Raskršće sumraka

EPILOG Odgovor

Rand je zurio kroz prozor i gledao kišu kako bez prekida pada s tmurnog neba. Opet oluja s Kičme sveta. Sa Zmajevog zida. Činilo mu se da će proleće brzo doći. Na kraju, proleće uvek stigne. Trebalo bi da u Tiru stiže ranije nego kod kuće, mada se to još ni po čemu ne bi reklo. Srebrno-plave munje blesnuše po nebu, a nekoliko dugih trenutaka prođe pre nego što se oglasi grmljavina. Sevaju u daljini. Bole ga rane na boku. Svetlosti, i čaplje utisnute mu u dlanove bole, i nakon sveg vremena koje je prošlo.

Ponekad je bol jedino što ti stavlja do znanja da si i dalje živ, prošapta Lijus Terin, ali Rand zanemari taj glas u svojoj glavi.

Vrata iza njega otvoriše se uz škripu, a on se osvrnu i pogleda čoveka koji je ušao. Bašer je nosio kratak kaput od sive svile, skupocen i sjajan, a imao je i palicu vrhovnog vojskovođe Saldeje, štap od belokosti s jabukom u obliku zlatne vučje glave, zadenut za opasač odmah pored mača u kanijama. Čizme su mu bile ulaštene tako da su se i one sijale. Rand pokuša da nekako ne pokaže koliko je olakšanje osetio. Dugo ih nije bilo.

„Pa?“, kaza on.

„Seanšani su naklonjeni“, odgovori Bašer. „Ludi su kao da su jeli bunike, ali naklonjeni. Mada, zahtevaju sastanak s tobom glavom i bradom. Vrhovni vojskovođa Saldeje nije Ponovorođeni Zmaj."

„S tom gospom Surot?"

Bašer odmahnu glavom. „Izgleda da je stigao neki član njihove kraljevske porodice. Surot hoće da upoznaš neku ženu koja se zove Kćer Devet meseca." U daljini opet blesnu munja i oglasi se grmljavina.