Молитве на језеру

XIII

Ти не тражиш много од мене, љубави моја. Гле, људи траже више. Обмотан сам у дебели обмотач небића, што заклапа очи душе моје. Ти само тражиш, да душа моја скине са себе магловити обмотач и отвори очи према Теби, сило моја и истино моја. Људи траже, да се душа моја обмотава све гушћим и све тежим обмотачима.

О помози ми, помози ми! Помози души мојој да дође до слободе и лакоће; да дође до лакоће и ваздушних крила; да дође до ваздушних крила и огњених кола.

Дуге су приче, предуге; кратак је морал — једно слово. Приче се преливају у приче, као глатко лице мога језера из боје у боју. Где је крај бојаном преливању прича у приче?

Дуге су приче, предуге; кратак је морал — једно слово. Ти си то слово, словесни Боже. Ти си тај морал свих прича.

Што звезде пишу на небу, то трава шапће по земљи. Што вода струји на мору, то огањ бурла под морем. Што ангел збори очима, то имам виче на кули. Што прошлост рече и утече, то Сада вели и бежи.

Једна је суштност свих ствари; један је морал свих прича. Ствари су бајке о небу. Смисао Ти си свих бајки. Приче су Твоја дужина, ширина. Краткоћа Ти си својих прича. Грумен си злата у брегу камена.

Кад име Твоје изречем, све сам изрекао, и више него све:

Љубави моја, помилуј ме!

Сило и Истино моја, помилуј ме!