Примечания

1

Наиболее полное исследование о жизни и сочинениях Гейденштейна принадлежит Нерингу; оно явилось первоначально в виде докторской диссертации на латинском языке: De Reinholdi Heidensteinii scriptis historicis tractavit Wladislaus Nehring (Posnaniae. 1857), a после было переделано и пополнено для польского издания: О zyciu i pismach Reinholda Heidensteina, napisal Wl. Nehring (Poznan, 1862). Это издание, кроме частного, имеет более общее заглавие на выходном листе: O historykach polskich szesnastego wieku. Czesc piervvsza. — Краткая биография автора с перечислением его прочих трудов присоединена также к польскому переводу большого сочинения Гейденштейна, вышедшему в Петербурге в 1857 году: Dzieje polski od smierci Zygmunta Augusta do roku 1594», Михаила Глищинского (Gliszczynski). Она принадлежит Вл. Д. Спасовичу.

2

Дело в том, что в гербовниках, из которых заимствуются эти подробности (у Неринга в польском издании стр. 1, у Спасовича стр. 1), сообщается даже о предках нашего автора, графах Гейденштейнах, современных Карлу Великому (Niesiecki, Korona Polska, III, 352): этого достаточно, чтобы судить о достоверности подобных родословных. Старовольский (De claris Sarmat. oratoribus. Florentiae, 1688) просто говорит, что Гейденштейн происходил из знатного рода в Пpyccии: nobili loco in Prussia natus.

3

Nehring 1. с. Год рождения Гейденштейна определяется на следующем основании: в одном манускрипте, принадлежавшем Репелю (Roepell) и заключавшем в себе первые три книги Rerum Po-lonicarum, находится предисловие, очевидно принадлежащее Гейденштейну, хотя и подписанное другим именем; в этом предисловии, писанном в Январе 1617 года, автор сравнивает себя с кардиналом Бембо, историографом Венецианской республики, который хвалился тем, что трудился над своим произведением будучи шестидесяти лет от роду: тоже я могу сказать и о себе (item de me dicere possum), прибавляет автор предисловия.

4

Старовольский (De claris oratoribus Sarmatiae) говорит о полемических трудах Гейденштейна против еретиков: ex controversiis contra hostes ecclesiae factis; но, по видимому, из этих трудов ничего до нас не дошло.

5

Сообщение, что Гейденштейн был с начала личным секретарем Замойского, хотя и не заключает в ce6е ничего невероятного, но недостаточно удостоверено (см. Nehring, O zyciu Heidensteina pag. 2) и могло произойдти от смешения государственной службы под начальством Замойского с частною.

6

Русского перевода стр. 281. В биографии, приложенной к польскому переводу (стр. III), говорится о посольстве к князю Курляндскому, при том в 1592 году (последнее — вероятно опечатка): автор предисловия, г. Спасович, был введен в заблуждение неверным переводом Глищинского, который неизвестно почему заменил Пруссию Курляндией (польского перевода том II, стр. 114).

7

Об этом посольстве тоже говорит сам Гейденштейн — в тех книгах обширного своего и позднейшего труда О деяниях Польских по смерти Сигизмунда Августа, которые служат продолжением к Комментариям: Rerum Polonic. L. VII, pag. 183. Ср. Ranke, Preussische Geschichte: S. Werke XXV, 183.

8

Nehring, De R. Heidensteinii scriptis historicis pag, 14. — O zyсiu i pismach R. Heidensteina str. 12. 13.

9

Nehring 11. сc. pag. 19; str. 18. 19 на основании собственного показания Гейденштейна в биографии Замойского (Vita Zamoscii — Wyd. Dzialynski) и свидетельства Рудгера Горста в книге о канцлере (Cancellarius, 1628. Rudgerus Horst).

10

De nuptiis illustrissimi Joannis de Samoscio ac Griseldis Bathoreae ad illustrissimum Principem Georgium Fridericum Marchionem Brandenburgicum in Prussia Ducem. R (einholdi) H (eidensteinii) S (ecretarii) R (egii) epistola. Cracoviae in officina Lazari an. 1583.

11

Gratissimam rem facies, si clarissimo viro Monauco (leg. Monavio) meis verbis multam salutem imperties, simulque significes Aidensteinium, per hos dies hue advenisse, eo consilio, ut typographo rerum Moscoviticarum commentarios excudendos tradat: simulatque excudentur, dabo operam, ut habeat: habitat et ipso in arce, in praetoria domo non procul a Regia, ut sit facultas crebro conveniendi. Michaelis Bruti opera varia selecta (Berolini, 1698) pag. 1155.

12

Verum haec quoque, quae ego quidem ipse in me requiro, si quis alius praeterea in commentariis hisce requirenda putabit, is vellem perspiceret, quam non modo brevi tempore, sed quam alieno etiam ac impedito, interque quot aliarum rerum occupationes in aula non solum negociosissima, sed-et quae nullo certo in loco consistens perpetuis quodammodo profectionibus circumfertur, scribendi mihi fuerunt.

13

Primum enim minime de remotis a memoria nostra rebus scribo, in quibus vel errare facile possim, vel fingere, si quid velim, nullios memoria iam refellente; sed edo haeciis cognoscenda, qui iis ipsis rebus, de quibus scribo, interfuerunt, ut res per hujus belli tempus gestas, iis, qui ab illis abfuerunt, eorum, a quibus administratae sunt, vivorum et praesentim memoria teste commendem.

14

Qua in re utrunque fuit, ut et ego facillime ea a multis, qui iis interfuerunt, cognoscere potuerim; a veritate autem ulla in re recedere non potuerim, tot hominum conscientia constrictus.

15

Accedit huc, ut publicorum actorum, quibus res, quae hisce libris compraehenduntur, magnam partem testatae sunt, pro eo loco, in quo sum, summam, facultatem habuerim.

16

См. стр. XIX примеч. I.

17

Карамзин изд. Эйнерл. т. III кн. IX, 175.

18

Rerum Polonicarum ab excessu Sigismundi Augusti libri XII, Francfurti. 1672.

19

Dyjaryjusze sejmowe r. 1587 wydal A.Sokolcwski. Krakow, 1887 (Scriptores reram Pulonicarum t. XIII), см. стран. 31, 54, 209, 221, 236.

20

pag. 246. Conditiones hae erant —: nominatim de commentariis (de) bello Moscovitico et accusatione, quae sub Andreae Rzecicii, instigatoris, ut vocant, Regii, nomine in Christophorum Sborovium exiisset (l.exiissent), abolendis adjectum fuit. Брошюра Ржецицкого носила заглавие: Accusationis in Christophorum Sborovium actiones tres etc. Cracov. typ. Lazari 1585.

21

E quibus commentariis, cum ad res Sborovianas nihil plane pertinerent, Ciarnkovii potissimum et unius lithuani senatoris, partim vera non ferentium, partim falsas laudis (l. laudes) sibi non tritbutas dolentium, odio datae fuerunt.

22

Reginaldus Heidenstenus, scriptor caetera egregius, mihique peramicus, in suis commentariis expeditionis istius famam et res gestas nescio quo consilio suppressit: Annales domus Orzelsiae изданиe Дзялынского (Dzialynskiego) 1854, pag. 19 (приведено у Спасовича в предисловии к переводу на польский язык Rerum Polonicarum XII libri I. pag. XIV).

23

pag. 247. De libris, de quibus ut tollerentur, nominatim conditio adjecta fuerat, quo consilio et qua religione scripti editique essent, ostendit.

24

Praeterea vero et libertatem publicam uno atque altero scripto notando, in aliis etiam tentari: nec eam rationem cum scriptis pugnandi esse; quae quo magis premerentur, eo magis fere expeterentur.

25

Si quis quid a re ipsa alienum sciptum existimaret; quod vel summos imperatores facere non puduisset, contrario scripto edito, argueret: vel cum sua sponte facile cuivis se probarent, tum magis, si contentione etiam falsi illustrata essent; atque illa ut dies, fere magis confirmaret, sic falsa sua sponte intercidere.

26

Вишневский в Истории Польской литературы (VI, str. XI) сообщает, что Зборовские и Чарнковский скупали экземпляры сочинения Гейденштейна и предавали их сожжению, но на чем основано это сообщение, не указывает. По видимому и Неринг (De Heidensteinii scriptis historicis, pag. 21; O Zyciu i pismach R. Heidensteina, pag. 27) несовсем доверяет Вишневскому.

27

Rerum Polonicarum ab excessu Stepbani regis ad Maximiliani austriaci captivitatem liber singularis in lucem editus cum additamentis Sebastiano Ciampi in Italia ab negotiis literariis pro regno Poloniae. Florentiae, 1827. — Издатель Чиампи больше склонялся к тому мнению, что автор любопытного и весьма важного по подробностям сочинения был известный Бруто, хотя уже и ему представлялись соображения в пользу Варшевицкого. Что именно Варшевицкий есть настоящий автор, убедительно и подробно доказывается в монографии, посвященной Варшевицкому, проф. Вержбовским: «Христофор Варшевицкий (1543–1603) и его сочинения» Историко — литературное исследование Федора Вержбовского. Варшава, 1886. См. стр. 237 и след.

28

Reinholdi Heidesteini publica totius conventus authoritate volebant, ut falsam, aboleri historiam, cujus nonnulli ipsum Cancellarium opinabantur esse scriptorem; constat quidem et a Rege, et a Cancellario diligenter revisam et emendatam extitisse (pag. 7).

29

Czarnkovius — ab Heidesteino, qui neque Moscoviam ejusque bella viderat, nec Czarnkovium, sicut describit, noverat, graviter admodum notabatur (pag. 8).

30

Detrahit enim fidem sibi ipsi is, qui non tam necessario et scienter, quam studiose et inepte magis rebus in historia extra seriem narrationis inhaeret conquirendis.

31

Quae Rex ipse nоn modo vidit, sed et correxit, et liber ille cum emendatione a rege facta in manibus ipsius est authoris (раg. 12). He совсем ясно, что здесь разумеется под книгою (liber) — сочинение — ли в рукописи, или отпечатанный экземпляр.

32

Jam Reinholdi commentarios non modo intra, sed etiam extra regnum manibus teri permultorum, etiam perdoctorum, niquibus si quid forte desideratur, ostendendum est: non enim omnia simul possunt, ut par est, videri, et examinari (pag. 12, 13).

33

Typographus novis et ultimis exemplis typis vulgandis, anterioribus haud dubiae (sic) derogabit (pag. 13).

34

Письмо Замойского в (мнимо) подлинном его виде напечатано Жеготою Паули (Pamietniki do zycia i sprawy Zborowskich wydal Zegota Pauli we Lwowie 1846 pag. 197). Но мы, к сожалению, не могли достать этого издания; письмо приведено отсюда у Неринга (O Zyciu i pismach Heidensteina, str. 25–27), который, по видимому, не сомневается в подлинности документа. Но вот какие обстоятельства возбуждают в нас сомнение. Во первых, в начале Замойский говорит, что он получил Комментарии Гейденштейна, приложенные к письму примаса. Странно, что это могло иметь место в виду близкого знакомства канцлера с инкриминированным произведением его подчиненного. Еще непонятнее следующее обстоятельство; Замойский, оправдывая Гейденштейна от нареканий, указывает на то, что если у него и упоминается о Зборовских, то упоминается с уважением и даже с честию; так например, о пане Гнезненском говорится, что благодаря ему покойный король одержал победу под Щевом (по латыни Dirssavia: iz przezeri krol J. M. neboszezyk u Tszewa zwycieztwo odniosl) и т. д. Под паном Гнезненским нужно разуметь, очевидно Зборовского Яна, кастеляна Гнезненского, о котором в Комментариях упоминается на стр. 122, 191, 227, 246, 256 (перевода). Нигде, однако, ни здесь, ни в подлиннике речь нисколько не касается его подвигов под Щевом. Дело в том, что Щево есть местечко вблизи Гданска и победа, одержанная здесь Баторием, благодаря Яну Зборовскому, относится ко времени до начала Московской войны (к 1577 году), а в вследствие того совсем даже и не упомянута в Комментариях как они вышли и выходили в отдельном издании. Гейденштейн, правда, описал и осаду Гданска (Данцига) и победу под Щевом, но гораздо после, в своем более обширном сочинении о делах Польских с кончины Сигизмунда Августа (Rerum Polonicarum ab excessu Sigismundi Augusti pag. 110–111). Первые две начальные книги этого сочинения, за которыми уже следуют ранее написанные о Московской войне, писаны Гейденштейном вскоре после 1611 года (Nehring, O Zyciu — pag. 37), а издано оно в свет только его сыном в 1672 году. — Итак польское письмо Замойского заключает в себе грубый литературный анахронизм, заставляющий думать, что оно сложено после, на основании передачи содержания ответа Замойского у Варшевицкого, или что оно во всяком случае подновлено и дополнено позднейшим редактором.

35

Reiholdi Heidesteni (sic) seсr. Regii de Bello Moscovitico quod Stephanus Rex Poloniae gessit commentariorum libri VI. Basileae per Conrad. Ualdkirchium MDLXXVIII.

36

Chromeri Polonia, sive de origine et rebus gestis Polonorum. His accesserunt recens ad historiam continuatio et cet. Coloniae Agrippinae, 1589.

37

Magnae cum voluptatis et utilitatis fructu perlegi commentarios de fortissimi et sapientissimi Stephani bellis cum Moscovitico tyranno gestis tuos, in quibus et *** judicii tui exquisiti sanitatem ac rectitudinem, et orationis in rebus narrandis perspicuitatem, elegantiam et puritatem probavi et admiratus sum.

38

Etsi igitur nulla inter nos notitia et familiaritas intercessit, tamen — scribere ausus sum… Adjunxi huic epistolae Vandaliam a me recens seorsim editam. Davidis Chytraei Epistolae Hannover. 1614, pag. 707. Так как отдельное издание Вандалии относится к 1589 году (оно есть в Публичной библиотеке), то этим определяется и год письма — не ранее 1589 года, но и не позже 1590 Предшествующее в собрании переписки послание к Замойскому помечено 1589 годом. — О Хитрее см. Wegele, Geschichte der deutschen historiographie (Munchen 1885) pag. 426–429. Отношения его к польской и русской историографии заслуживали бы особенного внимания; специальные немецкие монографии об его жизни и трудах Шютца и Краббе (Schutze, D. Chytraeus, Hamburg 1720, Кгаbbе, David Chytraeus Rostock 1870) — совсем не занимаются этим вопросом.

39

Libri de Moscovitico bello, qui nomine Reinoldi Heidenstenii secretarii regii circumferuntnr, elegantissime et accuratissime scripti, nisi judicii fallor, aut ab ipso Samoiscio scripti aut ab homine scribendi peritissimo, qui vel ipso Samoiscio dictante, aut saltem ex ipsius commentariis excripserit. Historia sul temporis (1553–1617) Francfr. 1618 lib. 73 pag. 716.

40

Ср. Nehring, de Heidenstenii Scriptis pag. 42; О zyciu i pismach Heidensteina str. 28, 52, 53, O. Вержбовский, Христофор Варшевицкий стр. 235. 237.

41

Bruti opera pag. 80. Краковское письмо в Ноябре 1580 года.

42

Имеем в виду: Hodoeporicon Moschicum — Christophori Radiwilonis — Scriptum Vilnae a Francisco Gradovio. Vilnae, 1582.

43

Повесть о прихожении литовского Короля Степана на великий и славный град Псков. — Москва, 1847 (в Чтениях общ. истории и древн. год III, № 7). Другое издание отдельно: «Повесть преславна сказаема о пришествии Владычицы нашея Богородицы в Богоспасаемом граде Пскове». Псков, 1878.

44

Panowanie Henryka Walezyusza i Stefana Batorego. Z rekopismow Albertrandego, z dolaczeniem Pamietnikow, odnosczacych sie do Stefana Batorego, a zebranych przez Ed. gr. Raczynskiego Wydanie Turowskiego. W Krakowie 1861.

45

Sprawy wojenne krola Stefana Batorego. Dyaryusze, relacyc. listy i acta z lat 1575–1586. Zebral wydal X. Ignacy Polkowski. (Acta historica res gestas Poloniae illustrantia tomus XI). Krakow 1886.

46

Poczatki panowania w Polsce Stefana Batorego 1575–1577 (Zrodla dziejowe t. IV). Wydal Adolf Pawinski.

— Acta metryki koronnej z czasow Stefana Batorego 1576–1586 (Zrodla dziejowe t. XI). Zebral i wydal Adolf Pawinski Warschawa. 1882.

— Skarbowosc w Polsce i jej dzieje za Stefana Batorego (Zrodla tom IX).

— Сверх того один том (III) носит заглавие Стефан Баторий под Гданском (Данцигом), эпизод, который не входит в нашу область.

47

Rome et Moscou (1547–1579) par Ie p. Pierling. Paris Leroux 1883.

— Un nonce da pape en Moscowie, Preliminaires de la treve de 1582, par Ie meme. Paris, Leroux 1884.

— Le Saint-Siege, la Pologne et Mosсou (1582–1587) par Ie p. Pierling 1885.

— Ant. Possevini Missio Moscovitica et cet. curante p. Pierling Paris, Leroux 1882.

— Bathory et Possevino, documents inedits publies et annotes par le p. Pierling. Paris Leroux 1887.

С содержанием исследований Пирлинга знакомил проф. О. И. Успенский в Журнале Министерства Народного Просвещения за 1884 и 1885 годы.

48

Что дневник, изданный профессором Кояловичем, принадлежит ксендзу Яну Пиотровскому, уже догадывался сам первоначальный издатель; теперь личность автора совершенно разъяснена новыми сведениями, собранными Полковским во введении к изданному им тому "Исторических актов". — Дневник переведен и на русский язык: Дневник последнего похода. Перевод с польского О. Н. Милевского. Псков, 1882 г.

49

Polonicae historiae corpus: hoc est Polonicarum rerum latini scriptores, uno volumine comprehensi omnes Ex bibliotheca Joann. Pistorii Nidani (Nidda in Wetterau) Basileae, 1582. — Rerum Polonicarum tomi tres, Quorum primus omnium Poloniae regum, a Lecho — ad Stephanum Bathoreum, etiamnum Regem-gestas complectitur: adjecta recens historiarum in nostram aetatem incidentium continua narratione et ceter. Alexandro Guagnino, equite aurato peditumque praefecto authore. Francofurti. Excudebat Joann. Wechelus.1584.

50

См. например у Полковского Sprawy wojenne k. Stephana Batorego (Acta historica 1, 275): Реляция посольства в земли прусские Лукаша Дзялынского в Декабре 1580 года.

51

Две карты и текст всех восьми чертежей изданы Коркуновым в Журнале Министерства Народного Просвещения за 1837-й год (часть пятнадцатая, стр. 235–249) с объяснительною статьею; общая карта военных действий и план Полоцка также в первом томе Витебской старины Сапунова. Подпись на первой карте: Joa. Baptista de Caualleris incidebat anno Domini 1580 — typis aeneis. Сверх того на общей карте, а равно и на втором чертеже, представляющем план осады и взятия Полоцка, значится имя Пахоловича: S. Pacholowic; Delineavit in ipsis castris S. Pacholowic. Коркунов в своей статье приводит заимствованные из Несецкого и Папроцкого, сведения о Пахоловиче как о мастере рисовать города, крепости и провинции.

52

Это был "Petrus Francus Geometra noster». см. Zrodta dziejowe XI, 65. № 38. Diploma, quo cavetur, ne quisquam intra quinquennium expedtiionis regiae ad Polockum imaginem faciat praeter Petrum Francum Italum. Drisnae a. 1579 Septem. 19.

53

Неринг (pag. 55) пишет: “до какой степени Гейденштейн полагался на означенную брошюру видно уже из того, что он повторял в след за нею неточные даты. Анонимный автор говорит, что король прибыль в Усвяту 13 Сентября, ему последовал и Гейденштейн, хотя он мог даже из королевского манифеста — Edictum de supplicationibus (Pistorius III, 126), знать что уже 26 Августа король был под Великими Луками". — Но дело в том, что ни аноним, ни Гейденштейн указываемой мнимой ошибки вовсе не делали; у Гейденштейна (pag. 109) читается: XVIII Kal. Septemb — ad Vsuiatam pervenit, а это в переложении с Римского календаря на современный будет указывать на 15 число Августа (см. русский перевод стр. 122).

54

В русском переводе (стр. 149) осталась неисправленная опечатка в последней строке текста: 150 миль вместо 15.

55

Полное заглавие тома приведено было выше, (стр. XXXV).

56

Некоторые дополнительные части дневника Пиотровского сообщены в издании Полковского, но преимущественно те, которые уже относятся к его поездке в Лифляндию, куда он отправился не дождавшись конца Псковской осады и заключения мира. — Мы уже заметили, что после сообщений Полковского не может быть никакого сомнения в самой личности автора дневника.

57

В вышеуказанном писъме Дзержка (у Тургенева, I, стр. 360) сказано что во время приступа или штурма убито сто человек, да до 400 пало внутри — в продолжение трех часов, пока поляки держались на стенах.

58

Martini Chromeri, Varmiensis episcopi, Polonia et ceter. Coloniae Agrippinae 1589.

59

Грамота Батория к великому князю Московскому с просьбою об охранной грамоте для великого посольства, писана в Варшаве 12-го июля 1576 года. См. в Книге посольской метрики великого Княжества Литовского (издана по поручению Московского общества истории и древностей М. Погодиным и Д. Дубенским. Москва. 1843) II, № 1 (стр. 1, 2). Там же читается в подлиннике инструкция посланцам Груденскому и Буховецкому (№ 2) а также грамота от панов рады коронных и литовских к московским боярам об установлении мира и о выдаче охранных грамот для посольства (№ 3). Ответ московских думных бояр панам (№ 6 стр. 7) писан в ноябре того же 1576 года, и в нем кроме жалоб на неправильный отказ в царском титуле и вступательство в Ливонскую землю — между прочим говорится об отправлении с посланцами Груденским (Городенским) и Буховецким охранной грамоты для большего посольства. Самая грамота, данная 4-го ноября в Москве, находится под № 11-м, стр. 17. Ср. Соловьев, История России VI, 312.

60

Отправление Крыского и Сапеги решено было в марте 1577 года и тогда же были составлены для них инструкции (Метрика Литовск. II. №№ 11, 12, стр. 17 и сл.); но за тем оно было приостановлено и замедлилось на довольно долгое время вследствие действий Иоанна в Ливонии. См. ниже.

61

Это было прописано в грамоте Иоанна Васильевича к пану Полубенскому при вторжении в Ливонию, а Полубенский, захваченный в плен и увезенный в Москву, переслал документ Баторию. См. об этом в инструкции Батория своему послу на поветовых сеймиках ноября 1577. Pawinski. Poczatki Panowania Stefana Batorego (Zrodla Dzjejowe t. IV. Warszawa, 1877, № 140, dag. 250); а также в метрике Литовской II № 16, стр. 27 (в инструкции гонцу Мартину Полуяну, июля 1577 г.).

62

Как сказано выше, отправление великих послов Крыского с товарищами замедлилось. В сентябре 1577 года Крыский находился в Вильне и ждал здесь новых инструкций от короля, посылал между тем гонца в московский стан в Ливонии, сообщал Баторию новости о ходе дел в Ливонии (см. Pawinski, Poczatki Panowania Stefana Batorego № 138, pag. 218); король писал ему два раза, второй раз в ноябре 1577 года (ibid. № 139. 150 pagg. 221.235) Крыский и Сапега прибыли в Москву в январе 1578 года. Соловьев, История России VI, 313. В наказе польскому гонцу Полуяну (июля 30, 1577), который был посылан в промежутке, объясняются причины замедления. Метрика Литов. II, № 15 и 16, стр. 26 и сл. Впрочем в письме в Крыскому от 17-го сентября 1577 года Баторий говорит, что нужно протянуть время до сейма, а между тем barbarum verbis ducendum (Poczatki pag. 222).

63

Сейм открылся 19-го января 1578 года и закрылся 10-го марта. Вержбовский, Отношения России и Польши в 1574–1578 годах. Журнал Минист. Народн. Просвещения 1882, август, стр. 233.

64

Донесение Збаражского о татарском набеге с перечислением раззоренных мест. Poczatki Panowania Stefana Batorego № 80, стр. 138 — без даты; но рядом другие документы показывают, что это было весною 1577 года (№№ 81, 85, 107, 109 и 110).

65

См. универсал Стефана Батория о налогах (universal poborowy: Volumina Iegum II, 980–994), данный во Львове 10-го июня 1578 г. после воеводских сеймиков. Albertrandi, Panowanie Henryka Walezyusza i Stefana Batorego (W Krakowie, 1861) pag. 373.

66

См. Konstytucya Seimu walnego Warszawskiego roku Panskiego 1578. Volumina legum II, 862 и сл. Впрочем здесь прямо формулованы постановления, принятые окончательно на сейме, и совсем нет следов тех прений, о которых сообщает нам Гейденштейн. — Подвергнутый пене в 150 злотых архиепископ есть Яков Уханский. См. Szujskego Dzieje Polski III, pag. 58.

67

Перемирная грамота в том и другом виде напечатана в Литовской Метрике II, №№ 17 и 18: на первом месте — перемирный лист великого князя Московского, данный в январе 1578 г. и привезенный послами короля в Варшаву, а на втором — лист панов послов его королевской милости, который они противу того листу Московского под печатьми своими великому князю дали; добавление о Ливонской земле см. там на стр. 32. Перемирие должно было считаться с Благовещения, 25-го марта 1578 года по Благовещение 1581 года. Крыский воротился в Польшу в апреле, но писал о заключении договора еще из Москвы в феврале; 15-го апреля папский нунций доносил в Рим о содержании разговора, который он имел с королем относительно результатов посольства, после возвращения Крыского. Обо всем этом см. в статье Вержбовского стр. 231 232. Ср. Соловьева История России VI, 314.

68

Еще по первым письменным донесениям Крыского, в которых говорилось о заключении перемирия только относительно Литовского княжества без земли Ливонской, Стефан Баторий 12-го марта послал в Москву гонцем Петра Гарабурду, наказ которого напечатан в Литовск. Метрике под № 19 (стр. 38). Московское великое посольство к Баторию, которое должно было присутствовать при его присяге о соблюдении перемирия, выехало 16-го мая 1578 года; во главе его стоял дворянин Михаил Долматович Карпов, а в числе товарищей названы Головин и Грамотин. Ср. Карамзин III, 171 и примеч. стр. 116 (примеч. 503). Соловьев, История России VI, 314.

69

У Рюрика, как известно, был сын Игорь, а у Игоря от Ольги — сын Святослав.

70

Опять явная ошибка, принадлежащая, конечно, самому Гейденштейну, а не его источникам.

71

Речь идет конечно об Игоре Ольговиче, который поэтому будет точно также внуком Святослава, как и его брат Всеволод.

72

Во Львове Баторий был в начале апреля. См. Albertrand. pag. 480 (вышеприведенная инструкция). О согласии трех воеводств на пивной налог пишет Лаурео от 6-го июня: вышеозначенная статья Вержбовского, стр. 234.

73

Умер в дороге Михаил Далматович Карпов — не на возвратном пути в Россию, как сказано у Карамзина (примечание 503 к тому IX), а на пути в Польшу. См. Литовск. Метр. II. № 21, стр 41: "ино посол твой старший Михайло Долматович Карпов еще идучи до нас в дорозе вмер” — пишет Баторий Иоанну. Править посольство должны были Головин и Грамотин; вместо того у Карамзина (изд. Ейнерл. IX, 171) и у Соловьева (VI, 316) ошибочно говорится о Карпове и Головине.

74

Послы выехали из Кракова 11 декабря 1578 г., а из Литвы — 12 июня 1579 г. Кap. Т. IX стр. 171 и примеч. 515. Ср. Метрика Литовск. II, стр. 41 и 45. Соловьев VI, 315. Albertrand. p. 130.

75

О Венденском бое и взятии Поляками Вендена (21 Октября 1578 г.) см. Карамз. IX стр. 168 (Эйнерл.) и примеч. 509 — Соловьева VI, 311, 312 и примеч. 105 (Стр. XII). Бестужева-Рюмина Русская История II, 292. Albsrtrand. p. 131.

76

Письмо Батория, отправленное с гонцем Вацлавом Лопатинским, и данная сему последнему инструкция напечатаны в Метрике Литовской, т. II, №№ 22 и 23; первое помечено 26 июня 1579 г. в Вильне. Ср. Карамзин IX стр. 171.

77

Гарабурда, посланный гонцем в апреле 1578 года (см. выше), был отпущен из Москвы в январе 1579 года; в след за ним отправлен был к Баторию Андрей Тимофеев Михайлов (Метрика Лит. II, 42) или Михалков: Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 169 и пр. 512. Соловьев VI, 315. Нужно помнить, что Гарабурда поехал в Москву раньше возвращения большого польского посольства, а Михайлов раньше возвращения Головина и Грамотина из Литвы.

78

т. е, 30 июня 1579 года.

79

Кар. Т. IX гл. 5 стр. 175 и пр. 522.

80

Кар. T. IX, гл. 5, стр. 174, и пр. 521.

81

Солов. Т, I. стр. 320.

82

Кар. Т. X, гл. 5, стр. 175; Солов. Т. VI, стр. 326.

83

Кар. Т. IX, гл. 5 пр. 527 и 617.

84

Кар. Т. IX, гл. 2, стр. 70 и пр. 230, 231.

85

По документам: "от боярина и наместника Володимерского, от князя Ивана Федоровича Мстиславского; от боярина и наместника Астраханского, от князя Василья Ивановича Мстиславского; от боярина и наместника Новгородского, от Никиты Романовича Юрьевича — Захарьина.

86

Содержание этой грамоты московских бояр передано также у Карамзина (т. IX, стр. 179) со ссылкою на дела польские (примеч. 534); в печатной Метрике Литовской этой грамоты нет, потому что находящийся под 34-м № лист тех же московских бояр, писанный до их милостей панов рады великого князства Литовского (до тех же Радзивила и Воловича во главе), есть очевидно, позднейший; но именно в этом последнем говорится о предшествовавшем письменном сношении бояр и рады, при чем содержание прежней грамоты обозначается довольно близко с изложением Гейденштейна. Впрочем первый лист, который только и имеется в виду у Гейденштейна, отправлен был собственно не чрез польского гонца, известившего о взятии Полоцка, а чрез московского посланца Льва Стремоухова (отправленного 30-го сентября 1579 г.)

87

Лопатинского отправили из Москвы 10 января 1580 г. (Карамз. т. IX, примеч.534). Грамота московских бояр к панам рады, напечатанная в Метрике Литовской, помечена февралем месяцем, и отпись на нее панов рады из Вильны 8-м мая 1580 года. Из первой даты именно и явствует, что Гейденштейн излагает содержание более ранней переписки, чем находящаяся в Метрике под №№ 34 и 35. За то эта последняя у него совершенно пропущена. Второй лист бояр был отправлен в Литву с гонцом Грязным Шубиным в конце февраля. Карамз. IX, прим. 540.

88

Уже выше было замечено, что этот ответ относится к неизданной в печатной Метрике грамоте, а равным образом и сам он не тождествен с отписью под № 35, хотя и весьма сходен по содержанию.

89

Разумеется посольство царского гонца Елизарья Благова. — Лист от князя великого Московского до его королевской милости, писанный через дворенина его Олизарья Благово — представляет № 31 печатной Метрики; он дан, в Москве 6-го января 1580 года и в нем уже упоминается об обращении бояр московских к литовским панам. Сверх того Благому было поручено хлопотать о размене пленных (см. лист под № 32.). Отпись короля на царскую грамоту дана в Гродне 16-го марта (№ 33). Благов вернулся 15 апреля (Карамз. IX, прим. 540).

90

К посольству Нащокина относятся документы печатной Метрики Литовской под №№ 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, Ср. Карамз. т. IX, примеч. 540. Соловьев, т. VI, стр. 323–324.

91

Кap. T. IX, стр. 180, и пр. 536 и 540. Срок назначен был пятинедельный считая от 14 июня, когда Нащокин представлялся королю в Вильне. См. Метрики Литовск. II, № 41.

92

Разумеется посольство гонца Федора Шишмарева, который был прислан под Чашники на Щудут к королю и должен был известить об отправлении из Москвы великого посольства — князя Сицкого с товарищами и о невозможности для них прибыть на рубеж ранее 6-го августа или даже 16-го. Лист на имя короля, отправленный с Шишмаревым, и содержащий требование о приеме имеющего прибыть посольства в Вильне, писан в Москве 2-го июля, и находится в Литовск. Метрике под № 43.

93

Отпись короля на грамоту, присланную с Шишмаревым, помечена 22-м июля в земле Полоцкой: Литовск. Метрик. II. № 44. Карамз. т. IX, стр. 182. Соловьев т. VI, стр. 324.

94

При отправлении Шишмарева, Иоанн еще не знал о движении Батория в Mocковские пределы; узнав о движении короля из Вильны в Чашники, он снова писал к нему, убеждая его воротить войска на границы и ожидать посольства, уже отправившегося из Москвы, либо в Вильне, либо “где велит у себе нашим послом бытии”. — Эта грамота, данная в Москве 19-го июля, была отправлена из Смоленска с боярским сыном Легково, который должен был вручить ее Федору Шишмареву, а этот последний — королю. Метрика Лит. II, № 45.

95

Этого ответа Баториева нет в печатной Литовской Метрике.

96

Этого документа также нет в числе изданных. Вероятно, Шишмарев уже уехал, когда пришло послание к королю и письмо к нему.

97

Кар. Т. IX, гл. 3, стр. 144, пр. 259.

98

Лист этого содержания, данный в Москве 2-го августа 1580 г, был прислан в Оршу, а из Орши доставлен к королю под Сураж: он находится в Метрике Литовск. II, № 46. Отпись на него Стефана Батория писан в Сураже 10-го августа. Метрика Литовск. II, № 47.

99

Этот второй лист от 5-го августа и отпись на него Батория также находятся в Метрике Литовск. II, № 48 и 49.

100

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 184.

101

Речь идет о посольстве князя Сицкого и думного дворянина Пивова; верющая грамота, данная им 24 июля в Москве, напечатана в Метрике Литовской II, № 53, и в современной приписке к ней о представлении послов рассказано тоже самое, что у Гейденштейна, а в заглавии день представления обозначен 29-м августа. Другие подробности о поведении Поляков с послами до прибытия к королю см. Соловьева Т. VI, стр. 326. Карамз. IX, стр. 184 и примеч. 545.

102

Послы Иоанна во второй раз представлялись Баторию под Великими Луками 2-го сентября (Метрика Литовск. II, стр. 106) и потребовали возвращения Полоцка, а также обязательства со стороны короля не вступать в землю Курляндскую и Ливонскую, ссылаясь на свои инструкции, а затем в переговорах с панами рады, что им по их желанию было дозволено, сделали те уступки, о которых говорит Гейденштейн.

103

Отправлен был гонцем короля вместе с посланцом московских послов дворянин Григорий Лозовицкий; отпись Батория (от 5-го сентября) которую он должен был вручить Иоанну, содержит изложение предшествовавших переговоров с послами Сицким и Пивовым и требование об уступке всей Ливонии; определенного срока для ответа в ней не назначено. См. Метрика Литовск. II, № 54.

104

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 184, пр. 544.

105

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 185, пр. 546.

106

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 185 пр. 547.

107

В грамоте Иоанна говорится следующее: “А почему мы называем Лифлянскую землю своею землею, и наша вотчина Лифлянская земля искони век: потому в лето шесть тысяч пятисот осьмое, прародитель наш великий государь Георгий — Ярослав, самодержец Киевский всея Руси и многим землям господар, ходил на тое землю ратью и пленил их и в свое имя город Юрьев поставил, и тое землю взял за себя, и от тех мест и до сих мест тая земля вотчина наша за прародителями нашими была и т. д. — Откуда явился у Гейденштейна Святослав Мстиславович, трудно понять.

108

Подлинный документ напечатан в Метрике Литовской II, № 57, стр. 102–121. Кроме отмеченного искажения относительно имени Дерпта, содержание его приведено здесь правильно, хотя и кратко; отпись Иоанна помечена 27 сентября в Москве и доставлена была Лозовицким, приехавшим 10 октября. (См. Метр. Лит. № 59 стр. 124).

109

Об этих переговорах говорится в документе Литовской Метрики № 59, представляющем как бы их протокол.

110

Кар. Т. IX, гл. 5. стр. 185, пр. 548.

111

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 187 и пр. 554.

112

Сюда относятся №№ 60 и 61 Метрики Литовской. Ср. Кар. Т. IХ, гл.5, стр. 188 и пр. 558. Соловьев VI, стр. 328, 329.

113

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 185, пр. 550.

114

Речь идет о грамоте, отправленной с легким гонцем Григорьем Кабардеевым от 5-го марта 1581 года, извещавшей о назначении послами Пушкива и Писемского. Метрика Литовск. 11, № 62.

115

Акты посольства Пушкина и Писемского находятся в печатной Литовской Метрике под №№ 65, 66, 67.

116

Собственно не Богдан Бельский — любимец Иоанна, но Давид Бельский бежал к Стефану. Карамз. Т.IX гл.5, стр. 187 и премеч.556. Это случилось в июне 1581 г.

117

Она теперь напечатана в Литовской Метрике т. II. См..№. 68, стр. 140–157. “Отпись от князя великого до его королевской милости через Криштофа Держка, гонца его королевской милости, принесенный до Полоцка, тягнучы его королевской милости подо Псков, писано в Москве 29-го июня”.

118

Стр. 146. “И волочил еси наших послов за собою осень всю, да и зиму держал еси их у себя, и отпустил еси их ни с чим, а тым всим нас укоряя и поругаяся нам. А что твои паны рада говорили нашим послом под Невлем и на чом хотели тогда делати, да как у тебя были послы наши в Варшаве, и паны твои рада потому не захотели делати; а в кою пору приходили твои паны рада к нашим послом с ответом, и в ту пору с ними пришли твоих людей чоловек сорок, а паны твои рада нашим послом сказали, что то твоя меньшая рада, и того ни при которых твоих предках не бывало, чтобы тут опричь панов радных иншие люди были… А то твои панове, жалеючи ли о крови хрестианское, нашим послом Варшаве говорили, которые дела под Невлем мы с вами, а вы с нами говорили, и чего есте просили и что против того объявили и по тым мирам на покой хрестиянству статисе не может; я после того уж продлилося долгое время, и наклады господару нашому и утраты в воинстве не малые: взял господар наш господара вашого после того Заволочье, а ныне вжо почал господар наш воинство свое избирати изнова и то, ведь, не без накладу ж. И то хрестиянское ли дело твои панове говорять? А о кровопролитстве хрестиянском не жалеют, а о накладе жалеють! А коли тобе убыток, и ты бы Заволочья не имал: хто тобе о том бил чолом?

119

Стр. 155. “А что подъему просишь, и то вставлено з бесерменского обычая: такие запросы просят татарове, а в хрестиянских господарствах того не ведется, чтоб господар господару выход давал, — того в хрестиянех не ведется, то ведеться в бесерманех… А за што нам тобе выход давати? Нас же ты воевал, да такое плененье учинил, да на нас же правь убыток. Хто тебе заставливал воевать? Мы тебе о том не били чолом, чтобы пожаловал, воевал”.

120

О Себеже в грамоте стр. 153, а, и 154, б.

121

См. в примечании 1-м на предыдущей странице. Гейденштейн, как отсюда видно, не сдедует в своем изложении порядку и ходу мыслей в подлинной грамоте; впрочем и последняя, по крайней мере, в том виде, как она напечатана, не отличается посдедовательностию и раздельностию пунктов.

122

Стр. 156, т. е. почти в конце грамоты. “А будет же не похочешь доброго дела делати и похочешь кровопролитства хрестиянского, и ты б наших послов к нам отпустил, а уже вперед лет на сорок и на пятдесят послом и гонцом промеж нас не хаживати”.

123

О правах на Ливонию стр. 147, б. в конце и след. до 151; нападки на короля относительно происхождения стр. 143 (впрочем слегка); относительно жестокости — стр. 144. б, (“твои люди собацким обычаем делали, выбирая воевод и детей боярских лутчих мертвых, да у них бруха взрезывали, да сало и жолчь выймали, как бы волховным обычаем”); относительно привлечения чужих людей стр. 155; относительно Сокола стр. 144: “пришедши под Сокол воевода твой Виленский — Сокол новым умышлением взял”.

124

Длинное послание Батория занимает в Литовской печатной Метрике (т. II, № 74) страницы 177–206; писано в Заволочье 2-го августа 1581 г. Ср. Карамз. Т. IX, гл. 5, примеч. 561: “в сей грамоте, писанной варварским языком, ни русским, ни польским, около двух сот страниц”. Ср. Бестужев-Рюмин, Русская Истор. II, 297, примеч. 105. Письмо это первоначально было писано по латыни Гизиусом (в этом виде напечатано в Histor. Russiae Monumenta Тургенева I, № CCXXV), на польский было переведено Замойским (у Кояловича, дневник последнего похода Батория, прилож. 58), и уже с польского переложено на западно-русский язык, не признанный Карамзиным.

125

О книгах см. Карамз. т. IX, гл. 5, примеч. 561-е в конце. Albertrandi, Panowanie Henryka Walezyusza i Stefana Batorego pag. 202. Догадки обоих оказались не совсем удачными: автор дневника последнего похода Батория прямо говорит (стр. 36), что король имел в виду послать сочинение итальянца Гваньини и другое какого-то Крауция (Craucii).

126

Псков. Лет. III, стр. 9-я.

127

Псков. Лет. стр. 92.

128

Псков. Лет. стр. 175 и Кар. Т. VII, гл. 1-я, стр. 21.

129

Псков. Лет. стр. 175 и Кар. Т. VII, гл. 1-я, стр. 21.

130

Псковск. Летоп. стр. 181; Кар. T. IX, стр. 20–29. По свидетельству Карамзина, Василий въехал в Псков 20 января, по показанию же летописи 24 января.

131

Ильинский. Историческое описание Пскова и его древних пригородов (стр. 23).

132

Иначе называемый Снетогорский.

133

Псковск. Лет. стр. 211; Кар. т. IX, гл. 5, стр. 192 и пр. 567.

134

Кар. т. IX, гл. 5, стр. 196 и пр. 577 (Повесть о Псковской осаде).

135

Кар. Т. IX. гл. 5. стр. 197 и пр. 577, 578 и 579.

136

Кар. Т. IX, гл. 5, пр. 582 (Повесть об осаде). Дневник последнего похода Стефана Батория (2-го сентября), стр. 89–90.

137

О взятии судов: Дневник похода стр. 85. Albertrandi, pag. 214.

138

Дневник последнего похода (12 сентября), стр. 81.

139

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 199 и пр. 583. Дневник похода стр. 85.

140

В издании Старчевского на две мили (dua millia passuum), в старом издании — octo millia pass.

141

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 199, пр. 583. Дневник похода стр. 99, 100 (17 окт.)

142

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 201, 202 и пр. 592.

143

Вейсенштейн (Белый Камень) находится в нынешней Эстонии.

144

Кар. Т. IX, гл. 5, пр. 600.

145

Кар. Т. IX, гл. 5, пр. 590.

146

Кар. Т. IX, гл. 5, пр. 591.

147

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 202 и пр. 59З, 594.

148

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 203.

149

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 199 и пр. 582. Из повести: “а кои под стену подсекошася, на тех зделаша на шестах железные пуги с вострыми крюки, и теми гайдуков за ризы их и с телом захватывая, из под стены выторгаху”.

150

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 200 и пр. 584.

151

Кар Т. IX, гл. 5, стр. 200 и Т. VII, пр. 383.

152

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 200 и пр. 586, 587; Опис. Пскова, стр. 231.

153

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 200 и. пр. 586, 587.

154

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 202, пр. 504.

155

Краткое сообщение об этом деле отправлено Замойским в самый тот день, то есть 7-го декабря 1581. См. Кояловича, Дневник похода, стр. 378. За тем подробнее (и о пленных) в донесении от 3-го декабря; там же стр. 379–381.

156

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 202 и пр. 194 и 595. Замойский извещал короля о прибытии послов в Заполы в письме от 11-го декабря: Кояловича, Дневник последнего похода стр. 383, № 94. 13-го в среду они имели первое совещание с польскими уполномоченными: Метрика Литовская, II № 81, стр. 213–236.

157

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 204 и 205, прим. 548 и 549. Метрика Литовск: II, № 21 (стр. 216). Требование о включении в мирный договор короля Шведского было предъявлено и отвергнуто на втором съезде послов 14-го декабря. “Послы Московские тож, что и перво поведали, иж всее земли Ифлянтское уступити не могуть; а о короля Швецкого и мовити не хотели, поведаючы, иж на то росказанья и науки от господара своего никоторое не мають”.

158

В донесении от 13-го декабря польских коммиссаров Замойскому (Коялович, Дневник похода № 102, стр. 396) говорится о перебежчике Федоре Иванове Зубатом. В письме от 20-го декабря Брацлавский воевода пишет Замойскому, что посылает к нему русского переметчика (ibid. № 130, стр. 431); а ниже приведены показания переметчика Федора Зубатова о намерениях Иоанна (№ 135, стр. 437).

159

Кар. Т. IX, гл. 5, стр., 205, пр. 599.

160

Это дело подробно описано в письме Замойского к королю от 4-го января (Коялович, Дневник последнего похода № 191, стр. 512–515.). Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 205, пр. 599.

161

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 203 и пр. 596.

162

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 205, пр. 599.

163

Кар. Т. IX, гл. 5, пр. 596. Известно, что Хворостинин не был убит, чрез несколько лет после этого здравствовал и воеводствовал.

164

Кроме протокола мирных переговоров, напечатанного в Посольской Литовской Метрике (II, № 81) под заглавием “Розмовы послов его королевской милости с послами Московскими”, сюда же относится очень большое количество документов, изданных пр. Кояловичем вместе с Дневником последнего похода Стефана Батория. — Самые договорные грамоты, подписанные 6-го января 1582 года, находятся тоже в Литовской Метрике, №№ 82 и 83.

165

Разумеется боярский сын, Александр Хрущов Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 602.

166

Кар. Т. IX, гл. 5, стр. 205, пр. 600.

167

Съезд в Ендржееве или Андржеове (= Андрееве), на котором преобладали сторонники Стефана Батория, протестовавшие против кандидатуры австрийской, относится к январю 1576 года: см. о нем у Гейденштеина Rerum Gestarum ab excessu Sigismundi Augusti Liber II (pag. 92), Albertrandi pag. 69 и сл. Затем об установлении более правильного избирательного порядка шла речь на Варшавском сейме 1581 года: см. здесь выше стр. 169.

168

См. выше стр. 95.

169

В перемирном листе, напечатанном, в Метрике Литовской II, № 97, стр. 262, сказано так: рубеж учинити Торопецким землям с Витебскою землею и з городом з Велижем, как было исстари Витебской земле с Торопецкою землею, по старым рубежом, и № 98, стр. 266: А земля Велижу по старим рубежом; как было Витебской земли с Торопецкою землею: Витебская земля з городом Велижем к Витебску, а Торопецкая к Торопцу.

170

Съезд в Ендржееве или Андржеове (= Андрееве), на котором преобладали сторонники Стефана Батория, протестовавшие против кандидатуры австрийской, относится к январю 1576 года: см. о нем у Гейденштеина Rerum Gestarum ab excessu Sigismundi Augusti Liber II (pag. 92), Albertrandi pag. 69 и сл. Затем об установлении более правильного избирательного порядка шла речь на Варшавском сейме 1581 года: см. здесь выше стр. 169.

Загрузка...