Oluja na obzorju

30 Stari savet

Gavin se vrlo slabo sećao svog oca - taj čovek nikada i nije bio neki otac, bar ne prema njemu - ali ipak dobro pamti jedan dan u kaemlinskim dvorskim vrtovima. Gavin je stajao pored jednog jezerceta i bacao oblutke u njega. Taringejl je prošao pored ružičnjaka, a mladi Galad je hodao pored njega.

Gavin i dalje živopisno pamti taj prizor. Težak miris ruža u punom cvetu. Srebrnasto mreškanje jezerceta i ribice koje beže od majušnog stenja koje je na njih bacao. Dobro pamti svog oca. Bio je visok, zgodan i samo malčice talasaste kose. Galad je čak i tada bio ukočen i ozbiljan. Nekoliko meseci kasnije, Galad će spasti Gavina da se ne udavi upravo u tom jezercetu.

Gavin je u mislima čuo kako mu otac govori te reči koje nikada nije zaboravio. Šta god čovek mislio o Taringejlu Damodredu, taj savet je bio pametan. „Postoje dve vrste ljudi kojima nikada ne bi trebalo da veruješ“, govorio je taj čovek Galadu dok su prolazili. „Prva su lepe žene. Druga su Aes Sedai. Sine, Svetlost ti pomogla ako ikada budeš morao da se suočiš s nekom koja je i jedno i drugo."

Sine, Svetlost ti pomogla.

„Jednostavno ne mogu da ne poslušam izričito iskazanu Amirlininu volju po ovom pitanju", ukočeno reče Lelejna, mešajući mastilo u maloj mastionici na svom stolu. Nema tog čoveka koji veruje prelepim ženama, bez obzira na to što su svi muškarci opčinjeni njima. Ali malo njih shvata ono što je Taringejl kazao - da lepa žena, baš kao žeravica koja se ohladila taman toliko da više ne deluje usijano, može biti daleko, daleko opasnija.

Lelejna nije bila prelepa, ali jeste lepa, naročito kada se nasmeši. Vitka i skladnih pokreta, bez trunčice sedih u tamnoj kosi, imala je ovalno lice i pune usne. Gledala ga je očima koje su bile suviše lepe da bi mogle pripadati jednoj tako lukavoj ženi. A izgleda da je to znala. Razumela je da je taman dovoljno privlačna da privuče pažnju, ali ne toliko zapanjujuće da muškarci zbog toga postanu oprezni.

Ona je najopasnija vrsta žene. Žena koja deluje stvarno, tako da muškarci misle da joj mogu skrenuti pažnju na sebe. Nije lepa kao što je lepa Egvena, pa da čovek želi da provodi vreme s njom. Od osmeha ove žene čovek poželi da prebroji noževe za pojasom, kao i u čizmi, čisto za slučaj da mu ne bi koji završio u leđima dok mu je pažnja skrenuta.

Gavin je stajao pored njenog pisaćeg stola, u senci jednog plavog šatora pravih zidova. Nije bio pozvan da sedne, niti je to zatražio. Radije bi da stoji. Možda će tako biti oprezniji.

„Egvena pokušava da vas zaštiti", kaza Gavin, suzbijajući svoj osećaj osujećenosti. „Zato vam je zapovedila da se ne upuštate u spasavanje. Očigledno da ne želi da dovodite sebe u opasnost. Ona je preterano požrtvovana." Da nije, dodao je u sebi, nikada vam ne bi dozvolila da je naterate na to da se pretvara da je Amirlin Tron.

„Izgleda da je veoma uverena u svoju bezbednost", odvrati Lelejna, pa umoči pero u mastilo. Poče da piše nešto na parčetu pergamenta; poruku nekome. Gavin učtivo nije čitao preko njenog ramena, mada je primetio taj njen proračunati potez. On je dovoljno nebitan da ne zahteva svu njenu pažnju. Odlučio je da ne primeti tu uvredu. Nije mu pošlo za rukom da prinudi Brina da učini po njegovom; to će s tom ženom uspeti još manje.

„Lelejna Sedai, ona pokušava da stiša vašu zabrinutost", reče umesto toga.

„Mladi Trakande, ja prilično dobro sudim o ljudima. Mislim da ona ne oseća da je u opasnosti." Odmahnu glavom. Parfem joj je mirisao na jabukove cvetove.

„Ne sumnjam u tvoje reči", odgovori on. „Ali ako bih možda znao kako stupate u dodir s njom, možda bih mogao da bolje procenim. Ako bih mogao da..."

„Dete, upozoren si da ne postavljaš pitanja u vezi s tim", prekide ga Lelejna svojim baršunastim i melodičnim glasom. „Stvari koje se tiču Aes Sedai prepusti Aes Sedai."

To je doslovce isti odgovor koji su mu sve sestre dale kada je postavio pitanje kako one stupaju u dodir sa Egvenom. On stisnu zube od besa. Staje pa očekivao? To je u vezi s Jednom moći. Nakon sveg vremena koje je proveo u Beloj kuli, i dalje je tek malo upućen u to šta Moć može da postigne, a šta ne može.

„Bez obzira na to“, nastavi Lelejna, „Amirlin smatra da je prilično bezbedna. Ono što smo otkrile u Šemerininoj priči samo potvrđuje ono što nam je Egvena pričala. Elaida je toliko opijena vlašću da pravu Amirlin i ne smatra pretnjom.“

Gavin je osećao da mu ona ne govori sve. Nije mu pošlo za rukom da od njih izvuče jasan odgovor o Egveninom trenutnom položaju. Čuo je glasine da je zatočena i da joj više nije dopušteno da bude na slobodi kao polaznica. Ali izvlačenje vesti od Aes Sedai otprilike je jednako lako kao mlevenje stenja u maslac!

Gavin duboko uzdahnu. Ne sme da plane. Ako to bude učinio, nikada neće navesti Lelejnu da ga sluša. A ona mu je potrebna. Brin nikada neće krenuti bez ovlašćenja Aes Sedai, a koliko je Gavin mogao da oceni, ima najviše izgleda da to dobije od Lelejne ili Romande. Sve ostale kao da slušaju te dve.

Srećom, Gavin je takođe otkrio da ih može navesti da igraju jedna protiv druge. Svaka poseta Romandi skoro uvek izaziva poziv da poseti Lelejnu. Naravno, razlog što su toliko željne da ga vide gotovo da nikakve veze nema sa Egvenom. Nema sumnje da će razgovor vrlo brzo poći u tom smeru.

„Možda si u pravu, Lelejna Sedai", kaza on, pokušavajući napad iz drugog pravca. „Možda Egvena zaista smatra da je bezbedna. Ali postoji li mogućnost da nije u pravu? Zar zaista misliš da će Elaida dozvoliti da jedna žena koja tvrdi da je Amirlin slobodno šetati po Beloj kuli? Ovo je očigledno samo jedan način da se razmeće zarobljenim takmacom pre nego što je pogubi."

„Možda", odgovori Lelejna, i dalje pišući. Rukopis joj je bio tečan i kitnjast. „Ali zar ja ne moram da se pokoravam Amirlin čak i kada ona greši?"

Gavin na to ništa ne odgovori. Naravno da ona može da ne posluša Amirlin. Dovoljno dobro poznaje politiku Aes Sedai da bi znao kako se to sve vreme čini. Ali ništa mu ne bi pomoglo čak i kada bi to rekao.

„Svejedno", rasejano mu reče Lelejna, „možda mogu izneti taj predlog pred Dvoranu. Možda ćemo moći da ubedimo Amirlin da sasluša novu molbu. Videćemo hoću li moći da obrazujem novi stav."

„Videćemo" ili „Možda možemo" ili „Videću šta mogu da učinim". Nikada čvrsta obaveza; svaka poluponuda bila je premazana guščjom mašću kako bi se lakše pobeglo iz nje. Svetlosti, već mu je muka od odgovora Aes Sedai!

Lelejna ga pogleda i udeli mu smešak. „A sada, kada sam pristala da učinim nešto za tebe, možda si ti voljan da učiniš nešto za mene. Kao što možda znaš, velika dela se retko kada postižu bez pomoći mnogih saradnika."

Gavin uzdahnu. „Reci šta ti treba, Aes Sedai.“

„Sudeći po svim izveštajima, tvoja sestra se veoma dobro pokazala u Andoru", kaza Lelejna, kao da pri poslednja tri susreta s Gavinom nije izgovarala skoro istovetne rečenice. „Ali ipak je nekima stala na žulj kako bi obezbedila svoj presto. Šta ti misliš kakav će stav imati u vezi s voćnjacima kuće Tremejn? Pod tvojom majkom, poreske procene tog zemljišta bile su veoma naklonjene Tremejnima. Hoće li Elejna ukinuti taj povlašćeni položaj, ili će pokušati da ga iskoristi kao med da bi smirila one koji su bili protiv nje?

Gavin priguši još jedan uzdah. Sve se uvek vraća na Elejnu. Ubeđen je da ni Lelejnu ni Romandu ne zanima da spasavaju Egvenu - previše su zadovoljne time što se njihov uticaj povećao dok je ona odsutna. Ne, sastaju se s Gavinom zbog nove kraljice na Lavljem prestolu.

Nema predstave zašto je jednoj Aes Sedai iz Plavog ađaha stalo do oporezivanja jabučara. Lelejna sasvim sigurno ne traži novčanu dobit; to nije običaj Aes Sedai. Ali hoće da ostvari nekakav uticaj, da iznađe način da ostvari dobru povezanost sa andorskim plemićkim kućama. Gavin se suzdržavao da odgovori. Zašto da pomaže toj ženi? Kakvo dobro to čini?

Ali... Može li biti siguran da ona takođe ne radi na tome da spase Egvenu? Ako on prestane da bude od koristi Lelejni na tim sastancima, hoće li ona prestati da ih održava? Da li će on ostati bez jedinog izvora uticaja u logoru - ma koliko taj uticaj bio mali?

„Pa“, reče on, „mislim da će moja sestra biti stroža od moje majke. Oduvek je smatrala da povoljan položaj voćara više nije opravdan."

Vide kako Lelejna krišom na dnu pergamenta zabeleži šta on govori. Je li to pravi razlog zašto je uzela mastionicu i pero?

Nije imao drugog izbora do da odgovori što iskrenije može, mada je morao paziti da ne oda previše. Njegova veza sa Elejnom je jedino čime može da se pogađa i mora da rastegne svoju korisnost što duže može. To ga je živciralo. Elejna ne služi za pogađanje, ona mu je sestra!

Ali to je sve što ima.

„Shvatam", kaza Lelejna. „A šta je sa severnim trešnjicima? U poslednje vreme, nisu preterano plodonosni i..."

Gavin izađe iz šatora odmahujući glavom. Lelejna ga je skoro sat vremena ispitavala o andorskom oporezivanju. A Gavin opet nije bio baš siguran je li svojom posetom postigao išta korisno. Ovako nikada neće osloboditi Egvenu!

Kao i uvek, jedna polaznica u belom čekala je u šatoru da ga otprati iz unutrašnjeg logora. Ovoga puta, polaznica je bila jedna niska i dežmekasta žena, koja je delovala poprilično prestaro da bi obukla belo.

Gavin je pustio da ga žena provede kroz logor Aes Sedai; pokušavao je da se pretvara kako je ona samo vodič, a ne stražar čija je svrha bila da se postara za to da on ode kako mu je rečeno. Brin je bio u pravu; te žene ne vole da se nepotrebni ljudi - naročito vojnici - smucaju po njihovom urednom seocetu što oponaša Belu kulu. Prolazio je pored skupina žena u belom, koje su hodale pločnicima i posmatrale ga s blagim nepoverenjem, koje često i najprijatniji ljudi pokazuju prema strancima. Prolazio je pored Aes Sedai, koje su sve do jedne bile samouverene, bez obzira na to nose li skupocenu svilu ili krutu čoju. Prolazio je pored grupa radnica daleko urednijih od onih u vojničkom logoru. Nosile su se skoro kao da su i same Aes Sedai - kao da su dobile neku meru vlasti time što im je dopušten pristup pravom logoru.

Sve te skupine prelazile su otvoreni trg zastrt izgaženom trskom, koji je obrazovao zajedničko područje. Ono što je u tom logoru otkrio a što ga je najviše zbunjivalo bilo je u vezi upravo sa Egvenom. Sve više i više počinjao je da shvata kako ti ljudi nju zaista vide kao Amirlin. Ona nije samo mamac postavljen da na sebe privuče srdžbu, niti je proračunata uvreda, čija je svrha bila da razljuti Elaidu. Egvena za njih jeste Amirlin.

Očigledno je bila izabrana zašto što su pobunjenice želele nekoga kime će lako vladati. Ali ne ponašaju se prema njoj kao prema marioneti - i Lelejna i Romanda o njoj govore s poštovanjem. Egvenino odsustvo dovelo ih je u prednost, budući da je stvorilo prazninu u vlasti. Dakle, one prihvataju Egvenu kao izvor vlasti. Je li on jedini koji se seća da je pre svega nekoliko meseci ona bila Prihvaćena?

Ona jeste do guše u nevoljama - ali takođe je zadivila ljude u logoru. To je po mnogo čemu nalik na uspon njegove majke na vlast u Andoru, pre mnogo godina.

Ali zašto ona odbija da je spasu? Putovanje je ponovo otkriveno - sudeći po onome što je čuo, Egvena ga je lično ponovo otkrila! Mora da popriča s njom. Onda će moći da oceni je li nevoljna da pobegne usled straha da će druge dovesti u opasnost, ili je reč o nečemu drugom.

Odveza Izazivača sa stuba na granici između logora Aes Sedai i vojske, pa klimnu u znak pozdrava polaznici koja mu je bila vodič i baci se u sedlo, gledajući gde je sunce. Okrenu svog ata na istok, ka prolazu između vojnih šatora, i potera konja britkim kasom. Nije lagao kada je kazao Lelejni da ima još jedan sastanak; obećao je da će se naći s Garetom Brinom. Naravno, Gavin je zakazao taj sastanak jer je znao da će mu možda biti potreban razlog da pobegne od Lelejne. To ga je Brin naučio: pripremiti povlačenje pre vremena nije pokazatelj straha. To je samo dobra strategija.

Nakon dobrano više od sat jahanja, Gavin je svog starog učitelja zatekao tamo gde su se dogovorili da se nađu: u jednoj od zabačenih stražarskih postaja. Brin je sprovodio obilazak prilično sličan onome koji je Gavin iskoristio da prikrije svoj beg od Omladinaca. Vojskovođa se baš peo u sedlo svog glavatog smeđeg škopca kada se Gavin kasom približio, prelazeči preko zakržljale trave i prolećnog korova. Stražarska postaja bila je u jednoj udolini pored blage padine, i odatle se pružao dobar pogled na prilaz sa severa. Vojnici su s poštovanjem stajali u prisustvu svog vojskovođe i prikrivali mrzovolju prema Gavinu. Pročulo se da je on vodio odred koji ih je onako uspešno napadao. Jedan strateg kakav je Brin može da poštuje Gavina zbog njegove veštine, bez obzira na to što su bili na suprotstavljenim stranama, ali ti vojnici su svojim očima gledali kako Gavinovi ljudi ubijaju njihove saborce.

Brin okrenu konja postrance, pa klimnu Gavinu. „Sine, dolaziš kasnije nego što si rekao da ćeš doći.“

„Ali ne kasnije nego što si očekivao?", upita Gavin, zauzdavajući ata.

„Ni najmanje", smešeći se odgovori stariji čovek. „Bio si u poseti jednoj Aes Sedai."

Gavin se na to isceri, pa obojica okrenuše konje i stadoše da prelaze brisani prostor brda prema severu. Brin je nameravao da obiđe sve stražarske postaje na zapadnoj strani Tar Valona, što je dužnost koja uključuje mnogo jahanja, tako da se Gavin ponudio da ga prati. Nije imao šta da radi s vremenom; bilo je malo vojnika spremnih da vežbaju mačevanje s njim, a i oni koji su hteli to da čine, malčice su se previše trudili da izazovu „nesrećne slučajeve". Aes Sedai ne žele da trpe previše njegovog čačkanja, a Gavin u poslednje vreme nije dovoljno usredsređen da igra kamenova. Na rubu je živaca, zabrinut zbog Egvene i besan zbog toga što ne napreduje. Zapravo, nikada nije ni bio preterano dobar u toj igri - za razliku od svoje majke. Brin je uporno zahtevao da je Gavin svejedno igra, kao jedan od načina da nauči vođenje strategije na bojnom polju.

Padine su bile obrasle žutom trskom i žbunjem sa sićušnim plavim listovima i kvrgavim granama. Brda bi trebalo da su mestimično prekrivena divljim cvećem, ali nigde nije bilo ni jednog jedinog cvetića. Kao da je krajolik bolestan - mestimično žut, a mestimično beličasto-plav, s gomilom uvelog smeđeg žbunja koje nakon oštre zime nije ozelenelo.

„Hoćeš li da mi kažeš kako je sastanak prošao?", upita Brin dok su jahali, a jedan odred vojnika ih sledio u ulozi počasne straže.

„Kladim se da si to takođe već pogodio."

„O, ne znam“, odgovori mu Brin. „Ovo je neobično vreme i čudni događaji postali su uobičajena pojava. Možda je Lelejna rešila da na neko vreme zaboravi na spletkarenje i zapravo saslušala tvoje molbe.“

Gavin se namršti. „Mislim da ćeš pre pronaći Troloka koji je naučio da tka nego Aes Sedai koja je digla ruke od spletkarenja."

„Verujem da si bio upozoren", reče Brin.

Gavin na to ništa nije mogao da odgovori, pa su zato neko vreme jednostavno jahali u tišini, a daleko s desne strane ostala im je reka. Iza nje su se dizali tornjevi i krovovi Tar Valona. Zatvor.

„Gavine, pre ili posle moraćemo da popričamo o onom odredu vojnika koji si ostavio za sobom", odjednom kaza Brin, gledajući netremice preda se.

„Ne vidim o čemu ima da se razgovara", odgovori Gavin, ali to nije bilo u potpunosti istinito. Pretpostavio je šta će Brin tražiti od njega - i nije se radovao tom razgovoru.

Brin odmahnu glavom. „Momče, potrebno mi je da mi kažeš ono što znaš. Položaje, brojno stanje, spisak opreme. Znam da ti je uporište bilo jedno od onih sela na istoku, ali koje? Koliko ih ima u tvom odredu i koliku im podršku pružaju Elaidine Aes Sedai?"

Gavin je takođe gledao pravo preda se. „Došao sam da pomognem Egveni. Ne da izneverim one koji mi verovali."

„Već si ih izneverio."

„Ne", odlučno odvrati Gavin. „Napustio sam ih, ali nisam ih izneverio. Niti nameravam."

„A od mene očekuješ da ne iskoristim moguću prednost?", upita Brin, okrenuvši se prema njemu. „Ono što se nalazi u tom tvom mozgu moglo bi da spase živote."

„Ili da košta života", odvrati Gavin, „ako se to posmatra s druge strane."

„Gavine, ne otežavaj ovo."

„Ili šta?“, upita Gavin. „Stavićeš me na ispitivanje?"

„Spreman si da patiš zbog njih?"

„Oni su moji ljudi", jednostavno odgovori Gavin. Ili su makar bili. Bilo kako bilo, dosta mu je da ga okolnosti i ratovi guraju kojekuda. Neće podariti svoju odanost Beloj kuli, ali neće ni da je ponudi ovim pobunjenicama. Egvena i Elejna drže njegovo srce i njegovu čast u svojim rukama. A ako ne može to dati njima, onda će dati Andoru - i čitavom svetu - tako što će pronaći Randa al’Tora i ubiti ga.

Rand al’Tor. Gavin ne veruje Brinovoj odbrani tog čoveka. O, veruje da je Brin ubeđen u to što kaže - ali on greši. To može da se desi i najboljim ljudima, to da budu opijeni harizmom jednog stvorenja kakvo je Al’Tor. Pošlo mu je za rukom da obmane i Elejnu. Jedini način da pomogne ma kome od njih biće da razotkrije tog Zmaja i da ga ukloni.

Pogleda Brina, a ovaj skrenu pogled. Verovatno i dalje razmišlja o Omladincima. Malo je verovatno da će Brin baciti Gavina na muke. Gavin predobro poznaje vojskovođu i njegov osećaj časti. To se neće dogoditi. Ali Brin možda reši da zarobi Gavina. Možda bi bilo pametno ponuditi mu makar nešto.

„Oni su mladići, Brine“, kaza Gavin.

Brin se namršti.

„Mladići", ponovi Gavin. „Jedva da su završili sa obukom. Mesto im je na polju za obuku, a ne na bojnom polju. U srcu su dobri i vešti su, ali predstavljaju daleko manju pretnju po tebe sada kada sam ja otišao. Ja sam bio jedini koji je poznavao tvoju strategiju. Bez mene će im biti daleko teže da sprovode svoje napade. Pretpostavljam da će ubrzo biti iskasapljeni ako nastave da napadaju. Nema potrebe da ja to požurujem."

„Dobro", odgovori Brin. „Sačekaću. Ali ako njihovi napadi nastave da budu delotvorni, ubrzo ćeš opet čuti ovo pitanje od mene."

Gavin klimnu. Najbolje što može da učini za Omladince jeste da pomogne da se okonča ta podela između pobunjenica i odanih. Ali čini mu se da je to daleko više nego što on može da postigne. Možda će moći da smisli kako da pomogne nakon što oslobodi Egvenu. Svetlosti! Nije valjda zaista moguće da su spremni na razmenu udaraca, zar ne? Čarka nakon pada Sijuan Sanče bila je dovoljno gadna. Šta bi se desilo kada bi se vojske srele tu, neposredno ispred Tar Valona? Aes Sedai protiv Aes Sedai, Zaštitnici koji se bore protiv Zaštitnika nasred bojnog polja? Potpuna propast.

„Ne može doći do toga", izusti.

Brin pogleda Gavina dok su im konji kasali preko polja.

„Brine, ne možeš da napadneš", reče mu Gavin. „Opsada je jedno, ali šta ćeš učiniti ako ti one narede da napadneš?"

„Ono što uvek činim", odgovori Brin. „Poslušaću."

„Ali..."

„Dao sam reč, Gavine."

„A koliko smrti vredi ta reč? Napad na Belu kulu bio bi nesreća. Ma koliko se ove pobunjene Aes Sedai osećaju uvređenima, neće biti nikakvog pomirenja ako se to dogodi mačem."

„To nije naša odluka", reče Brin, pa zamišljeno pogleda Gavina.

„Šta je bilo?", upita Gavin.

„Pitam se zašto je to tebi bitno. Mislio sam da si ovde zbog Egvene."

„Ja..." Gavin ostade bez reči.

„Ko si ti, Gavine Trakande?“, upita Brin i upre prst u njega. „Kome si zapravo odan?“

„Ti me znaš bolje od većine, Garete.“

„Znam ko bi trebalo da budeš", odvrati Brin. „Prvi princ mača, kojeg su obučavali Zaštitnici, ali koji nije vezan ni za jednu ženu.“

„A zar nisam?", razdraženo upita Gavin.

„Polako, sine", reče mu Brin. „To nije bila uvreda. Samo primedba. Znam da nikada nisi bio sklon jednoumlju kao tvoj brat. Pretpostavljam da je trebalo da vidim to u tebi."

Gavin se okrenu prema ostarelom vojskovođi. O čemu taj čovek priča.

Brin uzdahnu. „To je ono s čime se većina vojnika nikada ne suoči, Gavine. O, možda razmišljaju o tome, ali ne dozvoljavaju da ih to muči. To pitanje je za nekoga drugog, na višem položaju."

„Koje pitanje?", zbunjeno upita Gavin.

„Biranje strane", odgovori Brin. „A kada odabereš stranu, razmatranje jesi li doneo pravu odluku. Pešadinci ne moraju da se bave tim izborom, ali mi koji predvodimo... da, vidim to u tebi. To tvoje umeće s mačem nije mali dar. Za šta ga koristiš?"

„Za Elejnu", smesta odgovori Gavin.

„Kao što sada činiš?", sa smeškom upita Brin.

„Pa, nakon što spasem Egvenu."

„A šta ako Egvena ne želi da ode?" upita Brin. „Znam taj pogled u tvojim očima, momče. A takođe ponešto znam i o Egveni al’Ver. Ona neće napustiti ovo bojno polje dok se ne bude znao pobednik."

„Svejedno ću je odvesti", reče mu Gavin. „Vratiču je u Andor."

„A hoćeš li je primorati da ode?", upita Brin. „Kao što si se na silu probio u moj logor? Hoćeš li postati siledžija i nasilnik, izvanredan samo po svojoj sposobnosti da ubijaš ili kažnjavaš one koji se ne slažu s tobom?"

Gavin ne odgovori.

„Kome služiti?", zamišljeno nastavi Brin. „Ponekad strahujemo od sopstvenog umeća. Šta znači sposobnost ubijanja ako čovek ne može da je ispolji? Je li to protraćeni dar? Da lije to put koji vodi do toga da se postane ubica? Moć da se štiti i čuva zapanjuje. Zato čovek traži nekoga kome će staviti tu veštinu na raspolaganje - nekoga ko će to mudro koristiti. Potreba da odlučimo grize nas, čak i nakon što smo to učinili. To pitanje češće viđam u mladim ljudima. Mi stari psi jednostavno smo srećni što imamo svoje mesto pored ognjišta. Ako nam neko kaže da se borimo, ne želimo da previše uzdrmamo stvari. Ali mlađi ljudi... oni se pitaju."

„Jesi li se ti nekada pitao?", upita Gavin.

, Jesam“, reče mu Brin. „Nekoliko puta. U Aijelskom ratu nisam bio kapetan- zapovednik, ali jesam bio kapetan u vojsci. Tada sam se često pitao.“

„Kako možeš da preispituješ to na kojoj si strani bio za vreme ni manje ni više nego Aijelskog rata?“, mršteći se upita Gavin. „Oni su došli da bi sproveli pokolj.“

„Nisu došli po nas“, reče mu Brin. „Samo su hteli Kairhijen. Naravno, to isprva nije bilo lako shvatiti, ali istini za volju - neki od nas su se pitali. Laman je zaslužio da umre. Zašto mi da ginemo da bismo to sprečili? Možda je više nas trebalo da se upita.“

„Šta je onda odgovor?" upita Gavin. „Kome pokloniti poverenje? Koga da služim?"

„Ne znam", iskreno odgovori Brin.

„Zašto si me onda uopšte pitao?“, prasnu Gavin i odsečno zauzda svog konja.

I Brin zauzda svoju životinju, pa se osvrnu. „Ne znam odgovor, zato što odgovor ne postoji. To jest, svako ima svoj odgovor. Kada sam bio mlad, borio sam se za čast. S vremenom sam shvatio da u ubijanju nema mnogo časti, pa sam otkrio da me je to promenilo. Onda sam se borio zato što sam služio tvojoj majci. Verovao sam joj. Kada me je izneverila, opet sam počeo da se pitam. Šta je sa svim onim godinama provedenim u njenoj službi? Šta je s ljudima koje sam ubio u njeno ime? Šta bilo šta od svega toga znači?"

Okrenu se i trznu uzdama da potera konja. Gavin potera svog ata u kas da bi ga sustigao.

„Pitaš li se zašto sam ovde, a ne u Andoru?" upita Brin. „To je zbog toga što ne mogu da sve ovo prepustim tuđim rukama. To je zbog toga što se svet menja, a meni je potrebno da budem deo toga. To je zbog toga što mi je u Andoru sve oduzeto, pa mi je bilo potrebno novo mesto za moju odanost. Šara mi je pružila tu priliku."

„A ti si je odabrao zato što je bila pred tobom?"

„Ne“, odgovori Brin. „Odabrao sam je jer sam budala." A onda pogleda Gavina pravo u oči. „Ali ostao sam zato što je to ispravno. Ono što je skršeno mora se isceliti, a ja sam video šta užasno loš vođa može da učini jednom kraljevstvu. Elaidi ne sme biti dopušteno da čitav svet povuče sa sobom."

Gavin se lecnu.

„Da“, reče mu Brin. „Počeo sam da im verujem. Glupe žene. Ali Svetlosti mi, Gavine, u pravu su. Ono što radim je ispravno. Ona je u pravu."

„Ko?“

Brin odmahnu glavom, gunđajući. „Krvava žena.“

Egvena?, zapita se Gavin.

„Sine, moje pobude tebi nisu važne", reče mu Brin. „Ti nisi jedan od mojih vojnika. Ali moraš da doneseš neke odluke. U predstojećim danima, moraćeš da odabereš stranu i moraćeš da znaš zašto si je odabrao. To je sve što ću o tome reći."

On potera konja kasom. Gavin u daljini razabra još jednu stražarsku postaju. Držao se u pozadini dok su joj Brin i njegovi vojnici prilazili.

Odaberi stranu. Šta ako Egvena ne bude htela da pođe s njim?

Brin je u pravu. Nešto se zaista bliži. To se oseća u vazduhu, oseća se u slabašnoj sunčevoj svetlosti koja uspeva da se probije kroz oblake. To se oseća u daljini, na severu, kako pucketa na tom mračnom obzorju kao nekakva nevidljiva sila.

Rat, bitke, sukobi, promene. Gavin se oseća kao da i ne zna koje sve strane postoje - a kamoli koju da odabere za sebe.