Dve Zemlje

Dodatak

Na Zemlji postoje tri prirodne vremenske jedinice: dan (vreme koje je potrebno Zemlji da se jednom okrene oko svoje ose), mesec (vreme koje je potrebno Mesecu da obiđe oko Zemlje) i godina (vreme koje je potrebno Zemlji da obiđe oko Sunca).

Zbog toga što je naše društvo bazirano na zemljoradnji, koja počiva na promeni godišnjih doba i vremenu kada se obavljaju setva i žetva, mi pridajemo poseban značaj godini kao vremenskoj jedinici — i menjamo pravo trajanje sve tri vremenske jedinice da bismo mogli da ih jednostavno množimo i delimo.

Prava godina (jedan obilazak Zemlje oko Sunca u odnosu na utvrđene zvezde) iznosi 365 dana 6 časova 9 minuta 9,54 sekunde, ali mi računamo da obična godina traje 365 dana, a prestupna godina 366 dana.

Pravi mesec (kompletan ciklus Mesečevih mena) iznosi 29 dana 12 časova 44 minuta 3 sekunde, ali nama meseci traju od 28 do 31 dana.

Pravi dan (potpuno okretanje Zemlje u odnosu na utvrđene zvezde) iznosi 23 časa 56 minuta 4,09 sekundi, ali mi to zaokružujemo na 24 časa.

Osim toga, mnoge naše religije su namerno učinile kalendare nejasnim da bi se očuvala moć sveštenstva (tajna kako se izračunava dan Uskrsa, na primer, dugo je bila brižljivo čuvana).

Međutim, u društvu koje se ne bavi zemljoradnjom i koje ne poseduje religiju, Neandertalci nisu imali razloga da računanje vremena učine kompleksnim. Zbog važnosti za reprodukciju, oni nikada nisu promenili dužinu trajanja meseca (vreme između dve faze punog Meseca). Naravno, svako može da prati ovu vremensku jedinicu prostim gledanjem u nebo noću, tako da to predstavlja sistem koji je dostupan svima, za razliku od našeg.

Najmanja vremenska jedinica kod Neandertalaca je otkucaj koji je prvobitno definisan kao jedan otkucaj srca, ali je kasnije formalno određen kao 1/100.000 dana.

Ostale vremenske jedinice kod Neandertalaca su, uglavnom, bazirane na decimalnom množenju osnovnih jedinica. Ovde su date standarne vremenske jedinice, počev od manjih ka većim, i njihova približna vrednost izražena u našim vremenskim jedinicama.

(Uopšteno gledano, moglo bi da se govori o jednom otkucaju kao o jednoj sekundi, o sto otkucaja kao o minuti, o deset meseci kao o godini, o sto meseci kao o dekadi i o hiljadu meseci kao o jednom veku.)

Neandertalci dele mesec na njegove očigledne 4 četvrtine (mlad mesec, mesec u fazi rasta, pun mesec, mesec u fazi opadanja), kao i na delove bazirane na menstrualnom ciklusu:

Generacije se rađaju svakih deset godina. Godina se koristi kao osnova za izračunavanje zato što se uvek planira da se deca rode u proleće; stopa smrtnost novorođenčadi je manja kada dete ima pred sobom osam meseci pre nego što se suoči sa svojom prvom zimom.

Datumi u kalendaru sadrže tri brojke: prva je broj generacije, druga mesec u okviru te generacije, a treća, dan u okviru tog meseca. Na primer, u datumu 148/118/28, radi se o 28-om danu (dan kada je Mesec jedva vidljiv), 118-om mesecu (sredina devete godine) generacije 148, od trenutka stvaranja savremenog neandertalskog kalendara (a to se dogodilo u godini koju mi nazivamo 523 AD).

Era Pratilaca je započela kada je Lonvis Trob pronašao implante krajem Generacije 140, u godini koju mi nazivamo 1922.