Veliki lov

50 Posle

Priča se širila brodovima i konjima, trgovačkim kolima i pešacima. Bila je pričana i prepričavana. Menjala se, ali njena srž uvek je ostajala ista. Do Arad Domana i Tarabona, i dalje od njih. Priča o znacima i prikazanjima na nebu iznad Falmea. I ljudi se izjasniše da su za Zmaja, i drugi ljudi ih napadoše i zauzvrat behu napadnuti.

Širile su se i druge priče, o koloni koja je iz zalazećeg sunca jahala preko Almotske ravnice. Stotinu junaka Krajina, govorilo se. Ne, hiljadu. Ne, hiljadu heroja koji su iz groba ustali da odgovore na zov Roga Valera. Deset hiljada. Uništili su čitavu legiju Dece Svetla. Odbacili su vojske Artura Hokvinga koje su se vratile nazad u more. Jer, oni su bili vojske Artura Hokvinga koje su se vratile. Jahali su prema planinama, prema zori.

Ali svim pričama jedno beše zajedničko. Na njihovom čelu jahao je čovek čije lice beše viđeno iznad Falmea, a jahali su pod barjakom Ponovorođenog Zmaja.