Sin čovečji

26

Klej se najednom oseti suvišnim ovde. Skupljači su neosetno počeli da gube interes za njega. Možda ih on zamara, možda je moć njihove pažnje dostigla svoju granicu; kako god bilo, oni su nešto od svoje ljubavi povukli nazad. Sam sebe je nekoliko puta zatekao u mislima o tome kako se oni njega u stvari boje. Ili im se on ne sviđa. Pa opet, ne bi mogao da ukaže i na jedan konkretan događaj koji to sa sigurnošću potvrđuje.

Sada je teže nego ikad ranije navesti ih na neki povezaniji razgovor. Teme se tope i mešaju, gube se u sporednim asocijacijama; sa njihove strane sve češće dolaze smeh i gestovi podizanja ruku, umesto smislenih rečenica kojima bi se razmenjivale misli. On još uvek čini pokušaje da od njih nešto više sazna, ali sad i to sve ređe.

»Hoću li se ikada vratiti u svoje sopstveno vreme?«

»Šta je bilo sa sferoidom?«

»Kako nastaju novi Skupljači?«

»Gde je dom Greške? Ko ili šta je ona?«

»Zašto sam doveden ovde?«

»Kada ćete činiti Oblikovanje neba?«

»Koliko je star svet?«

»Gde je mesec?«

»Zašto je trebalo da patim u oblastima nelagode?«

»Hoću li ikada ponovo spavati?«

»Da li ja vas sanjam?«

»Da li vi sanjate mene?«