Sećanje na svetlost

39 Oni koji se bore

TI TO NE MOŽEŠ DA POJMIŠ, ZAR NE?, zatraži Rand da čuje od tame. TI NISI SPOSOBAN ZA TO. SLAMAŠ NAS, A MI SE I DALJE BORIMO! ZAŠTO? ZAR NAS NISI UBIO? ZAR NAS NISI UNIŠTIO?

TI, odgovori Mračni. IMAM TEBE.

Rand pođe napred. U tom mestu ništavila Sara kao da se oko njega kovitlala poput nekakve tapiserije. EVO GDE GREŠIŠ, ŠAI'TANE - GOSPODARU MRAKA, GOSPODARU ZAVISTI! GOSPODARU NICEGA! EVO GDE GREŠIŠ! NIJE REČ O MENI. NIKADA NIJE BILA REČ O MENI!

Reč je o ženi, ranjenoj i poniženoj, bačenoj sa svog prestola i pretvorenoj u marionetu - ženi koja je puzala kada je morala. Ta žena se i dalje bori.

Reč je o čoveku kojeg je ljubav iznova i iznova zaobilazila, čoveku koji je nalazio bitne stvari koje bi drugi prevideli. Čoveku koji pamti priče i koji je uzeo da brani glupe dečake kada bi bilo pametnije da samo nastavi svojim putem. Taj čovek se i dalje bori.

Reč je o ženi s tajnom, s nadom u budućnost. Ženi koja je tražila istinu pre nego što su drugi počeli. Ženi koja je dala život, pa joj je taj život vraćen. Ta žena se i dalje bori.

Reč je o čoveku kojem su uzeli porodicu, ali nije klonuo od tuge već je zaštitio one koje je mogao da zaštiti.

Reč je o ženi koja ne želi da poveruje kako ne može da pomogne, kako ne može da Izleči one koji su povređeni.

Reč je o heroju koji je svakim svojim dahom tvrdio da to nije tačno.

Reč je o ženi koja nije htela da se pogne dok je tuku i koja je sijala od Svetlosti za sve koji je gledaju. Uključujući Randa.

Reč je o svima njima.

Video je to iznova i iznova u Sari rasprostrtoj oko sebe. Rand je prolazio kroz eone i doba a šaka mu je promicala kroz trake svetlosti od kojih se Šara sastojala.

EVO ISTINE, ŠAI'TANE, kaza Rand pa pođe napred šireći ruke, a izatkana Sara raširi se oko njih. NE MOŽEŠ DA POBEDIŠ AKO MI NE ODUSTANEMO. TO JE TO, ZAR NE? U OVOJ BORBI NIJE REČ O POBEDI U BITKI. BORBA PROTIV MENE... CILJ TI NIKADA NIJE BIO DA ME POBEDIŠ - VEĆ DA ME SLOMIŠ.

TO SI POKUSAVAO SA SVIMA NAMA. ZATO SI POVREMENO POKUSAVAO DA NAS UBIJEŠ A U DRUGIM PRILIKAMA KAO DA TI NIJE BILO STALO DO TOGA. TI POBEĐUJEŠ KADA NAS SLOMIŠ. ALI NISI. NE MOŽEŠ.

Mrak zadrhta. Ništavilo zadrhta kao da nebeski svodovi popucaše. Mračni prkosno zaurla.

Unutar praznine Rand je nastavio da se kreće napred a tama je podrhtavala.

I DALJE MOGU DA UBIJAM, urlao je Mračni, I DALJE MOGU DA IH SVE UZMEM. JA SAM GOSPODAR GROBA. GOSPODAR BITKE JE MOJ. S VREMENOM ĆE SVI ONI BITI MOJI!

Rand pođe napred ispružene ruke. U dlanu mu je počivao svet, na svetu kontinent a na kontinentu bojište - a na tom bojištu dva tela na tlu.

Met se borio rame uz rame s Tamom, čiji je mač bio isukan. Pridružili su im se Kejrid i Mrtva straža, a onda i Loijal i Ogijeri. Vojske desetak naroda i država borile su se s njim, a mnogi su mu se pridružili dok je jurio preko visoravni.

Bili su brojčano nadjačani u odnosu tri prema jedan.

Met se borio urlajući na Starom jeziku. „Za Svetlost! Za čast! Za slavu! Za život!" Ubijao je Troloka za Trolokom. Pobio ih je šest za svega nekoliko trenutaka, ali osećao se kao da se bori protiv plime. Gde god da obori crnilo, još više crnila navire da zauzme upražnjeno mesto. Troloci su se kretali u senkama, povremeno obasjani fenjerima ili zapaljenim strelama zarivenim u tle.

Troloci se ne bore kao jedan. Možemo da ih slomimo, pomislio je Met. Moramo da ih slomimo! To je njegova prilika. Mora da napadne sada, dok su Šaranci još ošamućeni od Demandredove smrti.

SIN BITAKA. UZECU GA. UZECU IH SVE, NEPRIJATELJU. BAS KAO STO SAM UZEO KRALJA NIČEGA.

Krv i krvavi pepeo! Kakvo je to ništavilo u njegovoj glavi. Met jednom Troloku odrubi glavu pa obrisa znoj sa čela dok su ga Kejrid i Mrtva straža u tom trenutku branili od novih napada.

Met je osećao bojište u mraku. Troloka i Šaranaca ima tako mnogo, tako mnogo.

„Previše ih je!“, doviknu mu Arganda. „Svetlosti, pregaziće nas! Moramo da se povučemo! Kautone, čuješ li me?“

Mogu ja ovo, pomislio je Met. Mogu da dobijem ovu bitku. Vojska može da porazi brojčano nadmoćniju, ali Metu je potrebno ubrzanje, potrebna mu je prilika. Potrebno mu je dobro bacanje kockica.

Rand je stajao nad Sarom i gledao ljude pale u zemlji gde kao da je i nada umrla. „Nisi gledao dovoljno pomno. Grešiš u vezi sa jednom stvari. Veoma grešiš...“

Sam i sateran u bezizlazan položaj, jedan dečak skupio se u useku u steni. Grozote s noževima i očnjacima - otelotvorena Senka - kopale su oko njegovog skroviša, pružajući nokte nalik na noževe i cepajući mu kožu. Užasnut, uplakan i krvav, dečak prinese zlatni rog usnama.

Met začkilji jer bitka kao da se pomračila oko njega.

Veoma grešiš, Šai'tane, prošapta Randov glas u Metovom umu.

A onda taj glas nije bio samo u Metovim mislima, već su ga jasno čuli svi na bojištu.

Onaj kojeg si mnogo puta pokušao da ubiješ, govorio je Rand, onaj koji je ostao bez svog kraljevstva, onaj kojem si uzeo sve...

Teturajući se, krvav od rane na boku, poslednji kralj Malkijera diže se na noge. Lan visoko diže ruku, držeći za kosu glavu Demandreda, zapovednika Senkinih vojski.

Taj čovek, viknu Rand, taj čovek se i dalje bori!

Met oseti kako bojištem ovladava muk. Svi su bili kao okamenjeni.

U tom trenutku oglasi se tih ali snažan i jasan zvuk - zlatan; jedan dugi ton koji je obuhvatao sve. Glasanje roga, jasno i prelepo.

Met je jednom već čuo taj zvuk.

Melar je klečao pored Elejne pritiskajući joj medaljon uz glavu kako bi je sprečio da usmerava. „Kraljice moja, ovo je moglo da se završi znatno drugačije“, govorio joj je on. „Trebalo je da budeš uviđajnija.“

Svetlosti. Taj njegov kez je grozan. Naravno, zapušio joj je usta, ali nije imala namere da mu pruži to zadovoljstvo da je on vidi kako plače.

Ona će naći neki način da pobegne. Mora da se otrgne od onog medaljona. Naravno, i ako joj to pođe za rukom, i dalje je tu onaj usmerivač. Ali ako bude mogla da umakne medaljonu, a da brzo napadne...

„Steta što tvoja mala kapetan-generalka nije još u životu pa da ovo gleda“, nastavio je Melar. „Mislim da je ta glupača zaista verovala da je ona Birgita iz legendi." Elejna u daljini začu tihi zvuk. Tle zadrhta. Zemljotres.

Ona pokuša da se usredsredi, ali nije mogla da razmišlja ni o čemu drugom do da je Birgita sve vreme bila u pravu. Sasvim je moguće da njena deca budu dobro, kao što je Min prorekla, a da Elejna bude mrtva.

Bela izmaglica diže se s tla oko njih, komešajući se kao duša umrlih.

Melar se iznenada ukoči.

Elejna trepnu gledajući ga. Nešto srebrnasto štrcalo je iz Melarovih grudi. Ličilo je na... strelu. Melar se okrenu, a nož mu ispade iz šake. Iza njega je nad svojim lešom stajala Birgita Srebroluka, raskrečena preko obezglavljenog tela. Digla je luk, blistav kao da je od uglačanog srebra, pa odapela još jednu strelu za kojom kao da se vukao trag svetlosti dok se zarivala Melaru u glavu i obarala ga na zemlju. Njena naredna strela pogodi Melarovog usmerivača, ubivši Gospodara straha pre nego što taj čovek stiže da bilo šta uradi.

Svuda oko njih Melarovi ljudi bili su ukočeni i zverali su u Birgitu razjapljenih usta. Odeća koju je sada nosila kao da je blistala. Kratak beli kaput, široke bledožute čakšire i taman plašt. Duga zlatna kosa padala joj je do pojasa, upletena u završenu pletenicu.

„Ja sam Birgita Srebroluka“, obznani Birgita kao da hoće da razveje svaku sumnju. „Rog Valera se oglasio da nas pozove u Poslednju bitku. Heroji su se vratili!“

Lan Madragoran je visoko držao glavu jednog od Izgubljenih - njihovog navodno nepobedivog vojnog zapovednika.

Serikina vojska nije mogla da zanemari to što se upravo dogodilo, niko od njih, ma gde da su se nalazili na bojištu. Glas koji je dopro niotkuda proglasio je da se to dogodilo. To što je napadač na nogama a Izabrani leži mrtav... to ih je zgranulo. To ih je užasnulo.

A onda se Rog oglasio u daljini!

„Napred!“, urlao je Met. „Napred!“ Njegova vojska se besno bacila na Troloke i Šarance.

„Kautone, šta se ono čuje?“, zapita Arganda teturajući se pored Kockice. Čoveku je jedna ruka i dalje bila u udlazi, a u drugoj je nosio krvavi buzdovan. Svuda oko Meta Mrtva straža borila se stenjući i ubijajući Troloke.

Met mu dreknu u odgovor, bacajući se u bitku: „To je krvavi Rog Valera! Još možemo da pobedimo!“

Rog. Kako to da se Krvavi rog oglasio? Pa, izgleda da Met više nije vezan za njega. Mora da ga je njegova smrt u Ruideanu odvojila od Roga.

To breme sada može da nosi neka druga jadna budala. Met zaurla bojni krik pa odrubi ruku jednom Troloku, a onda drugog proburazi kroz nedra. Čitava Senkina vojska zapala je u metež na zvuk Roga. Oni Troloci najbliži Lanu uzmakoše, skačući jedan preko drugoga u očajničkoj želji da pobegnu od njega. Zbog toga su se Troloci koji su se borili duž padine proredili i ostali bez pojačanja. Kao da im niko ne zapoveda.

Obližnji Mirdraali digoše mačeve na sopstvene Troloke pokušavajući da nateraju one u begu da se okrenu i vrate u bitku, ali plamene strele dvorečanskih lukonoša padoše s neba i načičkaše tela tih Seni.

Tame al'Tore , pomislio je Met, poslaću ti moje krvave najbolje čizme. Svetlost me spalila ako ti ih ne pošaljem. „K meni!“, zaurla Met. „Svi konjanici koji još mogu da drže plameno oružje, k meni!“

Met potera Kockicu u galop, probijajući se kroz Troloke koji su se još borili. Metov napad otvorio je prolaz za Furika Kejrida i ono nekoliko ljudi što mu je preostalo da prošire rupu u troločkoj hordi. Nakon toga, sva sila preostalih Krajišnika navrla je za Metom, prema Lanu.

Šarska vojska pokazivala je znake slabljenja, ali nastavili su da napadaju pošto ih je obuka primoravala da rade ono što njihova srca ne žele. Lanova pobeda neće rešiti bitku - neprijatelja ima previše - ali Senka ne zna u kom smeru da se kreće bez Demandreda. Cak se i na Senima vidi da nemaju vođu. Troloci počeše da se povlače kako bi opet obrazovali odrede.

Met i Krajišnici galopirali su na jugozapad preko visoravni i na kraju došli do mesta gde je Lan stajao. Met skoči iz sedla i uhvati Lana za rame, a malkijerski kralj se zatetura. Lan pogleda Meta sa izrazom turobne zahvalnosti, a onda zakoluta očima i krenu da pada, ispustivši Demandredovu glavu na zemlju.

Jedan čovek u crnom kaputu dojaha. Met nije ni znao da je Narišma i dalje tu i da se bori rame uz rame s Krajišnicima. Kandorski Aša'man skoči iz sedla i uze Lana za drugu ruku, pa se usredsredi.

Kratko Lečenje bilo je dovoljno da Lan povrati svest.

„Narišma, diži ga na konja“, naredi Met. „Lečičeš ga još kada se vratimo do naše vojske. Neću da ostanemo iza neprijateljskih redova ako oni Troloci ispod nas reše da se vrate na visoravan.“

Pojahali su nazad na severoistok, usput kopljima i mačevima zadajući udarce po troločkom desnom krilu, što je te zveri uznemirilo još više. Prošavši pored njih, Krajišnici okrenuše atove i upustiše se u nov juriš pravo na troločku hordu, a Troloci su zverali na sve strane ne znajući odakle će dopreti naredni napad. Met i Narišma nastaviše da jašu prema svojim pozadinskim redovima, noseći Lana. Narišma spusti Malkijerca sa svog konja i položi ga na tle da bi nastavio da ga Leči, dok je Met zastao da razmisli o okolnostima u kojima su se našli.

Magla se prikupi iza njih. Meta pogodi strašna misao. Zanemario je groznu mogućnost. Rog Valera i dalje se čuo u daljini - ali nepogrešivo. O, Svetlosti, pomislio je Met. O, krvavi panj evi na bojištu. Koje dunuo u njega? Koja strana?

Magla se diže kao da crvi izviru iz tla nakon kiše. Skupila se u oblak, a iz njega izjuriše prilike na konjima. Prilike iz legendi. Buad iz Albaina, dostojanstvena kao kraljica. Amaresu, sa svojim blistavim mačem. Hend Udarač, tamnoput i sa čekićem u jednoj a klinom u drugoj ruci.

Jedna prilika jahala je kroz maglu na čelu heroja. Visok i dostojanstven, orlujskog nosa, Artur Hokving nosio je na ramenu Pravdu, svoj mač, dok je jahao. Mada je ostalih stotinak heroja sledilo Hokvinga, jedan se izdvojio i odgalopirao dok se pramen magle vukao za njim. Met nije lepo video tog konjanika. Ko li je on bio i kuda je otišao tolikom brzinom?

Met pritisnu šešir na glavu, pa potera Kockicu da se susretne s drevnim kraljem. Valjda ću znati ko ga je prizvao, pomislio je Met, ako bude pokušao da me ubije. Met spusti ašandarei preko sedla. Može li on uopšte da se bori protiv Artura Hokvinga? Svetlosti, da li iko može da porazi jednog od heroja Roga?

„Zdravo, Hokvinže“, javi mu se Met.

„Kockaru“, odgovori Hokving. „Moraš više voditi računa o stvarima koje su ti date. Umalo da sam se zabrinuo da nećemo biti pozvani u ovu bitku.“

Met uzdahnu od olakšanja. „Krvavi pepeo, Hokvinže! Nisi morao toliko da oduglovačiš, krvavi kozoljupče. Dakle, boriš se na našoj strani?“

„Naravno da se borimo na strani Svetlosti“, odgovori Hokving. „Nikada se ne bismo borili za Senku.“

„Ali rečeno mi je..." zausti Met.

„Pogrešno ti je rečeno“, prekide ga Hokving.

„Sem toga“, kroz smeh primeti Hend, „da je druga strana mogla da nas prizove, ti bi sada bio mrtav!“

„Jesam umro“, odvrati Met trljajući ožiljak na vratu. „Izgleda da me je ono drvo uzelo.“

„Ne drvo, Kockaru“, kaza mu Hokving. „To se desilo u drugom trenutku, koji ti ne pamtiš. To je i prikladno, pošto ti je Lijus Terin oba puta spasao život.“

„Sećaj ga se“, prasnu Amaresu. „Videla sam te kako mrmljaš da se bojiš njegovog ludila, a sve vreme zaboravljaš da svaki tvoj dah - svaki tvoj korak - duguješ njegovoj velikodušnosti. Kockaru, tvoj život je dar Ponovorođenog Zmaja. I to dvostruki.“

Krv i krvavi pepeo. Cak se i mrtve žene prema njemu ponašaju kao Ninaeva. Gde li one to uče? Da negde ne postoji tajna škola?

Hokving klimnu prema nečemu. Bio je to Randov barjak; Danil ga i dalje nosi. „Stigli smo da bismo se okupili pod tim barjakom. Kockaru, mi možemo da se borimo na tvojoj strani zahvaljujući njemu i zbog toga što vas Zmaj predvodi - mada to čini izdaleka. Dovoljno je.

„Pa“, odgovori Met, „pošto ste vi sada stigli, to valjda znači da možete da povedete bitku. Povući ću svoje ljude.“

Hokving se zasmeja. „Misliš da nas stotinu može da vodi čitavu ovu bitku?“

„Vi ste krvavi heroji Roga“, odgovori Met. „To je ono što vi radite, zar ne?“

„Mi možemo da budemo poraženi“, kaza lepa Bles od Matuhina čiji je konj poigravao pored Hokvingovog. Tuon se neće naljutiti ako on malo gleda jednog heroja, zar ne? Ljudi bi i trebalo da zveraju u njih. „Ako budemo teško ranjeni, moraćemo da se povučemo u Svet snova kako bismo se tamo oporavili.“

„Senka zna kako da nas onesposobi“, dodade Hend. „Veži nam ruke i noge i mi nećemo moći da doprinesemo borbi. Nije bitno je li neko besmrtan ako ne može da se pomera.“

„Krvavo prekrasno“, reče Met. Rog se još glasa. „Recite mi onda sledeće - ako ja nisam dunuo to čudo, a nije ni Senka... ko jeste?“

Debeli troločki nokti grebali su Olvera po ruci. On je i dalje duvao u Rog, iako su mu se suze slivale iz očiju. Cvrsto je zatvorio očne kapke skupivši se u maloj useklini ispod stene.

Zao mi je, Mete, pomislio je dok je jedna šaka prekrivena tamnom dlakom pokušavala da mu otme Rog. Druga šaka grabila ga je za rame tako da su mu se nokti duboko zarili u kožu i krv potekla niz ruku.

Istrgnuše mu Rog iz šaka.

Žao mi je!

Trolok izvuče Olvera.

A onda ga ispusti.

Olver ošamućeno pade na tle, pa se lecnu kada mu Rog pade u krilo. On ga zgrabi, sav se tresući i trepćući da očisti oči od suza.

Senke su se komašale iznad njega. Stenjući. Sta se to dešava? Olver oprezno diže glavu i ugleda nekoga kako stoji ispred njega. Ta prilika se munjevito borila suočena sa desetak Troloka odjednom, a njegov štap je sevao na sve strane dok je branio dečaka.

Olver pogleda tog čoveka u lice i zagrcnu se. „Noele?"

Noel udari jednog Troloka po ruci, prisiljavajući stvorenje da ustukne, pa pogleda Olvera i nasmeši se. Mada je Noel i dalje delovao ostarelo, iznurenost mu je nestala iz očiju kao da je spustio neko veliko breme. U blizini je stajao beli konj sa zlatnim sedlom i uzdama, najveličanstvenija životinja koju je Olver ikada video.

„Noele, kazali su mi da si umro!“, viknu Olver.

„Jesam“, odgovori Noel pa se zasmeja. „Sine, Sara još nije završila sa mnom. Duni u Rog! Ponosno se glasaj, Duvaču!“

Olver dunu u Rog dok se Noel borio protiv Troloka i naterao ih u mali krug oko Olvera. Noel. Noel je jedan od heroja Roga! Topot kopita najavi da i ostali dolaze da spasu Olvera od Nakota Senke.

Olver odjednom oseti duboku toplinu. Ostao je bez tako mnogo ljudi, ali jedan od njih... jedan... vratio se po njega.