George Orwell (1903–1950)

Romance

When I was young and had no sense

In far-off Mandalay

I lost my heart to a Burmese girl

As lovely as the day.

Her skin was gold, her hair was jet,

Her teeth were ivory;

I said, "for twenty silver pieces,

Maiden, sleep with me".

She looked at me, so pure, so sad,

The loveliest thing alive,

And in her lisping, virgin voice,

Stood out for twenty-five.

* * *

A happy vicar I might have been

Two hundred years ago

To preach upon eternal doom

And watch my walnuts grow;

But born, alas, in an evil time,

I missed that pleasant haven,

For the hair has grown on my upper lip

And the clergy are all clean-shaven.

And later still the times were good,

We were so easy to please,

We rocked our troubled thoughts to sleep

On the bosoms of the trees.

All ignorant we dared to own

The joys we now dissemble;

The greenfinch on the apple bough

Could make my enemies tremble.

But girl’s bellies and apricots,

Roach in a shaded stream,

Horses, ducks in flight at dawn,

All these are a dream.

It is forbidden to dream again;

We maim our joys or hide them:

Horses are made of chromium steel

And little fat men shall ride them.

I am the worm who never turned,

The eunuch without a harem;

Between the priest and the commissar

I walk like Eugene Aram;

And the commissar is telling my fortune

While the radio plays,

But the priest has promised an Austin Seven,

For Duggie always pays.

I dreamt I dwelt in marble halls,

And woke to find it true;

I wasn’t born for an age like this;

Was Smith? Was Jones? Were you?

Джордж Оруэлл (1903–1950) Любовная история

Когда приехал, юн и глуп,

В далёкий Мандалай,

В бирманку вдруг влюбился я,

Прекрасную, как май.

Златая кожа, чернь волос

И губы — что коралл.

«За двадцать рупий ляг со мной,

Красотка!» — я позвал.

Взглянула — так чиста, грустна,

Мила — не передать, —

И нежным детским голоском

Сказала: «Двадцать пять».

Перевод Б. Булаева

* * *

Живи я лет двести тому назад,

Я б, верно, имел приход

И муки грешникам сулил,

Не ведая забот.

Но я рожден в наш развратный век

И эта стезя мне закрыта,

Поскольку я не брею усов,

А все священники — бриты.

Казалось, еще не так давно

Отлично умели мы

Блаженной праздностью усыплять

Мятежные наши умы.

И в те счастливые времена

Мы дерзостно верить смели,

Что в прах разлетится мирское зло

От зяблика нежной трели.

Но птицы и песни, прогулки верхом,

Ресниц безнадежный взмах,

Игра плотвы в прозрачном ручье —

Остались лишь в сладких снах.

Днесь светлым грезам вышел срок

И мы их в себе убили.

Днесь вместо юноши на коне —

Толстяк в автомобиле.

А я на распутье стою один

И, словно Юджин Арам,

Не знаю, за кем теперь идти —

За попом иль за комиссаром.

О светлом будущем комиссар

По радио мне вещает,

Но и поп легковушку «Остин-7»

Хоть завтра обещает.

А мечтал я о жизни в раю земном —

Где сегодня мои мечты?

Нет, я не рожден для наших дней!

А Смит? А Джонс? А ты?

Перевод М. Фрейдкина

Загрузка...