«Балканский фронт» холодной войны: СССР и югославско-албанские отношения. 1945-1968 гг.

1

Животич А. Югославия, чехословацкий кризис и выход Албании из Варшавского договора // 1968 год. «Пражская весна». Историческая ретроспектива: сб. статей. М.: РОССПЭН, 2010. С. 330–358; Он же. Косовская проблема в отношениях компартий Албании и Югославии на завершающем этапе Второй мировой войны // Славянский мир в эпоху войн и конфликтов XX века / редколлегия: Р. П. Гришина, Ю. В. Лобачева, Е.П. Серапионова (отв. ред.). СПб.: Алетейя, 2011. С. 328–349; Он же. Сближение Югославии с Западом и международное положение Албании (1951–1953 гг.) // Вестник Вятского государственного гуманитарного университета. 2012. № 3(1). С. 62–74; Он же. СССР и югославско-албанские отношения (1956–1961) // Москва и Восточная Европа. Непростые 60-е… Экономика, политика, культура: сб. статей. М., 2013. С. 158–176; Он же. Албания и югославское видение Балканской федерации после Второй мировой войны // Балканы в европейских политических проектах XIX–XXI вв. М.: Институт славяноведения РАН, 2014. С. 331–360; Он же. Югославия и потрясения в социалистическом содружестве (1959–1961) // История, язык, культура Центральной и Юго-Восточной Европы в национальном и региональном контексте: К 60-летию Константина Владимировича Никифорова. М., 2016. С. 246–264; Он же. Советско-югославский конфликт и укрепление советского влияния в Албании 1948–1953 гг. // Москва и Восточная Европа. Советско-югославский конфликт и страны советского блока. 1948–1953 гг. Очерки истории. М.; СПб.: Нестор-История, 2017. С. 326–349; Он же. Советский Союз и югославско-греческие отношения (1944–1949). Почему Югославия прекратила помогать греческим партизанам // 1000 лет вместе: ключевые моменты истории России и Греции. М., 2018. С. 337–358; Он же. Национальная «карта» в политической игре: албанское население Югославии и советско-югославский конфликт (1948–1956 гг.) // Москва и Восточная Европа. Национально-территориальные проблемы и положение меньшинств в странах региона. События. Факты. Оценки: сб. статей. М.; СПб., 2019. С. 221–239.

2

Подробнее о сербско-российских отношениях во время Первой мировой войны и политике России на Балканах см.: Трубецкой Г. Н. Воспоминания русского дипломата. М., 2020. С. 215–438; Штрандтман В. Балканские воспоминания. М., 2014; Митровић А. Србија у Првом светском рату. Београд, 1984; Димић Љ., Радојевић М. Србија у Великом рату (1914–1918). Кратка историја. Београд, 2014; Станковић Ђ. Никола Пашић, савезници и стварање југословенске државе. Београд, 1995; Поповић Н. Србија и Царска Русија. Београд, 2007; Тимофејев А., Кремић Д. Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата. Београд, 2014; За балканскими фронтами Первой мировой войны/ отв. ред. В.Н. Виноградов. М., 2002; Айрапетов О.Р. Участие Российской империи в Первой мировой войне 1914–1917.1–IV. М, 2014–2015.

3

Подробнее о разрыве дипломатических отношений с Россией см.: Поповић Н.Б. Србија и Руска револуција 1917–1918. Београд, 2014; Он же. Јован Миланковић, последњи српски дипломата у царској Русији // Српско-руски односи од почетна XVIII до краја XX века. Београд, 2011. С. 185–203.

4

Архив Југославије (далее — АЈ). 334 — Министарство иностраних послова Краљевине Југославије. ПО. Ф. 17. Д. 47. Телеграм Анти Трумбићу од 26. августа 1920.

5

Телеграмма наркома по иностранным делам РСФСР Г. В. Чичерина представителю Королевства СХС Д. Иличу о желании Советского правительства установить дружеские отношения с Королевством СХС 13 октября 1920 г. // Советско-югославские отношения 1917–1941. М., 1992. С. 103.

6

Подробнее об эмиграции из России в Юго-Восточную Европу и жизни беженцев в Сербии и на других территориях Королевства СХС см.: Joвановић М. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд, 1996; Он же. Руска емиграција на Балкану (1920–1940). Београд, 2006; Миленковић Т. Калмици у Србији 1920–1944. Београд, 1998; Он же. Школовање деце емиграната из Русије у Југославији 1919–1941. Београд, 2004; Миленковић Т., Павловић М. Белоемиграција у Југославији 1918–1941.1–II, Београд, 2006.

7

Krizman В. Vanjska politika jugoslovenske države 1918–1941. Diplomatsko-historijski pregled. Zagreb, 1977. S. 74.

8

Архив внешней политики Российской Федерации (далее — АВП РФ), ф. 4. Он. 13. П. 76. Д. 1096. Л. 130. Письмо заместителя народного комиссара иностранных дел М. М. Литвинова Полномочному представителю в Германии Н. Н. Крестинскому 5 ноября 1922 г.

9

AJ. 334 — Министарство иностраних послова Краљевине Југославије. ПО. Ф. 17. Д. 47. Писмо Момчила Нинчића Василију Штрандману од 4. априла 1924; Животић А. Покушај успостављања дипломатских односа између Југославије и Совјетског Савеза (1923–1927) // Русија/СССР и државност Србије/Југославије. Београд, 2018. С. 319–342.

10

Dragović V. SSSR. Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika. Beograd, 1940. S. 118.

11

Запись беседы Народного Комиссара Иностранных дел СССР с Послом Турции в СССР Закин беем, 7 января 1926 г. // Документы внешней политики СССР. М., 1964. Т. 9. С. 13–14.

12

Российский государственный архив социально-политической истории (далее — РГАСПИ). Ф. 17. Оп. 162. Д. 6. Л. 141–142. Протокол № 48. 25 октября 1928.

13

Konvencija о definiciji agresije izmedu SSSR, Čehoslovačke, Jugoslavije, Rumunije i Turske, London, 4. jul 1933 // Stojković M. Balkanski ugovorni odnosi 1876–1996. Dvostrani i višestrani medunarodni ugovori i drugi diplomatski akti о državnim granicama, političkoj i vojnoj saradnji, verskim i etničkim manjinama. II tom (1919–1945). Beograd, 1998. S. 369–372.

14

РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 166. Д. 527. Л. 28. Постановление Политбюро ЦК ВКП(б) с указаниями наркому по иностранным делам СССР М. М. Литвинову по вопросу о возобновлении дипломатических отношений с Румынией, Югославией и Чехословакией 3 июня 1934 г.

15

Запись беседы Полномочного Представителя СССР в Австрии с Посланником Югославии в Австрии Настасьевичем // Документы внешней политики. М., 1973. Т. 18. С. 556.

16

Konvencija о režimu moreuza (Dardanelima, Mramornom morn i Bosforu), Montre, 20. jul 1936, Stojković M. Balkanski ugovorni odnosi. Beograd, 1998. S. 389–404.

17

РГАСПИ. Ф. 84 (Микоян А. И.). Оп. 1. Д. 17. Л. 82–84. Запись второй беседы Народного Комиссара Внешней Торговли Союза ССР. тов. Микояна, А.И. с руководителем Югославской Хозяйственной делегации г-ном. М. Джорджевичем, состоявшейся в присутствии т.т. Мая и Ксейкина 11 мая 1940 года.

18

Подробнее о югославско-советских отношениях в 1939–1941 гг. см.: Животич А. Югославско-советские отношения 1939–1941. М., 2019.

19

См. подробнее: Животић А. Московски гамбит. Југославија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938–1941. Београд, 2020. С. 596–600.

20

Во время встречи советского посла И. А. Майского с генералом Симовичем 11 июля 1941 г. в Лондоне была достигнута договоренность о возвращении в СССР дипломатических представителей Югославии. См.: АЈ. Ф. 341. Посланство КЈ у Лондону. К. 31. Ај.106. Забелешка од 11.7.1941.

21

Памятная записка НКИД СССР югославской миссии в СССР 3 августа 1942 г.// Отношения России (СССР) с Югославией (1941–1945 гг.) Документы и материалы. М., 1998. С. 130–131.

22

Подробнее о югославско-советских отношениях во время Второй мировой войны см.: Новиков Н.В. Воспоминания дипломата. М., 1989. С. 74–83, 110–117, 202–208; ГибианскийЛ.Я. Советский Союз и Новая Югославия. М., 1987. С. 19–139; Petranović В., Dautović S. Jugoslovenska revolucija i SSSR (1941–1945). Beograd, 1988; Popović N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu. Beograd, 1988; Народные и национальные фронты в антифашистской освободительной борьбе и революциях 40-х годов / отв. ред. А.Я. Манусевич. М., 1985. С. 440–464; Duretić V. 1) Vlada па bespuću. Internacionalizacija jugoslovenskih protivrječnosti 1941–1944. Beograd, 1983; 2) Saveznici i jugoslovenska ratna drama. Izmedu nacionalnih i ideoloških izazova. I–II. Beograd, 1985; Гиренко Ю. С. Сталин — Тито. М., 1991. С. 89–270; Petranović В., Dautović S. Jugoslovenska revolucija i SSSR (1941–1945). Beograd, 1988; Волков В.К. Советское руководство в Юго-Восточной Европе в последний год войны. Некоторые проблемы советско-югославских отношений (1944–1945) // Волков В.К. Узловые проблемы новейшей истории стран Центральной и Юго-Восточной Европы. М., 2000. С. 83–116; Ржешевский О. А. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии. М., 2004. С. 337–339, 397, 429–434, 511–512, 520–532; Едемский А.Б. Москва и антифашистское движение И. Броз Тито (январь – начало октября 1944 г.) // Ослобођење Београда 1944 године. Зборник радова. Београд, 2010. С. 95–129; Тимофеев А. Руси и Други светски рат у Југославији. Београд, 2011; Dimić Lj., Zivotić A. Napukli monolit. Jugoslavija i svet (1942–1948). Beograd, 2012. S. 5–26, 57–214; Животич A. Югославско-советские военные противоречия 1947–1957. M., 2019. С. 2544, 64–68, 93–98; Он же. Московски гамбит. Југославија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938–1941. Београд, 2020.

23

Запись беседы Заведующего IV Европейским отделом НКИД СССР В. А. Зорина и Заведующего Экономическим отделом НКИД СССР В. С. Геращенко с заместителем Председателя ИКОЮ Э. Карделем и начальником Югославской военной миссии в СССР В. Терзичем 23 ноября 1944 г. // Отношения России (СССР) с Югославией 1941–1945 гг. Документы и материалы. М., 1998. С. 379–381.

24

Подробнее см.: Ninković М. Misija Bogdana Crnobrnje u Moskvi i pitanje odustajanja od trgovinskih pregovoraza 1948. godinu // Isorija XX veka. 2018. № 2. C. 117–138; Селинић C. Југословенско-совјетски преговори, децембар 1947 — фебруар 1948. године: прилог проучавању југословенско-совјетског сукоба 1948. године // Браничево у историји Србије. Зборник радова. Пожаревац; Београд, 2008, С. 595–614; Животић А. Југословенско-совјетске војне супротности 1947–1957. Београд, 2015. С. 71–104; Книга также издана в русском переводе. См.: Животич А. Югославско-советские военные противоречия 1947–1957. М., 2018. С. 70–92.

25

Об этом заседании см.: AJ. 507/III (Политбиро ЦК КПЈ). III/32. Записник са седнице Политбироа ЦК КПЈ од 1. марта 1948.

26

О югославско-советских отношениях в эпоху союзничества (1944–1948): Dilas М. Vlast. London, 1983; Джилас М. Беседы со Сталиным // Джилас М. Лицо тоталитаризма. М., 1992. С. 9–158; Strbac С. Svedočanstva о 1948. Beograd, 1989. С. 11–23; Гибианский Л.Я. Советский Союз и Новая Югославия. М., 1987. С. 140–192; Гиренко Ю. С. Сталин — Тито. М., 1991. С. 271–321; Петрановић Б. Југославија на размеђу (1945–1950). Подгорица, 1998. С. 451–468; Аникеев А. С. Как Тито от Сталина ушел: Югославия, СССР и США в начальный период «холодной войны» (1945–1957). М., 2002. С. 13–121.

27

Несколько подробнее о начале нормализации: Едемский А. Б. От конфликта к нормализации. Советско-югославские отношения в 1953–1956 гг. М, 2009. С. 152–288.

28

Подробнее о югославско-советском конфликте и нормализации: Гиренко Ю.С. Сталин — Тито. М., 1991. С. 322–431; Аникеев А. С. Как Тито от Сталина ушел: Югославия, СССР и США в начальный период «холодной войны» (1945–1957). М., 2002. С. 122–299; Едемский А.Б. От конфликта к нормализации. Советско-югославские отношения в 1953–1956 годах. М., 2008; Štrbac Č. Svedočanstva о 1948. Beograd, 1989; Петрановић Б. 1) Југославија на размеђу (1945–1950). Подгорица, 1998. С. 468–531; 2) Велика шизма. Четрдесетосма; Подгорица, 1999; Калинова Е., Баева И. Следвоенното десетилетие на бьлгарската вьншна политика (1944–1955). София, 2003. С. 139–162; Терзић М., Басара М., Тасић Д. Југословенска (народна) армија и Информбиро. Зборник докумената, Београд, 2015; Borozan Đ. Posrednik mira izmedu gvozdenih zavesa (Razgovori Tito — Hruščov u Moskvi 1956.) // Vojnoistorijski glasnik. 1997. N1. S. 93–114; Idem. Posrednik mira izmedu gvozdenih zavesa (Razgovori Tito — Hruščov u Moskvi 1956. — II deo) // Vojnoistorijski glasnik. 1997. N2–3. S. 133–153; Tripković Đ. Uspon ipadjugoslovensko-sovjetskih odnosa I956. godine // Istorija XX veka. 2/1998. S. 129–141; Трипковић Ђ. XX конгрес Комунистичке партије Совјетског Савеза и југословенско-совјетски односи // Архив. 2/2001. С. 200–212; Димић Љ. Јосип Броз и Никита Сергејевич Хрушчов: разговори у Београду. 27. мај — 2. јун 1955.// Историјскигласник. 1–2/1997. С. 55–66; Tripković Đ. Jugoslavia — SSSR 1956–1971. Beograd, 2013, S. 19–50.

29

Подробнее см.: Едемский А.Б. Был ли тайный сговор на Брионах накануне второй советской интервенции в Венгрии? (Советско-югославские консультации 2–3 ноября 1956 г.) // Славянство, растворенное в крови: сб. статей. В честь 80-летия со дня рождения В. К. Волкова. М., 2010. С. 349–370; Он же. По следам секретных консультаций на Брионах 2–3 ноября 1956 г. // Славянский альманах. 2010. М., 2011. С. 462–488.

30

Животић А. Југословенско-совјетске војне супротности 1947–1957. Београд, 2015. С. 203; Он же. Югославско-советские военные противоречия. М, 2018. С. 177–178.

31

Подробнее о втором конфликте и нормализации югославско-советских отношений: Bogetić D. Nova strategija spoljne politike Jugoslavije 1956–1961. Beograd, 2006, S. 184–211; Idem. Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob. Sudar Titove i Hruščovljeve percepcije politike miroljubive koegzistencije // Zbornik Spoljna politika Jugoslavije 1950–1961. Beograd, 2008. S. 49–65; Vykoukal J., Litera B., Tejchman M. Východ, vznik, vývoj a pozpad sovětskeho bloku 1944–1989. Praha, 2000. S. 447–448.

32

Более подробно о подготовке визита, переговорах и обмене письмами (4 и 28 апреля) как особой формы развития контактов см.: Едемский А.Б. Значение событий 1961/62 гг. для советско-югославского сближения первой половины 1960-х годов // Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия в XX веке / отв. ред. К. В. Никифоров. М., 2016. С. 312–315.

33

Липкин М.А. Совет экономической взаимопомощи: исторический опыт альтернативного глобального мироустройства (1949–1979). М., 2019. С. 85.

34

Там же. С. 76–116.

35

Bogetić Đ. Jugoslovensko-američki odnosi 1961–1971. Beograd, 2012. S. 34–41; 156–203; Tripković Đ. Jugoslavia — SSSR 1956–1971. Beograd, 2013. S. 111–160.

36

Подробнее о югославско-советских отношениях в контексте кризиса на Ближнем Востоке: Bogetić D., Zivotić A. Jugoslavia i Arapsko-izraelski rat 1967. Beograd, 2010. S. 131–149; Tripković Đ. Jugoslavia — SSSR 1956–1971. Beograd, 2013. S. 196–206.

37

Запись беседы И. Броз Тито с послом СССР в СФРЮ И. А. Бенедиктовым, 31 августа 1968 г. // Встречи и переговоры на высшем уровне руководителей СССР и Югославии в 1946–1980. М., 2017. Т. 2. 1964–1980. С. 230–244; Dimić Lj. Pogled iz Beograda na Čehoslovačku 1968. godine // Tokovi istorije. 2005. № 3–4. S. 205–207; Едемский А.Б. Белград и Москва на грани очередного конфликта: Тито против Брежнева в 1968 г. // 1968 год. Пражская весна: 50 лет спустя. Очерки истории / под ред. Т. В. Волокитиной. М.; СПб., 2021. С. 55–81.

38

Tripković Đ. Jugoslavia — SSSR 1956–1971. Beograd, 2013, S. 265–288; Записка о беседе И. Б. Тито с заместителем председателя Правительства и председателем Госплана СССР Н.К. Байбаковым 9 декабря 1971 г. // Встречи и переговоры на высшем уровне… Т. 2. С. 367–373; Информация о визите И. Броз Тито в Советский Союз 5–10 июня 1972 г. // Там же. Т. 2. С. 403–416; Записка о переговорах И. Броз Тито с председателем советского правительства А.Н. Косыгиным 28 сентября 1973 г. // Там же. Т. 2. С. 419–422; Письмо И. Броз Тито Л. И. Брежневу о ситуации на Ближнем Востоке 1 ноября 1973 г. // Там же. Т. 2. С. 426–428.

39

Запись беседы Л. И. Брежнева с югославскими руководящими деятелями во время визита Л. И. Брежнева на похороны И. Броз Тито, 7 мая 1980 г.// Встречи и переговоры на высшем уровне… Т. 2. С. 613–619.

40

Несколько подробнее см.: Едемский А.Б. О визите М.С. Горбачева в Югославию в марте 1988 года // Slobodan Milosevic: put ka vlasti. Osma sednica CK SKS: uzroci, tok i posledice. Beograd-Stirling, 2008. S. 229–255; Гуськова Е.Ю. Сербия ждала поддержки. Визит М. С. Горбачева в Югославию в марте 1988 года // Новая и новейшая история. 2019. № 5. С. 128–144; Романенко С.А. «Перестройка» и/или «самоуправленческий социализм»? М.С. Горбачев и судьба Югославии // Славянский альманах. 2007. Т. 2006. С. 171–209.

41

Кадиевич В. Контрудар (Мой взгляд на распад Югославии). М., 2007. Кн. II. С. 99–103.

42

Бартл П. Албанци. Од средњег века до данас. Београд, 2001. С. 227.

43

Дедијер В. Југословенско-албански односи 1939–1948. Београд, 1949.

С. 15–17.

44

Mugoša D. Na zadatku. Beograd, 1975. S. 21.

45

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 17.

46

Там же. С. 22.

47

Там же. С. 23.

48

Petranović В. Balkanska federacija 1943–1948. Beograd, 1991. S. 53.

49

Националистическое антифашистское и антикоммунистическое движение, противник коммунистов в гражданской войне в Албании.

50

AJ. 507/IX. (Фонд Комисија за међународне односе и везе ЦК СКЈ — КМОВ). Албанија. I/11–19. Директивно писмо Бироа ЦК Албаније окружним комитетима КП Албаније од 3. новембра 1943.

51

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 24.

52

Vukmanović V. Revolucija koja teče. Beograd, 1971. T. 1. S. 172. Бали Комбетар — учрежденная в 1939 г. албанская националистическая антикоммунистическая организация, имевшая целью создание Великой Албании.

53

О распаде итальянской оккупационной системы на территории Албании подробнее см.: Bergvin Dž.H. Imperija па Jadranu. Musolinjevo osvajanje Jugoslavije 1941–1943. Beograd, 2007. S. 221–260.; Nenezić D. Jugoslovenske oblasti pod italijanskom okupacijom (1941–1943). Beograd, 1999. S. 197–212.

54

Petranović В. Balkanska federacija… S. 55.

55

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 25.

56

Petranović B. Balkanska federacija… S. 62.

57

Vukmanović S. Revolucija koja teče. T. 1. S. 168.

58

Petranović B. Balkanska federacija… S. 62.

59

Ibid.

60

Бартл П. Албанци. С. 228.

61

Petranović B. Balkanska federacija… S. 62.

62

Vukmanović S. Revolucija koja teče. T. 1. S. 175.

63

Petranović B. Balkanska federacija… S. 66.

64

Борозан Ђ. Велика Албанија. Поријекло. Идеје. Пракса. Београд, 1995. С. 237.

65

Petranović B., Dautović S. Jugoslavia, velike sile i balkanske zemlje, 1945–1948. Iskustvo «narodne demokratije» kao partijske države. Beograd, 1994. S. 82.

66

AJ. 507/IX. Албанија. I/I–6. Проглас народу Косова из децембра 1943.

67

Албанија, I/I–2. Питање Косова. В документе указан только год опубликования статьи в газете Bashkimi — 1943.

68

Коматина М. Енвер Хоџа. Београд, 1995. С. 34.

69

Petranović B., Dautović S. Jugoslavia, velike sile i balkanske zemlje… S. 84.

70

Vukmanović S. Revolucija koja teče. T. 1. S. 191.

71

Petranović B. Balkanska federacija… S. 92.

72

Ibid. S. 92–93.

73

Ibid.

74

Prifti P. Socialist Albania since 1944: domestic and Foreign Developments. Cambridge, 1978. S. 35.

75

Petranović B. Srbija u Drugom svetskom ratu (1939–1945). Beograd, 1992. S. 411.

76

Petranović B. Balkanska federacija… S. 94.

77

Petranović B. Srbija u Drugom svetskom ratu… S. 412.

78

Petranović B. Balkanska federacija… S. 96.

79

Pano N. C. The People’s Republic Albania. Baltimore, 1968. S. 21.

80

Hibert R. Albania’s National Liberation Struggle. The Bitter Victory. London, 1991. S. 123–125.

81

Costa N.J. Albania. A European Enigma. New York, 1995. S. 73.

82

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 74.

83

Там же. С. 75.

84

Mugoša D. Na zadatku. S. 191.

85

AJ. 507/IX. Албанија. I/I–7. Извештај Душана Мугоше о стању у Комунистичкој партии Албаније (у без даты).

86

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 75.

87

Petranović B. Srbija u Drugom… S. 504.

88

Ibid. S.512.

89

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 78.

90

Бартл П. Албанци. С. 228.

91

Dimitrijević В. JNA od Staljina do NATO pakta. Armija u spolnoj politici Titove Jugoslavije. Beograd, 2006. S. 62.

92

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 80.

93

Hodža E. Titoisti. Beograd, 1982. S. 133–134.

94

AJ. 507/IX. Албанија. I/I–12, Депеша Велимира Стојнића упућена Александру Ранковичу о предстојећем заседању Бироа ЦК КП Албанија послата 26 марта 1945.

95

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 80.

96

Там же.

97

Marmulaku R. Albania and the Albanians. London, 1975. S. 114–115.

98

Petranović B. Balkanska federacija… S. 100.

99

Dimitrijević В. JNA od Staljina do NATO pakta… S. 62.

100

Дедијер В. Југословенско-албански односи… С. 82.

101

Dimitrijević В. JNA od Staljina do NATO pakta… S. 62.

102

Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11 jun 1945 – 7 jul 1948). Beograd, 1995. S. 66–67.

103

AJ, 507/IX. Албанија. I/I–4. Извештај капетана Саве Станојевића, члана Војне мисије НОВЈ при ГШ Албаније о станьу у јединицама НОВ Албаније од 10 новембра 1944.

104

Там же.

105

Там же. Албанија. I/I–8. Материјал о раду југословенске војне мисије у Албанији. С. 39–40.

106

Dimitnjević В. JNA od Staljina do NATO pakta… S. 62.

107

Смирнова Н.Д. Письмо Кочо Ташко в Москву // Вопросы истории. 1999. № 2. С. 100–101.

108

Petranović B. Balkanska federacija… S. 101.

109

Dizdarević N. Albanski dnevnik. Sarajevo, 1988. S. 59.

110

В составе албанской делегации находились: генерал-майор Муслим Пеза, заместитель премьер-министра правительства и член Генштаба НОА Албании д-р Омер Нишани, министр иностранных дел д-р Бехар Штила, министр сельского хозяйства генерал-майор Бедри Спахиу, министр социального обеспечения и член Генштаба НОА.

111

AJ. 836. I–3–b/II. Уговор о савезу и војној помоћи између Југославије и Албаније.

112

Там же.

113

Petranović B. Balkanska federacija… S. 102.

114

Борозан Ђ. Велика Албанија. Поријекло. Идеје. Пракса. Београд, 1995. С. 376.

115

Подробнее об этом восстании см.: Borozan Đ. Secesionistička pobuna na Kosovu i Metohiji 1944–1945 // Istorija XX veka. 1995. № 2. S. 63–76; Борозан Ђ. Велика Албанија. Поријекло. Идеја. Пракса. Београд, 1995. С. 494–507.

116

Petranović B. Balkanska federacija… S. 102.

117

Ibid.

118

Војни архив (далее — ВА). Архив Југословенске народне армије (далее — АЈНА). ГШ–3. К. 46. Ф. 2. Документ 1/1. Преглед одметничких банди за време од ослобођења до 31. јула 1946.

119

Там же. Месечни извештај о станьу одметничких банди на территории Југославије за месец новембар 1946.

120

Petranović B. Balkanska federacija… S. 103.

121

Ibid.

122

Петрановић Б. Југославија на размеђу (1945–1950). Подгорица, 1998. С. 315.

123

Точное число переселившихся в Косово и Метохию в годы войны албанцев не поддается учету.

124

Глишић В. Албанизација Косова и Метохији 1941–1945 // Срби и албанци у XX веку. Београд, 1991. С. 291–292.

125

Vlahović Р. Useljavanje Albanaca tokom XIX i XX veka u jugoslovenski etnički proctor. Skopje, 2000. S. 96.

126

AJ. 507/IX — KMOB ЦК CKJ. Албанија. I/I–27. Извештај Велимира Стојнића о актуелним збивањима у Албанији и односима са Југославијом од 12 новембра 1945.

127

Подробнее о создании республиканской партийной организации в Сербии см.: Зборник радова. Оснивачки конгрес Комунистичке партије Србије. Београд, 1988.

128

Petranović В. Balkanska federacija… S. 103.

129

Петрановић Б. Југославија на размеђу. С. 315.

130

Подробнее о том, что происходило в Косово и Метохии в конце 1960-х годов, см.: Marković Р. Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968 godine. Jedan dokument // Istorija XX veka. 1999. № 1–2. S. 168–178; Коматина М. Енвер Хоџа. Београд, 1995.

131

Организация албанского национального меньшинства в рамках Народного фронта.

132

Дипломатски архив Савезног министарства иностраних послова (далее — ДАСМИП). ПА. 1945. Ф. 1. 3671. Захтев Обласног комитета Косова и Метохије НКОЈ-у од 7. марта 1945.

133

Petranović В. Balkanska federacija… S. 103–104. Имеется в виду неформальная встреча представителей ЦК КПЮ Карделя, Вукмановича-Темпо, Джиласа и Ранковича с представителями областного комитета Косово и Метохии Миладином Поповичем и Фадилем Ходжей. В феврале 1945 г. было принято решение о присоединении Космета к Сербии. Соответствующих документов в архивах до настоящего времени не обнаружено.

134

Petranović В. Balkanska federacija… S. 103.

135

AJ. 507/ IX. Албанија. I/I–20. Депеша Велимира Стојнића упућена Александру Ранковићу о одржаваньу веза између ЦК КПЈ и ЦК КП Албаније од 8 августа 1945.

136

Fjala е Velimir Stojniçit me rastin e dekoremit të tij nga Këshilli Antifashist Shqiptar, 5 sqator 1945; Plasari N., Malltezi L. Marredheniet shqiptarju-goslav 1945–1948. Tiranë, 1996. S. 21.

137

AJ. 507/IX. Албанија. I/I–20. Извештај о стању југословенске војне мисије у Албаније од 1 јануара 1946.

138

ДАСМИП. ПА–1945. Ф.1. Албанија. 7055. Вербалнанотајугословенского МИПа совјетском МИД-у од 29 априла 1945.

139

Petranović В. Balkanska federacija… S. 158.

140

Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ… S. 66–67.

141

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I–59. Телеграм Ј. Ђерђе Ј. Б. Титу о разговору с Е. Хоџом 29. априла 1946.

142

ДАСМИП. ПА–1946. Документ 421. Реферат југословенског посланства у Тирани од 10. јануара 1946.

143

AJ. 507/IX. Албанија. 1/II–75. Говор Е. Хоџе на седници ЦК КП Албаније пред полазак у Београд.

144

AJ. 836–КМЈ. I–1/7. Белешка о разговорима југословенске и совјетске делегације у Москви 27–28. маја 1946.

145

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I–40. Телеграм Ј. ЂерђеЈ.Б. Титу о могућем доласку Е. Хоџе у Југославију 22. јануара 1946.

146

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I-54. Телеграм J. ЂерђеЈ.Б. Титу о могућем доласку Е. Хоџе у Југославију 29. марта 1946.

147

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I–65. Телеграм Ј. ЂерђеЈ.Б. Титу о могућем доласку Е. Хоџе у Југославију 22. маја 1946.

148

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I–68. Телеграм J. ЂерђеЈ.Б. Титу о могућем доласку Е. Хоџе у Југославију 18. јуна 1946.

149

Там же.

150

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I-71. Телеграм Ј. ЂерђеЈ.Б. Титу о расположењу у Албанији у вези с могућим доласком Е. Хоџе у Југославију 1. јуна 1946.

151

Zapisnik sa sednice Politbiroa CK KPJ od 27. marta 1946 // Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945–7. jul 1948). Beograd, 1995. S. 140.

152

Помимо Энвера Ходжи, занимавшего посты председателя албанского Совета министров, министра обороны и министра иностранных дел, в состав делегации входили: зампред президиума Народного собрания Албании Муслим Пеза, генерал-майор Бедри Спахию, министр юстиции Манол Кономи, министр народного хозяйства Нако Спиро и албанский посланник в Белграде Хисни Капо.

153

Е. Hoxha dekorohet me urdhëerin e Heroit të Popullit të Jugosllavisë 26 qershor 1946. // Plasari N., Malltezi L. Marredheniet shqiptaro-jugosllave 1945–1948. S.38.

154

Hodza Е. Titoisti. S. 146–148.

155

Ibid. S. 149–150.

156

Из дневника посланника СССР в Албании Д. С. Чувахина 3.7.1946 // Восточная Европа в документах российских архивов. М.; Новосибирск, 1997. Т. I (1944–1949). С. 472–476.

157

Там же.

158

AJ. 507/IX. Албанија. 1/1–78. Телеграм Ј. Ђерђе Ј.Б. Титу о непосредном поводу Хоџиног помињања косовског питања од 6. јуна 1946.

159

Из дневника Д. С. Чувахина 5.7.1946 // Советский фактор в Восточной Европе 1944–1953. М, 2002. Т. I (1944–1948). С. 315–317.

160

Petranović B. Balkanska federacija… S. 103.

161

Ibid.

162

Указ о ратификации Уговора о пријатељству и узајамној помоћи између Федеративне Народне Републике Југославије и Народне Републике Албаниј е // СЛ ФНРЈ. № 60/46. 26. јул 1946. С. 693–696.

163

АЈ. 836–КМЈ. I–3–b /21. Споразум о предательству и сарадњи између ФНРЈ и Албанеде.

164

AJ. 836–KMJ. I–3–b / 24. Извештај о раду југословенске привредне делегације у Албанији с прилозима.

165

АЈ. 50–ПВ ФНРЈ. Ф. 3. Ај. 6. број 48–75, Извештај К. Глигорова Б. Кидричу од 14. јула 1946.

166

ДАСМИП. ПА–1946. Албанија. Ф. 1. Документ 489. ТелеграмЈ. Ђерђе МИП од 7. августа 1946.

167

АЈ. 50–ПВ ФНРЈ. Ф. 3. Ај.6. Број 48–98. Споразум о усаглашавању планова економског развоја, царинској унији и утврђења паритета валута потписан између ФНРЈ и Албаније.

168

AJ. 50–ПВ ФНРЈ. Ф. 3. Aj. 6. Поверљиво број 557. Извештај Ј. Ђерђе Б. Кидричу од 12. новембра 1946.

169

AJ. 836–КМЈ. I–3–b / 24. Телеграм Ј. Ђерђе МИП од 7. децембра 1946.

170

Traktati (Konventa Ekonomike) në mes Shqipërise dhe Jugosllavisë рёг koordinimm e planeve, рёг bashkimin doganor dhe barazimin e monedhave, 27 nëntor 1946. // Plasari N., Malltezi L. Marredheniet shqiptaro-jugosllave 1945–1948. S. 38; Аникеев A.C. Албания в политике Югославии и СССР в первые послевоенные год по советским дипломатическим документам // Ослобођење Београда 1944 године. Зборник радова. Београд, 2010. С. 479–480.

171

AJ. 507/IX. Албанија. 1/1–89. Реферат С. Златића о политичкој ситуации у Албанији од 26. августа 1946.

172

AJ. 836–KMJ. I–3–b / 25. Извештај С. Златића из Тиране од 7. октобра 1946.

173

Там же. Извештај С. Златића ЦК КПЈ од 12. октобра 1946.

174

The representative in Tirana Jacobs to the Secretary of State, Tirana, February 17,1945 // Foreign Relations of the United States. Washington, 1969. Vol. VI. P. 13–15.

175

Petranović B. Balkanska federacija… S. 172.

176

The representative in Tirana Jacobs to the Secretary of State, Tirana, December 21,1945 // Foreign Relations of the United States. Washington, 1968. Vol. IV. P. 78–80.

177

АВПРФ. Ф. 144–AJ. Оп. 6а. Д. 1. П. 9а. Л. 14. Информация о позиции Де Гаспери по вопросу Албании и ее политических перспектив (28 февраля 1946).

178

The Ambasador in Italy Kirk to the Secretary of State, Rome, December 26, 1945 // Foreign Relations of the United States Washington, 1968. Vol. IV. P. 80–81.

179

ДАСМИП. ПА–1946. Албанија. Ф. 1. 5371. Извештај југословенског посланства у Тиранн МИП од 6. децембра 1946.

180

Аникеев А. С. Албания в политике Югославии и СССР… С. 481–483.

181

Dimitrijević В. JNA od Staljina do NATO pakta. Beograd, 2006. S. 81.

182

AJ. 836–KMJ. I–3–b/37. Телеграм J. Ђерђе МИП од 5. јануара 1948.

183

Hodža E. Titoisti. S. 495–499.

184

AJ. 507/IX. Албанија. Г154. Депеша A. Ранковића Е. Хоџи од 19. јануара 1948.

185

Там же. Депеша Е. Хоџе А. Ранковићу од 20. јануара 1948.

186

ДАСМИП. ПА–1948. Ф. 1. 41118. Телеграм Ј. Ђерђе МИП од 21. јануара 1948.

187

AJ. 507/IX. Албанија. 1–155. Депеша С. Златића А. Ранковића од 26. јануара 1948.

188

BA. AJHA. ГШ–10. К. 372, 8. Телеграм генерала Хамовића генералу Купрешанину од 31. јануара 1948.

189

Dimitrijević В. JNA od Staljina do NATO pakta… S. 82.

190

РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 1160. Л. 1–4. Донесение Барскова Суслову от 1 января 1948 г.

191

Dilas M. Razgovori sa Staljinom. Beograd, 1990. S. 92.

192

Ibid. S. 93.

193

AJ. 836–KMJ. I–3–b/651. Депеша M. Ђиласа Ј.Б. Титу од 19. јануара 1948.

194

Dilas М. Razgovori sa Staljinom. S. 93

195

AJ. 836–KMJ. I–3–b/631. Депеша E. Кардеља, M. Ђиласа и В. Бакарића Ј Б. Титу од 12. фебруара 1948.

196

Hodža Е. Titoisti. S. 469–475.

197

Из телеграммы В. М. Молотова А. И. Лаврентьеву для передачи И. Брозу Тито 28.1.1948 // Вестник МИД СССР. 1990. № 6.31 марта. С. 58.

198

Из телеграммы А. И. Лаврентьева В. М. Молотову в МИД СССР 1.2.1948 // Тамже. С. 59.

199

Из телеграммы В. М. Молотова А. И. Лаврентьеву для передачи И. Брозу Тито 31.1.1948 // Там же. С. 59.

200

Гиренко Ю.С. Сталин — Тито. М., 1991. С. 337–338; Из телеграммы А. И. Лаврентьева В. М. Молотову в МИД СССР 1.2.1948 // Там же. С. 59.

201

Из телеграммы А. И. Лаврентьева В. М. Молотову в МИД СССР 1.2.1948 // Тамже. С. 59.

202

Borozan Đ. Albanija u kampanji Kominforma protiv Jugoslavije 1948–1950 // Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. Beograd, 1998. S. 52.

203

Borozan D. Albanija u kampanji Kominforma protiv Jugoslavije 1948–1950 // Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. Beograd, 1998. S. 339.

204

Димитров Г. Дневник (9. март 1933–6 февруари 1949). София, 1997. С. 598.

205

Там же. С. 598–599.

206

Там же. С. 599.

207

Там же. С. 601–602.

208

Borozan Đ. Albanija u kampanji Kominforma… S. 52.

209

Petranović B. Balkanska federacija… S. 198–200.

210

Petranović B. Balkanska federacija… S. 339.

211

AJ. 836–KMJ. I–3–b/651. Депеша Едварда КардељаЈ.Б. Титу од 13. фебруара1948.

212

О том, как встреча оценивалась в Болгарии, см.: Znamierowska-Rakk Е. Federacja Slowian pohidniowych w polityce Bulgarii po II wojnie swiatowej. Korzenie — proby realizacji — upadek. Warszawa, 2005. S. 355–381.

213

О том, как встреча оценивалась в СССР, см.: Гибианский Л.Я. К истории советско-югославского конфликта 1948–1953: Секретная советско-югославо-болгарская встреча в Москве 10. февраля 1948. года // Славяноведение. 1991. № 3. С. 12–23; № 4. С. 4–36; 1992. № 1. С. 42–56; № 3. С. 35–51.

214

Sednica Politbiroa СК KPJ 1. marta 1948 // Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ… S. 236–247.

215

Ibid.

216

Dilas M. Vlast. London, 1983. S. 134–136.

217

Ibid.

218

AJ. 507/IX. Албанија. 1–167. Депеша J. Ђерђе J. Б. Титу од 13. марта 1948.

219

AJ. 507/IX. Албанија. 1–168. Депеша А. Ранковића Ј. Ђерђи од 14. марта 1948.

220

AJ. 507/IX. Албанија. 1–171. Депеша Ј. Ђерђе Ј.Б. Титу од 11. априла 1948.

221

Sednica Politbiroa СК KPJ 1. marta 1948 // Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ… S. 236–247.

222

AJ. 836. I–3–b/35. Писмо E. Хоџе маршалу J. Б. Титу од 19. марта 1948.

223

Там же.

224

BA. AJHA. ГШ–10. К. 372, 20. Наређење генералштаба војној мисији у Тиранн од 20. априла 1948.

225

АЈ. 836. I-3–Ь/38. Писмо Е. Хоџе маршалу Ј. Б. Титу од 18. априла 1948.

226

АЈ. 507/IX. Албанија. 1–172. Депеша С. Златића А. Ранковићу од 14. априла 1948.

227

AJ. 836. I–3–Ь/38. Писмо Е. Хоџе маршалу J. Б. Титу од 21. априла 1948.

228

Там же.

229

Там же.

230

Sednica Politbiroa СК KPJ 9. maja 1948 // Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ… S. 248–250.

231

РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 473. Л. 2–5. Отчет об албанском пятилетием плане.

232

Там же. Л. 10–18. Отчет о перспективах реализации плана на 1948 г.

233

Там же. Л. 19–30. Отчет о развитии торговли в Албании.

234

Там же. Л. 6–9. Отчет о развитии промышленности в Албании.

235

Там же. Л. 31–39. Отчет о культурных достижениях в Албании.

236

Там же. Л. 51–61. Отчет о развитии образовательной системы в Албании.

237

Там же. Л. 42–50. Отчет о развитии транспорта в Албании.

238

Там же. Л. 40–41. Отчет о работе культурных обществ Югославия — Албания и Албания — СССР.

239

AJ. 507/IX. Албанија. 1–175. Писмо Е. Хоџе Ј. Б. Титу од 23. маја 1948.

240

AJ. 507/IX. Албанија. 1–175. Писмо Политбироа ЦК КПЈ Политбироу ЦК КПА од 31. маја 1948.

241

АЈ. 836. I–3–b/40. Извештај пуковника Ш. Срзетића генерал-лајтнанту С. Вукмановић-Темпу од 6. јуна 1946.

242

АЈ. 836. I–3–b/40. Телеграм С. Филиповиућа А. Ранковићу од 25. јуна 1948.

243

AJ. 836. I–3–b/40. Телеграм А. Ранковића Ш. Срзентићу од 26. јуна 1948.

244

АЈ. 836. I–3–b/40. Нота југословенског МИП албанском МИП од 1. јула 1948.

245

BA. АЈНА. ГШ–10. К. 372, 59–34. Телеграм Генералштаба југословенској војној мисији у Тиранн од 30. јуна 1948.

246

Dimitrijević В. JNA od Staljina do NATO pakta… S. 90.

247

Изјава Централног комитета Комунистичке партије Југославије поводом резолуције Информационог бироа комунистичких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије // Борба. 30. јун 1948.

248

Изјава ЦК КПЈ од 20. јуна 1948. упућена заседању Информационог бироа // Борба. 30. јун 1948.

249

AJ. 507/IX. Албанија. 1–194. Саопштење ЦК КП Албаније од 1. јула 1948.

250

AJ. 507/IX. Албанија. 1–241. Депеша посланства у Тиранн ЦК КПЈ од 4. јула 1948.

251

РГАСПИ. Ф. 17. Он. 128. Д. 474. Л. 1–4. Сообщение Исполкома Демократического фронта Албании советскому Политбюро в связи с резолюцией Информбюро.

252

Там же. Л. 1–4, 5–13. Сообщение ЦК КП Албании советскому Политбюро в связи с резолюцией Информбюро.

253

АЈ. 836. I–3–b/44. Нота југословенског МИП албанском МИП од 1. јула 1948.

254

Там же. Нота југословенског МИП албанском МИД од 2. јула 1948.

255

Там же.

256

Там же. Телеграм посланика Диминића од 2. јула 1948.

257

Там же. Писмо Ј.Б. Тита М. Ђиласу од 2. јула 1948.

258

Там же. Нота југословенског МИП албанском МИП од 3. јула 1948.

259

Там же. Нотаалбанског МИП југословенском МИП од 21. јула 1948.

260

АЈ. 836. I–3–b/46. Извештај посланства у Тиранн МИП од 28. септембра 1948.

261

АЈ. 507/IX. Албанија. 1–196. Депеша посланства у Тиранн МИП од 2. јула 1948.

262

АЈ. 836.I–3–b/48. Телеграм Д. Кошмрља МИП од 14. октобра 1948.

263

АЈ. 507. Албанија. 1–1200. Депеша посланства у Тиранн МИП од 12. јула 1948.

264

АЈ. 836.I–3–b/48. Нота југословенског МИП албанском МИП од 3. јула 1948.

265

АЈ. 507/IX. Албанија. 1–180. Депеша посланства у Тиранн ЦК КПЈ од 30. јуна 1948.

266

ВА. Фонд Народноослободилачки рат. К.731. 4–42/9. Телеграм врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита делегату Централног комитета КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ Светозару Вукмановићу Темпу о питању уједињења Македоније. Јајце, 9. новембра 1943.

267

Калинин А.А., Юнгблюд В.Т. Греция в американо-британских отношениях в 1939–1945 гг. Киров, 2009. С. 178; Калинин А.А. На переднем рубеже холодной войны. США, СССР и гражданская война в Греции (1944–1949 гг.). Киров, 2018. С. 107–108.

268

Tito J.B. О partiji i ulozi komunista. Beograd, 1984. Knj. 2. S. 326–327.

269

АВПРФ. Ф. 06. Оп. 6. П. 58. Д. 794. Л. 1–9.

270

Там же. Л. 7–8.

271

Znamierowska-Rakk Е. Federacja Slowian pohidniowych w polityce Bulgarii po II wojnie swiatowej. Korzenie — proby realizacji — upadek. Warszawa, 2005. S. 185–201.

272

РГАСПИ. Ф. 495. Оп. 74. Д. 77. Л. 4; Калинин А.А., Юнгблюд В.T. Греция в американо-британских отношениях… С. 203.

273

РГАСПИ. Ф. 495. Он. 74. Д. 77. Л. 5.

274

АВПРФ. Ф. 06. Оп. 7. П. 53. Д. 872. Л. 18.

275

Там же.

276

Калинин А.А., Юнгблюд В.Т. Греция в американо-британских отношениях… С. 277.

277

АВПРФ. Ф. 06. Оп. 7. П. 53. Д. 872. Л. 20.

278

AJ. 836–KMJ, I–2–a/117. Посета британског амбасадора Стивенсона J. Б. Титу 8. И. 1945.

279

The National Archives, London (далее — TNA). PRO. CAB. 121/679.

280

TNA. PRO. CAB. 121/679.

281

Калинин А.А. На переднем рубеже холодной войны. С. 241.

282

TNA. PRO. FO 371/66895.

283

TNA. PRO. FO–371/67458.

284

Советский фактор в Восточной Европе: 1944–1953 гг.: Документы. М, 1999. Т. 1: 1944–1948 гг. С. 280–283.

285

АВП РФ. Ф. 06. Оп. 8д. П. 80. Д. 166. Л. 10. Письмо С.П. Кирсанова В. М. Молотову об урегулировании территориальных проблем между Болгарией и Югославией, восстановлении болгарской и югославской части Македонии, а также о заключении болгарско-югославского союза от 4.9.1946.

286

Там же.

287

Там же. Л. И.

288

АВП РФ. Ф. 06. Оп. 8д. П. 80. Д. 166. Л. 12.

289

Подробнее о британской политике в отношении Греции см.: Смирнова Н.Д. Греция в политике США и СССР 1945–1947 гг. Новые архивные документы // Новая и новейшая история. 1997. № 5. С. 21–34.

290

АВП РФ. Ф. 06. Оп. 8д. П. 80. Д. 166. Л. 13.

291

Централен държавен архив. Ф. 16. Он. 5. А.е.7. Л. 16–2. Решение на X разширен ЦК на БРП (по македонский въпрос).

292

Там же.

293

Международный орган пяти великих держав (СССР, Китая, США, Англии и Франции), учрежденный Потсдамской конференцией (1945 г.) для проведения необходимой подготовительной работы по мирному урегулированию и для обсуждения других вопросов, которые по соглашению между участвующими в Совете правительствами могли время от времени передаваться Совету для согласования.

294

АВП РФ. Ф. 06. Он. 8д. П. 80. Д. 166. Л. 14.

295

Там же.

296

В начале Парижской мирной конференции греческий премьер Цалдарис предложил главе югославской делегации Эдварду Карделю поделить Албанию. За согласие Цалдарис сулил Югославии большую часть Албании, а также поддержку со стороны Греции по многим важным внешнеполитическим вопросам. Кардель отверг предложение, заявив, что Югославия твердо намерена поддерживать суверенитет Албании (Kardelj Е. Sećanja. Beograd, 1980. S. 95–96).

297

РГАСПИ. 17. Он. 128. Д. 96. Л. 47–52. Доклад о пограничных проблемах Албании и Греции, а также о направлениях югославской и албанской внешней политики.

298

АВП РФ. Ф. 06. Оп. 8д. П. 80. Д. 166. Л. 15.

299

Советско-югославские отношения. Документы и материалы. Новосибирск, 2010. С. 151–158.

300

AJ. 836–KMJ. I-3–Ь/639. Извештај В. Поповића о разговору са Стаљином од 19.4.1947; Советско-югославские отношения. С. 151–158.

301

Там же.

302

Xydis S.G. Greece and Great Powers 1944–1947. Thessaloniki, 1963. S. 328–331.

303

Калинин А.А. На переднем рубеже холодной войны. С. 305–308, 411–412.

304

Там же. С. 506–509.

305

Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 – 7. jul 1948) / Priredivač В. Petranović). Beograd, 1995. S. 248–250.

306

РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 473. Л. 2–61.

307

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 4129.

308

Там же. Ф. 1. 4132.

309

Там же. Ф. 1. 4139.

310

Там же. Ф. 1. 4657.

311

Борба. 1949. 6 VI.

312

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 4119.

313

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 4119.

314

AJ. 507/IX, 1/1–258.

315

Борба. 1949. 16 V.

316

Восточная Европа в документах российских архивов 1944–1953 гг. Т. 2. 1949–1953. С. 120–123.

317

РГАСПИ. Ф. 82. Он. 2. Д. 1123. Л. 13–14.

318

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 42148.

319

Там же. Ф. 2. 42154.

320

Там же. Ф. 2. 42356.

321

Советский фактор в Восточной Европе 1944–1953 гг.: в 2 т. М., 2002. Т. 2. 1949–1953. С. 91–94.

322

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 42359.

323

Советский фактор в Восточной Европе. Т. 2. С. 35–36.

324

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 41229.

325

Восточная Европа в документах российских архивов. 1944–1953 гг.: в 2 т. / отв. ред. Г. П. Мурашко. М.; Новосибирск, 1998. Т. 2. 1949–1953 гг. С. 31–35.

326

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 41103.

327

РГАСПИ. Ф. 82. Он. 2. Д. 1123. Л. 20–45.

328

AJ. 507/IX. II/1–154.

329

РГАСПИ. Ф. 82. Оп. 2. Д. 1123. Л. 132–150.

330

Там же. Д. 1124. Л. 54–57.

331

РГАНИ Ф. 5. Оп. 17. Д. 14. Л. 1–54.

332

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 41229.

333

Там же. Ф. 2. 41298.

334

Narodni Archiv (далее — NA-Praha). 1537. F. 23. A.j. 23. L. 3.

335

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 41230.

336

Там же. Ф. 2.45327.

337

Там же. Ф. 2. 42853.

338

Там же. Ф. 2. 42859.

339

AJ. 507/IX. II/1–178.

340

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 67. 41539.

341

Там же.

342

Там же. ПА–1949. Ф. 1. 4214.

343

Там же. Ф. 1. 41224.

344

Там же. Ф. 1. 41251.

345

Там же. Ф. 1. 41252.

346

Там же.

347

Там же. Ф. 1. 41258.

348

Там же. Ф. 1. 41260.

349

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 41–43.

350

ДАСМИП. ПА–1949 Ф. 1. 41256.

351

РГАСПИ Ф. 82. Он. 2. Д. 1123. Л. 92–105.

352

Там же. Л. 5.

353

Там же. Л. 17–19.

354

Там же. Л. 10–12.

355

Там же. Л. 111–125.

356

Там же. Л. 60–63.

357

РГАСПИ. Ф. 82. Оп. 2. Д. 1123. Л. 64–67.

358

Волокитина Т.В., Мурашко Г.П., Носкова А.Ф., Покивайлова Т.А. Москва и Восточная Европа. Становление политических режимов советского типа. 1949–1953. Очерки истории. М., 2008. С. 288.

359

РГАСПИ. Ф. 82. Оп. 2. Д. 1123. Л. 148.

360

Манчха П. Албания на пути к социализму. М., 1951.

361

РГАНИ. Ф. 5. Он. 17. Д. 14. Л. 141–144.

362

Там же. Л. 157–162.

363

Там же. Л. 145–146.

364

Там же. Л. 163–167.

365

Там же. Л. 169–172.

366

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 4293.

367

Там же. Ф. 1. 42113.

368

Советский фактор в Восточной Европе. Т. 2. С. 61–63.

369

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 44–58.

370

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 44–58.

371

Там же.

372

Там же.

373

Там же.

374

РГАСПИ Ф. 82. Он. 2. Д. 1123. Л. 58.

375

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 83–85.

376

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 41222.

377

Силаев Е.Д. Албания: экономическо-географическая характеристика. М., 1953.

378

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 83–85.

379

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 424.

380

Там же.

381

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 41239.

382

Там же. Ф. 1. 4195.

383

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 4078.

384

РГАСПИ. Ф. 82. Он. 2. Д. 1124. Л. 17–18.

385

Там же. Д. 1123. Л. 91.

386

Там же. Л. 29–30.

387

Там же.

388

Калинин А.А. На переднем рубеже холодной войны. С. 464–466.

389

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 525–527.

390

Быстрова И.В. Военно-промышленный комплекс СССР на международной арене // Отечественная история. 2006. № 2. С. 58.

391

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 525–527.

392

РГАСПИ. Ф. 82. Он. 2. Д. 1123. Л. 126–132.

393

Там же.

394

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 41115.

395

Там же. Ф. 1. 41116.

396

Там же. Ф. 1. 41174.

397

AJ.507/IX. 1/1–252.

398

Коматина М. Енвер Хоџа и југословенско-албански односи. Београд, 1995. С. 94.

399

AJ. 507/IX. 1/1–251.

400

Коматина М. Енвер Хоџа и југословенско-албански односи… С. 94.

401

ДАСМИП. ПА. 1950. Ф. 1. 421344.

402

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 360.

403

Коматина М. Енвер Хоџа… С. 94.

404

Там же.

405

РГАСПИ. Ф. 82. Оп. 2. Д. 1123. Л. 57–72.

406

AJ. 507/IX. I/1–258.

407

AJ. 507/IX. III/1–138.

408

AJ. 112–TANJUG. Kutija 72. Bilten vesti inostranih agencija od 27. oktobra 1951. 19 časova.

409

AJ. 112–TANJUG. Kutija 72. Bilten vesti inostranih agencija od 15. januara 1951. 19 časova.

410

Arhiv Ministerstva Zahraničnih Veci, Teritorialny obor (далее — AMZV, ТО T). Albanie. К. 1. 625/52.

411

РГАСПИ. Ф. 82. Оп. 2. Д. 1123. Л. 106–110.

412

Там же.

413

Там же.

414

Borozan Đ. Albanija u kampanji Kominforma protiv Jugoslavije 1948–1950 // Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. Beograd, 1998. S. 52.

415

ДАСМИП. ПА–1948. Ф. 6. 4893. Допис Претседништва Владе HP Србије МИП-у од 8. новембра 1948.

416

Там же. Допис Претсједништва Владе HP Црне Горе МИПу од 4. септембра1948.

417

Там же. 4650. Допис Председателства на Владата на HP Македонија МИП-у од 30. септембра 1948.

418

Подробнее о вооруженных инцидентах на югославско-албанской границе см.: Животић А. Немирна граница. Пограничне тензије између Југославије и Албаније (1948–1954) // Историјски записи. 2009. № 1–2. С. 108–127.

419

РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 474. Л. 93–105.

420

Коматина М. Енвер Хоџа… С. 94.

421

Borozan Đ. Albanija u kampanji Kominforma protiv Jugoslavije. S. 52.

422

Борба. 1948. 22 VII.

423

Стамова M. Албанският вьпрос на Балканите (1945–1981). София, 2005. С. 74–75.

424

Коматина М. Енвер Хоџа… С. 94.

425

Стамова М. Албанският вьпрос на Балканите. С. 75.

426

О контрареволуционарној и клеветничкој кампањи против социјалистичке Југославије. I. Београд, 1949. С. 116–119.

427

Prifti Р. Socialist Albania since 1944: Domestic and Foreign Developments. Cambridge, 1978. P. 106.

428

Стамова М. Албанският вьпрос на Балканите. С. 78.

429

Борба. 1949. И IV.

430

Чамы — этническая группа в составе албанцев, населяющая районы Эпира вдоль побережья Ионического моря. Топоним «Чамерия» (греч. Цамурия) широко используется в современной албанской литературе.

431

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. 1. Извештај Посланства у Тирани МИП-у од 3. јуна 1949.

432

Там же.

433

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 161–165.

434

Там же.

435

Там же. С. 206–214.

436

Ходжа Э. Хрущев убил Сталина дважды. М., 2013. С. 47–48.

437

Там же. С. 55–59.

438

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 4169. Телеграм Посланства у Тиранн МИП-у од 27. септембра 1949.

439

Там же. 420085. Нота југословенског МИП-а албанском МИП-у од 31. октобра 1949.

440

Восточная Европа в документах российских архивов. Т. 2. С. 161–165.

441

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 420085. Нота албанског МИП-а југословенском МИП-у од 22. новембра 1949.

442

Имеется в виду дипломатическая нота Албании от 22 ноября 1949 г. См.: Животић А. Југославија, Албанија и велике силе 1945–1961. Београд, 2011. С. 366–367.

443

Bela knjiga о neprijateljskoj politici Vlade Narodne Republike Albanije prema Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. Beograd, 1961. S. 24.

444

Стамова M. Албанският вьпрос на Балканите. С. 82; Bela knjiga о neprijateljskoj politici Vlade Narodne Republike Albanije. S. 24–26.

445

ДАСМИП. ПА–1950 Ф. 1. 42068. Нота албанског МИП-а југословенском МИП-у од 16. фебруара 1950.

446

Там же. 43051. Телеграм Владимира Поповића Посланству у Тиранн од 17. фебруара 1950.

447

Об оценках современной албанской историографией положения албанцев в Югославии подробнее см.: Lalaj A. Kosova. Rruga е gjate drejt vetevendosjes 1948–1981. Tirana, 2000.

448

РГАНИ. Ф. 5. Оп. 28. Д. 14. Л. 136–140.

449

Там же. Л. 45–46.

450

AJ. 507. XVIII. КНМ ЦК CKJ. К. 4/1. Реферат о шиптарској националној мањини.

451

РГАСПИ. Ф. 575. Оп. 1. Д. 131. Л. 248–254.

452

Там же. Л. 16–22.

453

Там же. Л. 248–254.

454

AJ. 507. XVIII. КНМ ЦК CKJ. К. 4/1. Реферат о шиптарској националној мањини.

455

РГАСПИ. Ф. 575. Оп. 1. Д. 131. Л. 23–26.

456

АЈ. 507. XVIII. КНМ ЦК СКЈ. К. 4/1. Реферат о шиптарској националној мањини.

457

AJ. 507. XVIII. КНМ ЦК CKJ. К. 4/1. Реферат о шиптарској националној мањини.

458

Богдановић Д. Књига о Косову. Београд, 2004. С. 281.

459

Там же. С. 282.

460

О развитии автономии Косово и Метохии подробнее см. Димић Љ. Историја српске државности. III. Срби у Југославији. Нови Сад, 2002. С. 338–457; Богдановић Д. Књига о Косову. Београд, 1990. С. 231–285; Гаталовић М. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958–1965. Београд, 2016.

461

Подробнее о македонском национальном меньшинстве в Албании см.: Будимовски Д. Македонците во Албанија. Скопје, 1983.

462

AJ. 507/IX. Албанија. 1–254. Белешка о поступцима албанских власти према југословенској мањини.

463

Петрановић Б. Југославија на размеђу (1945–1950). Подгорица, 1998. С. 479.

464

Там же.

465

AJ. 507/IX. Албанија. 1–254. Белешка о поступцима албанских власти према југословенској мањини.

466

Борба. 1949.21–22 II.

467

Радић Р. Исељавање становништва са југословенског простора средином педесетих година // Историјски записи. LXXII. 1999. № 1–2. С. 155–156.

468

Там же. С. 157.

469

Там же.

470

Там же. С. 158–160.

471

Там же.

472

Стамова М. Албанският вьпрос на Балканите. С. 101–103.

473

Marmulaku R. Albania and the Albanians. London, 1975. P. 148–149.

474

РГАНИ. Ф. 5. Оп. 128. Д. 391. Л. 45–47.

475

Подробнее о призренском процессе см.: Bulatović Lj. Prizrenski proces. Novi Sad, 1988; Стамова M. Албанският вьпрос на Балканите. С. 103–105; Štěpanek V. Jugoslávie — Srbsko — Kosovo: Kosovská otázka ve 20. Století. Praha, 2011. S. 137–139.

476

AJ. 507/IX.1/II–32. Космет у послератном развоју.

477

Младен Ивекович (1903–1970). До Второй мировой войны доктор права. Во время Второй мировой войны был советником Исполнительного вече АВНОЮ, после войны — министр промышленности и горного дела в правительстве Народной Республики Хорватия. С 1945 по 1947 г. был югославским представителем в Межсоюзническом консультативном комитете в Италии, а затем до 1951 г. посланником в Риме. Начиная с 1951 г. был первым послом Югославии в ФРГ, откуда он вернулся после разрыва дипломатических отношений вследствие принятия доктрины Хальштейна из-за югославского признания ГДР. Затем долгое время служил заместителем государственного секретаря по иностранным делам. Является автором многочисленных статей по различным вопросам международных отношений, опубликованных в специализированных изданиях.

478

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 41223. Телеграм Амбасаде у Риму МИП-у од 28. маја 1949.

479

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 410257. Белешка о разговору Јакше Петрића са француским амбасадором у Тирани Жаком Шартијеом 14. маја 1949.

480

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 42370. Белешка о разговору Јакше Петрића са француским амбасадором у Тирани Жаком Шартијеом 12. маја 1949.

481

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 1. 41223. Телеграм Амбасаде у Риму МИП-у од 28. маја 1949.

482

ДАСМИП. ПА–1950. Строго поверљиво. Ф. 1. 6120. Телеграм Амбасаде у Риму МИП-у од 8. јуна 1950.

483

ДАСМИП. ПА–1950. Ф. 1. 41269. Елаборат «Комитет слободне Албаније» од 3. марта 1950.

484

Ibid.

485

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. 1. 1306. Телеграм Амбасаде у Вашингтону МИП-у од 15. августа 1949.

486

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. 1.1547. Телеграм МИП-а Посланству у Тирани од 16. августа 1949.

487

Лазар Лилич родился в 1910 г. в Крагуеваце. Окончил юридический факультет. В 1931 г. стал членом Коммунистической партии. С 1928 г. работал в газете «Политика», сначала как корреспондент в Шумадии, а затем в штате редакции. Один из организаторов Четвертой партийной конференции КПЮ в Сербии в 1934 г. Несколько раз был арестован за политическую деятельность, а в 1936 г. приговорен к одному году тюремного заключения. Во время германской оккупации 1944–1944 гг. работал в белградском подполье. После войны — на дипломатической службе.

488

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. XII. 10. Извештај МИП-у Посланства у Бејруту од 25. јула 1949. године.

489

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. 1. 2169. Телеграм Посланству у Бејруту МИП-у од 7. новембра 1949.

490

ДАСМИП. ПА–1950. Строго поверљиво. Ф. 1. 8521. Телеграм Посланству у Бејруту МИП-у од 7. јула 1950.

491

АЈ. 507/IX. 1/ I-252а. Извештај Првог одељења УДБ-е за Србију о Албанији од 5. децембра 1951.

492

ДАСМИП. ПА–1952. Строго поверљиво. Ф. 1. 4197. Телеграм Амбасаде у Софији МИП-у од 7. маја 1952.

493

ДАСМИП. ПА–1949. Ф. 2. 42370. Белешка о разговору Јакше Петрића са француским амбасадором у Тиранн Жаком Шартијеом 12. маја 1949.

494

Там же.

495

ДАСМИП. ПА–1950. Ф. 1. 41245. Телеграм Посланства у Тиранн МИП-у од 12. маја 1950.

496

ДАСМИП. ПА–1950. Ф. 1. 411082. Телеграм Посланства у Тиранн МИП-у од 8. маја 1950.

497

Алеш Беблер (1907–1981) защитил в Париже докторскую диссертацию по праву. С 1931 по 1939 г. находился в эмиграции во Франции и Советском Союзе. Участвовал в гражданской войне в Испании как замполит 15-й Международной бригады. Во Второй мировой войне с 1941 г. — на различных партийных, политических и военных должностях. В конце войны — командир Главного штаба Национально-освободительной армии в Словении. После войны служил заместителем министра иностранных дел, входил в состав делегации Югославии на мирной конференции в Париже в 1946 г. Занимал посты главы югославской миссии при ООН и посла Югославии во Франции.

498

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. 1.1553. Телеграм МИП-а Посланству у Тирани од 18. августа 1949.

499

Там же.

500

Фрэнк Робертс (1907–1998) был британским дипломатическим представителем при эмигрантском правительстве Чехословакии до 1943 г., затем полномочным посланником в Москве. После войны — специальный посланник в Индии, посол в Румынии (1950–1954), Югославии (1954–1957), английский представитель в Совете НАТО (1957–1960), посол в Советском Союзе (1960–1962) и Федеративной Республике Германия (1963–1968).

501

ДАСМИП. ПА–1949. Строго поверљиво. Ф. 1.2169, Телеграм МИП-а Посланству у Тирани од 24. децембра 1949.

502

Там же.

503

TNA. FO–371. Confidential (17884). RY 1011/1. Yugoslavia: Annual Review for 1949.

504

TNA. FO–371. Confidential (17884). RY 1011/1. Yugoslavia: Annual Review for 1949.

505

Ibid.

506

TNA. FO–371/78714. Yugoslavia. 10338. Outward saving telegram from Commonwealth Relations Office. January 11, 1950.

507

TNA. FO–371. Confidential (18157). RY 1011/1. Yugoslavia: Annual Review for 1950.

508

TNA. FO–371. Confidential (102154). RY 1011/1. Yugoslavia: Annual Review for 1951.

509

The Ambassador in France (Caffery) to the Secretary of State. Paris. April 29, 1949 // Foreign Relations of the United States. 1949. Washington, 1976. Vol. V. P. 298–299.

510

Memorandum of Conversation by the Assistant Chief. Division of Southern European Affairs. New York, May 14,1949 // Foreign Relations of the United States. 1949. Vol. V. P. 299–299.

511

Policy Paper Prepared by the Assistant Chief. Division of Southern European Affairs. New York, September 12,1949 // Foreign Relations of the United States. 1949. Vol. V. P. 312–315.

512

Ibid.

513

Bekić D. Jugoslavia u Hladnom ratu. Odnosi sa velikim silama. 1949–1955. Zagreb, 1988. S. 102.

514

Ibid. S. 103.

515

Ibid. S. 264.

516

РГАСПИ. Ф. 82. Оп. 2. Д. 1123. Л. 49–57.

517

AJ. 507/IX. 1/ II–153. Преглед писања америчке штампе о Албанији.

518

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 45919. Телеграм Амбасаде у Вашингтону МИП-у од 28. априла 1953.

519

Yugoslav Intentions Towards Albania // From «national communism» to national collapse. US Intelligence Community Estimative Products on Yugoslavia, 1948–1990. National Intelligence Council / ed. by J. Allen, R. Kauzlarich. Washington, 2006. P. 164–169.

520

BA. AJHA. ГШ–1. К.14. Ф. 7. p. 6. 1/1. Записник Прве конференције одржане 17. маја 1951. у Вашингтону.

521

Там же. Записник Друге конференције одржане 18. маја 1951. у Вашингтону.

522

BA. AJHA. ГШ–1. К.14. Ф. 7. р.б. 1/1. Записник Друге конференције одржане 18. маја 1951. у Вашингтону.

523

Там же. Записник Треће конференције одржане 19. маја 1951. у Вашингтону.

524

Там же.

525

BA. AJHA. ГШ–1. К. 14. Ф. 7. р.б. 1/1. Записник Седме конференције одржане 24. маја 1951. у Вашингтону.

526

Там же.

527

AJ. 836. I–3–Ь/54. Извод из информације о разговору Италијана и западних сила о решењу албанског питања.

528

Там же.

529

Dobson А.Р., Marsh S. US Foreign Policy Since 1945. London, 2000. S. 89–91.

530

AJ. 836. I–3–Ь/54. Извод из информације о разговору Италијана и западнях сила о решењу албанског питања.

531

Клог Р. Историја Грчке новог доба. Београд, 2000. С. 94.

532

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43772. Шифровано писмо МИП-а Амбасади у Вашингтону од 31. марта 1953.

533

Лео Матес (1911–1991). До Второй мировой войны был на руководящих постах в Союзе коммунистической молодежи Югославии. Эмигрировал в Австрию и Чехословакию. В начале войны был членом одной из организаций КПЮ в Загребе. После 1945 г. — главный редактор ТАНЮГ, советник посольства Югославии в Великобритании, заместитель министра иностранных дел, в составе югославской делегации участвовал в заседаниях ГА ООН, работал руководителем секретариата президента республики. Последняя должность — директор Института международной политики и экономики (в Белграде).

534

ДАСМИП. ПА–1952. Строго поверљиво. Ф. 1. 852. Телеграм МИП-а амбасадама у Вашингтону, Паризу, Лондону, Риму и Атини од 30. априла 1952.

535

Там же.

536

ДАСМИП. ПА–1952. Строго поверљиво. Ф. 1. 4621. Телеграм Амбасаде у Атини МИП-у од 3. маја 1952.

537

Там же. Телеграм Амбасаде у Атини МИП-у од 4. маја 1952.

538

Там же.

539

Там же. Телеграм Амбасаде у Атини МИП-у од 3. маја 1952.

540

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43772. Телеграм Амбасаде у Атини МИП-у од 20. марта 1953.

541

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43951. Телеграм Амбасаде у Бечу МИП-у од 25. марта 1953.

542

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 46475. Телеграм Амбасаде у Лондону МИП-у од 15. маја 1953.

543

Владимир Велебит (1907–2001). Родился в известной офицерской семье. До Второй мировой войны получил степень доктора юриспруденции и работал судебным служащим. В 1943 г. — глава военной миссии югославских партизан в Каире, затем — ее глава в звании генерал-майора НОАЮ. Сыграл важную роль в привлечении западных союзников к поддержке народно-освободительной борьбы в Югославии. После 1945 г. — заместитель министра иностранных дел, впоследствии — посол в Риме и Лондоне, заместитель государственного секретаря по иностранным делам ФНРЮ, председатель Комитета по туризму и гостиничному сервису СИВ. Дипломатическую карьеру завершил в должности секретаря Европейской экономической комиссии ООН в Женеве.

544

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 46935. Телеграм Амбасаде у Лондону МИП-у од 26. маја 1953.

545

Там же.

546

AJ. 837. КПР, I–2/1. Стенографске забелешке са званичних разговора приликом посете друга Председника Лондону, 16–21. марта 1953.

547

Bekić D. Jugoslavia u Hladnom ratu. S. 51.

548

ДАСМИП. ПА–1951. Строго поверљиво. Ф. 1. 1244. Телеграм Амбасаде у Паризу МИП-у од 8. јуна 1951.

549

ДАСМИП. ПА–1952. Строго поверљиво. Ф. 1. 640. Телеграм Амбасаде у Бону МИП-у од 30. маја 1952.

550

Там же. Ф. 1. 848. Телеграм Леа Матеса свим дипломатским представништвима ФНРЈ од 31. маја 1952.

551

Там же. Ф. 1. 358. Телеграм Амбасаде у Анкари МИП-у од 30. јуна 1952.

552

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43034. Телеграм Амбасаде у Паризу МИП-у од 6. марта 1953.

553

Срджа Прица (1905–1984) до Второй мировой войны окончил юридический факультет, с 1935 г. как член нелегальной Коммунистической партии Югославии находился в эмиграции в Австрии, Чехословакии, Франции, а также США, где был редактором газеты «Свободная речь». После войны вернулся в Белград и работал редактором профсоюзной газеты «Работа». В 1947 г. поступил на работу в МИД ФНРЮ. Был послом в Великобритании, Франции и Италии. Способствовал возвращению из изгнания писателя Милоша Црнянского.

554

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43034. Телеграм Амбасаде у Паризу МИП-у од 6. марта 1953.

555

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 430406. Телеграм МИП-а амбасадама ФНРЈ у Вашингтону, Паризу, Бону и Риму од 17. марта 1953.

556

Там же.

557

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43406. Телеграм Амбасаде у Риму МИП-у од 15. марта 1953.

558

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 49506. Телеграм Амбасаде у Паризу МИП-у од 10. марта 1953.

559

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 46248. Телеграм Амбасаде у Хелсинкију МИП-у од 9. маја 1953.

560

ДАСМИП. ПА–1953. Ф. 1. 43659. Телеграм Амбасаде у Варшави МИП-у од 18. марта 1953.

561

Об отношении Югославии к венгерскому кризису см. подробнее: Granville J. The First Domino: International Decision Making during the Hungarian Crisis of 1956. Texas, 2004; Bekes C. The 1956 Hungarian Revolution and World Politics // Cold War International History Project. Working Papers. Washington, 1996. № 16. P. 1–35; Campbell J. C. The Soviet Union, the United States and Twin Crisis of Hungary and Suez // Louis W.M., Owen R. Suez 1956. The Crisis and it’s Cosequences. Oxford, 1989. P. 233–253; Dimić Lj. Josip Broz, Nikita Sergejevič Hruščov i madarsko pitanje // Tokovi istorije. 1998. № 1–4. S. 23–59; Gibianski L. Sovjetsko-jugoslovenski odnosi i Madarska revolucija 1956. godine // Jugoslovenski istorijski časopis. 1996. № 1–2. S. 151–170; Idem. Soviet — Yugoslav relations and the Hungarian Revolution of 1956 // Cold War International History Project Bulletin. 1998. № 10. P. 139–148; Granville J. The Soviet-Yugoslav detente, Belgrade-Budapest Relations and Hungarian Revolution (1955–1956) // Hungarian Studies Rewiev 1997. № 1–2. P. 15–63; Idem. Josip Broz Tito’s role in the 1956 «Nagy affair» // Slavonic and East European Review. 1998. № 4. P. 672–702; Idem. Hungary, 1956: the Yugoslav connection // Europe — Asia Studies. 1998. № 3. P. 493–517; Keckes G. The Suez Crisis and 1956 Hungarian Revolution // East European Quarterly. 2001. № 1. P. 17–31; Kovačević K. Yugoslav-Hungarian Relations 1953–1956 // Velike sile i male države u Hladnom ratu — slučaj Jugoslavije. Beograd, 2005. P. 140–158; Marković P. Jugoslavija i Madarska kriza 1956. godine u svetlu britanskih izvora i pisanja beogradske štampe // Balkan posle Drugog svetskog rata. Beograd, 1996. S. 143–154; Rajak S. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u 1956. godini i Madarska kriza u izveštajima britanskih diplomata u Beogradu // Istorija XX veka. 2000. № 2. S 83–97; Ripp Z. Hungary’s part in Soviet — Yugoslav Conflict, 1956–58 // Contemporary European History. 1998. № 2. P. 197–225; Vamos P. Evolution and Revolution: Sino-Hungarian Relations and the 1956 Revolution // Cold War International History Project. Working Papers. Washington, 1996. № 54. P. 1–44; Мусатов В.Л. СССР и венгерские события 1956 г.: Новые архивные материалы // Новая и новейшая история. 1993. № 1. С. 3–22; Исламов Т.М. Венгерское восстание 1956 г. в отечественной историографии // Вопросы истории. 1997. № 11. С. 42–55; Гибианский Л.Я. Н. С. Хрущев, И. Броз Тито и венгерский кризис 1956 г. // Новая и новейшая история. 1999. № 1. С. 10–29.

562

Об отношении Югославии к Суэцкому кризису см. подробнее: Животић А. Југославија и Суецка криза 1956–1957. Београд, 2008; Rajak S. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u 1956. godini i Madarska kriza… S. 83–97; Bogetić D. Nova strategija spoljne politike Jugoslavije 1956–1961. Beograd, 2006, C. 126–138; Богетић Д. Југославија и Запад у сенци Суецке кризе // Архив, година IV. 2004. № 1–2. С. 110–123.

563

Lalaj А. 1956 — Tronditje në «kampin» komunist // Studime historike. 2007. № 1–2. P. 171–188.

564

AJ. 837. I–3–a/27–8. Белешка о разговорима југословенске и румунске државне делегације 22–29. октобра 1956.

565

Там же.

566

Советский Союз и венгерский кризис 1956 года. М., 1998. С. 694–696.

567

AJ. 837. КПР. I–5-с/1259. Извод из говора Е. Хоџе на заседању поводом 15-годишњице оснивања Комунистичке партије Албаније, Тирана 8. новембра 1956.

568

Там же.

569

АЈ. 837. КПР. I–5-с/1268. Резиме говора М. Шеху на заседању албанске народне скупштине 13. новембра 1956.

570

Там же.

571

Фирюбин Николай Павлович (1908–1983). До 1953 г. занимал ряд высоких партийных должностей. В 1953–1954 гг. — советник советского посольства в Чехословакии, а в 1954–1955 гг. — посол СССР в Чехословакии. Посол в Белграде в 1955–57 гг. С осени 1957 г. до конца жизни — заместитель министра иностранных дел СССР.

572

Правда. 1956. 8 XI. С. 3.

573

AJ. 837. КПР. I–3-а/1254. Белешка о разговору заменика државног секретара Д. Видића са совјетским амбасадором Н. Фирјубином на ручку који је 13. новембра 1956. у част совјетске војне делегације организовао начелник генералштаба Љубо Вучковић.

574

Там же.

575

AJ. 837. I–5-с/1292. Чланак «У вези говора који је у последење време одржао Јосип Броз».

576

Там же.

577

Там же.

578

РГАНИ. Ф. 5. Оп. 28. Д. 477. Л. 20–24. Запись беседы временного поверенного в делах СССР в НРА Хошева с Мехмедом Шеху 27 ноября 1956 г.

579

Там же.

580

AJ. 837. I–5-с/1207. Телеграм посланства у Тирани Државном секретаријату за иностране послове од 28. новембра 1956.

581

Постановление Президиума ЦК КПСС о направлении руководителям коммунистических и рабочих партий материалов о взаимоотношениях КПСС и СКЮ, 19 декабря 1956 г. // Советский Союз и венгерский кризис… С. 730–737.

582

Там же.

583

Hoxha Е. The Khrushchevites: Memories. Tirana, 1980. P. 102.

584

AJ. 507/IX. СССР. 119/I–83. Писмо Ј.Б. Тита Никита Хрушчову од 3. децембра 1956. На русском языке см.: Советский Союз и венгерский кризис… С. 730–737.

585

AJ. 507/IX. СССР. 119/I–92. Писмо Никите Хрушчова Ј.Б. Титу од 10. јануара 1957. См. также: Встречи и переговоры на высшем уровне. М., 2014. Т. 1. С. 702–713.

586

AJ. 507/IX. СССР. 119/I–92. Писмо Никите Хрушчова Ј.Б. Титу од 1О.јануара 1957.

587

AJ. 507/IX. СССР. 119/I–95. Писмо J. Б. Тита Никити Хрушчову од 1. фебруара 1957; Текст этого письма в переводе на русский яз. см.: РГАНИ. Ф. 89. Оп. 45. Д. 84.

588

РГАНИ. Ф. 5. Оп. 28. Д. 477. Л. 1–3. Письмо ЦК АПТ в ЦК КПСС от 12 декабря 1956 г.

589

Там же. Л. 25–34.

590

Там же. Л. 5–12. Доклад советского посольства в Тиране о положении в АПТ от 3 марта 1957.

591

AJ. 837. I–5-с/1440. Белешка о боравку бугарске државне делегације у Албанији.

592

РГАНИ. Ф. 5. Он. 28. Д. 477. Л. 18–19. Записка о разговоре советского временного поверенного в делах Хошева с Мехмедом Шеху от 30 января 1957 г.

593

Отчет посла ФНРЮ в СССР В. Мичуновича о беседе с Н. С. Хрущевым 16 февраля 1957 г. // Переговоры и встречи на высшем уровне… Т. 1. С. 292–293.

594

Там же.

595

Там же.

596

Mićunović V. Moskovskegodine (1956–1958). Zagreb, 1977. S. 136–138.

597

Ibid.

598

Hoxha E. The Khrushchevites: Memoires. P. 192.

599

ДАСМИП. ПА–1957. Албанија. Ф. 1. 49879. Извештај А. Милатовића ДСИП од 30. априла 1957.

600

ДАСМИП. ПА–1957. Албанија. Ф. 1. 49879. Извештај А. Милатовића ДСИП од 30. априла 1957.

601

Там же.

602

АЈ. 837. I–5-с/1242. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП од 10. маја 1957.

603

ДАСМИП. ПА–1957. Албанија. Ф. 1. 413245. Белешка о разговору секретара Ковачића с трећим секретарем бугарске амбасаде Николовим 6. јула 1957.

604

ДАСМИП. ПА–1957. Албанија. Ф. 1. 47215. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП од 4. априла 1957.

605

О противоречиях Югославии и стран советского лагеря подробнее см.: Bogetić D. Nova strategija spoljne politike Jugoslavije 1956–1961. Beograd, 2006, S. 214–232; Vykoukal J., Litera B., Tejchman M. Východ, vznik, vývoj a pozpad sovětskeho bloku 1944–1989. Praha, 2000. C. 451–453; Bogetić D. Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob. Sudar Titove i Hruščovljeve percepcije politike miroljubive koegzistencije // Spoljna politika Jugoslavije 1950–1961. Beograd, 2008. S. 49–65.

606

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 41440. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП од 21. јануара 1958.

607

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 46867. Белешка о разговору посланика Милатовића с бугарским амбасадором Атаносивим 14. марта 1958.

608

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 49897. Белешка о разговору секретара Урошева с трговинским аташеом бугарске амбасаде Станчевим 12. марта 1958.

609

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 49899. Белешка о разговору секретара Урошева с првим секретерем амбасаде ГДР Бусеом 13. марта 1958.

610

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 46547. Белешка о разговору посланика Милатовића с чехословачким амбасадором Телухом 9. марта 1958.

611

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 42911. Белешка о разговору с Отом Шигудом, другим секретерем чехословачке амбасаде 7. октобра 1958.

612

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 415694. Белешка о разговору секретара Урошева с првим секретарем мађарске амбасаде Храбецом 26. јуна 1958.

613

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 49999. Белешка о разговору с другим секретарем румунске амбасаде 13. марта 1958.

614

ДАСМИП. ПА–1958. Албанија. Ф. 1. 431552. Телеграм посланства у Тирани ДСИП од 22. маја 1959.

615

Конференция министров иностранных дел СССР, США, Великобритании и Франции по Германии, берлинскому вопросу и перспективам заключения германского мирного договора. От ФРГ и ГДР присутствовали наблюдатели. Западные союзники представили на конференции свой проект мирного соглашения, которое советская сторона не приняла. Подробнее см.: Веттинг Г. Н.С. Хрущев и берлинский кризис 1958–1963 годов. Политика угроз и возведение Берлинской стены. М., 2007. С. 55–71.

616

AJ.507/IX. Ф.5. Албанија. 1/II–220. Информација о посети Н.С. Хрушчова Албании.

617

Хрущев Н.С. Воспоминания. М., 2006. С. 317.

618

Там же.

619

ДАСМИП. ПА–1959. Албанија. Ф. 1. 414265. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП од 23. маја 1959.

620

ДАСМИП. ПА–1959. Албанија. Ф. 1. 412800. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП од 9. маја 1959.

621

ДАСМИП. ПА–1959. Албанија. Ф. 1. 414982. Анализа резултата посете Н.С. Хрушчова Албанији.

622

Хрущев Н.С. Воспоминания. С. 318.

623

Там же.

624

ДАСМИП. ПА–1959. Албанија. Ф. 1. 412302. Телеграм посланства у Тирани ДСИП од 3. јуна 1959.

625

Там же.

626

Там же.

627

ДАСМИП. ПА–1959. Албанија. Ф. 1. 416603. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП од 17. јуна 1959.

628

Там же.

629

Fevziu В. Enver Hoxha.The Iron Fist of Albania. London, 2017. P. 151.

630

ДАСМИП. ПА–1959. Албанија. Ф. 1. 431550. Белешка о стању југословенско-албанских односа од 1. октобра 1959.

631

«Из говора Председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита у Никшићу 20. септембра 1959. о неистинитом приказивању историјских чињеница од стране албанских руководилаца» // Борба. 1961. 21 IX.

632

Об улучшении советско-югославских отношений см. подробнее: Трипковић Ђ. Побољшање југословенско-совјетских односа 1961–1962 // Токови историје. 2008. № 3–4. С. 76–97; Едемский А.Б. К истокам новой фазы развития советско-югославских отношений в первой половине 1960-х годов // История, язык, культура Центральной и Юго-Восточной Европы в национальном и региональном контексте: К 60-летию К. В. Никифорова: сб. статей. М., 2016. С. 338–356; Он же. Проекция второй волны десталинизации в СССР на развитие советско-югославских отношений (осень 1961 – весна 1962 г.) // Международные отношения в XX веке: сб. научных статей / под ред. В.Т. Юнгблюда. Киров, 2016. Вып. 4. С. 295–317; Он же. Значение событий 1961/62 г. для советско-югославского сближения первой половины 1960-х годов // Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия в XX веке: сб. статей / отв. ред. К. В. Никифоров. М., 2016. С. 300–323; Он же. «…Разговоры с председателем советского правительства были очень полезными и откровенными» (беседа Н.С. Хрущева и И. Броз Тито 28 сентября 1960 г. «на полях» заседаний Генассамблеи ООН в Нью-Йорке) // Славянский мир в третьем тысячелетии / отв. ред. Е.С. Узенева. М., 2016. С. 195–207.

633

AJ. 507/IX. СССР. 119/I–139. Белешка о разговору на вечери код совјетског амбасадора 17. марта 1960.

634

AJ. 507/IX. СССР. 119/I–139. Белешка о разговору на вечери код совјетског амбасадора 17. марта 1960.

635

АЈ. 837. I–5–c/2471. Белешка о разговору помоћника државног секретаря И. Вејводе са саветником совјетске амбасаде Дедушкином 1. јуна 1961.

636

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 436618. Телеграм посланства у Тирани Државном секретаријату за иностране послове од 9. децембра 1961.

637

AJ. 837. I–5–c/2479. Белешка о разговору помоћника државног секретаря И. Вејводе са саветником совјетске амбасаде Дедушкином 1. јуна 1960.

638

Там же.

639

О конфликте между Югославией и странами советского лагеря подробнее см.: Bogetić D. Nova strategija spoljne politike Jugoslavije. S. 212–232; Idem. Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob. S. 49–65.

640

ДАСМИП. ПА–1960. Албанија. Ф. 1. 432308. Белешка о југословенско-албанским односима од 7. децембра 1960.

641

Там же.

642

ДАСМИП. ПА–1960. Албанија. Ф. 1. 432003. Белешка у вези извршења трговинског споразума са Албанијом за 1960.

643

Там же. 432308. Белешка о југословенско-албанским односима од 7. децембра 1960.

644

Там же. 432003. Белешка у вези извршења трговинског споразума са Албанијом за 1960.

645

АЈ. 837. I–5–c/2371. Допис ДСИП-а СИВ-у од 2. августа 1960.

646

Там же. I–5–c/2376. Допис ДСИП-а СИВ-у од 12. августа 1960.

647

ДАСМИП. ПА–1960. Албанија. Ф. 1. 421018. Забелешка о разговору са секретаром амбасаде УАР Насром 17. јануара 1960.

648

Там же.

649

ДАСМИП. ПА–1960. Албанија. Ф. 1. 4214765. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП-у од 17. јула 1960.

650

Petrović V. Titova lična diplomatija. Studije i dokumentarni prilozi. Beograd, 2010. S. 208–210.

651

AJ. 507/IX. Албанија. 1/I–337. Напад Енвера Хоџе на Југославију.

652

ДАСМИП. ПА–1960. Албанија. Ф. 1. 421439. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП-у од 12. августа 1960.

653

Там же.

654

Там же. 431550. Телеграм амбасаде у Прагу ДСИП-у од 17. септембра 1960.

655

Там же. 429586. Телеграм амбасаде у Букурешту ДСИП-у од 5. новембра1960.

656

Там же.

657

Там же. 428722. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП-у од 29. октобра 1960.

658

ДАСМИП. ПА–1960. Албанија. Строго поверљиво. Ф. 1. 107. Забелешка о неким новим елементима у односима Албанија — СССР.

659

Там же.

660

TNA. FO–371 / 160311. Confidential. 110198. RY (1011/1). Annual Review: 1960.

661

Ibid.

662

Саопштење Владе ФНРЈ поводом изјаве Енвер Хоџе, плана Президиума HP Албаније и првог секретара Партије рада Албаније на Четвртом конгресу ПР Албаније, 13. фебруара 1961 // Борба. 1961. 17 II.

663

АЈ. 837–КПР. I–5-с/2118. Телеграм Јосипа Броза Тита Александру Ранковићу од 19. фебруара 1961.

664

Там же. I–5-с/2123. Телеграм Јосипа Броза Тита Едварду Кардељу од 24. фебруара 1961.

665

Краткая история Албании. С древнейших времен до наших дней / отв. ред. Г. Л. Арш. М., 1992. С. 426.

666

Там же.

667

Vykoukal J., Litera В., Tejchman М. Vychod, vznik, vyvoj a pozpad sovetskeho bloku. S. 447–448.

668

Liithi L.M. The Sino-Soviet Split. Cold War in the Communist World. Princeton, 2008. P. 203.

669

О советско-албанском конфликте подробнее см.: Edemskiy A. Final Break between Moscow and Tirana 1961 // Balcanica. Annual of the Institute for Balkan Studies. Academy of Sciences and Arts. Belgrade, 2019. Vol. L. S. 371–392.

670

Краткая история Албании. С. 427.

671

Lalaj А. Shqipëria në Paktin е Varshavës (1955–1968) // Studime historike. 2004. № 1–2. S. 191–208.

672

Liithi L.M. The Sino-Soviet Split. S. 201–205.

673

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 428728. Белешка о ситуацији у Албанији.

674

Milatović A. Pet diplomatskih misija. Zagreb, 1985. S. 240.

675

ДАСМИП. ПА–1961. Строго поверљиво. Албанија. Ф. 1. 121. Телеграм ДСИП-а посланству у Тирани од 12. јуна 1961.

676

AJ. 507/IX. Албанија. 1/1–338. Напади албанске штампе и радија на Југославијом у септембру 1961.

677

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 428728. Белешка о ситуацији у Албанији.

678

Там же.

679

Там же. 415314. Забелешка о разговору са Димитар Стамом, референтом за Југославију у албанском МИП-у 29. октобра 1961.

680

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 428722. Информација Друге управе Генералштаба ЈНА ДСИП-у од 13. октобра 1961.

681

Там же.

682

Главное разведывательное управление Генштаба ЮНА.

683

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 437083. Записник са састанка одржаног 24. октобра 1961. по питању Албаније.

684

Meta В. Marrëdhëniet shqiptaro-greke ne vitet 1960–1962 // Studime historike. 2004. № 1–2. P. 125–142.

685

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 437731. Упутство ДСИП-а свим дипломатским представништвима од 16. децембра 1961.

686

Там же. ПА–1962. Албанија. Ф. 1. 41509. Извештај о стању у Албанији и односима са Италијом.

687

Там же.

688

Там же.

689

Там же.

690

ДАСМИП. ПА–1962. Албанија. Ф. 1. 42150. Телеграм ДСИП-а свим дипломатским представништвима од 22. јануара 1962.

691

Там же. 41509. Извештај о стању у Албанији и односима са Италијом.

692

TNA. FO–371. 163902. Confidential. RY (1011/1). Annual Review: 1961.

693

TNA. FO–371. 163902. Confidential. RY (1011/1). Annual Review: 1961.

694

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 436204. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП-у од 4. децембра 1961.

695

Там же. 436208. Телеграм посланства у Тиранн ДСИП-у од 5. децембра 1961.

696

AMZV. ТО-Т. Yugoslavie. IV–4. К. 4. 024035.

697

ДАСМИП. ПА–1961. Албанија. Ф. 1. 436985. Телеграм ДСИП-а посланству у Тиранн од 8. децембра 1961.

698

Там же.

699

Там же. 436987. Отворена питања између нас и Албаније.

700

АЈ. 130–СИВ. К. 617. A. ј. 1016. 180. Допис ДСИП-а СИВ-у од 31. августа 1961.

701

О воздействии Ближневосточного кризиса 1967 г. на внешнюю политику Югославии и ее международное положение подробнее см.: Bogetić D., Zivotić A. Jugoslavia i Arapsko-izraelski rat 1967. Beograd, 2010. S. 131–175.

702

О возобновлении военно-технического сотрудничества между Югославией и СССР, а также его параметрах подробнее см.: Dimitrijević В. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942–1992. Beograd, 2006. С. 159–194; Idem. Modernizacija i intervencija. Jugoslovenske oklopne jedinice 1945–2006. Beograd, 2010. С. 126–133; Петровиђ Н.Ж. Војна сарадња Југославије ca Совјетским Савезом 1953–1964. године. Поглед из Београда. Београд, 2016. С. 133–248; Он же. Војна сарадња СФРЈ са СССР 1965–1970 // Војноисторијски гласник. 2016. № 2. С. 182–197.

703

Богетић Д. Југословенско-совјетски односи у светлу војне интервенције у Чехословачкој 1968. године // Зборник 1968–40 година после. Београд, 2008. С. 129–130.

704

Bogetić D. Jugoslovensko-američkiodnosi u svetlu vojne intervencije u Čehoslovačkoj 1968 // Istorija XX veka. 2/2007. S. 75–80.

705

Dimić Lj. Pogled iz Beograda na Čehoslovačku 1968. godine // Tokovi istorije. 2005. № 3–4. S. 205–207; Pelikan J. Jugoslavie a Pražske јаго. Praha, 2008. S. 161–190.

706

AJ. Ф. 507/III. Документ 134. Девета заједничка седница Председништва и Извршног комитета ЦК СКЈ од 21. августа 1968.

707

Бјелајац М. JHA на искушењима 60-тих година прошлогвека // Зборник 1968–40 година после. Београд, 2008. С. 399–402.

708

Radić А. Vežba «Avala». Jugoslovenska odbrana od Varšavskog pakta 1968.godine // Istorija XX veka. 2006. S. 87–104.

709

ДАСМИП. ПА–1968. Строго поверљиво. Ф. III. Документ број 83.

710

AJ. 837. I–3–a. СССР. Забелешка о пријему совјетског амбасадора код Председника Тита, 30. август 1968.

711

О военно-географических характеристиках вероятных югославских фронтов по отношению к соседним государствам — участницам Варшавского договора подробнее см.: Божич А., Кнежевић М. Основи војне географије. Суседне земље. Београд, 1955.

712

АЈ. 837. I–5-с. Белешка о закључцима са састанка код председника СИВ-а о предузимању мера поводом најновијеситуације на Блиском истоку одржаном 7. јуна 1967. у 17,30 часова.

713

О состоянии ЮНА во второй половине 1960-х годов подробнее см.: Dimitrijević В. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942–1992. Beograd, 2006. S. 195–221; Idem. Modernizacija i intervencija. S. 143–202.

714

О роли Албании в ОВД подробнее см.: Lalaj A. Albanien und der Waschauer Pakt // Der Warschauer Pakt. Von der Grim dung bis zum Zusammenbruch 1955 bis 1991 / hrsg. von T. Diedrich, W. Heinemann, C. Osterman. Berlin, 2009. S. 27–42.

715

Искандеров П. Влияние кризисов 50–60-х годов XX века на модернизационные процессы в Албании // 1956 год. Российско-болгарские научные дискуссии: сб. статей. М., 2008. С. 430–431.

716

Липковски Т. Четири тиранске године. Београд, 2008. С. 15–16.

717

Там же. С. 18.

718

AJ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније и односима са СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 1.

719

Прозуменщиков М.Ю. Пекин — Москва — Прага: путь от «культурной революции» к «пражской весне» и обратно // Пражская весна и международный кризис 1968 года. Исследования. М., 2010. С. 258.

720

Там же.

721

Стенограмма совещания в Москве представителей коммунистических и рабочих партий Народной Республики Болгарии, Венгерской Народной, Германской Демократической Республики, Польской Народной Республики и Союза Советских Социалистических Республик, 18 августа 1968 // Пражская весна и международный кризис 1968 года. Документы. М, 2010. С. 232–253.

722

Стенограмма совещания в Москве руководителей КПСС, СЕПГ, ПОРП, ВСРП и БКП 24 августа 1968 // Пражская весна и международный кризис 1968 года… С. 298–313.

723

Стенограмма совещания в Москве руководителей КПСС, СЕПГ, ПОРП, ВСРП и БКП 25 августа 1968 // Пражская весна и международный кризис 1968 года… С. 315–323.

724

О советском страхе перед распространением китайского и чехословацкого социально-идеологического влияния в социалистическом мире: Липкин М. Советский Союз и интеграционные процессы в Европе: середина 1940-х – конец 1960-х годов. М., 2016. С. 468–496.

725

AJ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније и односимаса СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 1–2.

726

Коматина М. Енвер Хоџа и југословенско-албански односи. Београд, 1995. С. 111–112.

727

АЈ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније и односимаса СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 2.

728

Коматина М. Енвер Хоџа… С. 111–112.

729

АЈ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније и односима са СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 2.

730

Hadalin J. Boj za Albanijo: propad jugoslovanske širitve na Balkan. Ljubljana, 2011. S. 325–327.

731

ДАСМИП. ПА–1968. Ф. 1. 434015. Телеграм спим дипломатско-конзуларним представништвима од 25.9.1968.

732

По этой информации три дивизии были сосредоточены в направлении Албании, а две — Югославии. См.: ДАСМИП. ПА–1968. Ф. 1. 433289. Телеграм Посланства у Тирани ДСИП-у од 13.9.1968.

733

Там же.

734

ДАСМИП. ПА–1968. Ф. 1. 446598. ДСИП-а Другој управи Генерал-штаба од 30.9.1968.

735

Мишић С. Југословенско-италијански односи и чехословачка криза 1968. године // Зборник 1968–40 година после. Београд, 2008. С. 207–210.

736

ДАСМИП. ПА–1968. Ф. 1. 433296. Телеграм Посланства у Тиранн ДСИП-у од 13.9.1968.

737

ДАСМИП. ПА–1968. Ф. 1. 436585. Телеграм Посланства у Тиранн ДСИП-у од 6.10.1968.

738

AJ. 837. I–3-б. Албанија. Забелешка о разговору СДС Љ. С. Бабића са албанским отправником послова Л. Сеитијем, 12.9.1968. године.

739

АЈ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији ИР Албаније и односимаса СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 2.

740

AJ. 837. I–3–a. Забелешка о разговору А. Мурсељевића, преводиоца у југословенском делу Мешовите Подкомисије за водопривреду са Ј. Чулијем, планом албанског дела поменуте Подкомисије, за време преговора, одржаних од 11. до 15. септембра 1968. године у Скадру.

741

АЈ. 837. I–3–b. Албанија. Информација о разговоримакоји су вођени 10.9.1968. године у Скадру у Главној мешовитој југословенско-албанској комисији за спречавање и решавање граничних инцидената.

742

АЈ. 837–КПР. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније и односима са СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 4.

743

Коматина М. Енвер Хоџа… С. 112–114.

744

AJ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније… С. 5.

745

AJ. 837. I–3–b. Албанија. Забелешка о разговору СДС Љ.С. Бабића са албанским отправником послова Л. Сеитијем, 12.9.1968. године.

746

АЈ. 837. I–3–b. Албанија. Белешка о реализацији закључака донетих на Колегију код ДС Никезића од 19. септембра 1968. године у вези Албаније. С. 1–2.

747

Там же. С. 2.

748

АЈ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о позицији HP Албаније и односимаса СФР Југославијом после агресије на ЧСР. С. 5.

749

AJ. 837. I–3–a. Албанија. Забелешка о разговору С. Стојаковића, председника југословенског дела Мешовите југословенско-албанске комисије за обнову граничних пирамида, међупирамида и других граничних ознака са члановима албанског дела Комисије и представницима албанское посланства у Београду од 9. до 19. октобра.

750

АЈ. 837. I–3–a. Албанија. Информација о разговоримакоје сам водно са двојицом албанских представника.

751

Животић А. Југославија, Албанија и чехословачка криза (1968–1971) // Токови историје. 2012. № 2. С. 62–85.

752

Deletant D. Romania 1948–1989. A Historical Overview // Romania and the Warsaw Pact. 1955–1989. Selected Documents / ed. by D. Deletant, M. Ionescu. Washington, 2004. P. 25–28.

753

О положении Румынии в ОВД, страхах ее руководства перед возможной советской интервенцией, а также ускоренных военных приготовлениях подробнее см.: Opris Р. Romania in Organizatia Tratatalui de la Varsovia 1955–1991. Bucaresti, 2008.

754

ДАСМИП. ПА–968. Ф. 147. 429825. Телеграм Амбасаде у Букурешту ДСИП-у од 21.8.1968.

755

Ibid. 429826. Телеграм Амбасаде у Букурешту ДСИП-у од 21.8.1968.

756

Цветковић В. Југословенско-румунски односи у данима совјетске интервенцијеу Чехословачкој 1968. године// 1968–40 година после. С. 167–169.

757

AJ. 837. I–3–a. Румунија. Забелешка о разговорима Тито — Чаушеску. 24. август 1968. године; Данную запись в переводе на русский яз. Б. С. Новосельцева с комментариями Б. С. Новосельцева и А. С. Стыкалина см.: «Нынешние советские руководители полностью забыли об интересах социализма и выступают лишь как великая держава…» (Запись беседы Йосипа Броз Тито и Николае Чаушеску. 24 августа 1968 г.) // 1968 год. «Пражская весна»: 50 лет спустя. Очерки истории / отв. ред. Т. В. Волокитина. М, СПб., 2021. С. 337–363.

758

Цветковић В. Југословенско-румунски односи. С. 173–174.

759

Stenographic Transcript of the Meeting of the Executive Committee of the Central Committee of the Romanian Communist Party. 25 August 1968. 11.30 hrs // Romania and the Warsaw Pact. 1955–1989. Selected Documents / ed. by D. Deletant, M. Ionescu. Washington, 2004. P. 171–174.

760

ДАСМИП. ПА–1968. Ф. 148. 430731. Телеграм Амбасаде у Букурешту ДСИП-у од 26.8.1968.

761

Несмотря на то что вторжения в Югославию в годы советско-югославского конфликта 1948–1953 гг. не произошло, коллективная память югославской верхушки сохранила воспоминания о страхе и фундаментальной подготовке на случай интервенции. В памяти Тито и остальных сохранились и воспоминания о вооруженных провокациях и иных инцидентах на границах, переброске пропагандистских материалов в Югославию с территории соседних стран советского лагеря.

762

О роли Болгарии в интервенции ОВД в Чехословакии подробнее см.: Баева И. Болгария — преданный вассал Кремля // Пражская весна и международный кризис 1968 года. Исследования. М., 2010. С. 191–206.

763

ЦДА. 378. 249. Официални разговори между председателя на Министерский съвет на HP България Тодор Живков и министър председателя на Република Индия Индира Ганди. Делхи 24.1.1969, 11,30 часа.

764

AJ. 507/IX. Бугарска. Кутија 14. Документ 313. Забелешка о разговору М. Пешића с отправником послова Амбасаде HP Бугарске Н. Стефановим 22.8.1968.

765

AJ. 507/IX. Бугарска. Кутија 14. Документ 313. Забелешка о разговору М. Пешића с отправником послова Амбасаде HP Бугарске Н. Стефановим 22.8.1968.

766

AJ. 507/IX. Бугарска. К. 4. Док. 314. Разговори члана ИК ЦК CKJ Кире Хаџи Василева са руководиоцима КП Белгије, КП Шпаније, КП Француске, КП Бугарске, Румунске КП и Мађарске СРП 2. децембра 1968.

767

AJ. 507/IX. Бугарска. К. 4. Док. 316. Информација о садашњем стању југословенско-бугарских односа.

768

Там же.

769

Южную группу войск в Венгрии составляли две танковые и две мотострелковые дивизии, одна армия ВВС сокращенного состава и несколько малых частей, обеспечивавших артиллерийскую поддержку, ПВО, фронтовое и тыловое снабжение и охрану систем командования.

770

О положении Венгрии в ОВД подробнее см.: Okvath I. Die Integration der Ungarischen Volksarmee in den Warschauer Pakt // Der Warschauer Pakt / hrsg. von T. Diedrich, W. Heinemann, C. Osterman… S. 175–184.

771

Бекеш Ш. Венгрия — между Прагой и Москвой // Пражская весна и международный кризис 1968 года. Исследования. М., 2010. С. 207–224.

772

Сопроводительная записка к информации посольства СССР в ВНР относительно встречи И. Б. Тито и Н. Чаушеску // Пражская весна и международный кризис 1968 года. Документы. М., 2010. С. 334–337.

773

AJ. 507/IX. Мађарска. К. 4. Док. 198. Писмо ЦК МСРП ЦК СКЈ од 29.8.1968.

774

ЦДА. Ф. 2. К. 3. Док. 356. План провеждане на мероприятия по военните аташета на Югославия.

775

Бјелајац М. ЈНА на искушењима. С. 402–403.