Srce zime

8 Morski narod i Srodnice

Elejna se nije iznenadila kada je na glavnu domaćicu naišla i pre no što je stigla do svojih odaja. Napokon, obe su išle u istom pravcu. Gazdarica Harfor se nakloni i pođe za njom, noseći pod jednom rukom svežanj u ukrašenoj koži. Sasvim sigurno je ustala podjednako rano kao i Elejna, ako ne i ranije, ali je njen crveni kaput delovao sveže ispeglan, beli lav na prednjoj strani čist i beo kao svež sneg. Sluge su išle brže i čistile žustrije kada bi je videle. Rina Harfor nije bila gruba, ali je držala čvrstom rukom čitavu palatu, kao Garet Brin Gardu.

„Bojim se da nisam uhvatila nikakve doušnike, moja gospo", odgovorila je na Elejnino pitanje, stišavajući glas da sve bude samo za Elejnine uši, „ali mislim da sam otkrila dvoje. Čovek i žena, oboje uzeti u službu poslednjih meseci vladavine pokojne kraljice, vaše majke. Napustili su palatu čim se pročulo da svakoga ispitujem. Nisu čak ni sačekali da pokupe stvari, čak ni ogrtače. Rekla bih da je to podjednako dobro kao i priznanje. Osim ako se nisu plašili da će ih uhvatiti u nekom drugom nedelu", dodala je nevoljno. „Bojim se da je bilo sitnih krađa."

Elejna zamišljeno klimnu glavom. Nijana i Elenija su provodile dosta vremena u palati poslednjih meseci vladavine njene majke. Više nego dovoljno prilika da svuda postave oči i uši u palati. Te dve su bile u palati, uz još onih koji su bili protiv Morgaze Trakand kada je zahtevala presto, a kada ga je konačno dobila, svi su prihvatili njeno pomilovanje, a onda je izdali. Ona neće ponoviti majčinu grešku. O, morače biti pomilovanja gde god je to moguće - sve drugo bi posejalo seme građanskog rata - ali je nameravala da pažljivo posmatra one koji će primiti njen oproštaj, kao mačka što posmatra pacova dok tvrdi da ga džak zrnevlja ne zanima. „Oni su bili doušnici", rekla je. „I lako može biti da ima i drugih. Ne samo za Kuće. Sestre u Srebrnom labudu su takođe možda kupile oči i uši u palati."

„Nastaviću da tražim, moja gospo", odgovori Rina, lagano klimnuvši glavom. Njen ton je izražavao savršeno poštovanje; nije podigla ni obrvu, ali Elejna je zatekla sebe kako ponovo ima utisak da uči svoju babu da plete. Kada bi samo Birgita mogla da se nosi s teškoćama kao gazdarica Harfor.

„Vi ste se takođe vratili rano", nastavi punačka žena. „Bojim se da imate dosta posla jutros. Za početak, gazda Nori želi da razgovara s vama. U pitanju je nešto hitno, kaže on." Usne joj se na trenutak stisnuše. Uvek je zahtevala da zna zašto ljudi žele prijem kod Elejne, da bi bila u stanju da probere bitno među nebitnim, radije nego da sve to zatrpa Elejnu, ali glavni pisar nikad nije smatrao da je potrebno da joj makar nagovesti svoje poslove. Kao što ni ona njemu nije govorila o svojim. Oboje su ljubomorno čuvali svoj delokrug. Klimanjem glave ona otpisa Halvina Norija. „Nakon njega, izaslanstvo trgovaca duvanom zahtevala je da vas vidi, isto kao i izaslanstvo tkača; oba traže smanjenje poreza jer su vremena teška. Mojoj gospi nije potreban moj savet da im kaže da su vremena teška za sve. Grupa stranih trgovaca takođe čeka; prilično velika skupina. Mahom da vam požele dobro, tako da se ne obavežu, naravno - oni žele da budu u vašoj milosti, a da ne dođu u sukob ni s kim drugim - ali vam predlažem da ih nakratko primite." Položila je punačke prste na svežanj pod rukom. „Takođe, potreban je vaš potpis na računima palate, pre nego što budu poslati gazdi Noriju. Bojim se da će ga naterati da uzdahne. Nije nešto što bi se dalo očekivati zimi, ali dosta brašna je puno žiška, a polovina usoljene govedine je propala, kao i veći deo dimljene ribe." S izrazitim poštovanjem. I vrlo čvrsto.

Ja vladam Andorom, rekla je Elejni majka jednom prilikom, kad su bile nasamo, ali ponekad mi se čini da Rina Harfor vlada mnome. Njena se majka smejala, ali je takođe zvučala kao da je to i mislila. Kada malo razmisli o tome, gazdarica Harfor bi kao Zaštitnik bila deset puta gora od Birgite.

Elejna nije želela da primi Halvina Norija, ni trgovce. Htela je da sedi i na miru razmišlja o doušnicima, i koga su imale Nijana i Elenija, i kako bi mogla da im uđe u trag. Osim... Gazda Norije održavao Kaemlin u životu otkad je njena majka umrla. Uistinu, po onome što je mogla da vidi iz starih računa, to je radio gotovo od dana kada je ona pala u Ravinove kandže, mada je Nori bio neodređen u vezi s time. Delovao je uvređen događajima otada, na prilično pisarski način. Nije mogla prosto da ga prebaci za drugi put. Osim toga, on nikad nije izražavao hitnju, nikada. A dobra volja trgovaca nije bila za podsmeh, čak i ako su u pitanju bili strani trgovci. A te račune jeste trebalo potpisati. Žižak? I šunka koja se kvari? Zimi? To je bilo nesumnjivo čudno.

Stigle su do velikih vrata njenih odaja, na kojima su bili izrezbareni lavovi, manji lavovi nego oni na vratima odaja koje je njena majka koristila, i manje odaje, ali ona nikad nije razmišljala o tome da upotrebljava kraljičine odaje. To bi bilo podjednako drsko kao i sedeti na Lavljem prestolu pre nego što se njeno pravo na Ružinu krunu potvrdi.

Uzdahnuvši, ona dohvati svežanj.

Na dnu hodnika je spazila Solejn Morgejlin i Kirejlu Sartovni kako žure koliko god je to bilo moguće, a da ne deluje kao da trče. Na vratu potištene žene koja je bila stisnuta između njih dve bleskalo je srebro, iako su je Srodnice omotale dugačkim zelenim šalom da bi sakrila povodac a’dama. To bi prouzrokovalo priče, i pre ili kasnije bi se primetilo. Bilo bi bolje da ona i ostale nisu morale da se sele, ali nije bilo načina da se to izbegne. Uz Srodnice i vetrotragačice Morskog naroda, trebale su im sobe u krilu za poslugu da sve prime, čak i kada su po dve ili tri delile krevet, a podrumi palate su bili skladišta, a ne tamnice. Kako je Rand uvek uspevao da pogreši? To što je bio muškarac nije bio dovoljan izgovor. Solejn i Kirejla nestadoše iza ugla za svojom zatvorenicom.

„Gazdarica Korli je tražila da te vidi jutros, moja gospo." Rinin glas je bio pažljivo neutralan. I ona je posmatrala Srodnice, na njenom širokom licu ostade trag mrštenja. Morski narod jeste bio neobičan, pa ipak je bik u stanju da uklopi gospu od talasa jednoga klana i njenu pratnju u svoj pogled na svet, čak i ako nije imala baš najjasniju predstavu šta je to gospa od talasa klana. Strankinja na visokom položaju je bila strankinja na visokom položaju, a od stranaca se i očekivalo da budu čudni. Ali nije mogla da razume zašto je Elejna dala utočište za gotovo sto pedeset žena trgovaca i zanatlija. Ni Srodnice ni Kružok pletilja joj ništa ne bi značili i da je čula te nazive, i ona nije razumela naročitu napetost između ovih žena i Aes Sedai. Niti je razumela žene koje su doveli Aša’mani, u suštini zatvorenice, iako nisu bile zatvorene u ćelije; držali su ih odvojeno i nikad im nije bilo dozvoljeno da pričaju s bilo kim, osim sa ženama koje su ih pratile kroz hodnike. Glavna domaćica je znala kada da ne postavlja pitanja, pa ipak nije volela da ne razume šta se dešava u palati. Njen glas se nije promenio ni za dlaku. „Rekla je da ima dobre novosti za vas. Naročite, rekla je. Mada nije zahtevala prijem"

Dobre novosti bilo koje vrste bile su bolje od pregledanja računa, a Elejna se nadala šta bi te vesti mogle doneti. Prepuštajući svežanj glavnoj domaćici u ruke, ona reče: „Ostavi to na mom pisaćem stolu, molim te. I reci gazda Noriju da ću ga uskoro primiti."

Krenuvši u pravcu odakle su Srodnice došle sa svojom zatvorenicom, hodala je brzo, uprkos suknji. Dobre vesti ili ne, morala je da primi Norija i trgovce, i druge trgovce, a da i ne pominje pregledanje i potpisivanje računa. Vladanje je značilo beskrajne nedelje dirinčenja i retke sate kad se moglo raditi ono što se želi. Vrlo retke sate. Birgita je ležala u njenoj glavi - sklupčana u čvrstu loptu najčistije razdraženosti i nemira. Nije bilo sumnje, kopala je kroz taj sto zatrpan papirima. Pa, danas je njen sopstveni odmor bilo vreme kad se presvlačila iz odeće za jahanje i žurno grabila hranu. Stoga je hodala veoma brzo, izgubljena u mislima i jedva gledajući preda se. Šta je to Nordiju bilo hitno? Sasvim sigurno ne ulične popravke. Koliko doušnika? Male su šanse da će ih gazdarica Harfor sve pohvatati.

Kada je skrenula za ugao, samo ju je iznenadna svest o drugoj ženi koja je mogla da usmerava sprečila da se sudari s Vandenom iz drugog pravca. Iznenađeno su odskočile jedna od druge. Očigledno je i Zelena bila duboko zamišljena. Dve žene iza nje nateraše Elejnu da podigne obrve.

Kirstiejn i Zarja su bile u jednostavnom belom i pažljivo su stajale na korak iza Vandene, ruku pokorno sklopljenih na pojasu. Kosa im je bila samo vezana i nisu nosile nakit. U nošenju nakita polaznice su bile svesrdno obeshrabrivane. One su bile Srodnice - Kirstiejn je zapravo bila u samom Kružoku pletilja - ali odbegle iz Kule, i postojali su propisani načini, ustanovljeni zakonom Kule, kako se treba ponašati s takvima, bez obzira na to koliko su bile odsutne. Od vraćenih odbeglih se zahtevalo da budu potpuno savršene u svemu što su radile, model posvećenosti u trudu za sticanje šala, i male omaške, za koje bi se drugima možda progledalo kroz prste, bile su kažnjavane brzo i strogo. Još su se suočavale s mnogo strožom kaznom kada se vrate u Kulu - javnim šibanjem, pa i nakon toga bi ih držale na pravoj i bolnoj stazi još najmanje godinu dana. Vraćenu odbeglu su terali da srcem shvati kako nikada više ne želi da pobegne. Nikad! Žene koje su napola prošle obuku bile su jednostavno preopasne da bi bile tek tako puštene.

Elejna je pokušala da bude blaga tih nekoliko puta kada je bila s njima - Srodnice nisu zaista bile napola obučene žene; imale su iskustva s Jednom moći koliko i bilo koja Aes Sedai, ako već ne i obuku - pokušala je, jedino da bi shvatila da ni većina Srodnica to ne odobrava. Dobivši drugu priliku da postanu Aes Sedai - barem one koje su mogle - prigrlile su sve zakone i običaje Kule iznenađujuće revnosno. Nije bila iznenađena krotkom radošću u očima dveju žena ili time kako su blistale obećavši da će se dobro vladati - želele su tu priliku podjednako žarko kao i bilo koja druga - već činjenicom da su uopšte bile s Vandenom. Ona je do sada, u potpunosti zanemarivala te dve.

„Tražila sam te, Elejna", reče Vandena bez uvoda. Bela kosa, prikupljena zelenom trakom na zatiljku, uvek je bila odraz njenih godina, uprkos njenim glatkim obrazima. Ubistvo njene sestre pridodalo joj je smrknutost, duboku do kostiju, tako da je delovala kao neumoljivi sudija. Preje bila vitka; sada je bila koščata, a obrazi su joj upali. „Ova deca..." Ona prekide, a usta su joj bila iskrivljena u bledu grimasu.

Bio je to odgovarajući način da se govori o polaznicama - najgori trenutak za ženu koja bi došla u Kulu nije bilo otkriće da je neće smatrati potpuno odraslom dok ne stekne šal, već shvatanje da dok god nosi polazničko belo, ona zaista jeste dete, dete koje može da povredi sebe i ostale svojim neznanjem i greškama - pa ipak, mora da je i Vandeni delovao čudno u ovoj situaciji. Većinom su polaznice koje su dolazile u Kulu imale petnaest ili šesnaest godina, i doskoro, nijedna preko osamnaest, osim nekoliko njih koje bi uspele da slažu. Za razliku od Aes Sedai, Srodnice su se ravnale starošću pri određivanju uticaja, i Zarja - zvala je sebe Gejrnija Rosoind, ali Zarja Alkejis je bilo ime u knjizi polaznica, i ona se morala odazivati na to ime - sa svojim čvrstim nosom i širokim ustima, imala je preko devedeset godina, mada je delovalo da ima još do sredovečnosti. Nijedna od njih nije izgledala bezvremeno, uprkos godinama koriščenja Moći, i ljupka črnooka Kirstiejn je delovala malo starije, kao da ima, možda, tridesetak ili tako nešto. Imala je preko trista godina i, Elejna je bila sigurna, bila starija i od same Vandene. Kirstiejn je bila van Kule toliko dugo da se osećala bezbedno da ponovo koristi svoje pravo ime, ili deo njega. Ne kao sve odbegle polaznice.

„Ova deca“, nastavi Vandena jasnije, duboko se mršteći, „razmišljala su o događajima u Harlonovom Mostu." Tamo je njena sestra bila ubijena. I Ispan Šefar, ali što se Vandene ticalo, smrt Crne sestre se brojala koliko i smrt besnog psa. „Nažalost, umesto da ćute o svojim zaključcima, one su izabrale da dođu meni. Barem nisu brbljale gde svako može da ih čuje."

Elejna se lagano namršti. Svako u palati je dosad znao za ubistva. „Ne razumem", reče polako. I pažljivo. Nije htela da da nikakve naznake njima dvema, ako nisu zadrle zaista duboko u neprekidno skrivane tajne. „Da li su one zaključila da je to bio Prijatelj Mraka pre nego pljačkaš?" To je bila priča koju su pustile: dve žene u usamljenoj kući, ubijene zbog nakita. Samo su ona, Vandena, Ninaeva i Lan znali pravu istinu. Bar dosad, kako se činilo. Mora da su stigle toliko daleko, inače bih ih Vandena odaslala uz zajednički prekor.

„Gore.“ Vandena se osvrnula, a onda pomerila nekoliko koraka ka središtu, gde su se hodnici ukrštali, primoravši Elejnu da je prati. Odatle su mogle da vide ako neko dolazi hodnicima. Polaznice su pažljivo zadržale svoj položaj u odnosu na Zelenu. Sudeći po njihovoj revnosti, možda su zapravo već dobile taj prekor. Bilo je puno slugu na vidiku, ali niko se nije približavao, niko nije bio dovoljno blizu da načuje. Pa ipak, Vandena snizi glas. Tišina nije prikrila njeno nezadovoljstvo. „One su zaključile da ubica moraju biti Merilila, Sarejta ili Kejrejn. Dobro razmišljanje, pretpostavljam, ali na prvom mestu uopšte nije trebalo da razmišljaju o tome. Trebalo je da budu toliko prilježne na časovima da nemaju vremena ni za šta drugo.“ Uprkos mrštenju koje je upravila ka Kristiejn i Zarji, dve prestarele polaznice su blistale od zadovoljstva. Skrivena u prekoru, bila je pohvala, a Vandena je bila škrta s pohvalama.

Elejna nije skrenula pažnju na činjenicu da bi njih dve možda bile malo zauzetije da je Vandena bila voljna da učestvuje u podučavanju. Sama Elejna i Ninaeva su imale previše drugih dužnosti, a otkad su dodali dnevnu poduku za vetrotragačice - sve osim Ninaeve, u svakom slučaju - niko nije imao snage za mnogo vremena s dve polaznice. Podučavati žene Ata’an Mijera je bilo kao jesti u bubnju za pranje rublja. Imali su malo poštovanja za Aes Sedai. I još manje za čin među „vezanima za obalu”.

„Makar nisu pričale ni s kim drugim”, promrmlja. Blagoslov, iako mali.

Kada su pronašli Adelas i Ispan, bilo je očigledno da je ubica morala biti Aes Sedai. Bile su paralisane crventrnom pre nego što su ubijene, a bilo je nemoguće da su vetrotragačice znale za biljku koja se mogla naći samo daleko od mora. I čak je i Vandena bila sigurna da među Srodnicama nije bilo Prijatelja Mraka. Ispan je kao polaznica i sama pobegla, čak i stigla do Ebou Dara, ali su je vratile pre nego što su joj Srodnice otkrile da su više od nekoliko žena izbačenih iz Kule koje su iznenada odlučile da joj pomognu. Kada su je Vandena i Adelas ispitivale, otkrila je mnogo. Nekako je uspela da odoli da ništa ne kaže o samom Crnom ađahu, osim da otkrije neke stare planove koji su odavno sprovedeni, ali je bila rada da priča o svačemu drugom, kada su konačno Vandena i njena sestra završile s njom. One nisu bile nežne, i prozrele su je do dna, pa ipak, ona o Srodnicama nije znala ništa više nego bilo koja druga Aes Sedai. Da je u Srodnicama bilo Prijatelja Mraka, Crni ađah bi sve znao. Stoga, koliko god da su želele drugačije, ubica je bila jedna od žena koje su počele da im se sviđaju. Crna sestra u njihovom okruženju. Ili više od jedne. Svi su se stvarno trudili da sačuvaju to saznanje kao tajnu, makar dok ubica ne bude otkriven. Novosti bi unele paniku u celu palatu, možda i u ceo grad. Svetlosti, ko još razmišlja o tim događajima u Harlonovom Mostu? Da li su dovoljno razumni da ćute o tome?

„Neko će morati da ih uzme pod svoje", reče Vandena glatko, „da ih drži podalje od drugih gluposti. Potrebni su im redovni časovi i težak rad.“ Malo samoljublja koje su njihova blistava lica dobila na te reči je izbledelo. Njihovi časovi su bili retki, ali veoma teški, a disciplina veoma stroga. „To znači ti, Elejna, ili Ninaeva."

Elejna je ozlojeđeno coknula jezikom. „Vandena, jedva da imam trenutak za sebe da razmišljam. Već se istežem da im posvetim po sat vremena, s vremena na vreme. To će morati da bude Ninaeva.“

„Šta će morati da bude Ninaeva?“, upita žena veselo dok im se približavala. Nekako je uspela da nabavi dug šal sa žutim resama po kome je bilo izvezeno lišće i raznobojno cveće, i opušteno joj je ležao preko laktova. Uprkos hladnoći, bila je u plavoj haljini s prilično dubokim izrezom za Andor, mada je gusta, tamna pletenica, koja joj se spuštala preko ramena i gnezdila među grudima, sprečavala da bude previše izložena. Mala crvena tačka, ki’sain, na sredini njenog čela, delovala je prilično čudno. Prema običaju Malkijera, crveni ki’sain je označavao udatu ženu, i ona je zahtevala da ga nosi, čim je saznala. Igrajući se nesvesno krajem svoje pletenice, delovala je... zadovoljno. A to obično nije bilo osećanje koje bi iko povezao sa Ninaevom al’Mera.

Elejna zausti da nešto kaže kada vide Lana, na nekoliko koraka udaljenosti, kako hoda ukrug oko njih i posmatra oba hodnika. Visok poput Aijela, u tamnozelenom kaputu, i s ramenima koja bi pristajala kovaču, čovek tvrdog lica je uspevao da se kreće poput duha. Mač mu je bio o pojasu, čak i u palati. Uvek je terao Elejnu da zadrhti. U njegovim hladnim, plavim očima ležala je smrt. Zapravo uvek je bilo tako, osim kada bi gledao u Ninaevu.

Zadovoljstvo nestade s Ninaevinog lica čim je shvatila šta će biti njen zadatak. Prestala je da se igra pletenicom i čvrsto je stegla pesnicu. „Sada me slušajte. Elejna je možda u stanju da se vrti unaokolo igrajući se politike, ali ja imam pune ruke. Više od pola Srodnica bi nestalo do sada da ih Alis nije držala za šiju, a budući da ona nema nade da će sama steći šal, nisam sigurna još koliko dugo će držati bilo koga. Ostali misle da mogu da se svađaju sa mnom! Juče mi se Sumeko obratila sa... devojko!“

Zarežala je, ali to je, ovako ili onako, bila lično njena greška. Napokon, ona je pritiskala Srodnice da moraju pokazati zube umesto da puze pred Aes Sedai. Pa, sasvim sigurno su prestale da puze. Umesto toga, sve su bile previše sklone tome da mere sestre prema svom Pravilu. I našle su da i sestrama to odgovara! Mada nije, zapravo, bila Ninaevina krivica što je delovala jedva starije od dvadeset godina - počela je rano da usporava - ali godine su bile bitne Srodnicama, a ona je odabrala da provede većinu vremena s njima. Nije cimala pletenicu, samo ju je vukla tako uporno da mora da je bila spremna da je iščupa s glave.

„I taj prokleti Morski narod! Naopake žene! Naopake; naopake; naopake! Da nema te krvave pogodbe...! Ni najmanje mi nisu potrebne dve polaznice koje kukaju i bleje!" Kirstiejni se usne malo stegoše, a Zarjine tamne oči blesnuše s negodovanjem pre nego što su ponovo uspele da uspostave krotkost. Privid krotkosti. Mada su imale dovoljno razuma da znaju da polaznice ne odgovaraju Aes Sedai.

Elejna odbaci želju da sve izgladi. Želela je da ošamari i Kirstiejn i Zarju. Sve su zamrsile zato što nisu držale usta zatvorena. Htela je da ošamari Ninaevu. Dakle, vetrotragačice su je konačno saterale u ćošak, zar ne? To nije zasluživalo sažaljenje. „Ne igram se ničega, Ninaeva, i ti to dobro znaš! Dovoljno često sam tražila tvoj savet!" Duboko udahnuvši, pokušala je da se smiri. Sluge koje je mogla da vidi iza Vandene i dve polaznice zastale su u svom poslu da bi se zagledale u grupu žena. Slutila je da su stvarno primetili Lana, s obzirom na utisak koji je ostavljao. Prepirka Aes Sedai je bila vredna posmatranja i stajanja sa strane. „Neko mora da se pobrine za njih", reče tiše. „Ili ti misliš da im možeš reći da naprosto zaborave sve ovo? Pogledaj ih, Ninaeva. Prepuštene same sebi, dok trepneš pokušaće da pronađu ko je to bio. Ne bi pošle Vandeni da nisu mislile da će im dozvoliti da pomognu." Njih dve postadoše slika i prilika polazničke nevinosti, s blagom dozom uvređenosti zbog nepravedne optužbe. Elejna nije verovala tome. One su imale iza sebe ceo život usavršavanja prikrivanja.

„A zašto da ne?“, reče Ninaeva tren kasnije, podižući svoj šal. „Svetlosti, Elejna, moraš zapamtiti da one nisu ono što mi obično očekujemo od polaznica." Elejna otvori usta u znak negodovanja - što mi obično očekujemo, zaista! - Ninaeva možda nikada nije bila polaznica, ali je bila Prihvaćena ne tako davno; takođe, Prihvaćena koja je kukala i blejala dovoljno često! - ona otvori usta, a Ninaeva nastavi: „Vandena bi mogla dobro da ih iskoristi, sigurna sam", rekla je. „ A kada ih ne koristi, može da im daje redovne časove. Sećam se da mi je neko rekao đa si ranije podučavala polaznice, Vandena. Tako. To je sređeno."

Dve polaznice su se široko osmehivale s radosnim slaganjem - samo što nisu zadovoljno trljale ruke - ali se Vandena namrštila. „Nije mi potrebno da mi se polaznice pletu pod noge dok ja..."

„Slepa si koliko i Elejna", prekide je Ninaeva. „One imaju iskustvo da navode Aes Sedai da ih vide kao nešto drugo umesto onoga što jesu. Mogu da rade po tvojim uputstvima, a to će tebi dati vremena da spavaš i jedeš.

Ne verujem da radiš išta od toga." Ispravila se, nameštajući šal na ramenima i niz ruke. Bio je to prizor. Niska, kakva je bila, ne viša od Zarje i prilično niža od Vandene ili Kirstiejn, uspela je da izgleda kao da je najviša. Bila je to veština koju je Elejna želela da savlada. Mada je ne bi isprobavala u haljini takvog kroja. Ninaeva je bila u opasnosti da ispadne iz nje. Pa ipak, to nije umanjilo njenu pojavu. Bila je suština zapovedništva. „Uradičeš tako, Vandena“, rekla je čvrsto.

Vandenino mrštenje je izbledelo sporo, ali je izbledelo. Ninaeva je u Moči stajala više od nje, i čak iako nikad nije svesno razmišljala o toj činjenici, duboko uvrežen običaj ju je naterao da popusti, bez obzira na to koliko nevoljno. Do trenutka kada se okrenula ka dve žene u belom, ispijeno lice joj je bilo smireno, skoro kakvo je bilo od Adelasinog ubistva. Što je samo značilo da sudija nema nameru da baš sada izrekne smrtnu presudu. Možda kasnije. Sad je bila mirna i nepokolebljivo namrštena.

„Jesam podučavala polaznice", rekla je. „Kratko. Nadzornica polaznica smatrala je da sam previše stroga prema svojim učenicama." Spremnost dve žene se malo ohladi. „Zvala se Sereila Bagand.“ Zarji lice preblede, kao i Kirstiejnino, a ova se zanese od iznenadne vrtoglavice. Kao nadzornica polaznica i kasnije Amirlin Tron, Sereila je bila legenda. Takva vrsta legende koja vas je terala da se probudite usred noči, znojeći se. „Jedem“, rekla je Vandena Ninaevi. „Ali sve ima ukus pepela." Krutim pokretom mahnu ka dvema polaznicama, pa ih povede pored Lana. Dok su je sledile, pomalo su posrtale.

„Tvrdoglava žena", progunđa Ninaeva, mršteći se ka leđima koja su se udaljavala, ali u njenom glasu je bilo više nego nagoveštaj saosećanja. „Znam tuce trava koje bi joj pomogle da spava, ali ona neće ni da ih dotakne. Napola se razmišljam da joj poturim nešto u vino pre spavanja."

Mudar vladar, pomisli Elejna, zna kada da priča, a kada ne. Pa dobro, to je bila mudrost za svakoga. Nije rekla da je Ninaeva koja naziva nekog tvrdoglavim poput petla koji naziva fazana gordim. „Znaš li šta su Riejnine novosti?" rekla je umesto toga. „Dobre novosti - ’posebne vrste’ - kako sam shvatila."

„Nisam je videla jutros", promrmlja druga žena i dalje zureći u Vandenu. „Nisam izlazila iz svojih odaja." Iznenada zatrese glavom i iz nekog razloga se sumnjičavo namršti na Elejnu. A onda, pored svega, na Lana. Nije se uzbudio već samo nastavio da čuva stražu.

Ninaeva je tvrdila da je njen brak veličanstven - umela je da bude iznenađujuće otvorena o tome s drugim ženama - ali Elejna je smatrala da mora biti da laže da bi prikrila razočaranje. Verovatno je Lan bio spreman za napad, spreman da se bori, čak i u snu. To bi bilo kao ležati pored gladnog lava. Osim toga, to kameno lice je bilo dovoljno da ohladi svaka bračnu postelju. Srećom, Ninaeva nije imala pojma šta ona razmišlja. Žena se zapravo smešila. Začuđujuće, bio je to veseli osmeh. Veseo i... da li je to mogla biti pristupačnost? Naravno da ne. Mašta.

„Znam gde je Riejna", rekla je Ninaeva, spuštajući šal do lakata. „Pođi sa mnom. Povešću te do nje.“

Elejna je tačno znala gde da nađe Riejnu, budući da nije bila zatvorena u odajama s Ninaevom, ali ponovo obuzda jezik i pusti Ninaevu da je vodi. Bila je to vrsta kazne zato što se raspravljala ranije, kada je trebalo da pokuša đa ih smiri. Lan ih je pratio i hladnim očima pretraživao hodnike. Sluge koje su mimoilazile ustuknule bi kada bi ih Lan pogledao. Mlađana svetlokosa žena je zapravo pokupila suknju i potrčala, udarivši u stajaću svetiljku, koju je zatim u trku namestila i ostavila da se ljulja.

To podseti Elejnu da kaže Ninaevi za Eleniju i Nijanu, i za doušnike. Ninaeva je to saslušala prilično mirno. Složila se sa Elejnom da će dovoljno brzo saznati ko je oslobodio dve žene, i šmrknula je odbacujući Sarejtine sumnje. Što se toga tiče, iznenadila se što one nisu odavno odvedene pravo iz Aringila. „Ne mogu da verujem da su i dalje bile tamo kada smo stigli u Kaemlin. Svaka budala je mogla videti da će ih dovesti ovamo, pre ili kasnije. Mnogo jednostavnije bi bilo izvesti ih iz malog grada." Mali grad. Aringil joj je nekad izgledao kao velegrad. „Što se tiče doušnika..." Namrštila se ka visokom, sedokosom čoveku koji je punio uljem pozlaćenu stajaću svetiljku, i odmahnula glavom. „Naravno da ima doušnika. Znala sam da ih mora biti, od samog početka. Samo moraš da paziš šta pričaš, Elejna. Ne govori ništa nekome koga ne poznaješ dobro, osim ako ti ne smeta da svi to znaju."

Kada da priča, a kada ne, pomisli Elejna stežući usne. S Ninaevom je to ponekad bilo prava kazna.

Ninaeva je imala sopstvene informacije. Osamnaest Srodnica, koje su došle s njima u Kaemlin, više nisu bile u palati. Mada nisu pobegle. Budući da nijedna nije bila dovoljno jaka da Putuje, Ninaeva je istkala prolaze i poslala ih duboko u Altaru i Amadiciju i Tarabon, u zemlje koje su držali Seanšani. Tamo će probati da nađu svaku Srodnicu koja nije već pobegla, i dovesti je u Kaemlin.

Bilo bi lepo od Ninaeve da joj je palo na pamet da je obavesti o tome juče, kada su otišle, ili još bolje, kada su ona i Riejna odlučile da ih pošalju, ali Elejna to nije pomenula. Umesto toga je rekla: „To je veoma hrabro od njih. Neće biti lako izbeći hvatanje."

„Hrabro, da", rekla je Ninaeva ljutito. Ruka joj ponovo posegnu za pletenicom. „Ali nismo ih zato izabrali. Alis je mislila da će one najverovatnije pobeći ako im ne damo nešto da rade.“ Bacivši pogled preko ramena ka Lanu, ona povuče ruku s kike. „Ne vidim kako Egvena misli da to uradi", uzdahnula je. „Sve je to dobro, reči da če svaka Srodnica biti nekako ’povezana’ s Kulom, ali kako? Večina nije dovoljno jaka da stekne šal. Mnoge nisu u stanju da stignu ni do Prihvaćenih. A sasvim sigurno neće ostati da bi bile polaznice ili Prihvaćene ostatak svojih života."

Ovog puta Elejna je ćutala, jer nije znala šta da kaže. Obećanje se moralo održati; ona lično ga je dala. Istina, u Egvenino ime, i po Egveninom naređenju, ali ona lično je izgovorila te reči, i ona neće prekršiti reč. Samo, nije videla načina da je održi, osim ako Egvena ne smisli nešto zaista veličanstveno.

Riejna Korli je bila upravo tamo gde je Elejna znala da će biti: u maloj sobi s dva uska prozora koja su gledala na malo dvorište sa fontanom, u srcu palate, mada je fontana bila suva u ovo doba godine, a soba pomalo zagušljiva sa staklenim prozorima. Na podu od jednostavnih, tamnih pločica nije bilo tepiha, a od nameštaja je imala samo uski sto i dve stolice. Dvoje ljudi je bilo s Riejnom kada je Elejna ušla. Alis Tendžil, u jednostavnoj sivoj haljini visokog okovratnika, pogledala ju je s kraja stola, gde je stajala. Delujući kao da je u srednjim godinama, bila je žena prijatnog, neupečatljivog izgleda, a zapravo vrlo upečatljiva kada je čovek jednom upozna; umela je da bude zaista vrlo neprijatna kada je bilo potrebno. Jedan jedini pogled, i onda se vratila proučavanju onoga što se dešavalo na stolu. Aes Sedai, Zaštitnici i kći naslednice nisu opčinjavali Alis, ne više. Sama Riejna je sedela na drugoj strani; lice joj je bilo naborano, a kosa mahom seda. Zelena haljina joj je bila ukrašenija nego Alisina; izbačena je iz Kule kada je pala na iskušenju za Prihvaćenu, a kada su joj ponudili drugu priliku, odmah je usvojila boje Ađaha kojem je težila. Preko puta nje je sedela punačka žena u jednostavnoj, smeđoj vuni, s tvrdoglavim prkosom na licu, a tamne oči su joj bile prikovane za Riejnu, izbegavajući srebrnasti deo a’dama koji je poput zmije ležao na stolu između njih. Međutim, rukama je stezala ivicu stola, a Riejna je imala samopouzdani osmeh, koji je produbio linije u uglovima njenih očiju.

„Nemoj mi reći da si uspela da prizoveš pameti jednu od njih", reče Ninaeva pre nego što je Lan imao vremena da zatvori vrata za njima. Namršti se ka ženi u smeđem, kao da je htela da joj iščupa uši, ako ne i nešto gore, a onda baci pogled ka Alis. Elejna je mislila da se Ninaeva pomalo plaši Alis. Zena je bila daleko od toga da bude jaka u Moći - nikad ne bi bila u stanju da stigne do šala - ali je umela da preuzme vodstvo kada je htela i da natera svakoga u okolini da to prihvati. Uključujući i Aes Sedai. Elejni se činilo da je i nju samu pomalo strah od Alis.

„I dalje poriču da mogu da usmeravaju", promrmljala je Alis, skupivši ruke ispod grudi i namrštivši se ka ženi koja je sedela naspram Riejne. „Mislim da i ne mogu stvarno, ali mogu da osetim... nešto. Ne baš iskru žene rođene za to, ali gotovo. To je kao da je baš na ivici mogućnosti da usmerava, na jedan korak, neodlučna da kroči. Nikad pre nisam osetila nešto takvo. Dobro. Barem više ne pokušavaju da nas napadnu pesnicama. Mislim da sam ih dovela u red makar po tom pitanju!” Žena u smeđem baci natmuren, ljutit pogled ka njoj, ali trže oči od Alisinog čvrstog pogleda, a usne joj se iskriviše u bolesnu grimasu. Kada Alis nekog dovede u red, on je zaista veoma doveden u red. Ruke nastaviše da stežu ivicu stola; Elejna je mislila da ona možda nije ni svesna toga.

„Takođe još uvek poriču da vide tokove, ali pokušavaju same sebe da ubede", rekla je Riejna visokim, melodičnim glasom. Sa osmehom je nastavila da gleda ženu koja joj je tvrdoglavo uzvraćala pogled. Bilo koja sestra je mogla da pozavidi Riejni na smirenosti i pojavi. Ona je bila Najstarija u Kružoku pletilja, najviši autoritet među Srodnicama. Po njihovom Pravilu, Kružok pletilja je postojao samo u Ebou Daru, ali ona je i dalje bila najstarija među onima u Kaemlinu, stotinu godina starija od ijedne zapamćene Aes Sedai, i bila je ravna bilo kojoj sestri svojom aurom smirenog zapovedništva. „Tvrde da smo ih prevarili pomoću Moći, upotrebili je da ih uverimo da a’dam može da ih drži. Pre ili kasnije će ostati bez laži.“ Povukavši a’dam ka sebi, ona veštim pokretom otvori kopču ogrlice. „Da probamo ponovo, Mari?“ Žena u smeđem - Mari - i dalje je izbegavala da pogleda niz srebrni metal u Riejninim rukama, ali se ukrutila, a ruke su joj na ivici stola drhtale.

Elejna uzdahnu. Kakav joj je poklon Rand poslao. Poklon! Dvadeset devet seanšanskih sul’dam uredno vezanih a’damom, i pet damane - mrzela je tu reč; značilo je „ona koja je vezana” ili prosto „vezana"; ali one jesu bile to - pet damane koje nisu smele biti oslobođene s ogrlice prosto zato što bi pokušale da oslobode Seanšanke koje su ih držale kao zatvorenice. Leopardi vezani kanapom bili bi bolji poklon. Leopardi barem ne mogu da usmeravaju. Predali su ih na čuvanje Srodnicama jer niko drugi nije imao vremena.

Pa ipak, ona je odmah videla šta treba da se uradi sa sul’dam. Ubediti ih da mogu naučiti da usmeravaju, a onda ih poslati nazad u Seanšan. Osim Ninaeve, samo su Egvena, Avijenda i nekoliko Srodnica znale njene namere. Ninaeva i Egvena su bile sumnjičave, ali koliko god se sul’dam borile da sakriju ono što jesu kada se vrate, na kraju će se nekoj omaći. Ako jednostavno ne prijave sve odmah po povratku. Seanšani su bili čudni; čak su seanšanske damane iskreno verovale da se svakoj ženi koja može da usmerava mora staviti ogrlica radi opšte bezbednosti. Sul’dam, sa svojom sposobnošću da vladaju ženama koje su nosile adam, bile su visoko poštovane među Seanšanima. Saznanje da same sul’dam mogu da usmeravaju potreslo bi Seanšan do srži, možda ga čak i slomilo. Delovalo je to tako jednostavno na početku.

„Riejna, shvatila sam da imaš dobre vesti", rekla je. „Ako sul’dam nisu počele da se lome, šta je onda?" Alisa se namrštila ka Lanu, koji je nemo stajao držeći stražu pred vratima - nije odobravala što on zna njihove planove - ali nije rekla ništa.

„Trenutak, ako dozvolite”, promrmlja Riejna. To nije stvarno bilo traženje dozvole. Ninaeva je takođe obavila svoj posao previše dobro. „Nema potrebe da i ona sluša." Iznenada je okruži sjaj saidara. Pokretala je prste dok je usmeravala, kao da vodi tokove koji su vezali Mari za stolicu, a onda ih odvezala i skupila ruke da pred njenim očima oblikuje zvučnu zaštitu koju je istkala oko žene. Pokreti, naravno, nisu bili deo usmeravanja, ali njoj su bili neophodni, budući da je naučila tkanje na taj način. Sul’dam malo stisnu usne, prkoseći. Jedna moć je nije uopšte plašila.

„Samo polako" ubaci kiselo Ninaeva, podbočivši se. „Nema žurbe." Riejna je nije plašila kao Alis.

S druge strane, Ninaeva više nije plašila Riejnu. Riejna je zaista obavila to polako, proučavajući svoj ručni rad, a onda zadovoljno klimnula pre nego što je ustala. Srodnice su se uvek trudile da usmeravaju samo koliko je neophodno, i ona je zaista uživala u slobodi da koristi saidar onoliko često koliko je želela, kao i u ponosu što dobro tka.

„Dobra vest“, rekla je ona, ustajući i popravljajući suknju, „jeste to što tri damane deluju spremno da budu puštene s povoca. Možda."

Elejna podiže obrve dok je izmenjivala iznenađene poglede s Ninaevom. Od pet damane koje im je Taim predao, jednu su Seanšani uzeli na Tomanskoj Glavi, a drugu u Tančiku. Ostale su došle iz Seanšana.

„Marila i Džilari, Seanšanke, i dalje govore da zaslužuju da budu vezane, moraju da budu vezane." Riejnine usne se stegoše, negodujući, ali je zastala samo na trenutak. „Izgledaju iskreno užasnute na mogućnost da budu slobodne. Alivija je prestala s time. Sada kaže da se tako ponašala samo zato što se plašila da će je ponovo uhvatiti. Kaže da mrzi sve sul’dam, i sasvim sigurno pravi dobru predstavu od toga, režeći prema njima i mršteći se, ali..." Ona odmahnu glavom lagano i sa sumnjom. „Vezana je kada je imala trinaest ili četrnaest godina, Elejna, nije sigurna s koliko tačno, i bila je damane četiri stotine godina! A osim toga... ona je... ona je... Alivija je znatno snažnija od Ninaeve", završi ona brzo. Srodnice su, možda, razmatrale godine otvoreno, ali su sve one imale uzdržljivost Aes Sedai kada se govorilo o snazi u Moći. „Da li se usuđujemo da je pustimo na slobodu? Seanšanku divljakušu koja bi mogla pokidati palatu napola?" Srodnice su, takođe, delile stavove Aes Sedai prema divljakušama. Većina jeste.

Sestre koje su poznavale Ninaevu naučile su da u njenom prisustvu pažljivo upotrebljavaju tu reč. Umela je da postane vrlo prgava kada su je koristile s nipodaštavanjem. Sada je samo zurila u Riejnu. Možda je pokušavala da nađe odgovor. Elejna je znala kako bi glasio njen odgovor, ali ovo nije imalo nikakve veze sa zahtevanjem prestola, ili Andora. To je bila odluka za Aes Sedai, a ovde je to značilo da je Ninaevino da je donese.

„Ako je ne pustite", reče Lan tiho, stojeći i dalje kraj vrata, „onda isto tako možete i da je vratite Seanšanima "Mrki pogledi četiri žene, za koje je njegov glas, dok je izgovarao te reči, bio poput posmrtnog zvona, uopšte ga nisu zbunili. „Moraćete je držati na oku, ali ostavite joj ogrlicu oko vrata kada ona želi da bude slobodna, i niste ništa bolje od njih."

„To nije do tebe, Zaštitniče", rekla je Alis čvrsto. Sreo je njen ljutiti pogled s hladnom ravnodušnošću, i ona ispusti mali, zgroženi uzdah i odmahnu rukama. „Trebalo bi da mu održiš dobru bukvicu kada budete nasamo, Ninaeva."

Mora da je Ninaeva osećala naročito snažno strahopoštovanje prema ženi, jer joj se obrazi zacrveneše, „Nemoj misliti da neću", rekla je lako. Uopšte nije pogledala prema Lanu. Konačno, kao da je postala svesna hladnoće, povuče šal preko ramena i kašljucnu. „Mada je u pravu. Barem ne moramo da brinemo o drugim dvema. Samo sam iznenađena što im je trebalo ovoliko vremena da prestanu da oponašaju te Seanšane."

,Ja nisam toliko sigurna", uzdahnu Riejna. „Kao što znate, Kara je bila neka vrsta mudre žene na Tomanskoj Glavi. Veoma uticajna u svom selu. Divljakuša, naravno. Pomislili biste da mrzi Seanšane, ali nije tako, ne sve njih. Vrlo je privržena sul’dam koja je uhvaćena s njom, i vrlo uzbuđena da mi ne povredimo bilo koju od njih. Lemora ima samo devetnaest - tetošena plemkinja koja je imala izuzetnu nesreću đa se iskra pokazala u njoj baš onog dana kada je Tančiko pao. Kaže da mrzi Seanšane i da želi da plate za ono što su uradili Tančiku, ali se odaziva na svoje damane ime, Larija, podjednako kao i na Lemora, i osmehuje se ka sul’dam i dozvoljava im da je maze. Ne sumnjam u njih, ne kako sumnjam u Aliviju, ali sumnjam da bi bilo koja od njih mogla da se suprotstavi sul’dam. Mislim da, ako bi sul’dam naredila bilo kojoj od njih da joj pomogne da pobegne, ona bi to i uradila, i bojim se da se uopšte ne bi mnogo borila ako bi sul’dam probala ponovo da je veže."

Kad je zaćutala, tišina se otegla.

Ninaeva je delovala kao da sagledava suštinu, boreći se sama sa sobom. Zgrabila je svoju pletenicu, a onda je pustila, skupila ruke čvrsto preko grudi, rese na šalu su joj se njihale dok je grlila samu sebe. Prešla je pogledom preko svih, osim Lana. Ka njemu nije čak ni bacila pogled.

Konačno je duboko udahnula i naterala se da se suoči s Riejnom i Alis. „Moramo da im skinemo adam. Držaćemo ih na oku dok ne budemo mogle da budemo sigurne - a Lemoru i posle; ona mora da odene belo! - i postaračemo se da nikad ne ostanu nasamo, naročito sa sul'dam, ali adam se mora skinuti!" Govorila je vatreno, kao da je očekivala suprotstavljanje, ali preko Elejninog lica pređe široki osmeh odobravanja. Još tri žene u koje nisu mogle da budu sigurne teško da se moglo prihvatiti kao dobra vest, ali nisu imale izbora.

Riejna jedva da je klimnula glavom u znak slaganja - trenutak kasnije - ali Alis sa osmehom prođe oko stola da potapše Ninaevu po ramenu, i Ninaeva zaista pocrvene. Pokušala je da to sakrije grubo se nakašljavši i mršteći se ka Seanšanki u kavezu od saidara, ali njeni pokušaji nisu bili baš uspešni, a Lan ih pokvari, u svakom slučaju.

„Taisar Maneteren", rekao je meko.

Ninaevi se usta otvoriše, a onda iskriviše u drhtavi osmeh. Iznenadne suze joj zablistaše u očima dok se okretala da ga pogleda, a lice joj je bilo radosno. I on se njoj osmehnuo, i nije bilo ničeg hladnog u njegovim očima.

Elejna se borila da ne razjapi vilicu. Svetlosti! Možda ipak nije ohladio bračnu postelju. Na tu misao ona se zacrvene. Pokušavajući da ne gleda u njih, pogled joj pade na Mari, koja je i dalje bila vezana za stolicu. Seanšanka je zurila pravo preda se, dok su joj suze tekle niz njeno punačko lice. Pravo preda se. U tokove koji su sprečavali da zvuk dopre do nje. Sada nije mogla poreći da vidi tokove. Ali kada je to rekla, Riejna odmahnu glavom.

„Sve one plaču ako ih nateramo da dugo gledaju tkanje, Elejna", rekla je poverljivo. I s dodirom tuge. „Ali jednom kada tkanje nestane, one ubede sebe da smo ih prevarile. Moraju tako, razumeš. Drugačije bi bile damane, ne sul’dam. Ne, trebaće vremena ubediti gospodaricu pasa da je i sama pas. Bojim se da na kraju ipak nisam imala nikakve dobre novosti, zar ne?“

„Ne mnogo", rekla joj je Elejna. Nikakve, zapravo. Samo još jednu teškoću da je pridodaju ostalim. Koliko će još loših novosti moći da se pridoda pre no što te gomila sahrani? Mora da dobije neke dobre vesti, uskoro.