Sin čovečji

6

Zatiče sebe na laktovima i kolenima, kako puzi duž obale bazena. Svanulo je. Ljudi-koze su nestali. Njegovo telo se oslobađa vode koja je bila u njemu; pluća se ponovo ispunjavaju vazduhom, i ponovo je telo izloženo sunčevim zracima. Drveće ovde izgleda da ima zlatno lišće. Čini nekoliko nesigurnih koraka. Nakon par trenutaka ponovo je sposoban da hoda. Počinje da ispituje svoje telo. Gust sloj dlaka, bez kog je ostao tokom svojih ranijih lutanja, sada ponovo pokriva njegovu kožu. Nestalo je i zaštitne udne navlake. Ponovo ima ožiljak od operacije slepog creva. Na kuku su ponovo modrice. Vratio se svom izvornom obličju. Da li mu se to ovi ovde podsmevaju? Bio je dovoljno primitivan i u prethodnom, doteranom obliku; uz to, počelo je da mu pričinjava zadovoljstvo što ima grudi poput nekog dečaka, bez ijedne dlake, i što nema dlaka ni po kukovima ni po nogama. A sada je ponovo pokriven dlakom. Gledajući ružičast vrh svog uda kako proviruje iz gustog crnog žbunića od dlaka, on najednom oseti duboku uznemirenost zbog svoje golotinje. Pokrije svoj polni organ rukama. Ali može li sakriti i stražnjicu, koja je takođe obrasla dlakama? I malje grudi? Stavlja ruke čas ovde, čas onde – svuda po svom telu. Protrlja obraz o rame: oseti sloj oštrih dlaka i na obrazu. Oprostite mi, ja sam životinja. Oprostite mi, vlastito telo me izdaje. Najednom, vidi slip-gaćice na svojim preponama. Odahne sa olakšanjem, čini mu se da u daljini čuje aplauz zbog ovog skrivanja golotinje. Na sebi ima i čistu košulju. I čarape. Pantalone. Kravatu. Sako. I maramicu u gornjem džepu sakoa. Crne cipele od veštačke kože. Novčanik nabijen parama u levom džepu. I akt-tašnu u desnoj ruci. Miris losiona na glatko izbrijanim obrazima. Nalazi automobil i ulazi u njega. Akt-tašnu odlaže na sedište kraj sebe i stavlja ključ, daje kontakt. Vruum! Desna noga stiska papučicu gasa. Desna ruka položena na volan. Proverava kočnice – ispravne su. Lagano se uključuje u saobraćaj. Neko mu trubi, on veselo odgovara svojom sirenom. Dan je oblačan, ali sunce ipak probija kroz oblake. Pritiskom na dugme zatvara prozore na automobilu jer ispred njega mili nekakav autobus koji ispušta smrdljive gasove. Uključuje ventilaciju. Tako, sve po redu. Konačno obilazi taj autobus, daje gas; zaustavlja se na naplatnoj rampi da plati putarinu. U retrovizoru vidi gradske oblakodere obavijene smogom, no on će uskoro biti van svega toga. Osamdeset, devedeset, sto kilometara. Drži tu brzinu. Uključuje radio i iz zvučnika koji se nalaze pozadi začuju se zvuci Mocartove muzike. Hafner? Linc? Trebalo je do sada da nauči da to raspoznaje. Prelazi u krajnju, bržu traku puta, i njom vozi posmatrajući kako s njegove leve strane brzo promiču oznake na kolovozu. Zelena tabla označava odvajanje puta koji vodi ka centru grada; on se tome samo nasmeje. Za nekoliko minuta on je već potpuno van grada. I da, oblaka je nestalo; sunce je sinulo na čistom i plavom nebu koje svakih par minuta zasecaju avioni što uzleću sa obližnjeg aerodroma. Duž puta sada se nalaze zelene livade, U daljini se vide treperave krošnje topola i javora. Otvara prozor i pušta da mu lice miluje slatki letnji vazduh. Sada je gotovo sam na putu, ovde u ovom zabačenom kraju. I šta je to, to čemu se on sada približava, ko to stoji pokraj puta? Auto-stoper? Da. Devojka? Da. Gola devojka? Da. Njegova davnašnja fantazija. Očigledno je imala teškoća u stopiranju; nije uspela da zaustavi nijedan auto, pa je odlučila da se svuče; odeću je uredno složila i stavila na svoj kofer: pantalone, bluza, gaćice i grudnjak. On odmah pritisne kočnicu. Pa ipak, auto uspe da zaustavi tek par stotina metara iza nje. Ubaci u rikverc, krene nazad prema njoj. Ali ona je već trčala prema njemu, sa koferom u jednoj, i zavežljajem svoje odeće u drugoj ruci, dok su joj grudi pri tom dražesno podrhtavale. Ona je vrlo mlada: kako mu se čini, nema više od dvadeset godina. Svilenkasta kosa zlatne boje pada joj na ramena. Koža joj ima ružičastu boju mladosti i zdravlja; njene plave oči se blistaju. Ima okrugle, pune i čvrste grudi, smeštene dosta visoko na grudnom košu. Uskog struka, bokova možda za nijansu širih nego što bi bilo idealno. Između njenih nogu nalazi se mekano i nežno runo zlataste boje, sa jednim kovrdžavim pramenom koji se nestašno diže tačno iznad uzanog i dubokog useka. Ostavši bez daha, ona dotrčava do kola.

»Ćao!« doviknu mu ona i pre nego što je prišla. »Bože, mislila sam da mi danas niko neće stati.«

»Ume da bude neprijatno na auto-putu«, složi se Klej. »Hajde upadaj. Daj mi te svoje stvari.« Uzima od nje kofer i stavlja ga na zadnje sedište. Odeću ona još uvek drži zgužvanu u ruci; on i to uzima od nje, i stavlja nazad, na kofer. Ona seda na sedište kraj njega. Na sedištima ima skupe krznene navlake, tako da pretpostavlja da to njeno meškoljenie dolazi od čistog osećanja prijatnosti stvorenog dodirom krzna po goloj stražnjici. Pružajući ruku preko njenih grudi on zatvara vrata i sa te strane. Ona mu se podatno nasmeši. »Kuda si se zaputio?« pita ga ona.

»Izvezao sam se u vožnju. Onako, bez cilja. Uz to, imam i neograničeno puno vremena.«

»Super«, reče ona.

Kola kreću napred. Uskoro ponovo dostiže brzinu od sto kilometara na čas. Prelazi u traku za brzu vožnju. Za vreme vožnje Klej krišom baca poglede na devojku. Vidi ružičaste bradavice, i tanušne vene koje se jedva naziru na snežnoj belini njenih grudi. U najboljem slučaju ima devetnaest godina, zaključuje on.

»Ja sam Klej«, reče on.

»Ja sam Kvi«, ona mu odvrati.

»Da li si ikada imala pravu, istinski emotivnu vezu sa nekim muškarcem?« pita je on.

»Nisam sigurna. Bio je jedan, ili dva...«

»Gde je malo nedostajalo do takve veze?«

»Da.«

»Ali na kraju bi se nešto isprečilo između vas, i sledećeg trenutka ti bi se već držala na odstojanju?«

»Da, upravo tako!« potvrdi ona.

»I sa mnom je bio isti slučaj, Kvi. Malo igranja, nekoliko duhovitih opaski, površan razgovor – sve to umesto istinske intimnosti duše.«

»Da.«

»Ali uvek postoji nada...«

»Da će sledeći put...«

»Da će ovaj put...«

»To biti ono pravo.«

»Da.«

»Da.«

»Zaista ono pravo.«

»Kada možemo istinski da verujemo...«

»Da se otvorimo...«

»I to ne samo fizički.«

»Ali i fizički deo je važan.«

»Ali kao znak nečeg dubljeg, znak ljubavi, otvaranja duše.«

»Da.«

»Da.«

»Mi se divno razumemo.«

»I ja sam to isto pomislila.«

»Ovako nešto ne događa se baš često.«

»Tako brzo.«

»Tako spontano.«

»Ne. To je zaista retkost.«

»To je divno.«

»I ja mislim da je divno.«

»Takvo potpuno razumevanje. Takav sklad...«

»Takvo uticanje. Takvo splitanje.«

»Takvo razmenjivanje. Takvo stapanje.«

»Upravo to.«

»Zašto bismo se onda opirali sudbini?« kaže on, i kod sledećeg znaka skreće i silazi sa auto-puta. Dok se približavaju naplatnoj rampi, on rukom miluje njena hladna, obla i čvrsta bedra. Ona drži noge čedno stisnute, ali mu se smeši. Jednom rukom miluje njen blago zaobljeni trbuh, a drugom iz svog džepa vadi dolar. Čovek koji sedi u kabini naplatne rampe namigne prema njemu. »Ima li neki motel u blizini?« pita Klej. Ovaj mu odgovara: »Skrenite levo na put broj 71, ima oko pola kilometra do njega.« Klej klimne u znak zahvalnosti i kreće u pokazanom pravcu. Ubrzo stižu do omanjeg motela zelenih zidova koji izgledaju kao da su od plastike. Devojka ostaje u kolima a Klej odlazi do recepcije. »Dvokrevetnu sobu«, kaže Klej službeniku. Ovaj uzima knjigu gostiju i pita ga: »Sa prenoćištem?«

»Ne, samo za nekoliko sati«, odgovara Klej. Službenik baci pogled preko njegovog ramena, gledajući devojku u kolima takvim pogledom kao da meri veličinu njenih grudi, i nakon par trenutaka upita: »Plaćate kreditnom karticom?« Klej mu pruži svoju Ameriken ekspres karticu. Službenik napiše cenu; Klej potpiše račun, potom uzme ključ od sobe i vrati se do auta. Pali motor i kreće prema sobi koju su iznajmili. Ulaze u dvorište u kom se nalazi mali bazen u obliku srca. U bazenu se brčkaju deca; njihove majke dremaju na suncu. Nakon što su izašli iz auta, devojka zastade da osmotri decu u bazenu, i uzdahnuvši reče Kleju: »Obožavam decu. Volela bih da ih imam čitavo tuce. Voliš li i ti decu?« Zatim veselo mahne deci u bazenu. Klej je potapša po stražnjici i reče: »Uđimo unutra.« Soba je mračna i prohladna. On pali svetlo i gasi erkondišn. devojka leže na krevet, opruža se po ćebetu maslinastih nijansi. Klej odlazi u kupatilo i ubrzo se vraća bez ičega na sebi. »Nemoj da gasiš svetlo« , kaže mu ona. »Volim kada je upaljeno. Ne volim tajanstvenost i skrivanje.« Klej blagonaklono slegnu ramenima i legne kraj nje u krevet. »Reci mi sve o sebi« , šapuće joj on. »Gde si odrasla. Šta očekuješ od svog života. Kakve knjige čitaš. Tvoje omiljene filmove. Mesta kuda si putovala. Da li ti se sviđa Sezan? Bartok? Fudbal? Skijanje? Gljive? Kristifor Marlou? Da li te marihuana čini srećnom? A vino? Jesi li ikada poželela da vodiš ljubav sa nekom devojkom? Koliko ti je bilo godina kad su počele da ti rastu grudi? Da li imaš napade depresije? Koje su ti erogene zone? Šta misliš o politici? Voliš li oralni seks? A životinje? Koja ti je omiljena boja? Znaš li da kuvaš? Da šiješ? Da li si dobra domaćica? Da li si nekad činila ono sa dvojicom odjednom? Da li te interesuje berza? Da li si religiozna? Govoriš li francuski? Da li se slažeš sa svojim roditeljima? Kada si imala prvo seksualno iskustvo? Da li voliš da letiš avionom? Kada upoznaješ nekog novog, da li za njega misliš da je dobar sve dok se ne ispostavi suprotno? Imaš li braću ili sestre? Da li si nekad bila trudna? Znaš li da plivaš? Da li mnogo vremena provodiš sama? Da li ti se više sviđaju dijamanti ili safiri? Voliš li dugu predigru, ili ti je draži čovek koji odmah pređe na stvar? Da li si nekad jahala konja? Znaš li da voziš? Jesi nekad bila u Meksiko Sitiju? Da li si nekad pucala iz pištolja? Miluje njene grudi, i usnama stiska njene otvrdle bradavice. Prsti mu klize niz njene bokove. Udiše miris njenih obraza. »Volim te«, ona šapće. »Osećam se tako potpuna sa tobom.« Uzbuđeno trepće. »Moram da ti kažem: nikad i ni sa kim nisam doživela nešto slično. Mislim, tako potpuno. Tako, do kraja.«

»Ona raširi svoje noge. On legne na nju.

»Čin seksualnog opštenja«, govori on, »u osnovi je dosta jednostavan. Sačinjava ga stavljanje muškog polnog organa, penisa, u vaginu, a to je ženski polni organ. Nadraživanjem penisa u vagini, njegovom stimulacijom, stiže se do stanja nervne uzbuđenosti, koje za posledicu ima izbacivanje muškog semena, sperme, tečnosti koja u sebi sadrži posebne oplodne ćelije: spermatozoide. Ova tečnost, sa spermatozoidima, utiče u vaginu, putuje kroz nju, i ulazi u dosta složen ženski reproduktivni sistem. Ukoliko barem jedna od muških oplodnih ćelija, spermatozoida, stigne do ovuma, to jest do ženske jajne ćelije, oplodnja je ostvarena i dete je začeto. Trenutak izbacivanja semena iz penisa obično je praćen osećanjem prijatnog zadovoljstva, nakon čega sledi opuštanje, barem za muškarca. Taj trenutak ekstaze zove se orgazam. Kod žena taj trenutak nije praćen nikakvim izlivanjem tečnosti, ali postoje neke druge telesne reakcije, kakve su grčenje vaginalnih mišića, širenje zenica i osećanje fizičke stimulacije.

»Da. Da. Da. Da.«

On čini dobro poznate pokrete svojim telom, na šta devojka reaguje isto tako znanim kretnjama. Sklopio je oči, lice prislonio uz njen vrat. Može da čuje, mada veoma slabo, tiho komentarisanje onih koji ovo posmatraju iz dubina svojih bazena: upoređivanja, kritičke opaske, pojašnjavanja. Povremeno može da oseti hladnoću vode, koja kao da prostruji mekom toplinom devojčine kože. Izbacuje svoje seme u nju. Njeno jecanje i stenjanje dostiže vrhunac, potom počinje da slabi, kida se, utišava i na kraju zamire. Tavanica počinje da svetluca: kao da mu neko ogromno oko namiguje. Povetarac počinje da struji kroz zidove koji polako nestaju. Ceo motel treperi, počinje da se rastvara. On sve to ipak još uvek pokušava da zadrži na okupu. Grli devojku, ljubi je, šapuće joj reči pune ljubavi. Jedno drugom čestitaju na intenzitetu njihovih uzajamnih emocija, i na istini i lepoti koju su jedno u drugom otkrili. Ovo je ljubav, govori on svojim nemim posmatračima. Oko na tavanici sve brže trepće. Oseća da klizi, da napušta sve ovo, da ga nešto odvlači odavde. Pokušava da se održi u realnosti uz pomoć zvučnih, glomaznih imena i fraza: Godišnji nacionalni proizvod, Uzajamni trgovački sporazumom, Hijerarhija rimokatoličke crkve, Savezna Nemačka, Daleki Istok, Poštanski sistem Sjedinjenih Američkih Država, Ugovorne organizacije za trgovinu sa Južnom Azijom, Američki ujedinjeni rad... Bez ikakvog uspeha. Sila koja je stvari držala na okupu počinje da slabi. Devojka pod njim se smanjuje, njene grudi kao da su se izduvale, unutrašnji organi se rasplinjuju i izlaze kroz telesne otvore, i na kraju od nje osta ne više nego njena dvodimenzionalna projekcija: nalik na ispražnjenu čauru položenu na izgužvan čaršav. Potom i to nestaje. U očajanju on hvata madrac, ne želeći da bude odveden odavde, a opet i sam shvata neumitnost svog poraza. Okolne zgrade takođe nestaju. Ugleda auto parkiran malo dalje, potrči prema njemu, ali i on iščezava. Popločano dvorište ostaje bez pločica. Telefonske kabine, naplatne kabine, automati za prodavanje novina, ukrasne smreke – sve to nestaje. Oseća vatru u grudima. Počinje da se davi. Tone sve dublje i dublje. Telo počinje da mu se menja. Klizi ka dnu bazena gde ga čeka Kvi, ogroman, zamišljen, i zahvalan. Klej više ne može da se seti devojčinog lica. Njen ukus koji je osećao na svojim usnama, sada je veoma slab. Uspomene polako blede. Demonstracija je završena.