Молитве на језеру

XCIX

Мало је послушних, Господе, а верујућих има.

Мало је оних, који нетремице гледају у Господа свога и иду за Његовим погледом.

Тражим послушне, Господе мој, и делим радост с њима. Казујем њима о путевима Твојим и мудрости Твојој, и они потврђују моје казивање. И радост своју множимо и — делимо.

Слушам причу послушних, како си уклонио спотицања испред ногу њихових, и додајем своју причу, и соба се наша испуњава небом.

Све догађаје, што нам се догодише, сејемо на често сито закона Твога, и плеву што испадне зовемо својом, а чисто зрно што остане зовемо Твојим.

Рачунамо све муке, све сузе, и сва страдања своја ради имена Твога, да смо у добитку.

Шта нам вреди вера од недеље до недеље, говоримо, ако нас она не веже сваки дан са погледом Господина нашега?

Има верујућих, Господе Боже наш, али је мало послушних.

Коме ћу бити послушан, ако нећу Најмоћнијем? Зар ће ме заваљени дићи, и самртници зар ће ме укрепити?

Коме ћу бити послушан, ако нећу Најмудријем? Зар ће ме неуки научити, и незналице зар ће ми казати истину?

Коме ћу бити послушан, ако нећу Најсветијем? Зар ће ме грешници сачувати, и крвници зар ће ми душу спасти?

Како би се назвао залутали човек, који би спазио огањ у тамној ноћи, и не би срачунао своје путеве према том огњу?

И лађар како би се назвао онај, који би видео светлост у пристаништу, и окренуо лађу у страну?

Истим именом могли би се назвати и верујући а непослушни.

Осетио си жаоку непослушности моје, Љубави моја; опрости!

Од кад ме рани љубав Твоја, стид ме испече од сећања небрижљивости моје.

Закитио сам се био вером у Тебе, као цвећем, ходио сам својим путевима, не осећајући како ме љубав Твоја узастоп прати. Сада су ми се отвориле очи за љубав Твоју. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ.

Сад видим, да ме је љубав Твоја пратила на свима обронцима и раскршћима живота. Гледам у прошлост и видим само двоје: љубав Твоју и непослушност моју. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ.

Коме да исповедим грех мој но Теби, коме и сагреших?

Што да се исповедам непослушнима, који ће рећи: ниси много згрешио, јер и ми тако чинисмо? Својим грехом правдаће мој грех, и неће ми дати утехе.

Учиниће свој грех мерилом правде између мене и Тебе, и досудиће правду грешнику.

Ранио си ме љуто љубављу Твојом, и рана ме пече као огањ. Опет је милост Твоја безмерна, те ми отвори очи пре него умрех.

Опрости, Господе, и заповедај слузи Твоме!

Како и сад кротко гледаш и заповедаш, као да Ти нигде не сагреших!

Заповедај, Господару, и шибај бичем, и помози савести мојој шибати ме.

Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ.

Нека. Нека ме пече као три огња, док се не навикнем бити послушан као ангел небесни.

Док ми послушност Твојој вољи, Господе, не постане једина сласт мојих дана и ноћи, до краја века.