Молитве на језеру

LXXI

Испунио си се миром, Славо горњих светова, и гнев свих земаља не може усколебати мир Твој.

Међу смртнима је мален мир, зато се гнев осилио.

У недрима охолости гнев свија гнездо своје, а у недрима гнева убиство се леже.

Сви греси воде убиству, но ниједан не станује тако близу убиства као гнев.

Једнооки закони земаљски не кажњавају гнев, јер не виде, да гнев убија. А видовити закон Твој, Славо горњих светова, именује гнев убиством.

Паштим се, при сунцу и на месечини, да проникнем у тајну Твога закона. И од кад ово паштење омрша све моје земаљске наде, почех осећати, како ме убија гнев мојих суседа.

Робови су деца гнева, а синови су деца мира. Зато Премудрост Твоја и говори људима, и понавља говорећи: будите синови!

Јер син гледа у лице оца свога, и своје лице управља према лицу оца свога. И кад види мир на лицу очевом, како може он своје лице нагрдити гневом, а да се не окрене од оца свога?

У двојицу гнев уноси немоћ: у онога, ко се гневи, и у онога, на кога се гнев излива. А немоћ је претходница смрти. Чудотворац не чини чуда међу децом гнева, јер деца гнева уносе немоћ у њега.

Суседи моји: зашто се осећате моћни међу онима, који вас воле, а немоћни међу онима, које гневи присуство ваше? Није ли зато, што они први љубављу додају животу вашем, а ови други гневом одузимају од живота вашег?

Зато ми омиле, да будем стално са Тобом, Славо горњих светова. Јер само у Твом присуству нити убијам, нити ме убијају.

Као што кап по кап воде разједа и најтврђу стену, тако гнев чека у гордоме срцу.

Као крвник с ножем у заседи, тако гнев чека у гордоме срцу.

Заиста, охолост зна, да је крива; зато је и поставила гнев на вратима, да јој стражари.

Охолост зна, да је грешна; зато је нашла себи адвоката у другоме греху.

Смирењем испуни срце моје, Славо горњих светова, смирењем ангела пред престолом Твојим. Јер смирење нема ни конака ни обданка за гнев.

Дај ми синовско смирење, и биће ме стид гневити се на робове и убијати робове. Оклопи ме миром Твојим, што гнев деце гнева неће моћи усколебати.