Молитве на језеру

LXXXV

Где је цар, тамо је и царство. Цар без царства није цар, нити је удово царство царство.

Унутра у вама је царство небесно, рече Царски Син, и радост обасја све оне путнике по гробљима, који разумеше ову небесну поруку.

Муслиман не верује, да се Ти дотичеш прљаве земље. Незнабожац Те види свега у земљи. Царски Син зна за царски пут, и указује Те у земљи пречистој. У пречисту земљу и Он се обукао и сишао, да диму земаљском донесе светлости и битности. Царе мој, ближи си ми од дихања мога, и дубље станујеш у мени од мисли мојих.

Шта је дихање моје но нешто што споља улази у мене и излази? И пре дихања плућа мојих Ти си био у мени. Знао си за мене још у бедрима оца мојега. И пре створења света мислио си о мени.

Шта су мисли моје до печати спољашњих ствари, што улазе у мој ум као конци у разбој, и ткају се, и слажу се, и разлажу се, и губе се? Све су ствари ван ума мога, и у мој ум не улазе ствари но печати њихови.

Но Ти си једина стварност ума мога, с којом се ум мој и роди. И пре свакога печата Ти беше у мени; у додиру си са мном пре додира мога ма с којом ствари.

Од кад чух царску благовест, разастирем душу моју као покривач најдрагоценијих блага, и тражим Тебе и Твоје царство у њој.

Разастирем је и не видим јој краја ни дна. Нити могу да досегнем све висове њене, нити да се спустим у све мајдане њене.

Откривам светле зраке, што наговештавају далеко сунце неко. Откривам златне стубове храма, но нигде не видим краја храму.

Осећам благовони мирис кадила, но не могу да видим царски престо.

Што се више трудим и откривам, све више видим закривенога.

Неслућене тајне сместио си у мене, Господе над безбројним војскама. На сваком војнику блиста се царски сјај Твој.

Као што сунце не бива без светлих зрака, тако ни Цар није без ангела својих, светлих зрака својих.

Безграничност носиш собом, Царе мој, и безграничност уносиш у душу моју.

Вечношћу си се огрнуо као плаштом, Царе мој, и тим плаштом огрћеш душу моју.

Дух ствара себи Где и Када, и не зависи од својих творевина.

Господе Пребогати, изумљавам се од чуда гледајући у душу своју. Какво си све богатство нагомилао у оскудни суд земаљски!

Заиста, моја је кривица, ако се осетим сиромашан. Моја је кривица, ако се осетим смртан.

Моје је самоубиство, ако се осетим роб земље и земљине самообмане.

Где си Ти, ту је и царство небесно; и где је небесно царство, ту си и ти.

Бесмртни Царе, чуј тепање језика мога; чуј песму моју, једину жртву језика мога:

Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа, Тросунчаног Живота и Блаженства! Амин.