморья и Лесостепи, — Там же, с. 152; Винокур И. С. Черняховские племена на Днестре и Дунае. — Там же, с. 132–133; Приходько О. М. К вопросу о присутствии антов в Карпато-Дунайских землях. — Там же, с. 188–191.
Dujčev I. Le lemoignage du Pseudo-Cesaire sur les Slaves. — Slavia antiqua, 1953, IV, p. 202 sq.; cp.: Баришић Ф. Када и где су написани Псеудо-Цезаријеви Дијалози. — ЗРВИ, 1952, т. I, с. 29–49.
Ср.: Kollautz A. Volkerwanderung an der unteren und mittleren Donau im Zeitraum von 558/562 bis 582 (Fall von Sirmium). — Zeitschrift fur Ostforschung. Lander und Volker im ostlichen Mitteleuropa, Nahrburg, Lahn, 1979, 28. Jhg., H. 3, S. 457; Fritze W. Zur Bedeutung der Awaren fur die slawische Ausdehnungsbewegung im friihen Mitlelalter. — Ibid., S. 545; Godlowski K. Die Fragen der slawischen Einwanderung ins ostliche Mitteleuropa. — Ibid., S. 446.
Гиндин Л. А. К хронологии и характеру славянизации Карпато-Балканского пространства: (По лингвистическим и филологическим данным). — В кн.: Формирование раннефеодальных славянских народностей. М., 1981, с. 72–85.
Романски Ц. Славянските народи. С., 1969, с. 5 и сл.; Петров П. Образуване…, с. 26.
Гиндин Л. А. К вопросу о хронологии начальных этапов славянской колонизации Балкан: (По лингво-филологическим данным). — В кн.: Балканско езикознание. С., 1983, т. XXVI, № 1, с. 17–39.
Иванчев Св. Развоят на *tj, *dj в ШТ и ЖД и етногенетическият процес на Балканите. — Старобългаристика, 1981, № 1, с. 27–47; большую часть склавииов определяют при этом нередко термином «болгарские славяне» в отличие от сербо-хорватской группы склавинов. См.: Петров П. Образуване…, с. 29 и сл.
Иванов В. В. Язык как источник при этногенетических исследованиях и проблематика славянских древностей. — В кн.: Вопросы этногенеза и этнической истории славян и восточных романцев. М., 1976, с. 44–45.
Скржинская Е. Ч. О склавенах и антах, о Мурсианском озере и городе Новиетуне: (Из комментария к Иордану). — ВВ, 1957, т. 12, с. 2–30.
Седов В. В. Происхождение…, с. 108–110; Comsa М. Directions et etapes de la penetration des Slaves vers la Peninsule Balkanique aux VIе — VIIе siecles (avec un regard special sur le territoire de la Boumanie). — In: Balkanoslavica. Prilep; Beograd, 1972, t. 1, p. 9–28; Михайлов E. Склавины и анты в долподунавските земи. — ГСУ, ФИФ, 1972, т. 64, кн. 3, с. 27–52; Рафалович И. А. Молдавия и пути расселения славян в Юго-Восточной Европе. — В кн.: Юго-Восточная Европа в средние века. Кишинев, 1972, с. 10 и след; Приходько О. М. К вопросу о присутствии антов…, с. 180–191.
Седов В. В. Ранний период славянского этногенеза, — В кн.: Этногенез и этническая история славян и восточных романцев. М., 1976, с. 9, 10; Он же. Происхождение…, с. 106, 115, 130; Он же. Некоторые ареалы архаических славянских гидронимов и археология. — В кн.: Перспективы развития славянской ономастики. М., 1980, с. 141–147.
Королюк В. Д. Пастушество у славян в I тысячелетии н. э. и перемещение их в Подунавье и па Балканы. Славяне и волохи: (Попытка реконструкции по письменным источникам). — В кн.: Славяно-волошские связи. Кишинев, 1978, с. 177–198; Рафалович И. А. К вопросу о появлении первых политических образований романизированного населения на землях к северу от Дуная. — В кн.: Юго-Восточная Европа в эпоху феодализма. Кишинев, 1973, с. 33–41; Златковская Т. Д. Исторические аспекты романизации балканских земель в античное время: (К проблеме этногенеза влахов). В кн.: Славяно-волошские связи. Кишинев, 1978, с. 19–30; Рикман Э. А. Некоторые вопросы романизации населения левобережья нижнего Дуная в первой половине первого тысячелетия н. э. — Там же, с. 46–64.
Гиндин Л. А. Из комментария к свидетельствам Прокопия Кесарийского о славянах, — В кн.: Структура текста. М., 1981, т. 1. Тезисы симпозиума, с. 135–137.
Станилов Ст. За етническия състав на населението в Долнодунавские басейн от края на VI до XI в.: (По археологически материали). С., 1975, с. 45–55, 59–69; Комша М. Новые сведения о расселении славян на территории РНР. — Romanoslavica, 1964, vol. 9, С. 505; Въжарова Ж. Славяни и прабългари по Дании на некрополите от VI до IX в. на територия на България. С., 1976, с. 9 и сл.
Винокур И. С. Черняховские племена…, с. 135; Брайчевский М. Ю. Славяне в Подунавье…, с. 229–231; см. также: Седов В. В. Восточные славяне в VI–XIII вв. М., 1980, с. 237.
Lowmianski Н. Podslawy gospodarcze formowania sie panslw slowianskich. Warszawa, 1953, s. 138–178; Hensel W. Archeologia о poczqtkach miast slowianskich. Wroclaw; W-wa; Krakow, 1963; Herrmann I. Siedlung, Wirtschafl und gesellschaftliche Verhallnisse der slawisclien Slamme zwischen Oder/Neisse und Elbe. B., 1968.
Тσάράς Т. To νόημα του «γραικώσας» στά Τακτικά Λέοντος στ' του Σοφοϋ. — ΒΥΖΑΝΤΙΝΑ, 1969, t. 1, ρ. 137–157; cp.: Malingoudis Ph. Toponymy and History: Observations concerning the Slavonic Toponymy of the Peloponnese. — In: Cyrillomelhodianum, 1983, t. 7, p. 103.
Першиц А. И. Этнос в раннеклассовых оседло-кочевнических общностях. — В кн.: Этнос в доклассовом и раннеклассовом обществе. М., 1982, с. 164–177; Flayen Cl. La sedenterisation des nomades kouzo-valaques en Albanie Meridionale. — В кн.: Международный конгресс антропологических и этнографических наук: Труды. М., 1970; ср.: Плетнева С. А. Кочевники средневековья. М., 1982, с. 13 и след., 36 и след.
Королюк В. Д. О так называемой «контактной» зоне в Юго-Восточной и Центральной Европе в средние века. — В кн.: Юго-Восточная Европа в средние века. Кишинев, 1972, с. 31–46.
Cankova-Petkova G. Gesellschaftsordnimg und Kriegskunst der slawischen Stiimme der Balkanhalbinsel (6.–8. Jh.) nach dem byzantinischen Quellen. — Helikon (Napoli), 1962, anno II, № 1/2, S. 264–270.
Рикман Э. А. Проблема этногенеза в современной румынской историографии. — В кн.: Вопросы этногенеза и этнической истории славян и восточных романцев. М., 1976, с. 234.
Корнелий Тацит. Соч. в 2-х т. М., 1970, т. 1, с. 364.
Иванов С. А. Материалы для index prokopiana, I. ΧΩΡΟΣ — В кн.: Этногенез народов Балкан и Северного Причерноморья. М., 1984, с. 76–80.
Cankova-Petkova G. Gesellschaftsordnung…, S. 266–267.
Третъяков П. И. По следам древних славянских племен. М., 1982, с. ИЗ, 114, 120; Donat Р. Haus, Hof und Dorf in Mitleleuropa vom 7.–12. Jh. — In: Ethnographisch-Archaologiscbe Zeilschrift. B., 1978, 19. Jhg., H. 1, S. 61–67; Иванов С. А. Славяне и Византия в VI в. по данным Прокопия Кесарийского: Автореф. дис… канд. ист. наук. М., 1983, с. 18.
Королюк В. Д. «Вместо городов у них болота и леса», — ВИ, 1973, № 12, с. 197–199.
Валагури Э. А. Исследования археологических памятников Закарпатья за годы Советской власти. — Slovenske archeologia, (Bratislave), 1975, t. 23, N 2, с. 261–282 (здесь и библиография); Crisan I. Н. Ceramica daco-getica cu speciala privire — la Transilvania. Buc., 1965, pi. 115; Kurnatowska Z. Die «Sclaveni» im Lichte der archaologischen Quellen. — Archeologia Polona, 1974, t. XV, S. 51–66.
Орачев А. Морското бойно майстерство на славяни и прабългари: (Края на VI — началото на IX в.). — Старобългаристика, 1982, № 2, с. 101–102.
Въжарова Ж. Славяне и праболгары в связи с вопросом средиземноморской культуры, — В кн.: Славяни и средиземноморският свят, VI–XI в. С., 1973, с. 258–266; Цанкова-Петкова Г. Материалната Култура и военного изкуство на дакийските славяни спород Сведенията на «Псевдо-Маврикий». — ИИБИ, 1957, т. 7, е. 329–344; Comsa М. Socio-Economic Organization of the Daco-Romanic and Slave Population on the Lower Danube during the 6th — 8th Centuries. — In: Relations between the Autochtonous Population and Migratory Population on the Territory of Romania. Buc., 1975, p. 197–198.
Сымонович Э. А. Культура карпатских курганов и ее роль в этногенезе славян. — В кн.: VIII Международный съезд славистов. М., 1978, с. 202.
Ср.: Мавродин В. В., Фроянов И. Я. Об общественном строе восточных славян VIII–IX вв. в свете археологических данных. — В кн.: Проблемы археологии, Л., 1980, вып. 2, с. 125–132; Третъяков П. Н. По следам…, с. 98.
Брайчевский М. Ю. Об «антах» Псевдо-Маврикия. — СА, 1953, № 2, с. 30; О славянских хозяйственных комплексах типа «хуторов», выделившихся из сел хозяев (по археологическим данным VII в.); см.: Он же. Славяне в Подунавье…, с. 232–233.
Брайчевский М. Ю. Славяне в Подунавье…, с. 242–244.
Zasterovd В. Les Avares et les Slaves dans la Tactique de Maurice. Pr., 1971, p. 75; Benedicty R. Die auf die friihslawische Gesellschaft beziigliche byzantinische Therminologie. — In: Actes du XIIе Congres Internationale d’etudes byzantins. Buc., 1970, vol. II, S. 51.
Кучма В. В. «Стратегикос» Онасандра и «Стратегикоп Маврикия»: Опыт сравнительной характеристики. — ВВ, 1982, т. 43, с. 35–53; 1984, т. 45, с. 20–34.
ИВ, 2, с. 45, 46.
Петров П. Образуване…, с. 40–41.
Седов В. В. Происхождение…, с. 127, 128; Он же. Некоторые ареалы архаических славянских гидронимов и археология. — В кн.: Перспективы развития славянской ономастики. М., 1980, с. 146; Comsa М. Socio-Economic Organization…, р. 173; Babić В. Forschung der altslawischen Kultur in der Makedonien. — Zeitschrift fur Archiiologie, 1976, Bd. 1, № 10, S. 64; Маръянович-Вуйович Г. Старейшие археологические следы славян в Белграде. — In: Berichte. II Intern. Kongress fur slawische Archaologie. B., 1973, Bd. III, S. 237, 238.
Zdsterovd B. Les Avares…, p. 31–35, 71–79; Avenarius A. Die Awaren und die Slawenin den Miracula Sancti Demetrii. — ΒΥΖΑΝΤΙΝΑ, 1973, V, s. 19 L; Idem. Die Awaren in Europa. Amsterdam, 1974; Kollautz А. Рец. на кн.: Avenarius A. Die Awaren in Europa. — BZ, 1977, Bd. 70, № 2, S. 377–381; Tapkova-Zaimova V. Les populations sedentaires et les tribus en migration face a la civilisation byzantine. — BHR, 1980, № 2, p. 56–57; Kollautz A. Volkerwanderung…, S. 489.
Кучма В. В. Славяне как вероятный противник Византийской империи по данным двух военных трактатов. — В кн.: Хозяйство и общество на Балканах в средние века. Калинин, 1978; Он же. Античные традиции в развитии политической мысли ранней Византии: Автореф. дис… докт. ист. наук, М., 1981.
См. обзор литературы: Петров П. Образуване…, с. 49–50.
Koder J. Zur Frage der slawischen Siedlungsgebiete im mitlelalter-lichen Griechenland. — BZ, 1978, Bd. 71(2), S. 315–320; Тъпкова-Заимова В. Славянските заселвания па Балканския полуостров в рамките на «варварските» нашествия през VI и VII вв. — ИБИД, 1974, т. 29, с. 199–201.
См.: Брайчевский М. Ю. К истории расселения Славян на византийских землях. — ВВ, 1961, т. 19, с. 120–137.
Б. Графенауэр (Grafenauer В. Nekaj vprašanj iz dobe naseljevanja Južnich Slovanov. — Zgođovinski Časopis (Ljubljana), 1950, N 4, s. 62) относит эти события к 592–602 гг.
Пиеулевская Н. В. Сирийские источники по истории народов СССР. М.; Л., 1941, с. 140–141.
Фрейденберг Μ. М. Проблема отгонного скотоводства в современной балканистике. — В кн.: Этническая история восточных романцев. Древность и средние века. М., 1979, с. 204–216.
Stratos А. N. Byzantium in the Seventh Century. Amsterdam, 1975, vol. III (642–668), p. 147.
См. примеч. 2, а также: Иванова О. В. Рец. на кн.: L., 1.— ВВ, 1982, т. 43, с. 256–257.
Баришић Ф. Чуда Димитрија Солуиског као историски извори. Београд, 1953, с. 50–64.
Бурмов А. Славянските нападения срещу Солун в «Чудеса св. Димитра» и техната хронология, — ГСУ, ФИФ, 1952, кн. 2, с. 183 (осада славян датирована 597 г., аваро-славянская осада — 609 г.); Лемерль (L., II, р. 69–73) принимает соответственно даты 586 и 604 г.; ср.: Тъпкова-Заимова В. Нападения «варваров» на окрестности Солуни в первой половине VI в. — ВВ, 1959, т. 16, с. 8; ср.: Vryonis S. The Evolution of Slavic Society and the Slavic Invasions in Greece. The First Major Slavic Attack on Thessaloniki. A. D. 597.— Hesperia, 1981, vol. 50, N 4, p. 378–390.
Cp.: Cronika di Monemvasia / Introductione, testo crilico, traduzione e note a cura di I. Dujčev. Palermo, 1976, p. 2; Malingoudis Ph. Studien zu den slavischen Ortsnamen Griechenlands. Mainz, 1981, S. 15 f Idem. Рец. на кн.: Weithmann M. Die slavische Bevolkerung auf der griechischen Halbinsel. Miinchen, 1978.— Zeitschrift fiir Balkanologie, 1980, Bd. XVI, S. 212–219; Idem. Zur slavischen Mikrohydronymie der S. W. Peloponnes. — Geografia nazewnicza, 1983, S. 71–82; Idem. Toponymy and History. Observations Concerning the Slavonic Toponymy of the Peloponnese. — Cyrillomethodianum, 1983, t. VII, р. 99–111; cf.: Συμεωνίδη X. Π. Οϊ Τσάκωνία. Θεσσαλονίκη, 1972, σ. 27; Петров П. Образуване…, с. 51, 57, 58, 65; Karayannopulos J. Zur Frage der Slavenansiedlungen auf dem Peloponnes. — RESEE, 1971, IX, № 3, S. 443–460; Hood M. S. F. Aspect of the Slav Invasions of Greece in the early byzantine Period. — Sbornik Narodniho musea V Praze. Pr., 1966, sv. XX, c. 1/2, s. 165–171; Белецкий А. А. Славянская топонимия Греции. — В кн.: Перспективы развития славянской ономастики. М., 1980, с. 266–273.
Гиндин Л. А. К вопросу о хронологии…, с. 17–39; Иванов С. А. Оборона Византии и география «варварских» вторжений через Дунай в первой половине VI в. — ВВ, 1983, т. 44, с. 27–47.
Максимовић Л. Северни Илирик у VI веку. — ЗРВИ, 1980, т. 19, с. 15–57.
А. Бурмов (Славянските нападения…, с. 195–196) датирует эту осаду 620 г., Ф. Баришић (Чуда…, с. 85–95) — 616 г., а П. Лемерль (L., II, р. 184) — 615 г.
Локализация ринхинов, тесно связанных с сагудатами, проблематична, так как сведения легенды о Кастамонитском монастыре, упоминающей ринхинов на Халкидике (см.: Успенский Порфирий. История Афона. Киев, 1877, ч. 3, с. 311), свидетельствуют лишь о переселении туда части племени в VIII — начале IX в. (На наш взгляд, селения ринхинов в VII в. находились к северо-западу и западу от Фессалоники. См.: Иванова О. В. Славяне и Византия VI–VIII вв.: Дис… канд. ист. наук. М., 1985.)
См.: Воронин Н. И. Средства и пути сообщения. — В кн.: История и культура Древней Руси. М.; Л., 1951, с. 280–294.
Koder J. Zur Frage…, S. 315 f.
Наумов Е. П. Формирование этнического самосознания древнесербской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 182–183; Он же. Возникновение этнического самосознания раннефеодальной хорватской народности. — Там же, с. 168–172.
Grafenauer В. Die ethnische Glieđerung unđ gesellschaftiiche Rolle der westliehen Siidslawen im Mittelalter. Ljubljana, 1966, S. 9 ff.; Ditten H. Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Slatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jahrhundert. — In: Berichte zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jahrhundert. Pr., 1978, S. 443 ff.; Новаковић P. Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво? Београд, 1978, с. 441–462.
Трубачев О. Н. Раннеславянские этнонимы — свидетели миграции славян. — ВЯ, 1974, № 6, с. 52–61; Иванов В. В., Топоров В. Н. О древних славянских этнонимах…, с. 86.
Колосовская Ю. К. Проблема Рима и «варвары» в советской историографии античности последних десятилетий. — ВДИ, 1980, № 3, с. 185.
Cronica di Monemvasia, р. 15.
Ангелов Д. Образуване…, с. 80–89, 158–159.
Хр., I, с. 24.
Avenarius A. Die Awaren in Europa, S. 85 ff.
Заимов Й. Заселване на българските славяни на Балканския полуостров. Проучване на жителските имена в българската топонимия. С., 1967, с. 100.
Milojčić V. Nova iskopavanja u makedonskom glavnom gradu Demetrijadi (Tesalija), 1967–1974. Zagreb, 1977; Metkalf D. The Slavonic threat to Greece circa 580: some evidence from Athens. — Hesperia, 1962, vol. 3, № 2, p. 134–157; Πολλάς Δ. Τά αρχαιολογικά τεκμήρια τής καθόδου των βαρβάρων εις τήν Ελλάδα. — Ελληνικά, 1955, № 4, σ. 87–105.
Тъпкова-Заимова В. Нашествия и етнически промени на Балканите през VI–VII в. С., 1966, с. 76.
Коледаров П. Политическа география на средневековната Българска държава. G., 1979, т. I, с. 7, 15.
Evert-Kappesova Н. Slowiane pod Thessalonikа.— In: Europa — Slowianszczyzna — Polsca. Poznan, 1970, s. 189.
Панов В. Општествено-политическите прилики во Струмската облает од краја на VI до почетокот на X век. — Гласник на Институт за национална историја. Сконје, 1961, № 2, с. 201–243.
Popović Vl. Nota sur l’habilitat paleoslave. — In: L., II, p. 235–241.
Въжарова Ж. Славянски и славянобългарски селища в българските земи от края на VI–XI век. С., 1965, с. 178–197; Она же. Славяни и прабългари…, с. 354.
ИБ, 2 с. 50.
Ljubinković М. Ka problemu kontinuiteta iliri-sloveni. — In: Naučno društvo SR Bosne i Hercegovine. Posebna izdanja, XII: Centar za balkanoloska ispitavanja. Sarajevo, 1969, kn. 4, s. 204; Алексова В. Материјална култура на словените во Македонија. — В кн.: Словенска писменост: 1050 — годишнина на Климент Охридски. Охрид, 1966, с. 143–147; Георгиева С. Средневековни некрополи в Родопите. — В кн.: Родопски сборник. С., 1965, т. 1, с. 166; о ранневизантийской сельскохозяйственной технике см.: Kopstein H. Gebrauchsgegenstanđe des Altags in archaologischen und lilerarischen Quellen. — JOB, 1981, Bd. 31, S. 366–375; Eadem. Vorbemerkungen zur Bedeutung der landwirtschaftlichen Produktivkrafte im friihen Byzanz. — In: Produktivkrafte und Gesellschaftsformationen in vor-kapitalistischer Zeit. B., 1982, S. 563–571.
ИБ, 2, c. 52; см.: Овчаров Д. Континуитет и приемственост в ранносредновековната българска култура: (Към постановката въпроса). — Археология, 1983, кн. 3, с. 16–23.
Седов В. В. Бостонные славяне в VI–XIII вв. Μ., 1982, с. 237.
Иванов Ст. Животински костни остатци от селището в местноста Джееджови Лозя при с. Попина. — В кн.: Въжарова Ж. Славянски и славянобългарски селища…, с. 207–223.
Василев Р. Проучванията на славянските археологически паметници от Северна България от края на VI до края па X в. — Археология, 1979, № 3, с. 12–22.
См., например: Алексова В. Материјална култура…, с. 143–147.
См.: L., I, р. 148. 3–11, § 136; 150. 30–151. 1, § 143; 156. 18–19, § 157; 156. 38–157. 12, § 159; 213. 2–21, § 248–250; 219. 1–220. 4, § 276.
Bierbrauer V. Jugoslawien seit dem Beginn der Volkerwanderung bis zur slawischen Landnahme die Synthese auf dem Hintergrund von Migrations und Landnahmevorgangen. — In: Jugoslawien. Integrations probleme in Geschichte und Gegenwart. Gottingen, 1984, S. 49–76 (здесь и литература).
Сюзюмов М. Я. Экономика пригородов византийских крупных городов. — ВВ, 1956, т. II, с. 60; Лишев С. За генезиса на феодализма в България. С., 1963, с. 88–89; Панов Б. Охрид и Охридската облает во првите векове по словенската колонизација (VI–VIII век). — Годишен зборник (Скопје), 1978, кн. 4 (30), с. 131; ср.: Ditten Н. Zur Bedeutung…, S. 77–78; Koledarov P. S. Settlement structure of the Bulgarian Slavs in their Transition from a clan to a territorial community. — Byzantinobulgarica, 1969, t. III, p. 125–132.
Липшиц E. Э. Славянская община и ее роль в развитии византийского феодализма. — ВВ, 1947, т. 1, с. 144–183.
Медведев И. И. Предварительные заметки о рукописной традиции Земледельческого закона. — ВВ, 1980, т. 41, с. 194–209; 1981, т. 42, с. 49–70; Византийский Земледельческий закон/Текст, исследование, коммент. подготовили Е. Э. Липшиц, И. П. Медведев, Е. К. Пиотровская; Под ред. И. П. Медведева. Л., 1984, с. 9–25; ср.: Брайчевский М. Ю. Славяне в Подупавье…, с. 220–247 (автор высказывает ряд интересных наблюдений, но исходит из малоубедительной посылки, полагая, что внутри каждой, отдельно взятой общины-деревни свободных налогоплательщиков казны должна иметь место глубокая имущественная и социальная дифференциация).
Першиц А. И. Этнос…, с. 166.
L., I, р. 126. 13–28, § 107–108; о 5-й осаде см.: Иванова О. В. Славяне и Фессалоника во второй половине VII в. по данным «Чудес св. Димитрия»: (Постановка вопроса) — В кн.: Славянские древности. Киев, 1980, с. 83–107.
Василевский Т. Организация городовой дружины и ее роль в формировании славянских государств. — В кн.: Становление раннефеодальных славянских государств. Киев, 1972, с. 106–122.
Литаврин Г. Г. Темпове и специфика на социално-икономическото развитие на средновековна България в сравнение с Византия: (От края на VII до края на XII в.). — ИП, 1970, № 6, с. 29; Свердлов М. Б. Общественный строй славян в VI — начале VII в. — ССл., 1977, № 3, с. 56–59; Он же. Генезис и структура феодального общества в Древней Руси. Л., 1983, с. 18 и след.
Zastšrova В. Les Avares…, р. 74–75; Grafenauer В. Sklabarchonles — «gospođarji slovanov» ali «slovenski knezi»? — Zgoclovinski Časopis, 1955, N 9, s. 202–219; Benedicty B. Die auf die friihslawische Gesell-scliaft…, S. 51–52; Antoljak S. Die Makeđonischen Sklavinien. — В кн.: Македония и македонцы в прошлом. Скопье, 1970, с. 27–44; Ditten Н. Zur Beđeutung…, S. 78–79.
Тънкова-Заимова В. Текстове за св. Димитър Солунски в Макариевия сборник. — В кн.: Русско-балканские культурные связи в эпоху средневековья. С., 1982, с. 149.
ИВ, 2, с. 42; Ваклинов Ст. Формирование па старобългарската култура. С., 1977, с. 50.
Ср.: Guillou A. Regionalisme et independance dans l’empire Byzantin au VIIе siecle. L’exemple de Fexarcliat et de la Pentapole d’ltalie. Roma, 1969, p. 251 (мнение автора о сильной славянизации Фессалоники в VII в. требует, на наш взгляд, дополнительной аргументации).
Ditten Н. Prominente Slawen und Bulgaren in byzantinischen Diensten (Ende des 7. bis Anfang des 10. Jh.). — In: Sludien zum 8. und 9. Jh. in Byzanz. B., 1983, S. 95–120.
Antoljak S. Militar-administrative Organization der makeđonischen Sklavinien. — JOB, 1982, 32/2, S. 383–390; Литаврин Г. Г. Славинии VII–IX вв. — социально-политические организации славян. — В кн.: Этногенез народов Балкан и Северного Причерноморья. М., 1984, с. 193–203.
Huxley G. L. The Second Dark Age oi the Peloponnese. — Λακονικαί Σπουϋαί, τ. 3. 3Ev 3Αθήναις, 1977, p. 84–110; cp.; Λβραμέα Α. Νομισματικοί «θησαυροί» και μεμονωμένα νομίσματα ατζ'ο τήν Πελοπόννησο (στ’—ζ’ αί.). — Σύμμεικτα, Αθήνα, 1983, τ. 5, σ. 49–89.
Дринов Μ. Заселение Балканского полуострова славянами. — Съч. С., 1909, I, с. 302.
Schafarik Р. J. Slavische Alterthiimer. Leipzig, 1847, Bd. II, S. 194, 222; Наследова P. А. Македонские славяне конца JX — начала X в, — ВВ, 1956, т. II, с. 87.
Anne Comnene. Alexias / Text etabli et tradnil par B. Leib. P., 1967, t. II, p. 17, 21.
ГИБИ, τ. IV, c. 160; Dolger F. Aus den Scliatzkammern des Heiliges Berges. Miinchen, 1948, № 120/4; Micliaelis PseJli Scripta Minora/Ed. G. Kurtz, F. Drexl. Milano, 1941, II, p. 118 sq., № 90 et 91; Ahrweiler H. Rechersches sur Fadministration de l’empire byzantine aux IXе — XIе siecles. Athenes; P., 1960, p. 83, n. 5; Dujčev I. Dragvista-Dragovitia. — Revue des etudes byzantines, 1964, vol. 22, p. 215–221.
Typicon Gregorii Pacuriani / Ed. S. Kaucbtschischvili. Thbilisiis, 1963, p. 154.27; 156.10.
Zacos G., Veglery A. Byzantine Lead Seals. Basel, 1972, vol. 1/2, № 1877, 2647; cm. рец.: Seibt IV. — In: BS1, 1972, N 2, c. 208–213; cm. также: Xp., I. c. 86–87.
Iohannis Zonarae Lexicon/Ed. J. A. Titlman. Lipsiae, 1808, vol. I–II, col. 1653.
Ферјанчић Б. Структура 30. главе списа De administrando imperio. — ЗРВИ, 1978, t. 18, c. 67–79.
Коледаров Л. Политическа география…, с. 13; Zasterova В. Les Avares…, р. 71; Ditten Н. Zur Beđeulung…, S. 84.
Литаврин Г. Г. К проблеме становления Болгарского государства. — ССл., 1981, № 4, с. 35 и след.
ГИБИ, IV, с. 13; Коледаров П. Политическа география…, с. 11 и сл.; ИБ, 2, с. 152, 153.
Zđsterovđ В. Die Slawen und die byzantinische Gesellschaft im 8. und 9. Jh. — In: Studien zum 8. und 9. Jh. in Byzanz. B., 1983, S. 89–94.
Томоски T. Белешки за неколку малку познати места во средневековна Македонија. — Историја, Скопје, 1981, т. XVII, бр. 2, с. 75–80.
См.: Петров П. Образуване…, с. 310–329; ср.: Γρηγορίου— Ίωαννίδου Μ. Ή εκστρατεία του ^Ιουστινιανού В' κατά τών Βουλγάρων και Σλάβων (688). — In: ΒΥΖΑΝΤΙΑΚΑ, Θεσσαλονίκη, 1982, τ. 2, σ. 113–124.
См. сноску 1–3 I главы; История Византии. М., 1967. Т. II; Питавший Г. Г. Византийское общество и государство в X–XI вв. М., 1977, с. 7–109; Удальцова 3. В. Некоторые особенности феодализма в Византии. — В кн.: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9–11. Jahrhundert. Pr., 1978, S. 6–10; Stratos A. N. Byzantium in the seventh century. Amsterdam, 1968, t. 1, p. 602–634; 1972, t. 2, p. 634–641; Στράτος A. N. To Βυζάντιου στον Z’ αιώνα. Athen, 1972, τ. 4. 642–668; Athen, 1974, τ. 5. 668–685; Winkelmann F., Kopstein H., Ditten H. Zu einigen Problemen des 7. Jh. in Byzanz. — BS1, 1977, t. 38 (2), S. 207–219; DOP, 1959, t. 13; наиболее полный критический обзор новейшей библиографии см.: Курбатов Г. Л. К проблеме перехода от античности к феодализму. — В кн.: Проблемы социальной структуры и идеологии средневекового общества. Л., 1980, с. 3–21; Guillou A. Transformation des structures socio-economiques dans le monde byzanlin du VIе au VIIIе siecle. — ЗРВИ, 1980, τ. 19, c. 70–78.
Kopstein H. Zur Veranderung der Agrarverhiiltnisse in Byzanz vom 6. zum 8. Jh. — Ethnographisch-Archaologische Zeitschrift, 1979, 2 Jhg., H. 3, S. 515; Ditten H. Zur Bedeutung der Einwanderung der Slawen. — In: Byzanz im 7. Jh. B., 1978, S. 150; Kopstein H. Zu den Agrarverhiiltnisse. — Ibid., S. 1–72; Eadem. Das 7. Jh. (565–711) im Prozess des Herausbildung des Feudalismus in Byzanz. — Ibid., 5. 289–301; Корсунский A. P., Гюнтер P. Упадок и гибель Западной Римской империи и возникновение германских королевств. М., 1984, с. 198–211; ср.: Hubinger Р. Е. Spiitantike und fruhes Mittelaller. Darmstadt, 1977.
Византийский Земледельческий закон / Текст, исследование, коммент. подготовили Е. Э. Липшиц, И. П. Медведев, Е. К. Пиотровская, Л., 1984, с. 97–128; Липшиц Е. Э. Очерки истории византийского общества и культуры. М., 1961, с. 18–48; ср.: Kaplan М. Les villageois aux premiors siecle byzantins (VIе — Xе siecles): une societe homogene? — BS1, 1983, 43 (2), p. 202–217.
См.: История Византии, т. II, с. 14.
Липшиц Е. Э. Право и суд в Византии в IV–VIII вв. Л., 1976; см.: Литаврин Г. Г. Рец. на указ. соч. — ВВ, 1978, т. 39, с. 232; Липшиц Е. Э. Законодательство и юриспруденция в Византии в IX–I вв. Л., 1981.
Фихман И. Ф. Оксиринх — город папирусов. М., 1976.
См. примеч. 179.
Lemerle Р. The Agrarian History of Byzantium from the Origin to the Twelfth Century. Galway, 1979.
Литаврин Г. Г. Особенности социальной структуры византийского крестьянства в IX–XII вв. (В печати.)
Kopstein Н. Zur Veranderung…, S. 509–516.
Kopstein H. Zur Erhebung des Thomas. — In: Studien zum 8. und 9. Jh. in Byzanz. Berlin, 1983, S. 61–87; Rochow J. Antiharetische Schriften byzantinischer Autoren aus der Zeit zwischen 863 und 1025.— In: Besonderheiten der byzantinischer Feudalentwicklung. B., 1983, S. 96–118.
Winkelmann F. Kirche und Gesellschaft in Byzanz vom Ende des 6. bis zum Beginn des 8. Jh. — Klio, 1979, T. 59, S. 477–489.
Курбатов Г. Л., Лебедева Г. Л. Город и государство в Византии в эпоху перехода от античности к феодализму. — В кн.: Город и государство в древних обществах. Л., 1982, с. 56–77.
Loos М. Quelques remarques sur les communautes rurales el Ja granđe propriete a Byzance (VIIе — XIе siecles). — BS1, 1978, t. 39 (1), р. 2–18.
Haldon J. F. Some remarks on the Background to the Iconoclast Controversy. — BSI, 1977, t. 38 (2), p. 161–184; Der byzantinische Bilderstreit. Leipzig, 1980.
Guilland R. Etudes sur l’histoire administrative de J’Empiro byzantin. L’Eparque de la Ville. — BSI, 1980, t. 41 (2), p. 145–180; Haldon J. F. Рец. па mi.: Byzanz im 7. Jh. Berlin, 1978.— BSI, 1979, t. 40 (2), p. 225; Lilie R.-J. Die zweihundertjahrige Reform. Zu den Anfangen der Themenorganisation im 7. und 8. Jh. — BSI, 1984, t. 45 (1), p. 27–29; t. 45 (2), p. 190–201.
Haldon J. F. Recruitment and Conscription in the Byzantine Army. C. 550–850. A Study on the Origins of the Stratiotilca ktemata. Wien, 1979; Winkelmann F. Zum byzantinischen Staat (Kaiser, Aristokratie, Heer). — In: Byzanz im 7. Jh…, S. 161–225; Lilie R. J. Die Byzantinische Reaktion auf die Ausbreitung der Araber: Studien zur Strukturwanderung des byzantinischen Staates im 7. und 8. Jh. Miinchen, 1976.
Cp.: Iconoclasm. Papers given at the Ninth Spring Symposium of Byzantine Studies. University of Birmingham, 1977; см. также: Čičurov J. Рец. на эту книгу. — RSI, 1979, t. 40 (1), p. 47–52; Winkelmann F. Staat und Ideologie beim Ubergang von der Spatantike zum byzantinischen Feudalismus. — In: Besonderheiten…, S. 77–84.
Litavrin G. Zur Lage der byzantinischen Bauerschaft im 10.–11. Jg. (Strittige Fragen). — In: Beitriige zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jh. Pr., 1978, S. 47–70.
Литаврин Г. Г. Проблема государственной собственности в Византии в X–XI вв. — ВВ, 1975, т. 35, с. 55 и след.
Janin R. Constantinople byzantine. Р., 1964; Zakylhinos D. Byzantinische Geschichte, 324–1071. Wien; Κoln; Graz, 1979.
Византийская книга Этнарха/Ст. пер. и коммент. М. Я. Сюзюмова. М., 1962, с. 5–42; cp.; Malich В. Wer Handwerker ist soil nicht Kaufmann sein — ein Grundsatz des byzantinischen Wirtschaftsle-bens im 8. / 9. Jh. — In: Studien zum 8. und 9. Jh., S. 47–59.
Крепић В. Дубровник и Левант…, Београд, 1956, с. 60 и сл.
Jacoby В. La population Byzantine. — Byzantion, 1961, t. 31.
Ahrweiler H. Byzance et la Мег. P., 1966.
Ibid.
Соколова И. В. Монеты и печати византийского Херсона. Л., 1983, с. 107–118.
Runciman St. The Byzantine Theocracy. Cambridge, 1977.
Hunger H. Reich der neuen Mitle. Graz; Wien; Koln, 1965.
Ostrogorsky G. Geschichte des Byzantinischen Staates. Miinchen, 1959.
Charanis P. Studies on the Demography of the Byzantine Empire. L., 1972; Idem. Social, Economic and Political Life in the Byzantine Empire. L., 1973.
Jenkins R. Byzantinum: The Imperial Centuries:. A. D. 610–1071. L., 1966.
Guilland R. Recherches sur l’administration byzantine. P., 1964. Vol. I, II.
Beck H.-G. Theorie und Praxis in Aufbau der byzantinischen Zentralverwaltung. Miinchen, 1974.
Obolensky D. The Byzantine Commonwealth. L., 1971.
Guilland R. Titres et fonctions de l’Empire byzantine. L., 1976; Литаврин Г. Г. Болгария и Византия в XI–XII вв. М, 1960.
См.: История на България, Първа Българска държава. С., 1981, т. 2 (здесь и библиография) (далее в тексте — ИВ), а также: Петров П. Образуване на Българската държава. С., 1981 (здесь и библиография).
Ср.: Петров П. Образуване…, с. 62–63, 87–88.
Ditten Н. Zur Bedeutung der Einwanderung der Slawen. — In: Byzanz im 7. Jahrhundert. B., 1978, S. 115, 132, 157; cp.: Poutler A. The End of Scylhia Minor: The Archeological Evidence. — In: Byzantium and Classical Tradition. 13th Spring. Symposium of Byzantine Studies. Birmingham, 1981, p. 172–178.
Ditten H. Zur Bedeutung…, S. 116; cp.: Тъпкова-Заимова В. Нашествия и етнически промени на Балканите. С., 1968, с. 85, бел. 136.
Войнов М. За първия допир на Аспаруховите бъгари със славяните и за основането на българската държава. — НИВИ, 1956, т. 6; Бешевлиев В. За славянските племена в Североизточна България от VI до X в. — В кн.: Преслав. С., 1968, т. 1, с. 26–27; Он же. Съобщение на Теофан за основаването на българската държава. — В кн.: Известия на народния музей. Варна, 1982, т. II, с. 31–53; Тъпкова-Заимова В. Нашествия… с. 70; Ditten Н. Zur Bedeutung…, S. 140–145; Idem. Zum Verhiiltnis zwischen Protobulgaren und Slawen vom Ende des 7. bis zum Anfang des 9. Jh. — In: Besonderheiten der byzantinischen Feudalentwicklung. B., 1983, S. 85–95; Tapkova-Zaimoua V. Ethnische Schichten auf dem Balkan im 7. Jh. — In: Studien zum 7. Jahrhundert in Byzanz. B., 1976, S. 66; Chrysos E. Zur Griindung des Ersten Bulgarischen Staates. — Cyrillomethodianum, 1972/1973, t. 2, S. 36.
Тъпкова-Заимова В. Нашествия…, с. 71; Наумов Е. П. Возникновение этнического самосознания раннефеодальной хорватской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 170–171; Он же. Формирование этнического самосознания древнесербской народности, — Там же, с. 180–185.
Comsa М. Socio-Economic organization of the Daco-Romanic and Slav Population on the Lower Danube during 6–8 th Centuries. — In: Relations between the Autochtonous Population and Migratory Population on the Territory of Romania. Buc., 1975; Teodor Dan Gh. Elemerits et influences byzantins au Nord du Bas-Danube au Vе — Vllе siecles. — In: XVI. Intern. Byzantinislen kongress Resume der Kurzbeitrage. Wien, 1981, N 6, 2; Заимов Й. Этногенез болгарского народа по данным болгарской топонимии. — В кн.: Перспективы развития славянской ономастики. М., 1980, с. 45–48.
Иванов Й. Богомилски книги и легенди. С., 1970, с. 282; ср.: Бешевлиев В. Началото на българската държава според апокрифен летопис от XI в. — В кн.: Средневековна България и Черноморието. С., 1982, с. 39–45.
Pritzak О. Die bulgarische Furstenliste und die Sprache der Protobulgaren. Wiesbaden, 1955; Баскаков H. А. Введение в изучение тюркских языков. М., 1969, с. 210–236; Бешевлиев В. Първобългарите. Бит и култура. С., 1981, с. 11–20.
Simonyi D. Die Bulgaren des V. Jh. im Karpatenbecken. — Acta archaeologica Academiae scientiarum Hungaricae, 1959, t. 10, N 3/4, p. 227–250; Лишев C. Прабългарите и българското народностно име в Европа около началото на V в. — ИИБИ, 1954, т. 5, с. 351–364.
Дуйчев И. «Именник на първобългарските ханове» и българската държавна традиция. — Векове, 1973, № 1, с. 10.
Ангелов Д. Образуване па българската народност. С., 1981, с. 189–190; ср.: Петров П. Образуване…, с. 136–137.
См.: Петров П. Образуване…, с. 174–179; ср.: Чичуров И. С. Византийские исторические сочинения. Μ., 1980, с. 113 и след.
Гюзелев В. Икономическо развитие, социална структура и форми на социална и политическа оргнизация па прабългарите до образуването на българската държава (VI–VII вв.). — Археология (С.), 1979, № 2, с. 12–22; ср.: Баранов И. А. Ранние болгары в Крыму: (Локальный вариант салтово-маяцкой культуры): Авто-реф. дис… канд. ист. наук. Киев, 1977, с. 1–24.
Плетнева С. А. Кочевники средневековья. М., 1982, с. 13 и след., 127 и след.
Гюзелев В. Икономическо развитие…, с. 15 и сл.; ср.: Петров П. Образуване…, с. 166 и сл.
Красильников К. И. Возникновение оседлости у праболгар Среднедонечья. — СЛ, 1981, № 4, с. 110–125.
Плетнева С. А. Кочевники…, с. 49; ср.: ИВ, 2, с. 70, 72; Tapkova-Zaimova V. Les populations sedentaires et les tribus en migration lace a la civilisation byzantine. — BUR, 1980, N 2, p. 58; Тафарджийска Цв. Към въпроса за етногеиезиса на прабългарите. — В кн.: Българско средновековие. С., 1980, с. 43–51; Добрев П. Стопанска култура на прабългарите преди заселването им в наши земи.·— В кн.: Първи международен конгрес по българистика: Доклади. Симпозиум «Славяни и прабългари». С., 1982, с. 49–60.
Аладжов Ж. За култа към тапгра в средновековна България. — Археология, (С.), 1983, № 1/2, с. 76–85.
Плетнева С. А. Кочевники…, с. 27, 36 и след., 43, 49, 50, 61 и след., 107 и след., 134; см.: Степи Евразии в эпоху средневековья. Μ., 1981, с. 48 и след.
См.: Литаврин Г. Г. К проблеме становления болгарского государства. — ССл., 1981, № 4, с. 29–48.
Еремян С. Т. Армения по Амхарацуйцу. Ереван, 1963, с. 98–99, 100–102.
См.: Чичуров И. С. Византийские исторические сочинения, с. 118; Петров П. Образуване…, с. 146–152, 199–205.
Войнов М. За първия допир…, с. 470 и сл.
Дуриданов И. Южнославянските речни названия и тяхното значение за славяниския топонимен атлас. — Славянска филология, (С.), 1963, № 5, с. 195; Джафаров Ю. Р. О происхождении древних булгар. — В кн.: Письменные памятники и проблемы истории культуры народов Востока. М., 1981, ч. 1, с. 88–93; Димитров Д. Прабългари и славяне във Варненския край непосредствено след създаването на българската държава. — В кн.: Средиевековна България и Черноморието. С., 1982, с. 89–98; Петров П. Образуване…, с. 218–221.
Трубачев О. Н. Ранние славянские этнонимы — свидетели миграции славян, — ВЯ, 1974, № 6, с. 62–66.
Callany D. Neue Ergebnisse der awarenzeitlichen Forschungen in Ostungarn. — In: Studijne zvesti Archeologickeho dstavu Slovenskej Akademie vied. Nitra, 1968, L 16; Idem. Archaeologische Denkmaler der Awarenzeit in Mitteleuropa. Bp., 1958, S. 184.
Бобчева C. Средневековни български селища и некрополи по южнодобруджанския черноморски бряг, — В кн.: Средневековна България…, с. 99–109.
См.: Коледаров П. Политическа география на средновековната Българската държава. С., 1979, т. 1, с. 12 и сл.; Литаврин Г. Г. Славянин — социально-политические организации славян. — В кн.: Этногенез народов Балкан и Северного Причерноморья. Лингвистика, история, археология. М., 1984, с. 200–201.
Коледаров П. Политическа география…, т. 1, с. 13–14; Он же. По характера па Българската държава в началния и период (VII–VIII вв.) — Правна мисъл, 1981, кн. 3, с. 19–34; Он же. За правната същпост на Българската държава в началния и период. — В кн.: България 1300: Институци к държавна традиция. С., 1982, т. II, с. 193–200.
Цанкова-Петкова Г. О территории Болгарского государства в VII–IX вв. — ВВ, 1960, т. 17, с. 142–143; Гюзелев В. Икономическо развитие…, с. 20 и сл.; ср.: Петров П. Образуване…, с. 174–175, 237.
Ронин В. К. Международно-правовые формы взаимоотношений славян и империи Карла Великого: (Союз и вассалитет). — ССл., 1982, № 6, с. 38.
Въжарова Ж. Славяни и прабългари па пекрополите от VI–XI вв. на териториата на България. С., 1976, с. 8 и сл.; ср.: Dimitrov D. Neue Angaben von den Protobulgaren in nordostlichen Bulgarien auf Grund archiiologischer Forschungen. — In: Stndia in honorem V. Beševliev. S., 1978, S. 369–381; Тотев T. Плиска и Преслав в светлината па последните археологически резултати. — В кн.: Първи международен конгрес…, с. 127.
Олайш Т. Замечания по поводу положения протоболгар и славян в аварском каганате. — В кн.: Първи международен конгрес…, с. 61–65.
Ваклинов Ст. За характера на раннобългарската поселищиа мрежа в Североизточна България, — Археология, (С.), 1972, № 1, с. 9–13.
См.: Коледаров П. Политическа география… т. 1, с. 13 и сл; Петров П. Образуване…, с. 158–159, 240–252; Български средневековни градове и крепости. Варна, 1981, т. 1, с. 20–44, 49, 61, 62.
Левченко М. В. Очерки по истории русско-византийских отношений. Μ., 1956, с. 122, 158 и след.; Сахаров А. Н. Дипломатия Древней Руси. 1980, с. 165 и след., 239 и след.
Плетнева С. А. Кочевники…, с. 18, 27, 47–48, 51 и след., 69, 84 и др.
Плетнева С. А. Земледельцы и кочевники. — В кн.; Първи международен конгрес…, с. 31–43.
Ангелов Д. Образуване…, с. 190 и сл.
Войнов М., Тъпкова-Заимова В. България на Аспарух и България на Кубер. — В кн.: Военноисторически сборник. С., 1982, № 5, с. 47–56; ср.: Петров П. Образуване…, с. 185–192, 296–308; ср.: L., II, р. 138–153, 157–162.
См.: Литаврин Г. Г. Формирование этнического самосознания болгарской народности (VII — первая четверть X в.) — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 64.
Дуйчев И. «Именник»…, с. 10 и сл; ср.: Именик на българските ханове: Критично издание с коментар и обяснителни бележки от Ив. Богданов. С., 1981, с. 44.
Бешевлиев В. Първобългарски надписи. С., 1979, с. 231.
Димитров Б. Първото българско царство и южното Черноморие (Загора). — В кн.: Средновековна България…, с. 57–66.
Андреев Й. Народните събори в политическия живот на Първата българска държава. — ИП, 1971, № 4, с. 97 и сл.; Бешевлиев В. Първобългарите, с. 53–54.
Бешевлиев В. Първобългарски надписи, с. 152; ЛИБИ, т. II, с. 84, 85.
Гюзелев В. Функциите и ролята на кавхапа в живота на Първата българска държава (VII–XI в). — ГСУ, ФИФ, 1967, т. 60, № 3, с. 133–157; Он же. Ичиргу боилите па първата българска държава (VII–XI в.) — ГСУ, ФИФ, 1973, т. 65, № 3, с. 127 и сл.; Бешевлиев В. Първобългарски надписи, с. 59–70, 173; Он же. Първобългарите, с. 39–66; Симеонов В. Титульная практика в ханской Болгарии: Происхождение, структура и значение праболгарских титулов в период между VII и X веками. — Ling'uistique balkanique, 1981, XXIV, N 2, с. 23–78.
Бешевлиев В. Първобългарски надписи, с. 173, 221.
Ditten Н. Zum Verhaltnis…, S. 86; ср.: Сефтерски Р. Славяно-прабългарски взаимоотношения в българските земи от VII до XI век. — В кн.: Първи международен конгрес…, с. 151–152.
Цанкова-Петкова Г. О территории…, с. 140–143; Гюзелев В. Средневековна България в светлината на нови извори. С., 1981, с. 68–80.
Ср.: Boba I. «Abodriti qui vulgo praedenecenti vocantur» or «Marvani praedenecenti»? — In: Старобългаристика, 1984, № 2, c. 29–37; Примов В. Византия, Франкската империя и България. — ИП, 1981 № 3/4, с. 205.
Гюзелев В. Средневековна България…, с. 73 и сл.; Gjuselev V. Bulgarisch-frankische Beziehungen in der ersten Halite des IX Jh. — Byzantinobulgarica, 1966, t. 2; cp.: Примов Б. Византия…, с. 209–212.
Стойнев А. Анализ на религиозната система на българските славяне. — В кн.: Старобългаристика, 1984, № 2, с. 92–107.
Ганев В. Закон судный людъмь (далее в тексте — ЗСЛ). С., 1959, с. 163, 343, 486 и др.
Бартоломеев О. «Отговорите на папа Николай I по допитванията на българите» — важен извор за международното право през IX в. — Б кн.: Първи международен конгрес…, с. 239–251.
Литаврин Г. Г. Древняя Русь, Болгария и Византия в IX–X вв. — В кн.: IX Международный съезд славитов. История, культура, этнография и фольклор славянских пародов. М., 1983, с. 62–76.
О значении термина см.: Андреев М., Ангелов Д. История на Българската феодална държава и право. С., 1972, с. 109 и сл.
Дату 866 г. предпочитает В. Гюзелев (Гюзелев В. Българската средновековна държава (VII–XIV в.). — ИП, 1981, № 3/4, с. 200).
Георгиев П. За първоначалното седалище на българската архиепископия. — В кн.: Средновековна България…, с. 67–78.
Гюзелев В. Княз Борис Първи. С., 1969, гл. 2, 3.
Ангелов Д. Образуване…, с. 242 и сл.; Литаврин Г. Г. Формирование…, с. 71 и след.,
Бегунов Ю. К. Козма Пресвитер в славянских литературах. С., 1973, с. 342.
Moravcsik Gy. Byzantinoturcica. В., 1958, Bd. 2, S. 355.
Гюзелев В. Българската средневековна държава…, с. 180 и сл.
Božilov I. A propos des rapports bulgaro-byzantins sous le tzar Symeon (893–927). — In: Byzantinobulgarica. S., 1980, p. 80.
Бешевлиев В. Първобългарски надписи, с. 171.
Там же, с. 66; Он же. Първобългарите, с. 43.
Ср.: Гюзелев В. Българската средновековна държава…, с. 180, 200.
Ср.: Божилов Ив. Цар Симеон Велики (893–927): Златният век па Средновековна България. С., 1983, с. 128 и сл., Malich В. Der sogennante Wirlschaftskrieg zwischen dem Zaren Symeon und dem Byzantinischen Reich als Ausdruck der gewachsenen Starke des bulgarischen Staales. — Jahrbuch fur Geschichte der sozialistischen Lander Europas, 1983, Bd. 26/2, S. 74–88.
Ср.: Гюзелев В. Българската средновековна държава…, с. 191 (автор считает, что Первое Болгарское царство до его падения оставалось протоболгарским, в котором славянское влияние было незначительным).
Ангелов Д. Образуване…, с. 305 и сл.
Ср.: Хенинг Й. Археологически проучвания за разделението па труда между града и селото по временто на Първата българската държава. — В кн.: Първи международни конгрес…, с. 181–199.
Милев А. Гръцките жития на Климент Охридски. С., 1966, с. 124.
Иванов Й. Български старини из Македонии. С., 1970, с. 555–557.
Бешевлиев В. Първобългарски надписи, с. 226; Он же. Първобългарите, с. 51; Dujćev Iv. Un haut dignilaire bulgare du Xе siecle. — BSl, 1968, t. 29, p. 281.
Litawrin G. Zur Lage der byzantinischen Bauernschaft im 10.–11. Jh. (Strittige Fragen). — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9,–11. Pr., 1978, S. 47–70.
См.: Литаврин Г. Г. Византийское общество и государство в X–XI вв. М., 1977, с. 42 и след.
Чолова Ц. Социално-класовата структура на средновековното българско общество според на Йоан Екзарх, — ИБИД, 1980, т. 33, с. 69–81.
Ср.: Димитров Д. Възникване на градски центрове в Северо-източна България. — В кн.: Средновековният български град. С., 1980, с. 35–45; Овчаров Д. Възникване и оформяне па Преслав като средновековен град (IX–X в.). — Там же, с. 107–116.
Ангелов Д. Средновековният български град като държавен център, — В кн.: Средновековният български град. С., 1980, с. 69; Николаев В. Д. Значение договора 927 г. в истории болгаро-византийских отношений. — В кн.: Проблемы истории античности и средних веков. М., 1982, с. 89–105.
Lounghis Т. С. L’Historiographie de l’epoque macedonienne el la domination byzantine sur les peuples du sudest europeen d’apres les traites de paix du IXе siecle. — Balkan Studies, 1980, № 21, p. 82.
См.: Николаев В. Д. К истории болгаро-русских отношений в начале 40-х годов X в. — ССл., 1982, № 6, с. 69–75.
Ангелов Д. Богомилството в Българин. С., 1969, с. 356 и сл.; Прилов Б. Бугрите. Книга за поп Богомил и неговите последователи. С., 1970; Драгојловић Д. Почеди богомилства па Балкаиу. — В кн.: Богомилството на Балканот во светлината на пајновите истражуванья. Скоцје, 1982, с, 19–29; Литаврин Г. Г. О социальных воззрениях богомилов: Некоторые итоги изучения начального периода истории ереси, — Там же, с. 34–39.
Коледаров П. Царь Петър I. — Военноисторически сборник. С., 1982, № 4, с. 192–207; ср.: Иванов С. А. Византийско-болгарские отношения в 966–969 гг. — ВВ, 1981, т. 42, с. 88–100; об обстановке в левобережье Дуная в это время см.: Михайлов Е. За руско-българската граница до края на X в. — ГСУ, ФИФ, 1973, т. 65, кн. 3, с. 197–198.
Сахаров А. Н. Дипломатия Святослава. М., 1982, с. 151–169; ср.: ИБ, 2, с. 390–397; Тъпкова-Заимова В. Долни Дунав — гранична зона на византийския запад. С., 1976, с. 35, 45 и сл.
Иванов С. A. Koiranos ton Bulgardn (Иоанн Цимисхий и Борис II в 911 г.) — В кн.: Общественное сознание на Балканах в средние века. Калинин, 1982, с. 47–59.
Ср.: Seibt W. Untersuchungen zur vor und Friihgeschichte der «Bulgarisclien» Kometopulen. — In: Handes Amsorya, 89. Jhg. Wien, 1975, H. 1–3, S. 66–98; Малингудис Ф. По въпроса за произхода на Комитопулите. — В кн.: Доклади. Българска държава през вековете. С., 1982, 1. Средновековна българска държава, с. 70–75; Reck St. Powstanie zachodniobulgarskiego panslwa Komilopulow. — Przeglad historyczny, 1983, t. 74, s. 237–254.
Антолјак Ст. Самуилова държава. Скопје, 1969.
Georgiev P. P. Au sujet de Finterpretation des scaux de plomb de l’archeveque Georges de Bulgarie. — Etudes Balkaniques, 1980, № 3, p. 120–129 (автор аргументирует вывод, что учрежденное Цимисхием в 971 г. в Дристре архиепископство существовало до 1020 г.).
Гюзелев В. Царската промулгация на Петър и неговите приемници в светлината на българо-византийските дипломатически отношения след договора от 927 г. — ИП, 1983, № 6, с. 41–42.
Иванов Й. Български старини…, с. 557.
Е. А. Горюнов и М. М. Казанский (К изучению раннесредневековых древностей Нижнего Подунавья. — В кн.: Славяне на Днестре и Дунае… с. 191–205) поддерживают мнение, согласно которому синтез на занятой славянами территории Балкан отсутствовал и в сфере материальной культуры.
См., например: Станојевић С. Историја српског народа. Београд, 1908, с. 43; ср.: Греков В. Д. Славяне: Возникновение и развитие Киевского государства. М., 1946, с. 16; Грачев В. П. Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 313.
См., папример: Державин Н. С. Славяне в древности. М., 1946, с. 207; Историја народа Југославије. Београд, 1953, т. 1, с. 231; История Югославии. М., 1963, т. 1, с. 64; и др.
Срећковић П. С. Историја српског народа. Београд. 1884, т. 1, с. 92. 447; ср. также: Грачев В. П. Сербская… с. 310–311.
См., папример: Срећковић П. С. Историја…, с. 90, 109 и др.; Станојевић С. Историја…, с. 49 и сл.
Срећковић П. С. Историја…, с. 109, 438–439 и др.
См.: История Югославии, т. 1; Историја народа Југославије, т. 1; Историја Црпе Горе. Титоград, 1967, кн. 1, с. 347 и др.; Историја на државите и правата на југославепските народи. Београд, 1972, с. 13 и др.
Подробнее об этом см.: Наумов Е. П. Господствующий класс и государственная власть в Сербии XIII–ХV вв. М., 1975, с. 12–17.
См., например: Ферјанчић В. Визаптија и јужни Словени. Београд, 1966, с. 28 и сл.; Ферлуга J. Визаптија и постанак пајраниј их јужнословенских држава. — ЗРВИ, 1968, т. II, с. 55 и сл.
Историја српског народа. Београд, 1981, т. 1, с. 147–148; ср. также: с. 160, 162, 166, 167 и сл.
См. также: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 181–193; ср.: Наумов Е. П. Процессы формирования средневековой сербской народности и балканские влахи в XII–XIII вв.·— В кн.: Формирование раннефеодальных славянских народностей. М., 1981, с. 187 и след.
Ср., например: Ферлуга J. Византија…, с. 55 и др.
Развитие этнического…, с. 294.
Там же, с. 293.
См., например: Byzanz im 7. Jahrhunđerl. В., 1978, S. 97–98; Zđsterovd В. Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation aui dem Balkan. — In: Studien zum 7. Jahrhundert in Вуzanz. В., 1976, S. 63–65.
См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 143–144; Литаврин Г. Г. К проблеме становления Болгарского государства. — ССл., 1981, № 4, с. 38–39; и др.
См., например: Станојевић С. Историја…, с. 46–47; Zdstdrovd В. Zu einigen…, S. 65.
См., например: ВИИШ, т. I, 1955, с. 224; Byzanz…, S. 132; Bitten Η. Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jahrhundert. — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jahrhundert. Pr., 1978, S. 453.
Чичуров И. С. Византийские исторические сочинения: «Хронография» Феофана и «Бревиарий» Никифора. М., 1980, с. 37, 62, 154, 162.
См., например: Чичуров И. С. Византийские…, с. 122–123; Литаврин Г. Г. К проблеме…, с. 37–39.
Ср.: Ковачевић Ј. Аварски каганат. Београд, 1977, с. 89–90.
См., например: Ditten Н. Bemerkungen…, S. 448 f.; Грачев В. П. Сербская…; Ферлуга J. Византија…, с. 50; и сл.
Ср.: Ditten Н. Bemerkungen…, S. 449, 453–454.
Ср.: Седов В. В. Ранний период славянского этногенеза. — В кн.: Вопросы этногенеза и этнической истории славян и восточных романцев. М., 1976, с. 92; Львов А. С. Лексика «Повести временных лет». М., 1975, с. 203–204 и след.
Подробнее см.: Грачев В. П. Сербская…
Там же, с. 201, 204 и др.
Развитие этнического…, с. 188; ср.: Острогорски Г. Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци. — В кн.: Сабрана дела Г. Острогорског. Београд, 1970, кн. 4, с. 79–86.
Подробнее см.: Грачев В. П. Сербская…, с. 90 и след.
Развитие этнического…, с 187; Исторја српског народа, т. 1, с. 163.
Грачев В. П. Сербская…, с. 91.
ВИИН.Т, т. II, 1959, с. 16, 64.
Там же, с. 79.
Историја српског парода, т. 1, с. 151; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 354.
Ферлуга Ј. Листа адреса за стране владаре из Књиге о церимопијама, — ЗРВИ, 1970, т. XII, с. 162 и сл.
См., например: Јиречек К. Исторја Срба. Београд, 1952, т. 1, с. 110–111 и др.
См., например: Историја српског народа, т. 1, с. 148.
Грачев В. П. Сербская…, с. 209.
Шишић Ф. Летопис попа Душьанина. Београд, 1928, с. 320 и сл.
ВИИНЈ, т. II, с. 62.
Станојевић С. Историја…, с. 62–63; Срећковић П. С. Историја…, с. 192 и др.
Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 113–114; Историја српског народа, т. 1, с. 160, 162–163; и др.
История Югославии, т. 1, с. 64, 65; Историја народа…, т. 1, с. 236.
См.: например: Јиречек К. Историја…. т. 1, с. 115–116.
Развитие этнического…, с. 189; Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 116–118.
Историја српског народа, т. 1, с. 166–171.
Шишић Ф. Летопис…, с. 335–336; ср.: Станојевић С. Историја…, с. 67; Историја Црне Горе, ки. 1, с. 382, 384.
См., например: Naumov Е. Р. Slawische Aristokratie unđ Kirche in den byzantinischen Provinzen und den friihfeudalen Nachbarstaaten. — In: Jahrbuch fur Geschichte des Feudalismus. B., 1982, Bd. 6; cp.: Степаненко В. П. Дука Востока — стратиг Иверии? — В кн.: Социальное развитие Византии. Свердловск, 1979, с. 32–34.
Шишић Ф. Летопис…, с. 189–190.
Там же, с. 346–347.
Ср., например: Историја Црпе Горе, кн. 1, с. 386.
Vrana J. Isprave zahumskich vladara iz XI. i XII. st. о Babinu polju na otoku Mljetu. — Historijski zbornik, 1960, sv. 13, s. 161.
Историја српског народа, кн. 1, с. 174–175.
Swiencyckij J. Byzantinische Bleisiegel in der Sammlungen von Lwow. — In: Сборник в памет на проф. П. Ников. С., 1940, № 11, с. 440.
Историја српског народа, т. 1, с. 176–178.
Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 131–139; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399 ж. др.
ВИИШ, 1966, т. III, с. 156–157.
Советы и рассказы Кекавмена: сочинение византийского полководца XI векп / Подгот. текста, введ., пер. и коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, г. 168–169.
Шишић Ф. Летопис…, с. 346–347, 352–353.
Советы и рассказы Кекавмена…, с. 170–171.
Шишић Ф. Летопис…, с. 191.
О житии Владимира Дуклянского см., например: Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399; Банашевић Н. Летопис попа Душьанина и народна предања. Београд, 1971, с. 133 и сл.
См., например: Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 124–125, 131–132; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.
Историја српског народа, т. 1, с. 189.
См., например: Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 53.
См., например: Хвостова К. В. К вопросу о терминологии Летописи попа Дуклянина. — В кн.: Славянский архив. М., 1959, с. 36–37; Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 55–60.
Шишић Ф. Летопис…, с. 363.
Там же, с. 360.
Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.
Шишић Ф. Летопис…, с. 360.
Историја Црне Горе, кн. 1, с. 440.
Шишић Ф. Летопис…, с. 185 и сл.
См. там же, с. 198, 200; Соловјев А. В. Одабрани спомоници српског права (од XII до краја XV века). Београд, 1926, с. 1.
Шишић Ф. Летопис…, с. 356.
Радојчић Н. Српски државни сабори. Београд, 1940, с. 59.
Ср.: Черепнин Л. В. Земские соборы Русского государства в XVI–XVII вв. М., 1978, с. 62–66, 385–388 и др.
Шишић Ф. Летопис…, с. 354–355.
Там же, с. 356.
Там же, с. 370.
Там же, с. 375.
Развитие этнического…. с. 192; Ћирковић С. Историја средњовековне Босанске државе. Београд, 1964, с. 41–42.
ВИИНЈ, 1971, т. IV, с. 28.
Историја народа…, т. 1, с. 248; Историја српског народа, кн. 1, с. 197.
Историја српског народа, т. 1, с. 199–200.
Cp.: Шишић Ф. Летопис…, с. 195.
Cp.: Јиречек К. Историја…, т. II, с. 11–12 и др.; Шишић Ф. Летопис…, с. 193, 201; ВИИНЈ, т. III, с. 384–389.
Соловјев А. В. Одабрани…, с. 1.
Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 182 и след.
Cp.: Банашевић Н. Летопис…, с. 263–268.
См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 251 и сл.; Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 178 и след.; Наумов Е. П. К истории Сербского феодального государства в конце XII — начале XIII вв, — ССл., 1976, № 1.
Исторја српског народа, т. 1, с. 261.
Светосавски зборник. Београд, 1938, кн. 2, с. 21, 25, 28, 29.
Светосавски зборник, кн. 2, с. 28.
Ср.: Наумов Е. П. К истории…, с. 55–56.
Наумов Е. Н. Господствующий класс…, с. 188 и след.
Ср., например: Павловић Л. Култови лица код Срба и Македопаца. Смедерево, 1965, с. 42 и сл.
См. об этих спорах: Klaić N. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Zagreb, 1971, s. 55–92; Вейс I. Još о problemu formiranja feudalnih država u Južnih Slavena. — In: Radovi, (Zagreb), 1976, N 8, s. 98–161; Бромлей Ю. В. Становление феодализма в Хорватии. М., 1964, с. 18–80.
Историографию вопроса см.: De adm. imp., II, р. 116–117, ВИИНЈ, т. И, с. 30.
Ditten Н. Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jh. — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jh. Pr., 1978, S. 452.
Тъпкова-Заимова В. Византия, България и образуването на средновековните балкански държави. — В кн.: България в света от древността до наши дни. С., 1979, т. 1, с. 48.
Ljubinković М. Ka problemu kontinuiteta Iliri — Slaveni. — In: Centar za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosnije i Hercegovine. Sarajevo, 1969, knj. 12. Posebna izdanja, s. 205.
Sišic F. Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. Zagrev, 1925, s. 271.
Zasterova B. Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation auf dem Balkan. — In: Stuđien zum 7. Jh. in Byzanz. В., 1976, S. 65; cp.: Вейс I. Još о problemu…, s. 108.
Наиболее аргументированной признается теория о двух волнах славянского переселения на Балканы; см. об этом: Бромлей Ю. В. Становление…, с. 10–11; Klaić N. Povijest…, s. 63–65.
История Югославии. Μ., 1963, τ. 1, с. 49; Historija naroda Jugoslavije. Zagreb, 1953, t. 1, s. 177.
Наумов Е. П. Возникновение этнического самосознания раннефеодальной хорватской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 168–169.
Klaić N. Povijest…, s. 146–148.
Археологические раскопки на территории современной Югославии свидетельствуют об отсутствии в этом районе сколько-нибудь заметного влияния материальной культуры германских племен (остготов, лангобардов), селившихся здесь в период завоеваний конца V–VI в. (Bierbrauer V. Jugoslawien seit dem Beginn der Volkerwanderung bis zur slawischen Landnahme: Die Synthese auf dem Hintergrund von Migrations- und Landnahmevorgangen. — In: Jugoslawien. Integrationsprobleme in Geschichte und Gegenwart. Gottingen, 1984, S. 49–97).
Belošević J. Materijalna kultura Hrvata od VII do IX stoljeća. Zagreb, 1980, s. 69–70.
Batović S. Istraživanje ilirskog naselja u Bribiru. — Diadora. Zadar, 1968, sv. 4, s. 85–90.
Belošević J. Materijalna kultura…, s. 82.
Bošković Dj. Reflexions sur la reurbanisation međievale du territoire Central des Balkans. — In: III Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej. Br., 1975.
Belošević J. Die ersten slawiscken Urnengraber auf dem Gebiete Jugoslawiens aus dem Dorfe Kašić bei Zadar. — Balcanoslavica, 1972, № 1, p. 73–86.
Batović Š., Oštrić О. Tragovi ilirske kulturne baštine u narodnoj kulturi našeg primorskog područja. — In: Centar…, s. 252–253.
Rapanić Z. Prilog proučavanju kontinuiteta naseljenosti u salonitanskom ageru u ranom srednjem vijeku. — VAHD, 1980, t. 74.
См.: Suić M. Marginalne bilješke uz rad N. Klaić.— Sociologija sela. Zagreb, 1978, g. 16, br. 61–62, s. 135.
Авторы «Истории народов Югославии» (с. 170–171) именно к VIII в. относят создание «мощного слоя богатой племенной аристократии».
Belošević J. Materijalna kultura…, s. 91–92, 129, 131.
Vinski Z. Zu den Waffenfunden in Bereich des Altkroatischen Slaates bis zum Jahre 1000.— In: I Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej, 1965. W-wa, 1970, t. Ill, s. 147–148.
В 1853 г. в Венеции была найдена каменная купель с именем князя Вышеслава (Vuissasclavo đuci). Итальянский ученый Дж. Феррари-Купилли предположил, что она происходит из баптистерия Нина и принадлежит хорватско-далматинскому князю. Датировка надписи приблизительно 800 г., предложенная в начале XX в. Л. Еличем и Ф. Шишичем, утвердилась в хорватской историографии. Так, Вышеслав оказался первым известным хорватским князем, которого нередко считают отцом Борны (историю вопроса см.: Petricioli I. Osvrt na ninske građevine i umjetničke spomenike srednjega vijeka. — RIZ, 1969, sv. 16–17, s. 315–317). Однако ранняя датировка памятника ненадежна, не дали пока ощутимых результатов и раскопки баптистерия Нина.
О влиянии Карантании на формирование ранних государств в других славянских землях см.: Lowmianski Н. Polstki Polsld. W-wa, 1968, t. 4, s. 259.
An Franc., p. 150–151.
Cм.: Antoljak St. Da li bi se još moglo bi se reći о hrvatskim knezovima Borni i Ljudevitu Posavskom. — Годишен зборник на филозофскиот факултет на университет во Скопје, 1967, кн. 19, s. 133.
ВИИШ, т. II, с. 42.
Ферлуга J. Византија и постанак најрапиј ихјужнословенских држава. — ЗРВИ, 1968, т. II, с. 58–60.
Распространенная в начале XX в. в хорватской историографии теория о превращении в привилегированное сословие потомков переселившихся на Балканы хорватов, подчинивших местных славян и автохтонов (В. Клаич, К. Ирачек. Л. Гауптман и др.), ныне обоснованно отвергнута.
Упоминание крепости важно, поскольку возникновение у южных славян крепостей приходится именно па раннегосударственный период (Kurnatowska Z. Slowianszczyzna poludniowa. Wroclaw, 1977, s. 117).
Dvornik F. Byzantium, Rome, the Franks and the chrislianisation of the Southern Slavs. — In: Cyrillo-Methodiana. Koln; Graz, 1964, p. 90.
Beloševič J. Materijalna kultura…, s. 78–79.
Klaić N. Povijest…, s. 191–206; Beloševič J. Materijalna kultura…, s. 98.
Cp.: Dvornik F. Byzantium…, p. 99.
Janković D. IsLorija država i prava naroda Jugoslavije. Beograd, 1957, t. I, s. 55 i d.
См.: ВИИШ, t. II, c. 18–19.
Тъпкова-Заимова В. Византия, България…, с. 49.
Наумов Е. П. Возникновение…, с. 169–171.
Предположение о том, что Бранимир был сыном Домагоя (Historija naroda Jugoslavije, s. 190), не находит подтверждения в источниках.
В Дуклянской летописи сохранилось предание о борьбе Томислава с венграми: «Во время правления Томислава венгерский король по имени Аттила (имеется в виду Арпад. — О. А.) двинул войско, чтобы разбить его. Но король Томислав, ведя с ним многочисленные войны, всегда обращал его в бегство» (LPD, р. 58).
Cp.: Klaić N. Povijest… s. 314.
См.: Čirković S. I storija sređnjovekovne bosanske države. Beograd, 1964, s. 40; cp.: Historija naroda Jugoslavije, s. 561.
Thomas Arcidiaconus. Historia Salonitana. Zagrabiae, 1895, p. 37–39.
Margetić L. Odnosi Petra Krešimira i pape prema Korčulanskom kodeksu. — VAHD, 1980, t. 74.
См., например: Karaman Lj. Živa starina. Zagreb, 1943, s. 56.
Beuc I. Rex i regnum na nadgrobnom natpisu kraljice Jelene. — In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 1–8; критический разбор мнений о возможности коронования хорватских правителей в X в. см.: Wasilewski Т. Geneza titulu «rex chroatorum». — Pamiglnik slovianski. Wroclaw, 1967, t. 17, s. 149–160.
Klaić N. Povijest…, s. 291.
Museum of the Croatian archeological monuments. Split, 1980, p. 51–53.
Становление раннефеодальных славянских государств. Киев, 1972, с. 72–73.
Там же, с. 74.
Там же, с. 74–75; ср.: Rapports du III Congr. Intern, d’archeologie slave Bratislava, 1980, vol. II, p. 141.
См.: Грачев В. П. Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 286.
Макова Е. С. К истории генезиса и развития феодальной земельной собственности у южных и западных славян. — В кн.: Проблемы развития феодальной собственности па землю. М., 1979, с. 131.
Ср.: Бромлей Ю. В. Становление…, с. 130.
По современным оценкам, лишь 36 % территории Северной и 58 % Средней Далмации пригодны для сельскохозяйственной эксплуатации, из них малоценные пастбища составляют соответственно 90 и 60 % этих площадей (Rogić J. Hrvatska, III. Regije. — In: Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, 1960, t. IV).
Бромлей Ю. В. Становление…, с. 317–318.
Бромлей Ю. В. Некоторые аспекты изучения статуса свободных общинников в раннесредневековых славянских государствах. — В кн.: Исследования по истории и историографии феодализма. М., 1982, с. 133.
Бромлей Ю. В. Становление…, с. 149.
Новаковић Р. О неким питањима граница Србије, Хрватске и Боcне у X в. — Зборник филозофског факултета Београдског универзитета, 1963, књ 7, д. 1, с. 156.
Ферјанчић В. Структура 30 главе списа De ađministranđo imperio. — ЗРВИ, 1978, т. 18, с. 76.
Новаковић Р. О неким…, с. 177.
Klaić N. Povijest…, s. 225; Katie L. Saksonac Gottschalk na dvoru kneza Trpimira. Zagreb, 1932, s. 8.
Grafenauer B. Prilog kritici izveštaja Konstantina Porfirogeneta о doseljenju Hrvata. — In: Historijski zbornik. Zagreb, 1952, god. 5, br. 1–2, s. 30–31; cp.: Ферјанчић Б. Структура…, с. 75; Antoljak St. Obnovljeno i nadopunjeno tumačenje jednoga pasusa u 30-toj glavi Porfirogenitovog De ađministranđo imperio. — В кн.: Годишен зборник. Скопје, 1979–1980, кн. 5–6, с. 63–85. Подсчеты Б. Графенауэром численности населения Хорватии при Томиславе, видимо, преувеличены — 500 тыс. человек при плотности 10 человек на 1 кв. км (Grafenauer В. Zgođovine slovenskego naroda. Ljubljana, 1964, t. 1, s. 291–293).
Характерно, что источники вплоть до позднего средневековья называют эту территорию Склавинией, Славинией и т. п., а ее обитателей — просто склавинами, славянами и пр., тогда как собственно Хорватия и хорваты (хотя и к ним иногда также применялись подобные наименования) сохраняли свое название.
Вейс I. Još о problemu…, s. 120.
Historia Salonilana major/У ред. H. Клаић. Београд, 1967, с. 98. См.: Ferluga J. L’amministrazione Bizantina in Dalmazia, Venezia, 1978, p. 186; помимо приведенной автором литературы, также см.: Lučić J. Hrvatska na Jadranskom i podunavskom prostoru u IX i X st. — In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 19.
Ферлуга J. Византиска управа у Далмацији. Београд, 1957, с. 81–87.
Ferluga J. Byzantium on the Balkans. Amsterdam, 1976, p. 147.
Klaić N. Povijest…, s. 387–389.
См.: Lučić J. Nin u IX stoljeću. — In: Povijest grada Nina. Zadar, 1969, s. 385.
Мнение о поддержке Томиславом сплитского архиепископа (Fine J. The early medieval Balkans. Ann Arbor, 1983, p. 269) не находит подтверждения в источниках.
Suić М. Marginalne bilješke…, s. 133.
Gunjaca S. Postojanje jednog centra za izradjivanje starohrvat skog nakita. — VAHD, 1954–1957, T. 56–59, s. 231–237.
Belošević J. Materijalna kultura…, s. 96, 109, 113–114.
Brusić Z. Nin, Ždrijac — starohrvatski brodovi. — Arheološki pregled, Beograd, 1974, t. 16, s. 133–144, tabl. 57–59; Константин Багрянородный пишет о распространении морской торговли хорватов «вплоть до Венеции» (De adm. imp., t. I, p. 151).
Horvat A. О Sisku u starohrvatsko doba na temelju pisanih izvora i archeološkich nalaza. — Starohrvatska prosvjeta, Zagreb, 1954, N 3, s. 95–104; Vinski Z. О postojanju radionica nakita starohrvatskog doba u Sisku. — Vjesnik archeološkog muzeja u Zagrebu, 1970, s. III, № 4, s. 45–92.
Бромлей Ю. В. К реконструкции административно-территориальной структуры раннесредневековой Хорватии.·— В кн.: Славяне и Русь, М., 1968.
См. об этом: Lučić J. Povijest Dubronika od VII si. do godine 1205.— In: Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslovensko Akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) u Dubrovniku (далее — Anali). Dubrovnik, 1976, sv. XIII–XIV, s. 16.
Constantine Porphyrogenitus. Do administrando imperio/Eđ. Gy. Moravcsik, R. H. Jenkins. Budapest, 1949; также см.: ВИИНЈ, т. II; Константин Багрянородный. Об управлении империей / Пер. Г. Г. Литаврина. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 286–292.
Новейший перевод: Toma Arhiđakon. Kronika. Split, 1977.
Klaić N., Petricioli l. Zadar u srednjem vijeku. Zadar, 1976, s. 55.
Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 11–12, 15–16.
Petricioli I. Lik Zadra u srednjem vijeku. — RIZ, 1965, sv. XI–XII, s. 145.
Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 127.
В тексте DAI предложена иная этимология: «Rausij» от «lаu». Это долго принималось в литературе, пока П. Скок не доказал обратную связь: «lаu», lava, labes» от «Rausij» (Skok Р. Les origines de Raguse. — Slavia, 1931; X, p. 454; Idem. Postanak Splita. — Anali, 1952, sv. I, s. 19–62).
Jakić-Cestarić V. Antroponomastička analiza isprave zadarskog priora Andrije s početka X stoljeća. — In: Onomastika Jugoslavica. Zagrev, 1976, N 6, s. 195–215.
Jireček K. Die Romanen in den Stadten Dalmatiens wahrend des Mittelalters. Wien, 1901–1904 (новейшее издание см.: Зборник Константина Јиречека. Београд, 1962, II).
Strohal I. Pravna povijest dalmatinskih gradova. Zagreb, 1930, dio I.
Jakić-Cestarić V. Etnički odnosi u srednjovjekovnom Zadru prema analizi osobnih imena. — RIZ, 1972, sv. XIX.
Strgačić A. M. Papa Aleksandar III u Zadru. — RIZ, 1954, sv. I, s. 153–187.
Jakić-Cestarić V. Ženska osobna imena i hrvatsku udio н etnosim-biotslcim procesima u Zadru do kraja — XII stoljeća. — RIZ, 1974, sv. 21, s. 309, 323, 337.
Манкен И. Дубровачки патрицијат у XIV веку. Београд, 1960, с. 83–84.
Novak G. Povijest Splita. Split, 1957, dio 1, s. 361.
Jakić-Cestarić V. Nestajanje hrvatskog (čakavskog) Splita i Trogira u svjetlu antroponima XI stoljeća. — In: Hrvatski dialektološki zbornik. Zagreb, 1981, knj. 5, s. 110–112.
Манкен И. Дубровачки натрицијат…, с. 84.
Веuс I. Statut zadarske komune iz 1305 godine. — In: Vjesnik Državnog arhiva u Rijeci. Rijeka, 1954, sv. II, s. 522.
Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 58.
Фрейденберг Μ. M. Деревня и городская жизнь в Далмации. Калинин, 1972, с. 186–187.
Novak G. Povijest…, dio 1, s. 131; Фрейденберг Μ. Μ. О социальной структуре Трогира в XIII в. — В кн.: Учен. Зап. Ин-та славяноведения. М., 1966, т. 30, с. 25–26.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 165.
Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 64.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 95; Novak G. Povijest Splita, dio l, s. 137.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 111.
Margetić L. Dioba općinskih zemljišta u nekim srednjovjeko\mim dalmatinskim komunama. — In: Starine JAZU. Zagreb, 1975, knj. 56, s. 5–36.
Фрейденберг Μ. M. Городская община в средневековой Далмации и древнегреческий полис. — In: Fiskovicev zbornik, Split, 1980, II, s. 68–85.
Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 120–122; Petricioli I. Umjetnost XI stoljeća u Zadru. — ZHI, 1967, №3 2/3, s. 166.
Zlato i srebro Zadra i Nina. Zagreb, 1972, s. 144–146.
Supetarski kartular / Ured. V. Novak. Zagreb, 1952, s. 28–29; Cvitanović V. Bratovštine grada Zadra. — In: Zadar: Zbornik. Zadar, 1964, s. 460.
Фрейденберг Μ. M. Средневековые города Далмации: исторические судьбы, — ВИ, 1982, № 10, с. 104.
Фрейденберг Μ. М. Патрициат далматинских городов XII–XIV вв. (По данным из Трогира и Задара). — В кн.: Славянские исследования. Л., 1966, с. 26–30.
Фрейденберг Μ. М. О многозначности понятия «servus» в Далматинской Хорватии X–XI вв. — В кн.: УЗ Великолукского пед. ин-та. Великие Луки, 1962, вып. 20, с. 93–101; Он же. Рабы в средневековом городе (Далмация, XIII–XIV вв.). — Etudes balkaniques. S, 1979, N 3, s. 91–103.
Stipišić J. Razvoj splitske notarske kancelarije. — ZHI, 1959, sv. 1, s. 111–123.
Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 196.
Мы не согласны с идеей о формировании далматинского нотариата под воздействием византийского (Чудиновских Э. И. Далматинский нотариат и его византийские корни. — ВВ, 1973, т. 35, с. 244–248). Нотариата как особого учреждения в Византии того времени не существовало (см.: Медведев И. П. Византийские и поствизантийские копийные книги. — Вспомогательные исторические дисциплины, 1974, вын. 6, с. 313).
Фејић Il. Которска канцеларја у средњем веку. — Историјски часопис, 1980, књ. XXVII, с. 10–11.
Фрейденберг М. М. Деревня…, с. 10–12.
Теоа А. Il regime giuridico е la funzione degli Statuti nelle citta dalmate durante il Medioevo. Zara, 1937, p. 9–10.
Cм.: Trogirski spomenici / Ed. M. Barada. Zagreb, 1949, dio II, sv. 1 (далее — TS), s. 35, 70, 101.
CD, IV, s. 105–106; CD, III, s. 4, 178; CD, II, s. 318–319.
В Дубровнике в 1237–1252 гг. более половины судей занимали должности не единожды либо судьями становились их родственники (CD, IV, s. 45–46).
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 105.
Первые образцы статуарного права были созданы в далматинских городах в середине XIII в. Сохранились статуты: дубровницкий (1272 г.), задарский (1305 г.), сплитский (1312 г.), трогирский — (1322 г.).
Toma Arhiđakon. Kronika, s. III, 114.
Историографию вопроса см.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 14–24.
См., например: Beuc I. Statut…, s. 507; Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 113–114; Brandt M. Neki elementi komunalog razvitka srednjovekovnog Zadra do pol. XI st. — Zadarska revija, 1967, № 2/3, s. 156.
Маркс К., Энгельс Ф. Соч. 2-е изд., т. 4. с. 426.
Еnnеn Е. Friihgeschichte der europaischen Stadt. Bonn, 1953, S. 298; Klaić N. Zadar, dalmatinska metropola do XII stoljeća. — Zadarska revija, 1967, N 2/3, s. 112.
Сходно эволюционировала городская курия в Равенне (Бородин О. Р. Городская курия в Равенне в эпоху раннего средневековья. — В кн.: Проблемы истории античности и средних веков. М., 1980, с. 45–64).
Bratianu G. I. Privileges et franchises municipales dans l’Empire byzantine. P., Buc., 1936, p. 55.
Ferluga J. L’amministrazione bizantina in Dalmazia. Venezia, 1978.
Ibid., p. 235; On же. О неким аспектима изградњ е тематског уређења на Балканском полуострову. — В кн.: Зборник радова филозофског факултета. Београд, 1964, књ. VIII/1, с. 140.
См.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 54.
Еnnеn E. Friihgeschichte…, S. 236.
Strohal I. Pravna povijest…, s. 225; Brezzi P. I comuni medioevali nella storia đ’Italia. Torino, 1959, p. 117.
Glossar zur fruhmittelalterlichen Geschichte im ostlichen Europa. Wiesbaden, 1982, H. 2. Namentragende Steinschriften in Jugoslavien vom Ende des 7. bis zur Mitte 13. Jahrhundert, N 70, 141.
Ivanišević M. Trogir u povijesnim izvorima od 438 do 1097 godine. — Mogućnosti, 1980, № 10/11, s. 968; «а suis praodecessoribus conslructa».
Ferluga J. L’amministrazione…, p. 157.
Strohal I. Pravna povijest…, s. 305, 316.
Как это делает H. Клаич; см.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 93.
В числе Quinquennales были и дуумвиры. См.: Бородин О. Р. Городская курия… с. 49.
Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 127; Clarke M. V. The medieval City State. Cambridge; N. Y., 1966, p. 58.
Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 93; Brandt M. Neki elementi, s. 154; Lučić J. Komunalne uređenje dalmatinskih gradova u XI stoljeću. — In: Zbornik radova za povijesne znanosti JAZU. Zagreb, 1980, sv. 10, s. 216–220.
Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 122.
Еще в конце XIII в. гражданский статус определялся по необходимости в ходе судопроизводства; см.: TS, dio II, sv. 1, s. 24, 28, 36.
Brezzi P. I communi…, p. 33; Fasoli G. Governanti e governali nei comuni cittadini italiani fra l’XI ed XIII secolo. — In: Etudes suisses d’histoire generale. Bern, 1963, vol. 20, p. 146.
Фрейденберг M. M. Городская община в Далмации X–XI веков и ее античный аналог. — Etudes balkaniques, S., 1977, N 2, с. 119–120; Веuс I. Statut…, s. 507.
Margetić L. Tribuni u srednjovjekovnim dalmatinskim gradskim općinama. — ЗРВИ, 1975, т. XVI, с. 25–29.
Margetić L. Tribuni…, s. 37.
Кнабе Г. С. Римское общество в эпоху ранней империи. — В кн.: История древнего мира. М., 1982, т. 3, с. 81; Fasoli G. Dalla «civitas» alia comune. Bologna, 1961, p. 56–59; Lemarigner J.-F. La France medievale: institutions et societe. P., p. 187.
Фома Архидиакон считал, что после разрушения Салопы население объединялось «по трибам»; см.: Тоmа Archiđakon. Kronika, s. 30. О связи терминов «триба» и «трибун», где триба рассматривается как часть полисной общины, см.: Моммзен Т. История Рима. JVL, 1936, т. 1, с. 63, 65, 68–70.
Margetić L. Tribuni…, s. 34.
Об элементах полисной структуры в далматинских городах см.: Фрейденберг М. М. Городская община в Далмации…, с. 119–125; Он же. Городская община в средневековой Далмации…, с. 68–85.
Glossar, № 92.
Glossar, № 91.
Glossar, № 133.
См.: Toma Arhiđakon. Kronika, s. 79.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 59.
CD, III, s. 34, 67, 80, 96, 112, 127, 130, 164, 190, 211, 226, 265, 394, 438; CD, IV, s. 22, 31, 119; CD, III, s. 364, 367.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 59, 188.
CD, II, s. 221–222: «turba nobilium».
Klaić N. О autentičnosti privilegija trogirskog tipa. — In: Zbornik instituta za historijske nauke u Zadre. Zadar, 1958, sv. 2, s. 77, 88; Gyorffy G. О kritici dalmatinskih privilegija 12. stoljeća. — ZHI, 1969, sv. 6, s. 97-108; Klaić N. Još jednom о tzv. privilegij ama trogirskog tipa. — In: Историјски часопис, 1973, № 20, с. 15–87.
Glossar, № 33.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 64.
Ваткин Л. M. Гвельфы и гибеллины во Флоренции. — Средние века, 1969, вып. 16, с. 25; Стоклицкая-Терешкович В. В. Классовая борьба в Милане в XI в. и зарождение Миланской коммуны. — Средние века, 1954, вып. 5, с. 167.
Planitz Н. Die deutsche Stadt im Mittelalter. Weimar, 1980, S. 229; Ennen E. Fruhgeschichte…, S. 271.
Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 123; Idem. Komunalno uređenje…, s. 219.
Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 134.
Ibid., s. 66.
Barada M. Dalmatia superior. — Rad JAZU, (Zagreb), 1949, knj. 270, s. 110–113.
Brezzi P. I comuni…, p. 17.
См.: Чернышов А. В. Сплитская легенда о Домпии и Анастасии и политическая реальность далматинского средневековья— В кн.: Общественное сознание на Балканах в средние века. Калинин, 1982, с. 131–155.
Klaić N. Kralka šetnja trogirskim srednjovjekovljem. — Mogućnosti, 1980, № 10/11, s. 1114
CD, II, s. 151: «mater et omnes, qui sub se sunt».
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 58.
Toma Arhiđakon. Kronika, s. 51.
CD, II, s. 91–92; Toma Arhiđakon. Kronika, s. 62, 65.
Ferluga J. L’amminislrazione…, p. 251 sq.
Čolak N. Zemljišni posjedi zadarske komune u 12 stoljeću. — Rad JAZU, (Zagreb), 1963, s. 380.
Речь ждет о земельных тяжбах; см.: CD, II, s. 131, 221–222.
CD, II, s. 203. По мнению Э. Эннен, с прекращением традиционных связей епископа с городской общиной в городах Средиземноморья завершилось раннее средневековье; см.: Еnnеn Е. Friihgeschichle…, S. 130.
Котельникова Л. А. Политика городов по отношению к сельским коммунам Северной и Средней Италии. — Средние века, 1959, вып. 16, с. 10.
Hertter F. Die Podestaliteratur Italiens in 12 und 13 Jahrhundert. — In: Beitrage zur Kulturgeschichte des Mittelalters und der Renaissance. Leipzig; B., 1910, H. 7, S. 81–83.
См.: История Византии. М., 1967. Т. 1–2; Острогорски Г. Историја Византије. Београд, 1959; и др.; История на България. С., 1982. Т. 2–3; Златарски В. История на българската държава през средните векове. С., 1970. Т. 1–2; Историја народа Југославије. Београд, 1953. Т. 1; Историја српског народа. Београд, 1981. Kn. 1; Klaić N. Povijest Hrvata и ranom srednjem vijeku. Zagreb, 1972; Eadem. Povijest Hrvata u razvijenom srednjem vijeku. Zagreb, 1976; cp.: Fine J. V. A. The Early Medieval Balkans. Ann Arbor (Michigan), 1983.
См.: Наумов Е. П., Арш Г. Л., Достян И. С., Виноградов В. Н. Балканы в международной жизни Европы (XV–XIX вв.). — В кн.: Балканские исследования. М., 1982, вып. 7, с. 42.
Ditten Н. Zur Bedeutung der Einwanderung der Slawen. — In: Byzanz im 7. Jahrhundert. Untersuchungen zur Herausbildung des Feudalismus. B., 1973; Кучма В. В. Славяне как вероятный противник Византийской империи по данным двух военных трактатов. — В кн.: Хозяйство и общество на Балканах в средние века. Калинин, 1978; Тъпкова-Заимова В. Нашествия и етнически промени на Балканите. С., 1966.
См. гл. II, а также: Zasterova В. Les Avares et les Slaves dans la Tactique de Maurice. Pr., 1971.
Литаврин Г. Г. К проблеме становления Болгарского государства. — ССл., 1981, № 4.
См.: ВИИШ, т. I, с. 223–224.
Гиндин Л. А., Орел В. Э. Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских пародов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 33–49.
Советы и рассказы Кекавмепа. Сочинение византийского полководца XI в. / Подготовка текста, введение, пер., коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, с. 519–522 (здесь и библиография).
См. об этом: Острогорски Г. Историја…, с. 177; cp.: Koledarov Р. Zur Frage der politischen und ethnischen Veranderungen auf dem Balkan im 7. Jh. — Etudes historiquo, 1980, l. X, S. 77–89.
Острогорски Г. Историја…, с. 197.
Литаврин Г. Г. Славинии VII–IX вв. — социально-политические организации славян, — В кн.: Этногенез народов Балкан и Северного Причерноморья: Лингвистика, история, археология. М., 1984.
Там же, с. 193–203.
См.: Историја народа Југославијо, т. 1, с. 138–139.
См. там же, с. 132–133; см. также: Zgodovina slovencev. Ljubljana, 1979, s. III si.; Веuс I. Još о problemu iormiranja feudalnih država u Južnih Slavena. — Institut za hrvatsku povijest. Radovi, 1976, № 8, s. 97–98.
Станојевић C. Византија и Срби. Нови Сад, 1906, кн. 2, с. 79.
Гюзелев В. Средновековна България в светлината на нови извори С., 1981, с. 68–99; Станојевић С. Бизантија…, с. 79.
См.: Развитие этнического самосознания славянских народов…, с. 287–288 (Константин Багрянородный).
Ferluga J. L’Amministrazione bizantina in Dalmazia. Venezia, 1978, p. 163–164.
Литаврин Г. Г. Влахи византийских источников X–XIII вв. — В кн.: Юго-Восточная Европа в средние века. М., 1972, с. 112.
Obolensky D. The Byzantine Commonwealth. Eastern Europe. 500–1453. L., 1974, p. 137; Dvornik F. Byzantske misie u slovanu. Pr., 1970, p. 44 sq., 46, 239 sq.
Cp.: Станојевић C. Византија…, c. 107–108; cp.: Koledarov P. Bulgaria’s place in the medieval World. — Etudes historique, 1983, t. XI, p. 57–62.
Cp.: Божилов Ив. Цар Симеон Велики (893–927). Златният век па Средновековна България. С., 1983, с. 111 и сл.
ИБ, 2, с. 292.
Јиречек К. Историја Срба. Београд, 1952, с. 121.
ИБ, 2, с. 370 и сл., 390.
Сахаров А. Н. Дипломатия Святослава. М., 1982, с. 146–161.
Наумов Е. П. Формирование этнического самосознания древнесербской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания…, с. 187, 191–192.
Ferluga J. L’Amministrazione…, р. 203.
Литаврин Г. Г. Формирование этнического самосознания болгарской народности (VII — первая четверть X в.) — В кн.: Развитие этнического самосознания…, с. 79–82.
Наумов Е. П. Формирование…, с. 190–193.
См.: Литаврин Г. Г. Условия развития болгарской культуры в XI–XII вв, — В кн.: История и культура Болгарии. М., 1981, с. 293–303.
Obolensky D. The Byzantine Commonwealth…, p. 275–283.
Литаврин Г. Г. Юридический статус на българските земи в състава на Византийската империя (1018–1185 гг.) — В кн.: България в света от древността до паши дни. София, 1979. т. 1, с. 228–232; Он же. Болгария и Византия в XI–XII вв. М., 1960, с. 128–249.
Литаврин Г. Г. Народы Балканского полуострова в составе Византийской империи в XI–XII вв. — В кн.: Формирование раннефеодальных славянских народностей. М., 1981, с. 170 и след.
Ангелов Д. Богомилстово в България. С., 1969, с. 311 и сл., 391 и сл.
Иванов Й. Български старини из Македония. С., 1970, с. 547–564.
Литаврин Г. Г. Болгария и Византия…, с. 73 и след., 250 и след., 351 и след.
Там же, с. 376–397; Он же. Новое исследование о восстании в Паристрионе и образование Второго Болгарского царства. — ВВ, т. 41, 1980, с. 92–97.
Литаврин Г. Г. Болгария и Византия…, с. 376–397.
Литаврин Г. Г. Условия…, с. 299.
Klaič N. Povijest Hrvata…, s. 321; История сорпског народа, с. 171–175.
Јиречек К. Историја Срба. Београд, 1952, с. 121.
Там же, с. 132.
Klaič N. Povijest Hrvata…, s. 333.
Ibid., s. 386, 392.
Ibid., s. 57.
Историја српског народа, кн. 1, с. 199–200.
Литаврин Г. Г. Восстание болгар и влахов в Фессалии в 1066 г. — ВВ, 1956, т. II, с. 123–134; Он же. Византийское общество и государство в X–XI вв. М., 1977, с. 277–280.
Jochalos Т. Р. Uber die Einwanderung der Albaner in Griechenland. Eine zusammenfassende Betrachtung (Diss.). Munchen, 1971; Ducellier A. L’Albanon et les Albanais. — Travaux et memoires, 1968, t. 3; Βρανούση E. Οι οροί «Αλβανοί» και «Αρβανίται» κα'ι ή πρώτη μνεία του όρωνόρ,ου λαού τής Βαλκανικής εις τάς πηγάς τοΰ ια’ αίώνος.— 1970, ΣΥΜΜΕΙΚΤΑ, Αφήνη, In: τ. 2, σ. 207–254.
Malingoudis Ph. Die Nachtichten des Niketas Choniates uber die Entschtehung des Zweiten Bulgarischen Staates. — ΒΥΖΑΝΤΙΝΑ, 1978, t. 10, S. 101 ff.; cp.: Литаврин Г. Г. Новое исследование о восстании в Паристриопе и образовании Второго Болгарского царства, — ВВ, 1980, т. 41, с. 109–112.